Stavljam na glasanje predlog gospodina Obradovića.
Od 152 narodna poslanika, za predlog je glasalo 19 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Vlatko Ratković, na osnovu člana 92. stav 2. člana 157. stav 2. i člana 170. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, sa predlozima odluka o davanju
saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama finansijskih planova za 2011. godinu, Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, Nacionalne službe za zapošljavanje, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu i Predlogu zakona o izmeni Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju; Zajednički načelni i jedinstven pretres o: Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Komercijalne banke a.d. Beograd, po zaduženju Građevinske direkcije Srbija d.o.o. Beograd, Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije 1720, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat osiguranja rizika u slučaju elementarnih nepogoda za jugoistočnu Evropu i Kavkaz) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj; Zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o izmeni i dopuni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Belorusije od 31. marta 2009. godine, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o izuzecima iz režima slobodne trgovine i pravilima o određivanju zemlje porekla robe uz Sporazum između Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o slobodnoj trgovini između Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije od 28. avgusta 2000. godine, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o podsticanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske, Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o smanjenju broja lica bez državljanstva, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Međunarodne antikorupcijske akademije kao međunarodne organizacije, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između vlada država učesnica Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju o saradnji u borbi protiv kriminala, naročito organizovanih oblika, Dodatnog protokola Sporazumu između vlada država učesnica o saradnji u borbi protiv kriminala, naročito organizovanih oblika i Dodatnog protokola o borbi protiv terorizma koji se odnosi na Sporazum između vlada učesnica crnomorske ekonomske saradnji u borbi protiv kriminala, naročito njegovih organizovanih oblika, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o policijskoj saradnji, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o Centru za saradnju u oblasti bezbednosti, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnju u oblasti vanrednih situacija, Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o Centru za sprovođenje Zakona u jugoistočnoj Evropi, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o privilegijama i imunitetima Centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija uz Konvenciju o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti životne sredine, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Argentine o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaj o ukidanju viza za njihove državljane, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Bolivarske Republike Venecuele o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Kuvajt o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o ukidanju viza za njihove državljane, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana, Predlogu zakona o potvrđivanju Amandmana na Konvenciju o međunarodnoj organizaciji za mobilne komunikacije preko satelita, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju, Predlogu zakona o potvrđivanju Amandmana 1-6. na Evropski sporazum o radu posada na vozilima koja obavljaju međunarodne drumske prevoze, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske federacije o saradnji u oblasti turizma, Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada o radu pomoraca, 2006, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti kulture i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o strateškom partnerstvu i saradnji.
Da li narodni poslanik Vlatko Ratković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje predlog gospodina Ratkovića.
Od 133 narodna poslanika, 126 je glasalo za predlog gospodina Ratkovića.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog.
Narodni poslanik Vlatko Ratković, na osnovu člana 92. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je promenu redosleda tačaka dnevnog reda sednice, tako da redosled prve četiri tačke dnevnog reda bude sledeći:
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama finansijskih planova za 2011. godinu Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, RZZO, Nacionalne službe za zapošljavanje.
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu.
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu.
4. Predlog zakona o izmeni Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju.
Da li želite reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za predlog se izjasnilo 132 poslanika, od kojih je 126 bilo za.
Konstatujem da je predlog prihvaćen.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlogu za dopunu dnevnog reda, predlogu za spajanje rasprave i predlogu za promenu redosleda tačaka dnevnog reda, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim da se izjasnimo.
Od 132, za je glasalo 127.
Konstatujem da je predlog prihvaćen.
Molim službu da pripremi prečišćen tekst dnevnog reda.
