Osnovni razlog principijelne prirode zbog čega smo mi protiv ovakvog zakona i samim tim protiv svih njegovih članova jeste ta pravna sigurnost. Evo, Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, mi smo bili protiv tog zakona i pokazalo se sad da ono što je agencija dobila na osnovu tog zakona nema skoro nikakav značaj.
Gospodine ministre, smi ste rekli da veliki broj zahteva koji je upućen toj agenciji ne ispunjava nikakve uslove za dalje vođenje postupka. Tako će se pokazati da i ovo nije u redu, a jedan od poduslova, rekao bih, zbog čega smo takođe protiv ovakvog zakona jeste, opet ste to vi rekli, a mi znamo da će se to desiti, pašće cena nepokretnosti pre svega poljoprivrednom zemljištu, bez obzira kako i na koji način ćemo ga uzimati.
Ovde su neke kolege iznosile – zamena nečeg drugog. Ti mladi ljudi koji ne osećaju šta to znači nisu učestvovali uz stvaranju toga, oni će najviše voleti novac, ali vi nećete moći da sprečite koncentraciju velikih površina poljoprivrednog zemljišta u rukama onih koji danas uzimaju poljoprivredno zemljište. Ma, zasigurno nećete moći jer ko to danas ima novac, ko to ima mogućnost da kupuje to zemljište? Imaju isti oni koji su već u Vojvodini, a možda i u Mačvi pokupovali velike površine i počinju oni da se bave poljoprivredom. Naravno da će imati veliki uticaj na cene poljoprivrednih proizvoda. Sve su to opasnosti koje smo uvideli, uočili i zbog toga ne možemo dati svoj glas za ovakav zakon.

Na član 64. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Vlada nije prihvatila amandman koji sam podneo na član 64. Taj amandman je posledica amandmana na neki od prethodnih članova i pošto nisu prihvaćeni oni, kao posledica je neprihvatanje i ovog amandmana.
Privodi se ova rasprava kraju i u načelu i u pojedinostima i, nažalost, bez obzira što se dugo čekalo na ovaj zakon, bez obzira što većina stranaka u Srbiji u svom programu se zalaže za donošenje ovog zakona, nije iskorišćena prilika da napravimo zakon od koga će moći da se napravi većina daleko veća nego što je većina koja je formirala Vladu.
Nažalost, ovaj zakon će biti nepravedan i bojim se da većina onih koji traži imovinu neće biti zadovoljna ni jednim od rešenja, tako da ovaj zakon, umesto da otkloni jednu nepravdu, što je bila njegova obaveza, će napraviti samo nove nepravde.
Vreme će pokazati, ali je očigledno da će zakon biti teško primenljiv, da će trebati užasno mnogo vremena da se realizuju procedure. Biće ga teško menjati, a samo će stvoriti nove nezadovoljne ljude i stvoriće nove probleme. Poslednja stvar koja je trebala kod ovakvog zakona su novi problemi.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 64. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

U članu 64, po mišljenju SRS, imamo jednu proceduru koja je neprimerena jednoj modernoj, efikasnoj administraciji za koju se zvanično Vlada zalaže. Imate zakon o prijavljivanju i evidentiranju iz 2005. godine. Imate jedno 40% prijava, od nekih 150.000 zahteva koje je po tom zakonu do sada toj instituciji dostavljeno, koje su potpune i koje imaju valjanu dokumentaciju. Ne vidimo razlog da ta institucija koja je 2005. godine oformljena, ta ista dokumenta da vrati podnosiocima umesto da se sva ta dokumenta koja su potpuno valjana, po kojima mogu neki postupci da se započnu u relativno kratkom roku, samo ne proslede budućoj agenciji za restituciju i da se na taj način ubrza sam postupak.
Znate, ovako stičemo utisak da je to preveliko administriranje koje je i te kako prisutno u našoj državi. To je jedna neefikasna administracija na koju smo svi kivni i na ovaj način podstičemo, umesto da uređujemo, da uprošćavamo postupke procedure. Ne kažem da je iz zle namere, ali mislim da predlagač nije uzeo u obzir i zahvaljujući tome imaćemo i ovaj rok koji je predložen, sasvim sigurno krajnje problematičan i moraće da se menja zahvaljujući ovoj proceduri i ovom propustu u ovom članu zakona. Hvala.

Na naslov iznad član 65. i član 65. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Zoran Krasić i zajedno narodni poslanici Miloš Aligrudić, Zoran Šami, Milan Lapčević, Radojko Obradović, Milica Radović i Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Šami, pa narodni poslanik Zoran Krasić.

