Dao bih komentar vezano za evro obveznice, imajući u vidu da vidim da je ta tema dosta usijana u javnosti, sa mnogo nerazumevanja koja se u izvesnom smislu pojavljuju, čak i u ovoj skupštini.
Pre svega, treba imati u vidu da se klasično održavanje likvidnosti budžeta radi kroz nekoliko kanala, od kojih smo mi do sada imali tri kanala. Jedan kanal jesu krediti od tzv. hifisa ili međunarodnih institucija finansijskih, koji daju kredite pod izuzetno povoljnim uslovima. Tu pre svega mislim na Svetsku banku. Mi, naravno, maksimalno koristimo taj kanal. On je, nažalost, nedovoljan i veoma mali, tako da preko njega moraju da se koriste još dodatni kanali.
Druga dva kanala koja smo do sada koristili jesu zaduživanja kod komercijalnih banaka i kanal izdavanja obveznica. Prema tome, izdavanja obveznica perse nije nikakva novost koja se sada nešto posebno desila, jedina razlika je u tome što obveznice koje je do sada država izdavala jesu bile obveznice koje su usmerene, odnosno izdavane na domaćem tržištu i njihovi kupci su bile banke sa domaćih tržišta. Te obveznice, moram da kažem, jesu bile na relativno kratak rok.
U početku su bili rokovi mesec dana, tri meseca, šest meseci, ali dalji produžetak, kada smo pokušali da te obveznice cirkulišemo na tri godine, pokazalo se da nemamo u zemlji mogućnosti da to obezbedimo, zbog toga što banke nemaju dugoročne izvore, odnosno dugoročne depozite da bi mogle da tako nešto finansiraju.
Imajući sve to u vidu, mi smo sada obveznice ponudili na evropskom tržištu, ponudili smo ih investitorima koji imaju dugoročne izvore i koji mogu da uđu u daleko duže rokove. Konkretno, ovde se radi o roku deset godina.
Prema tome, uz ova tri kanala smo obezbedili i taj četvrti kanal koji će nam omogućiti da supstituišemo bar dva od ovih kanala, ako ne u celini, ono u značajnoj meri, a to su kanali domaće banke i prodaja obveznika na domaćem tržištu.
Koje su koristi od toga? Prva korist jeste, u odnosu na privredu, što će naše povlačenje sa tog tržišta ostaviti bankama veću likvidnost od one koje one sad imaju i privreda će se naći u situaciji da može da joj bude ponuđen veći obim kreditnih sredstava, jer mi nećemo davati mogućnost da banke ulaže u državne hartije od vrednosti u obimu kao što je to bilo do sada.
Druga stvar jeste što smo se pozicionirali na, da kažem svetskom tržištu i pored onoga što smo do sada imali – razmenu roba i usluga, a sada imamo i učešće u tom finansijskom prometu. U tom kontekstu, to je značajan trenutak za ovu državu.
Ono što takođe treba imati u vidu kod izdavanja evro obveznica, rekao sam da su one na rok od deset godina, da daju nama određene pozicije na tom tržištu. Nemam nameru da pričam o tome kolika je bila ponuda, kolika tražnja, to ste imali prilike da čujete, ali to svakako jeste obogaćivanje kanala za finansiranje tekuće aktivnosti i likvidnosti budžeta. Mislim da će to omogućiti i kasnije novoj vladi da mnogo mirnije sačeka i da funkcioniše u narednom periodu.
Sa druge strane, pritužbe ili kritike da se tu radi o novom zaduženju i da je dug odjednom premašio neke procente itd, to naizgled i formalno jeste tačno, ali suštinski nije, iz sledećih razloga: vi u osnovi, kada govorite o zaduženju, možete da gledate na bruto i na neto zaduženje. O čemu se ovde radi? Ako uzmete primer pojedinačnog čoveka, ako neki čovek podigne kredit od 100 evra u jednoj banci, pa ga onda stavi na štednju u drugoj, pa ga pitate koliko je zadužen, on je formalno dužan 100 evra, ali pošto tih 100 evra nije potrošio, već ih drži na depozitu, onda on defakto i nema dugova, nema porast zaduženja. Pare koje smo dobili neće biti potrošene ili će biti trošene u sukcesiji koja će preći i na narednu godinu, te u tom kontekstu, priča o naglom porastu zaduženja jeste jedna potpuna, da kažem netačnost i nepreciznost od onih koji tu priču lansiraju.
Zaista ne samo da ne vidim problem u uvođenju diverzifikacije kanala, u tome što obezbeđujemo dodatna sredstva za privredu, u tome što smo se pozicionirali na evropskom tržištu, naprotiv, vidim samo pozitivne elemente svega toga. Konačno, treba imati u vidu da, bukvalno rečeno, sve razvijene zemlje koriste ovaj kanal i to veoma intenzivno, a na našu žalost, mi smo to uradili tek ove godine, a sve zemlje u okruženju imaju evro obveznice koje su već izdali pre godinu ili dve dana. To je jedna sasvim regularna aktivnost sa navedenim namenama koje sam spomenuo.