D n e v n i r e d :
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama finansijskih planova za 2011. godinu:
1) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje,
2) Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje,
3) Nacionalne službe za zapošljavanje, koji je podnela Vlada (broj 400-3218/11 od 23. septembra 2011. godine)
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, koji je podnela Vlada (broj 400-3361/11 od 5. oktobra 2011. godine)
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, koji je podnela Vlada (broj 43-3362/11 od 5. oktobra 2011. godine)
4. Predlog zakona o izmeni Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, koji je podnela Vlada (broj 011-3380/11 od 6. oktobra 2011. godine)
5. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Komercijalne banke a.d. Beograd po zaduženju Građevinske direkcije Srbije d.o.o. Beograd, koji je podnela Vlada (broj 400-2749/11 od 28. jula 2011. godine)
6. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije F/P 1720, koji je podnela Vlada (broj 400-2671/11 od 22. jula 2011. godine)
7. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat osiguranja rizika u slučaju elementarnih nepogoda za jugoistočnu Evropu i Kavkaz) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada (broj 400-2750/11 od 28. jula 2011. godine)
8. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (EPS Projekat za Kolubaru) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada (broj 400-2941/11 od 2. septembra 2011. godine)
9. Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi, koji je podnela Vlada (broj 335-2516/11 od 8. jula 2011. godine)
10. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o izmeni i dopuni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Belorusije od 31. marta 2009. godine, koji je podnela Vlada (broj 335-2672/11 od 22. jula 2011. godine)
11. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o izuzecima iz režima slobodne trgovine i pravilima o određivanju zemlje porekla robe uz Sporazum između Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o slobodnoj trgovini između Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije od 28. avgusta 2000. godine, koji je podnela Vlada (broj 335-2943/11 od 2. septembra 2011. godine)
12. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o podsticanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja, koji je podnela Vlada (broj 46-2674/11 od 22. jula 2011. godine)
13. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, koji je podnela Vlada (broj 011-2865/11 od 19. avgusta 2011. godine)
14. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske, koji je podnela Vlada (broj 400-2766/11 od 29. jula 2011. godine)
15. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o smanjenju broja lica bez državljanstva, koji je podnela Vlada (broj 204-2866/11 od 19. avgusta 2011. godine)
16. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Međunarodne antikorupcijske akademije kao međunarodne organizacije, koji je podnela Vlada (broj 011-2499/11 od 8. jula 2011. godine)
17. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između vlada država učesnica BSEC (Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju) o saradnji u borbi protiv kriminala, naročito organizovanih oblika, Dodatnog protokola Sporazumu između vlada država učesnica BSEC o saradnji u borbi protiv kriminala, naročito organizovanih oblika i Dodatnog protokola o borbi protiv terorizma koji se odnosi na Sporazum između vlada učesnica crnomorske ekonomske saradnje u borbi protiv kriminala, naročito njegovih organizovanih oblika, koji je podnela Vlada (broj 713-2624/11 od 19. jula 2011. godine)
18. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o policijskoj saradnji, koji je podnela Vlada (broj 2-2867/11 od 19. avgusta 2011. godine)
19. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o RACVIAC – Centru za saradnju u oblasti bezbednosti, koji je podnela Vlada (broj 011-2873/11 od 22. avgusta 2011. godine)
20. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o saradnji u oblasti vanrednih situacija, koji je podnela Vlada (broj 011-2871/11 od 22. avgusta 2011. godine)
21. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o Centru za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi, koji je podnela Vlada (broj 011-2915/11 od 29. avgusta 2011. godine)
22. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o privilegijama i imunitetima Centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi, koji je podnela Vlada (broj 011-3206/11 od 23. septembra 2011. godine)
23. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija uz Konvenciju o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, koji je podnela Vlada (broj 501-2460/11 od 6. jula 2011. godine)
24. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti životne sredine, koji je podnela Vlada (broj 501-2673/11 od 22. jula 2011. godine)
25. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Argentine o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koji je podnela Vlada (broj 27-2513/11 od 8. jula 2011. godine)
26. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaj o ukidanju viza za njihove državljane, koji je podnela Vlada (broj 27-2514/11 od 8. jula 2011. godine)
27. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Bolivarske Republike Venecuele o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koji je podnela Vlada (broj 27-2515/11 od 8. jula 2011. godine)
28. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Kuvajt o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koji je podnela Vlada (broj 27-2864/11 od 19. avgusta 2011. godine)
29. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o ukidanju viza za njihove državljane, koji je podnela Vlada (broj 27-2863/11 od 19. avgusta 2011. godine)
30. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana, koji je podnela Vlada (broj 011-3210/11 od 23. septembra 2011. godine)
31. Predlog zakona o potvrđivanju Amandmana na Konvenciju o međunarodnoj organizaciji za mobilne komunikacije preko satelita, koji je podnela Vlada (broj 011-2872/11 od 22. avgusta 2011. godine)
32. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju, koji je podnela Vlada (broj 344-2922/11 od 30. avgusta 2011. godine)
33. Predlog zakona o potvrđivanju Amandmana 1 - 6. na Evropski sporazum o radu posada na vozilima koja obavljaju međunarodne drumske prevoze (AETP), koji je podnela Vlada (broj 344-2925/11 od 31. avgusta 2011. godine)
34. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti turizma, koji je podnela Vlada (broj 332-3208/11 od 23. septembra 2011. godine)
35. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada o radu pomoraca, 2006, koji je podnela Vlada (broj 011-2675/11 od 22. jula 2011. godine)
36. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti kulture, koji je podnela Vlada (broj 6-2759/11 od 29. jula 2011. godine).
37. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o strateškom partnerstvu i saradnji, koji je podnela Vlada (broj 011-3298/11 od 30. septembra 2011. godine).
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu, odnosno Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, sa predlozima odluke o davanju saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama finansijskih planova za 2011. godinu Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, RZZO, Nacionalne službe za zapošljavanje, Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom dugu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu i Predlogu zakona o izmeni Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju.
Saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni jedinstven pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, sa predlozima odluke o davanju saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama finansijskih planova za 2011. godinu Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, RZZO, Nacionalne službe za zapošljavanje, Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom dugu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu i Predlogu zakona o izmeni Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, a raspodeljuje se tako da poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Obaveštavam da su poslaničke grupe ovlastile da iz predstavljaju: Zoran Kasalović, poslaničku grupu SPS-JS; Veroljub Arsić, poslaničku grupu Napred Srbijo; Dragan Stevanović, poslaničku grupu SRS i Aleksandar Vlahović, poslaničku grupu ZES.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, sa predlozima odluke o davanju saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama finansijskih planova za 2011. godinu: Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, RZZO, Nacionalne službe za zapošljavanje, Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom dugu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu i Predlogu zakona o izmeni Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju.
Da li predstavnik predlagača dr Mirko Cvetković, predsednik Vlade i ministar finansija želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog rebalansa budžeta za 2011. godinu. To je dokument koji je Vlada uradila pre nešto malo manje od mesec dana i dostavila ga Narodnoj skupštini pre tri nedelje. Mislim da je ovo veoma značajno što je ostavljen dovoljni period narodnim  poslanicima kako bi mogli da se detaljno upoznaju sa materijalima i da kroz jednu kvalitetnu raspravu zajednički usvojimo ovaj rebalans, uz amandmane koji će ga samo popraviti.
Koji su razlozi zašto je bilo potrebno da se donosi rebalans? Pre svega bih te razloge podelio u dve grupe. Jedna grupa razloga su razlozi na strani prihoda, druga grupa su razlozi na strani rashoda u odnosu na budžet koji je inače usvojen i koji se danas primenjuje.
Kada se radi o razlozima na strani prihoda, treba imati u vidu da su Zakonom o finansiranju lokalne samouprave predviđena određena redirekcija sredstava od poreza na zarade, u tom smislu da se, umesto uplate u centralni budžet, sada uplate u najvećoj meri prebacuju u lokalne budžete, što po definiciji dovodi do toga da će prihodi u centralnom budžetu biti nešto niži.
