Pre nego što dam reč sledećem prijavljenom na listi, narodnom poslaniku Bojanu Đuriću, obaveštenje o potvrđivanju mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini za upražnjena poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen vam je Izveštaj RIK o izboru narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini. Takođe, uručen vam je Izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Jaroslavu Hrebiku i Nikoli Stojšiću, izabranim sa izborne liste Za evropsku Srbiju – Boris Tadić.
Na osnovu Izveštaja RIK i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Jaroslavu Hrebiku i Nikoli Stojšiću. Čestitam narodnim poslanicima na izboru.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, posle njega narodni poslanik Slobodan Samardžić.

Uvažena potpredsednice, predsedniče Vlade, ministri, gospodine Stefanoviću, dame i gospodo narodni poslanici, čestitam kolegama kojima je u ovom trenutku potvrđen mandat. Bojim se da će to biti jedina lepa i svečana vest sa današnje sednice, pogotovo zbog načina na koji je ona počela i atmosfere u kojoj se odvija. Ja bih rekao da je to zapravo pat pozicija, a ne ono o čemu je kao pat poziciji govorio gospodin Stefanović u svojim sinoćnim ili jutrošnjim izjavama, kada je govorio o načinu na koji su prekinuti pregovori u Briselu.
Ono što se desilo u Briselu i ono što se dešava na Kosovu poslednjih 12 ili 13 dana je poraz ili poslednji poraz jedne politike koja je od samog početka bila osuđena na propast. Nema potrebe, gospodine Cvetkoviću, da i na ovaj način ponižavate i Srbiju i ministre u svojoj vladi tako što gospodinu Stankoviću, koji je ministar zdravlja, dajete reč da objašnjava kakva je situacija vezana za stradanje ljudi u sanitetu i sve što se dešavalo u toj oblasti na Kosovu. Gospodin Stanković nema nikakve nadležnosti nad tom teritorijom. Ništa ni ovom parlamentu ni građanima Srbije ne može da kaže više od onoga što je rekao – da je sve u rukama KFOR-a ili u rukama KFOR-a, Euleksa i vlasti u Prištini i da jedino može da dobije izveštaj koji će ovde proslediti. Kad se dođe na taj teren balistike, sudske medicine i patologije, kao što je bilo i 1992, 1993. i 1995. godine, onda se bojim da je sledeći korak isti kao što je bio i 1995. ili 1999, ili kao što se najavljuje ovih dana.
Moje prvo pitanje je upućeno gospodinu Stefanoviću, zapravo da nam objasni šta tačno za njega podrazumeva pat pozicija? Koje su tačno opcije za Srbiju u ovom trenutku kada je ustala od stola, kao jedinog mesta gde je još uvek mogla da razgovara o bilo čemu što bi kosovski Srbiji mogli da dobiju? Kakva je poruka države prema njima? Ja ne verujem da je to vaša lična poruka, gospodine Stefanoviću, mislim da je to poruka državnog vrha, državnog rukovodstva, pa pretpostavljam da ste takve upute dobili i od gospodina Cvetkovića, koji je vaš nominalni šef kao predsednik Vlade. Dakle, kako će se završiti ta vaša poruka gde kažete da građani moraju da ostanu mirni, dostojanstveni i ako dovoljno dugo izdrže, da će se problem rešiti.
Vi nemate problem sa Srbima na severu Kosova ili sa Srbima južno od Ibra. Imate problem sa međunarodnom zajednicom, najvažnijim evropskim državama i SAD, koje nemaju više nikakvo razumevanje za stavove Srbije. To ste sami priznali, nakon razgovora sa Rikerom i Kuperom, da vam se stavovi u diplomatskoj formulaciji nisu približili. Neće se približiti ni u narednih pet, deset ili mesec dana. Završiće se zaokruživanje teritorijalne celovitosti i nezavisnosti Kosova i u Srbiji će postojati ponovo egzodus. Postojaće ponovo snimak onog hotela iz Mataruške Banje, koji je sada emitovao RTS pred sam početak ove sednice, gde na istom spratu živi 28 izbeglica sa jednim toaletom, i ako ostanu mirni i ako ne ostanu mirni.
To je ono što će biti epilog ove politike, bez obzira na patriotske napade kojima ste izloženi i eventualne popuste koje dajete tzv. patriotskoj opoziciji u ovom parlamentu. Ako danas ne odemo korak dalje od onoga o čemu smo razgovarali ovde pre dva meseca, onda je ova sednica besmislena. RTS je mogao da pusti snimak sednice s kraja jula i da svi srbuju ponovo na isti način.

