; Povređen je član 107. Poslovnika koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine. Ono što sam hteo da kažem, maločas bez želje da bilo koga vređam, hteo sam da citiram jedan duboko human ...

Ne možete, narodni poslaniče, da zloupotrebljavate pravo da dobijete reč da govorite o povredi Poslovnika. Ne možete zloupotrebljavati to pravo. Zato postoji član 103. koji mene obavezuje. Narodni poslaniče, ja pažljivo slušam sve što govore narodni poslanici i vodim sednicu u skladu sa Poslovnikom. Nemate pravo da zloupotrebljavate Poslovnik. Zahvaljujem.
(Aleksandar Martinović, s mesta:Valjda imam pravo na dva minuta)
Ako ne znate ko kaže da nemate pravo da zloupotrebljavate Poslovnik, ja vas upućujem na Poslovnik i na ovlašćenja predsedavajućeg. Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 2. i član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Siniša Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Zoran Šami, Milan Lapčević, Radojko Obradović, Milica Radović i Aleksandar Pejčić.
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, član 2. definiše odluke na osnovu kojih je imovina oduzimana, a koja će biti predmet vraćanja. Ono na šta smo mi ukazali ovim članom je da spisak ovih odluka ne obuhvata brojne odluke kojima je značajna ivovina oduzimana.
Postoje odluke iz 1944. godine, kojima je imovina oduzimana i to su odluke antifašističke narodnooslobodilačke Skupštine Srbije i predsedništva antifašističke Skupšitne Srbije. Dalje, postoje brojne odluke opštinskih skupština kojima imovina oduzimana. Zakon ne obuhvata slučajeve kada je imovina oduzimana pod prinudom bez ikakve odluke.
Postoje brojni dokazi da je imovina oduzimana kroz pravne poslove, ali pod pretnjom, daleko ispod tržišne vrednosti. Mi ne kažemo da je to lako dokazati, ali je zakon morao da otvori mogućnost da svi kojima je imovina oduzimana na takav način, vrlo lako mogu da dokažu da su bili vlasnici imovine do nekog drugog trenutka, da su onda prestali da budu, bilo da postoji odluka ili ne i u tim slučajevima je trebalo dokazivanje imovine ostaviti svim oštećenim strankama.
Druga stvar, zakon ima jednu ozbiljnu nelogičnost. Pre svega se odnosi na imovinu koja je oduzimana u periodu neposredno posle Drugog svetskog rata, ali je materija Zakona o eksproprijaciji, kojima je u stvari imovina kroz eksproprijaciju uzimana uz naknadu, jedino što je ta naknada bila daleko ispod tržišne vrednosti. Znači, ne obuhvata period posle rata, nego se u zakonu kaže do 1968. godine. To je drugi ozbiljni nedostatak. Godine 1968. su donete izmene zakona o eksproprijaciji, izmene i dopune tog zakona, ali je imovina nastavljena da bude oduzimana u slučaju građevinskih objekata, do izmene zakona iz 1999. godine, a u slučaju građevinskog zemljišta do 2001. godine.
Tek nakon 1990. godine u slučaju objekata i tek nakon 2001. godine u slučaju građevinskog zemljišta, plaćena je realna tržišna naknada za tu imovinu. Ne postoji ni jedan razlog, ako se već i materije zakona odnosi na Zakon o eksproprijaciji, da to ne budu 1990. i 2001. godina, jer je osnovna stvar za ovaj zakon da on bude pravedan, da ne napravi nove nepravde.
Drugi ozbiljan nedostatak na koji ukazujemo je taj da u velikom broju slučajeva, ljudi koji su ostali bez imovine, neće imati pravo na povraćaj, jer nisu obuhvaćeni samo ovim formalnim aktima.
Znači, sa jedne strane je sužen broj lica koji imaju pravo na vraćanje imovine, a sa druge strane, količina, drugim članovima zakona, brojnim izuzecima je praktično onemogućeno vraćanje u naturi.
Nažlost, Vlada amandman nije prihvatila, uz prilično uvredljivo obrazloženje. Isto obrazloženje se odnosi na 99% podnetih amandmana, da se amandman ne prihvata, jer su predložena rešenja bolja.
Kada bi poslanici podneli takav amandman, Zakonodavni odbor bi ga odbio kao pravno nepostojeći. Uvek možete da kažete u obrazloženju – moj predlog je bolji. Kakvo je to obrazloženje?
Molim da mi se vreme računa, gospođo Čomić, ja sam završio, ali ovih minut i po od ovlašćenog predstavnika.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nataša Vučković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vlajko Senić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Šerif Hamzagić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Simo Vuković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović.