Takođe, nakon značajnog rasta u prva dva kvartala ove godine, u trećem kvartalu su se pojavili određeni znaci da bi možda nova kriza koja se dogodila u evro zoni, pre svega, zatim i u zemljama koje su u našem okruženju, mogla imati uticaj i na našu zemlju. Zbog toga, imajući u vidu da mi nismo izolovano ostrvo, mi smo razmatrali pitanje procene rasta bruto domaćeg proizvoda za tekuću godinu i napravljeni su novi obračuni, zaključeno je da je realistično da se taj rast planira na nivou od 2%. Pošto su prethodni planovi bili 3%, onda to smanjenje plana rasta bruto domaćeg proizvoda dovodi i do smanjenja prihoda u republičkom budžetu, pa je po tom osnovu kalkulisano da će prihodi u ovoj godini biti manji od planiranih. Dakle, to su dva razloga koja su opredelila naš pristup da smanjimo projektovani prihod.
Na strani rashoda, takođe, ima niz razloga. Ti razlozi su prevashodno vezani za određena socijalna davanja i za penzije i plate u javnom sektoru, u delu u kome se one vezuju za rast inflacije. Kao što vam je poznato, inflacija je u prvom kvartalu ove godine bila prilično visoka, da bi se negde zaustavila u aprilu, od kada beleži silazni trend. U poslednja tri meseca imamo, praktično, negativnu inflaciju. Međutim, indeksacije koje su vršene, one su vršene na bazi početka godine i zbog toga su ukupni agregati predviđeni, penzija i socijalnih davanja, koji se inače usklađuju sa procentom inflacije, usklađeni na višem nivou u odnosu na nivoe koji su bili originalno planirani, te je zbog toga bilo potrebno da dođe do korekcije na strani rashoda.
Međutim, Vlada je stala na stanovište da se radi o prihodima i očekivano smanjenim prilivima u budžet, da to mora prihvatiti kao činjenicu i to je tako i urađeno u ovom rebalansu. Dokaz da se radi o rashodima, mi smo smatrali da sva ova povećanja moraju da se realizuju na teret nekih drugih stavki gde će se pronaći uštede i tako da je osnovna koncepcija budžeta bila da se praktično ukupni nivo rashoda u rebalansu zadrži identičnim sa nivoom rashoda u osnovnom budžetu. Tu naravno postoji jedna mala razlika od neke tri milijarde koje smo dali na ime podsticaja privrednom razvoju u vidu antikrizne mere, tako da su rashodi praktično na nivou kao što su bili, uz dodatak od tri milijarde.
Odatle sledi da je suština deficita u osnovi posledica izostalih prihoda u odnosu na originalna očekivanja. Budžet, naravno, pošto mi od skora imamo nezavisni organ, fiskalni savet koji je dužan po zakonu da da mišljenje o budžetu, on je razmotrio predlog rebalansa budžeta, dao je mišljenje koje je dostavljeno Narodnoj skupštini. Verujem da ste imali prilike da ga vidite, ono je pozitivno i ja to sa zadovoljstvom ističem.
Takođe, mi smo kao što znate razgovarali sa MMF oko nastavka aranžmana koji će nam biti od velike koristi, pogotovo ukoliko dođe do zaoštravanja krize u narednom periodu. Sa zadovoljstvom mogu da vas podsetim da je 28. septembra Bord direktora MMF-a doneo odluku, zapravo potvrdio je Aranžman iz predostrožnosti sa Srbijom.
Koje su osnovne karakteristike rebalansa budžeta? Ako bi trebalo da ga definišem, mislim da su to tri. Prvo jeste da je to socijalno odgovorni budžet, a socijalna odgovornost se ogleda upravo u ovome što sam rekao, da uprkos činjenici da prihodi treba da se očekuju manji od onih koji su originalno planirani. Ipak, Vlada je odlučila da te najugroženije kategorije, one koji su primaoci socijalnih davanja, penzionere, itd, da obezbedi dovoljno sredstva, tako da su indeksacije izvršene potpuno po zakonu i oni ne moraju da brinu da će imati problema sa isplatom sredstava koja im pripadaju.