Reč ima predsednik Vlade, Mirko Cvetković.

Pre nego što dam reč gospodinu Stefanoviću, osećam potrebu da nešto kažem, vezano za prethodnu diskusiju, ne ovu tekuću.
Naime, Poslovnikom, kao što znate, nije predviđeno da nakon trećeg obraćanja poslanika se da reč predstavnicima Vlade, što implicitno znači da u trećem obraćanju ne mogu biti pitanja nego samo konstatacije. Suprotno tome, poslanik je postavio pitanja. Mi smo, naravno, zbog poslovničke nemogućnosti, ostali nemi. Ispostavilo se kao da mi nemamo odgovore na ta pitanja. Istina je sasvim suprotna tome, ali, prosto treba imati u vidu da nakon trećeg obraćanja mi nemamo pravo da govorimo. Zbog toga ja apelujem na druge govornike da u trećem obraćanju samo daju konstataciju i mišljenja, a ne da postavljaju pitanja.
Obzirom da je pitanje postavljeno, iskoristiću priliku da onda i na njega odgovorim vrlo kratko. Dakle, odakle Euleks? Savet bezbednosti je omogućio da Euleks dođe. Taj isti Savet bezbednosti je doneo i Rezoluciju 1244, to je isti taj organ, da tako kažem, koji je osnov za boravak Euleksa na Kosovu. Dokument od šest tačaka je javan i možete ga naći i na internetu, a kome treba, možemo da mu dostavimo.
Na kraju, treba takođe imati u vidu da u konkretnoj situaciji, s obzirom na nemile događaje sa pucanjem, nije pucao Euleks nego je pucao KFOR i zato je Vlada Republike Srbije i tražila od UN da se utvrde činjenice vezano za to. Uzgred budi rečeno, kako KFOR, tako isto i Euleks, imaju obavezu statusne neutralnosti.
Pre nego što dam dalje reč, samo bih još jednu konstataciju oko uvrede ili ponižavanja od parlamenta, kako je prethodni govornik rekao.
Ako je neko izvršio ponižavanje time što je tražio da se prijavi ministar Stanković, onda to svakako nisam bio ja. Mislio sam kolegijalno da mu dam reč nakon što je on eksplicitno bio prozvan. Hvala.

Borislav Stefanović ima reč.