Zahvaljujem  gospođo predsedavujuća.
Poslanici DSS vrlo retko pišu amandmane kojima predlažu da se neki članovi brišu, ali ovde nije bilo drugog rešenja.
Naslov iznad člana 65. kaže – primena zakona na teritoriji AP Kosovo i Metohija, a onda u samom članu 65. piše – primena ovog zakona na teritoriji AP Kosovo i Metohija urediće se po prestanku funkcionisanja međunarodne uprave u uspostavljanju u skladu sa Rezolucijom iz 1244 Saveta bezbednosti UN.
Nama je apsolutno ne prihvatljivo da ovakav jedan član postoji u bilo kojem našem zakonu, pa i ovom. Ne zavisno od svega o čemu smo pričali do sada, ovaj član ne treba da stoji u ovom zakonu.
Da li je AP KiM sastavni deo Srbije? Jeste. Prema tome, nema spora. Da li ova skupština donosi zakone za celokupnu teritoriju države Srbije? Donosi. Da li ti zakoni u ovom trenutku mogu da se primene u ovom trenutku na KiM, to je drugo pitanje. Navešću vam mnogo zakona koje je ova skupština donela a koji se u ovom trenutku ne mogu primeniti na teritoriji KiM. Na primer, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ne možemo ga primeniti na KiM jer nemamo tamo našu policiju. Ali, to ne znači da onda ovakve članove treba unositi u zakon.
Da stvar bude komplikovanija, ja sam zapravo ubeđen da se ovaj ili neki sličan zakon može i dan-danas primeniti na teritoriji KiM. Zašto? Ako država vraća zemljište nekom Srbinu, Albancu ili nekom stranom državljaninu, na primer Crnogorcu ili Turčinu, zašto ne bi to moglo? Mislite da to u svetu niko ne bi prihvatio? Kako da ne bi.
Prema tome, iz krajnje principijelnih razloga, iz krajnje državnih razloga, ovaj član je štetan. On zapravo kaže da nas teritorija KiM baš preterano i ne interesuje. To kazuje postojanje jednog ovakvog člana. Ja vas molim, nezavisno na sva naša nerazumevanja u vezi sa konceptom ovog zakona, ovaj član svakako izbrišite iz njega.
Na kraju, dozvolite mi samo još par rečenica. Mi smo rekli šta smo rekli i ja ostajem pri tvrdnji, što se mene lično tiče i poslanika DSS, da je ovo jedan loš i licemeran zakon, da je propuštena šansa da se prihvati jedan veći broj amandmana. Vi ste danas imali situaciju da vam je šest različitih političkih stranaka predlagalo praktično isti amandman, iz potpuno različitih stranaka, potpuno različite političke opcije. I to ste odbili. Odbili ste 238 od 241 amandmana. Doduše, prihvatili ste dva amandmana LDP, verovatno kao nagradu što će da vam pomognu da skupite skupštinsku većinu da ovo i ovakvo čudo izglasate.
Verujem da, kao i neki drugi zakoni, i ovaj zakon, nažalost, neće biti dugog veka i moraće da se menja, jer njime niko nije zadovoljan. Niti će biti zadovoljni oni kojima imovinu valja vratiti, a tvrdim da ovim nisu dovoljno zaštićeni ni interesi države u celom tom poslu. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je dva minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Da ne citiram ovo što je gospodin Šami rekao povodom teksta ovog člana 65, nama Ustav Republike Srbije zabranjuje da ovakav tekst stavljamo u bilo koji član bilo kog zakona. Odmah da se razumemo.
Prvo, gospodine Petroviću, primena ovog zakona na teritoriji, da li se odnosi na ljude ili na nepokretnost? Razmislite. Kažete - urediće se, znači, tek će da se propiše pošto prestane funkcionisanje po Rezoluciji 1244. Civilni deo ga nema, od vojnog dela prerastao je u NATO, ima 5.200 vojnika, EU i te kako prisutna. Zašto se diskriminiše teritorija i ljudi na toj teritoriji? Gospodine Petroviću, malo pre ste napravili jednu teorijsku grešku. Pravo na život je apsolutno pravo, a pravo svojine je relativno, zato što omogućava da se zakonima uvode neka ograničenja ili da se reguliše način korišćenja. Način korišćenja prava na život se ničim ne može urediti, za razliku od svojine, koja može da se uredi.
Ali, prihvatam vašu grešku i ubedite EU da je pravo svojine svih građana koji žive na teritoriji AP KiM apsolutno pravo. Evo, ja vas podražavam, ubedite ih da je apsolutno pravo pravo svojine svih građana koji žive na teritoriji AP KiM. Nema od toga ništa. Prihvatite ove amandmane na član 65, pa makar da sačuvamo, ako je moguće, malo obraza, i kao narod i kao država.

Reč ima ministar, Dušan Petrović.