Drugo, to je budžet koji zapravo podstiče privredni rast tako što su odvojena izvesna dodatna sredstva za taj podsticaj, a i sama činjenica da je budžet sa deficitom, deficit po svojoj definiciji predstavlja oruđe koje sve vlade primenjuju u slučaju kada dođe do krize, odnosno smanjenog privrednog rasta. Konačno, ovaj rebalans potvrđuje politiku smanjenja javne potrošnje i ako to gledamo u ciframa, javna potrošnja u prethodnoj godini bila je 45,5% od bruto domaćeg proizvoda. Prema ovom budžetu ona će u ovoj godini iznositi 43,8%. To je značajno smanjenje javne potrošnje, odnosno njenog učešća u bruto domaćem proizvodu koje je blizu 2%, tačnije, 1,7%.
Malo o globalnim ciframa. Budžetski prihodi, kao što sam rekao, jesu smanjeni. Oni zaokruženo prema ovom budžetu iznose 707 milijardi dinara. Rashodi su gotovo na nivou prethodnog, uz te tri milijarde koje sam objasnio, oni iznose 850 i budžetski deficit je nešto manji od 143 milijarde dinara. Naravno, ovaj deficit jeste potpuno u skladu sa fiskalnim pravilima gde postoji veza između stope rasta bruto domaćeg proizvoda i visine deficita. Ukoliko se ta pravila poštuju, u narednim godinama kako bude rastao bruto domaći proizvod, tako će se smanjivati deficit, odnosno, jednog trenutka on će doći u suficit kada postignemo više stope rasta, što je i cilj.
Funkcionalna struktura budžeta je otprilike sledeća: 39,4% izdvaja se za socijalnu zaštitu, 17,6 za odbranu, javni red i bezbednost, 15,3 za obrazovanje i nauku, 11,8 su ekonomski poslovi, odnosno podsticaji za privredu, zapošljavanje i poljoprivredu, 3,8% su transferi ostalim nivoima vlasti, 3,7% jesu troškovi administracije u koje spadaju izvršni i zakonodavni organi, finansijski i spoljni poslovi, dakle, imamo situaciju da nam ona čista administracija učestvuje sa ispod 4% u našem budžetu, 8,4% su ostale funkcije, sport, kultura, kamate, zaštita životne sredine, itd.
Rebalansom je predviđena struktura zaduživanja neophodna za finansiranje deficita koji na konsolidovanom nivou države iznosi 153 milijarde dinara, odnosno 4,5% bruto domaćeg proizvoda, a kao što ste videli, na republičkom nivou deficit je manji, što znači da pojedini lokali, odnosno fondovi takođe funkcionišu sa deficitom. Pri tome treba imati u vidu da kapitalne investicije i podsticaji za privredu i poljoprivredu prelaze iznos deficita, odnosno zaduženja za oko 30 milijardi dinara, što suštinski znači da se zaduženje ne koristi za plate i penzije već isključivo za izgradnju infrastrukture i za podsticaje privrednog rasta.
Rebalansom je omogućen i nastavak ekonomske politike Vlade u skladu sa Strategijom ekonomskog razvoja do 2020. godine, kojom je predviđeno da se rast u narednom periodu bazira na proizvodnji razmenjivih dobara koji su izvozno orijentisani. Prve rezultate ove politike možemo jasno videti kroz povećanje izvoza u ovoj godini koje je na istorijski najvišem nivou i oko 20% viši u odnosu na do sada najbolje ostvareni rezultat u 2008. godini, pri čemu je uvoz niži za preko 10%.
Takođe, politika privlačenja stranih investicija koje treba da obezbede nova izvozna tržišta i zapošljavanje takođe daje rezultate, pošto je Srbija već dugo godina za redom ubedljivi regionalni lider u realizovanim direktnim stranim investicijama. Ovo će nekome izgledati čudno, jer se u javnosti stvorio utisak da su kod nas strane investicije nedobrodošle . Međutim, kada se pogleda kompletno okruženje, videćete, mi te podatke imamo, da je Srbija praktično lider u privlačenju stranih investicija, uprkos tome što nismo zadovoljni njihovim nivoom.