Ja sam u sklopu ovog zakona predložio da se pored propisa koji su navedeni da se uvrsti i zakon o proglašavanju opšte narodnom imovinom seoskih utrina, pašnjaka i šuma, imovina zemljišnih urbanih i njima sličnih zajednica kao i graničarskih, imovnih opština.
Cilj mi je bio da se obuhvate i oni zakoni po kojima je pojedincima oduzeta imovina. Prema tome, neshvatljivo mi je obrazloženje gde se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što se u članu 2. precizno definisani propisi na osnovu kojih se oduzima imovina koja će biti vraćena na način propisan predlogom zakona.
Činjenica je da je i ovaj zakon postojao i po njemu je oduzeta imovina, ili je postojala ili nije postojala. Ne vidim razloga zašto se na neki način vrši diskriminacija u odnosu na one ljude koji su oštećeni po ovom zakonu.
Razumeo bih da mi je obrazloženje dato da je po ovom zakonu problem rešen ili da nije tačno, ali ako već postoje takvi slučajevi, mislim da bi bilo logično da je Vlada i moj predlog amandmana prihvatila. Hvala vam.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Žika Gojković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Mirko Čikiriz ima reč. Izvolite.

Svima onima koji gledaju ovaj prenos, a u ime čije je, kao i u ime SPO, gospodin Gojković podneo amandmane, dugujem izvinjenje zato što gospodin Gojković danas nije u prilici da zbog neodložnih obaveza da obrazlaže ove amandmane, pa ću pokušati da uradim u njegovo ime.
Naime, mi smo i na pravnom fakultetu u svoje vreme imali saznanje da je oko 38 zakonskih propisa bilo koji su direktno zadirali u ličnu svojinu po razno raznim osnovama i građani su po tim osnovama protivpravno im je oduzimana imovina.
Međutim, vidimo i kroz amandmane koje su podnosili narodni poslanici, kao i kroz amandman koji je podneo gospodin Gojković, da je bilo još nekih drugih oblika odnosno osnova po kojima je oduzimana imovina. Jedan od tih oblika po kojima je pod prinudom i prisilom građanima oduzimana imovina to je imovina koja je oduzimana na osnovu podržavljenja ugovorom o poklonu ili izjavom o poklonu učinjenom u korist države nekog društveno pravnog lica, seljačke radne zadruge itd.
Ne zaboravimo da je to vreme posle Drugog svetskog rata. Ne zaboravimo da je veliki otpor bio i kod seljaka formiranja seljačkih radnih zadruga, ali da je tadašnja vlast imala jednostavan recept za svakoga ko se tome protivio - jednostavno, dva oznaša u kožnim mantilima vam zakucaju na vrata, donesu ugovor, ako ne potpišete ugovor da zemlju dajete u Seljačku radnu zadrugu ili ne potpišete neki drugi ugovor kojim državi dajete zemlju, zna se šta sledi. Sledi vam višegodišnja robija, sledi vam oduzimanje cele imovine, sledi možda Goli otok.
Zamolio bih, pošto je ovde sada gospodin Dušan Petrović, da razume i stavove SPO, verujem da je razumeo, ali ovo kažem zbog javnosti, restitucija je nešto što je temelj programa SPO. Kod pisanja zakona i odluke da li ćemo u konačnoj verziji podržati zakon, držimo se pre svega naših programskih načela, držimo se interesa države, ali pre svega smo pokušali da najbolji način zaštitimo interese onih kojima je oduzeta nepravično imovina i koji oni skoro 70 godina nisu koristili. Izgubili su ogromnu količinu materijalnih dobara, a u onoj ljudskoj patnji, poniženju, o toj nematerijalnoj šteti i golgoti kroz koju su ti ljudi prošli, zaista je suvišno pričati. Zbog toga ćemo mi u raspravi po amandmanima pokušati zaista da ukažemo, bez bilo kakvih ideoloških predrasuda, jer je ljudima oduzimana imovina različitih nacionalnosti, različitih ideologija, da pokušamo da što više približimo to vreme i vratimo to vreme.
Mnogo je igranih filmova, jedan od njih je "O pokojniku sve najlepše", u kome je na jasan način prikazan otpor seljaka da se da zemlja za iskopavanje nekog rudnika u kome nije ni bulo rude, ali OZNA je radila to što je radila. Hvala.