Gospodine Đuriću, hvala Vam na tom pitanju. Bilo je par konstatacija koje apsolutno oslikavaju vaš politički stav i stav vaše partije. Ima raznih opcija, ali ima nekih opcija koje nikako ne mogu da donesu bilo kakvu korist ni ovoj državni, ni njenim građanima. Mislim da o tim opcijama ne treba uopšte ni razmišljati, zato što bi njihova upotreba odvela ovu državu u još veću katastrofu. Mislim da se u tom smislu slažemo.
Ono što se ne slažemo je da ne postoji izlaz i da imamo problem sa međunarodnom zajednicom. Da imamo problem sa međunarodnom zajednicom koji je nerešiv, verujte da ne bi bilo moguće da gospodin Kuper već početkom sledeće nedelje dođe ovde u Beograd, da bi nastavio razgovor koji smo počeli, čini mi se vrlo detaljan razgovor, u Briselu. To pokazuje da je Srbija opredeljena za dijalog i da nismo prekinuli dijalog. To hoću vrlo jasno da kažem.
Zašto nismo prekinuli? Baš zato što taj dijalog jedino može da da rezultate i to jeste jedini način da rešimo probleme, a sve ostalo su parole i patriotsko busanje u junačka prsa.
Međutim, nismo mogli u tom momentu da nastavimo dijalog sa Prištinom o pitanjima električne energije, telefona i regionalnih inicijativa, dok se dešavalo ono na severu KiM, ono što se dešavalo, da je neko pucao bojevom municijom u nenaoružane građane. Naš stav je tu bio potpuno jasan i ostaće takav. Mislimo da je prioritetno rešiti pitanje Jarinja i Brnjaka i problema koji tamo postoje. Verujte da postoji puno razumevanje u međunarodnoj zajednici da je to goruće pitanje.
Mislim da vaša skepsa i pesimizam nemaju osnova. Ako svi budemo stajali sa tih pozicija da stranke u ovom parlamentu i uglednom domu, koje naginju evropskim integracijama, sa jedne strane i oni koji su protiv, se nekako čudno slažu, onda mislim da nam nije svetla budućnost kao narodu.
Mislim da je u ovom trenutku najlakše reći sledeće stvari - nećete se gospodine Stefanoviću dogovoriti ni za pet, ni za deset dana, ni za 15 dana, i tako dalje, sa jedne strane, ili sa druge strane da se govori - šta vi uopšte ima da pričate. Pošto imate tako oprečne stavove u ovom parlamentu Vlada mora da nađe način da obezbedi najbolji mogući rezultat i najbolji mogući ishod za ovu državu. Taj ishod će biti teško dostižan, to niko ne spori, ali zar iko ovde misli da je alternativa da se dignu ruke ili neko misli da se ruke stave na nešto drugo? Ako misle ovo drugo, očekujem da to javno kažu. Neka kažu koja je to opcija koja nam donosi rešenje, neka kažu tim građanima na barikadama.
Mislim da je vrlo jednostavno u ovoj situaciji otići kod njih i reći im ono što su im svi rekli. A mislim da se svi slažemo da građanima treba dati podršku u mirnom protestu i oni treba da nastave sa mirnim protestom zato što time brane ne samo svoje živote, svoj opstanak i svoju imovinu, već brane interes Republike Srbije. Ali, sve izvan toga je greška i sve izvan toga nas vodi u propast.
Šta će država da radi? Država će uporno, uprkos svim pritiscima i kritikama, podmetanjima, lažima, pogrešnom predstavljanju svega što se dešava, nastaviti da traži rešenje kroz dijalog. Ako neko misli da situacija može da bude kao 1999. godine i pre rata, grdno se vara. Ako neko misli da na KiM država Srbija može da funkcioniše u punom obimu, u Klini, Srbici, Prizrenu, jako se vara. Ako neko misli da država Srbija želi da napusti svoje građane i severno i južno od Ibra, isto se vara. Ako neko misli da ćemo odustati od svog Ustava, zakona i naših institucija, nećemo.
Ali, postavlja se pitanje – ako međunarodna zajednica stoji na poziciji da nema promene stanja koje je ustanovljeno jednostranim potezom Prištine, sa jedne strane, a građani neće da prihvate to rešenje pod bilo kakvim uslovima, sa druge strane, onda je to gospodine Đuriću pat pozicija. Iz te pat pozicije se jedino može izaći kroz dogovor, a dogovor ćemo dobiti i to jeste smelo od strane Vlade da kažem, ali je još smelije reći da će taj dogovor biti najbolji moguć za naše interese, a pre svega za interese Srba na severu KiM.
Ako nemamo tu veru i ako nemamo plan i ako nemamo inicijativu i aktivan pristup, onda sami sebe isključujemo iz svega i dovodimo državu u katastrofalnu situaciju i onda nećemo imati odgovor tim građanima koji se tamo nalaze.
Normalno je, i time završavam, da su ljudi sada nestrpljivi. Mislim da je normalno u ovim teškim okolnostima da su ljudi pod užasnim pritiskom, da im razne strane govore razne priče. Sada je najlakše krenuti ka crno-belim rešenjima, lakim rešenjima. Laka rešenja na Balkanu vode u katastrofu. Ako je jedini naš problem sa nekim opozicionim partijama u tome što ćete da kažete da nemamo plan, što ćete da kažete da ne znamo šta da radimo, što ćete da kažete da biste vi to bolje, a ne kažete kako, što ćete da kažete da nemate strpljenja, onda mi nemamo problem.
Sačekajte, gospodo, rezultate. Spreman sam, naravno kao i predsednik Vlade i svi ovde prisutni, da odgovorim na sva pitanja i svaki detalj, kao što smo to rekli i Srbima na KiM svaki put do sada, kao i Skupštini Srbije, ali nemojte da pravite pitanje oko nečega što ne postoji. To vam je stara priča. Ko je doveo Euleks? Ko je potpisao da dođe Euleks? Znaju svi, hiljadu puta je ponovljeno. To vam je to. Ne znate šta da radite, nema rezultata, a rezultati pred očima. Ne, nije to dovoljno. Treba da se zamagli ljudima ispred očiju. Hvala.

Narodni poslanik Bojan Đurić, dopunsko pitanje ili komentar, tri minuta. Izvolite.