Iskorišćeno je tri minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 3. i član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Podneo sam amandman na član 2, niste me prozvali.)
Narodni poslaniče, pročitan je taj amandman. On je prvi u sledu amandmana na član 2. Proverite u stenogramu.
Molim vas da ostvarite u stenogram.
Molim stenografsku službu i sekretara da narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću omogući uvid u stenogram, odnosno o pitanju "da li neko želi reč" i hronološkom redu amandmana na član 2.
Izvolite, gospodine Krasiću.

Ovim amandmanom smo tražili da se briše naslov iznad člana 3. i član 3. To je značenje pojedinih izraza i sada u tom članu 3. postoji 14 tačaka gde se zaista na svojevrstan način prosto licitira sa nekim pojmovima.
Ne možete pojam imovine da promenite nekim posebnim zakonom. Po definiciji, imovina je skup imovinskih prava. Za potrebe ovog zakona objekat imovinskog prava tretirate imovinom, a da ne pričamo o ovim drugim pojmovima – šta je zahtev zavraćanja, šta je podnosilac zahteva. Nemojte to da radite, to nije dobro.
Glavna stvar koja se tiče ovog plana i svih naših članova u ovom zakonu jeste sledeće. Ne može se tumačiti tako da državama ugovornicama nameće bilo kakvu opštu obavezu da vrate imovinu koja im je preneta pre nego što su ratifikovale konvenciju.
Srbija je postala član Saveta Evrope u martu 2003. godine. Protokol jedan uz konvenciju postao je obavezujući za nas od tog datuma. Sve ono što se desilo pre toga nemamo obavezu kao država da regulišemo na ovakav način kako vi to činite.
Ukoliko, ne daj Bože, prođe ovakav predlog zakona, onda dajete u ruke opasan materijal i EU i svim dokazanim neprijateljima srpskog naroda i Republike Srbije da se pozivaju na ovaj vaš zakon i pritiskaju po ovom pitanju. Šta se kaže? Nije nametnuo bilo kakvo ograničenje na slobodu država ugovornica da određuju obim restitucije imovine i da biraju uslove pod kojima se saglase da vraćaju imovinska prava bivših vlasnika.
Vi ćete ovde da nametnete sa većinom da smo se navodno saglasili i stvorićete nepotrebno obavezu na račun Republike Srbiji i svih njenih građana iz koje nećemo moći da se izvučemo, pokušavajući navodno da rešite neku nepravdu, a vi nemate kredibilitet za rešavanje nepravdi. Zašto? Evo, odgovorite građanima Republike Srbije šta je bilo sa 3416 stanova koje su 1997. godine podeljeni u režiji Skupštine grada.
Anketni odbor je zasedao, naložio javnom pravobraniocu šta treba sve da se uradi. Ako vi u tekućem vremenu ne možete da postupite po vašim tekućim odlukama gde izražavate javni interes, sa kojim pravom ulazite u "krive drine" od pre 70 godina? Ovo ne možete da rešite, ne želite da rešite ovo, a želite po svaku cenu pod pritiskom, doduše nije ni bog zna šta teško da naprave pritisak prema vama, pošto ste vi njihovi čauši ovde. Stvarate obavezu za decu koja tek treba da dođu, za sve poreske obveznike u ovako prezaduženoj Srbiji, a onda princip javnog interesa, koji mora da vas rukovodi, vama zabranjuje da ovakav predlog zakona date.
Niste dali ograničenje državljanstvo, niste dali ograničenje prebivalište, niste ni jedno ograničenje koje je moguće ugradili u ovaj zakon nego se hvalite da ste turbo-liberalni, sve na izvolte i samo podgrejavate očekivanja kod nekih, a neki se i ne kriju, znate i sami, javno vam ovde kažu, vratiće se folksdojčeri.
Zato vam je nemački ambasador bio na javnom čitanju. Vrši monitoring nad vama. Da li ste ispunili uslove za ono što ste primili? Primili ste to da ste na vlasti. Sećate se kako se Velja hvalio kako je u postavi donosio pare iz Mađarske. Čitate li ovaj Vikiliks i ove depeše? U svakoj od tih depeša se prepoznaje interes neprijatelja srpskog naroda. Vi služite njima, a ne radi ispravljanja nepravde.

Narodni poslaniče, ja vas molim o temi dnevnog reda. Član Poslovnika…