Prvo, uz svo poštovanje, gospodine Stefanoviću, mislim da nije pristojno da koristite odgovor koji dajete na moje pitanje da biste vodili opravdane ili neopravdane verbalne ratove sa drugim poslaničkim grupama ili drugim pitanjima, bez obzira da li to radite u odnosu na pitanja koja su postavljana pre mog, ili anticipirajući neka druga pitanja.
Ako pokušavate da pošaljete poruku da postoje ovde dva ekstremna rešenja, jedno koje je ratno i koje predlažu neke političke stranke i drugo ekstremno, koje već četiri godine predlaže LDP, a to je da sednete za sto, urazumite se, prihvatite Ahtisarijev plan kao osnovno rešenje i onda radite na njegovom unapređenju, onda to vaše srednje rešenje ne vodi nikuda. Vodi u pat poziciju o kojoj ste govorili.
Verovao bih vam da je ovo pat pozicija kada se dve strane ne slažu međusobno, koja će se završiti nekim rešenjem, da istu pat poziciju nismo imali 1991. godine kada Srbija nije prihvatila Karingtonov plan, pa 1992. i 1993. godine kada nismo prihvatali planove u Bosni, pa 1994. ili 1995. godine kada nismo prihvatili "ZE4". I tada su nam govorili da je ovo pat pozicija i da samo ako izdržimo dovoljno dugo na kraju ćemo pobediti, pa se završilo onako kako se završilo. Završilo se stenografskim beleškama sa Vrhovnog saveta odbrane, gde se danas govori o Ratku Mladiću koji neće da potpiše mapu ako nije obuhvaćene i Neretva, a nema municije da brani ni Trebinje. I to morate da kažete.
Naravno da ratno rešenje nije rešenje, ali se i u nastupima predstavnika vladajuće koalicije najviših državnih organa stalno provlači ta teza da ako izdržimo dovoljno dugo, ako napravimo paralelne institucije, ako se ponašamo kao Albanci devedesetih, da ćemo se izboriti za naše stvari. To nije tačno. Albanci se 1999. godine nisu izborili za svoju nezavisnost zbog toga što su imali paralelne škole, nego zato što su uzeli pušku, otišli u šumu, sukobili se sa Srbijom, dobili podršku NATO-a. Ako vi mislite da je to rešenje i za Srbiju i njene interese na Severu, onda to tako recite. Ne mislim da to mislite, ali to implicira vaše ponašanje svakog dana, ne samo vaše lično, nego i svih drugih državnih zvaničnika.
Molim vas, nemojte da se pozivate na međunarodnu zajednicu i uspehe. Kada pominjete gospodina Kupera, to je čovek, međunarodni zvaničnik, koji je Beograd i Prištinu pre mesec i po, dva dana poslao na zasluženi letnji odmor, uz poruku da se vrate hladnije glave posle godišnjeg odmora. To što Beograd ili Priština nisu u dovoljnoj meri shvatili kakva je to poruka, to je problem Beograda i Prištine. Mislim da je za nas to pre svega problem Beograda. I o tome koliku podršku imamo u međunarodnoj zajednici može da govori jučerašnji nastup gospodina Vernera Hoera, koji je praktično šef nemačke diplomatije u ovom trenutku u Bundestagu. To je pitanje i za gospodina Đelića. Gospodin Hoer je rekao da su u ovom trenutku zbog sukoba na severu Kosova i činjenice da Srbija nije u stanju da dokaže da je potpuno opredeljena za mir ugroženi ne datum početka pregovora, nego pozitivna odluka o kandidaturi Srbije za EU.

Borislav Stefanović ima reč, ako je razumeo dopunsko pitanje. Izvolite.

Nisam razumeo pitanje, ali smatram da je primereno da se izvinim ako sam nekog povredio, kako ste rekli, gospodine Đuriću. Zaista se izvinjavam, ali nisam razumeo. Mislim, razumeo sam vaš stav, ali nisam razumeo pitanje. Međutim, ipak smatram da je važno da kažem da nije pozicija Vlade da treba da izdržimo pa ćemo postići rešenje. Ne, mislim da tu grešite, kao što mislim da grešite i u tome da će epilog ovoga biti nezavisno Kosovo za Republiku Srbiju. Takav epilog za Republiku Srbiju neće biti nikad.
Takođe mislim da opasno grešite kada koristite termin "paralelne institucije". Paralelne institucije, čak i u logičkom smislu, su nemoguće, neizvodljive, zato što nemaju čemu da su paralelne. Vi to vrlo dobro znate. Da biste bili paralelni nečemu, nešto treba da postoji. Takozvane kosovske institucije ne postoje na severu Kosova i Metohije i nadam se da neće ni postojati.
Što se tiče ovoga da je naša strategija odlaganje, nije naša strategija odlaganje i nije tačno da postoji neki drugi način, realno, za rešavanje ovog problema, osim kroz dogovor. Mislim da se u tom smislu slažemo. Ako vi smatrate da mi taj dogovor ne možemo postići kroz dijalog, tj. rešenje kroz dijalog, onda nam recite kako da ga postignemo, ako ne kroz dijalog i ako ne kroz teške pregovore koji su često takvi da ne koincidiraju sa punom potrebom ostvarivanja svih naših interesa, ali ćemo se truditi da dobijemo najbolje moguće rešenje u teškim okolnostima. Mislim da je to sasvim primerno ovoj situaciji u kojoj se nalazimo. Niko nije prekinuo dijalog. Dijalog je odložen i nastaviće se vrlo brzo, možda i pre nego što mislite.
Ako vi kažete da je Ahtisarijev plan jedino rešenje, ja vam kažem da nije Ahtisarijev plan jedino rešenje, zato što Ahtisarijev plan za nas ne može biti prihvatljiv iz dva razloga: prvo, zato što na njegovom kraju piše – ovaj plan vodi ka nezavisnosti Kosova, a mi ne možemo to prihvatiti, bez obzira na vašu hrabrost da to kažete, to je stav vaše partije, ali je stav države da je to neprihvatljivo; drugo, taj plan nije dobio potvrdu Saveta bezbednosti.
Prema tome, u samom planu, to znaju i ljudi koji su vodili prethodne pregovore, između ostalih i uvaženi prof. Samardžić, ima elemenata koji su pozitivni i koji mogu biti iskorišćeni da se postignu dobra rešenja za Srbe na Kosovu i Metohiji, ali ceo plan ne može biti prihvatljiv. Neki elementi mogu biti polazna osnova za dalje razgovore, a ni oni ne mogu sami po sebi biti prihvatljivi. Srbi na Kosovu i Metohiji, na severu KiM, ne mogu dobiti manje od onog što imaju. Mislim da je to jasno.
Kako ćemo doći do situacije u kojoj se njima obezbeđuju sva prava? Kako ćemo doći u situaciju da se oni osećaju sigurno, da imaju svoje institucije, srpske institucije? Kako ćemo doći u situaciju da se očuva nacionalni interes Republike Srbije? Samo strpljivim aktivnim pristupom kroz pregovore, rešavajući problem severa na adekvatan način kroz pregovore sa međunarodnom zajednicom i Prištinom. Sve ostalo je upravo taj odgovor – ostanite na barikadama, ali bez nastavka te rečenice. Mi podržavamo miran protest, ali kažemo – postoji izlaz, izlaz nije jednostavno naći, ali verujte da radimo na tome i činimo sve da dođemo do adekvatnog pozitivnog rešenja koje će zadovoljiti interes države Srbije, pre svega Srba na Kosovu i Metohiji, na severu KiM i koji će izbeći ove scene koje su se desile, da neko puca na građane. To je potpuno neprihvatljivo. Ne postoji nikakvo opravdanje za takvo ponašanje.
Prema tome, ako neko misli, a verujem da mnogi misle ovde, da ima neki način, da su pregovori mimikrija, fikcija, neka objasni zbog čega su mimikrija i fikcija. Neka neko objasni šta to znači - nema rezultata. Ovo je retoričko pitanje. Mislim da je vrlo neadekvatno i nepošteno, u situaciji kakvu sad imamo, imati normalno legitimnu kritiku i ne treba svi isto da mislimo, ali mislim da je bazična stvar, osnovna politička stvar, da imate neki predlog. Vi imate predlog. Mislim da je taj predlog loš po interes Republike Srbije. Loš je, ako ni iz čega drugog, ne možete primeniti taj plan na Srbe južno od Ibra simetrično kao i na Srbe severno od Ibra. Jednostavno, situacija je drugačija, i politička i bezbednosna, ako hoćete i etnička. Postoje specifičnosti koje morate uzeti u obzir. Da stavimo na stranu argument legalnosti tog dokumenta koji sam objasnio.
Znači, dajte da građanima objasnimo stvari kako jesu, da ne idemo preko nekih zaista onako jeftinih izjava i parola, ne kažem vi konkretno, ali mislim da je to u ovoj situaciji najgore. Nema ništa lakše, ništa lakše nema nego nekim opozicionim liderima da sad odu tamo na barikadu ili da posete ranjene i da pruže podršku. To jeste dobro i treba to da rade, ali šta je izvan toga? Šta ćemo dalje, gospodo? Koji je dalje plan? Imao bih ja priliku i da se osvrnem i na inicijativu da se vrate pregovori u UN, koja se često potura kao nova i sveža ideja dela opozicionih partija. Mogu i o tome da pričam, ali ću ostaviti to za kasnije jer sam siguran da će to naredni poslanik lepo da objasni.