Ovi rezultati su potvrda da moramo konstantno unapređivati poslovni ambijent u zemlji kako bi se obezbedili neophodni uslovi za otvaranje novih proizvodnih radnih mesta i povećanje konkurentnosti srpske privrede. U tom smislu, pored podsticaja predviđenih rebalansom budžeta, Vlada će sprovesti i niz dodatnih mera, kako bi u postkriznom periodu obezbedila uslove za dinamičan rast srpske privrede, i to: ograničenja roka plaćanja za republičke i lokalne organe vlasti do 60 dana, obezbeđenje povoljnih kreditnih linija, od kojih je jedna već raspoloživa, a odnosi se na Apeks kreditnu liniju Evropske investicione banke namenjenu za mala i srednja preduzeća i izvoznike, ukupne vrednosti od 250 miliona evra uz kamatu od svega 5,5%, sa tri godine grejs perioda i devet godina perioda otplate. Do kraja ove godine takođe će biti osnovana razvojna banka koja će predstavljati novi kvalitet u pružanju podrške izvoznim segmentima srpske privrede.
U naredne dve nedelje, pred vama će se naći, izmene Zakona o poreskom postupku kojim će se uvesti obaveznost uplate doprinosa zaposlenim prilikom isplate neto zarada čime će se obezbediti ne samo urednija uplata prava zaposlenih, već i viši nivo konkurentnosti na tržištu.
Konačno, Vlada će iskoristiti sve raspoložive resurse, kako bi se uveo red na tržištu rada, iskorenio rad na crno, što je jedan od osnovnih preduslova za povećanje zaposlenosti u Srbiji. Srbija se nalazi u drugoj godini umerenog privrednog oporavaka i pred potencijalno novim talasom krize. Vlada i ovog puta pravovremeno reagovala i usvojila rebalans budžeta koji se nalazi pred vama i koji će omogućiti da uvećane plate, penzije i socijalna davanja budu isplaćena u zakonom predviđenom iznosu i roku.
Pored toga, predloženo je i povećanje podsticaja usmerenih na rast privrednih aktivnosti kako bi omogućili rast zaposlenosti i povećanje životnog standarda građana. Imajući u vidu, da se ovde radi o objedinjenoj raspravi, a sa još tri zakona, ako mi dozvolite rekao bih po nekoliko rečenica o svakome od njih. Imajući u vidu da se ovde zaista ne radi o novim zakonima, već samo o izmenama, pa bih komentarisao zapravo te izmene.
Izmene Zakona o porezu na imovinu, najznačajnija izmena je pre svega, stvaranje normativnih uslova da porez na imovinu za 2012. godinu bude na nivou obaveza iz 2011. godine. To praktično znači, da se stvaraju mogućnosti da sledeće godine ne dođe do porasta obaveza građana po osnovu poreza na imovinu. Razlog zašto smo se odlučili na to, jeste pre svega činjenica da u vreme kada je zakon predlagan, da se onda računalo sa daleko višim stopama rasta, bržim oporavkom. Imajući u vidu, najavu nove krize, ne znamo koliko će ona biti duboka i da li će to uticati na standard građana, mi s toga predlažemo da se porez na imovinu naredne godine ne poveća.
Takođe, u ovim izmenama zakona izvršena su i određena preciziranja, a koja su u vezi sa predmetom oporezivanja. Naime, izuzima se od oporezivanja poljoprivredno i šumsko zemljište do 10 ari, a ne samo građevinsko. Drugo, kad se radi o poreskom oslobođenju, ne plaća se porez na zemljište pod objektom. Do sada je bilo oslobođeno samo na građevinskom zemljištu pod objektom.
Kada se radi o izmenama Zakona o javnom dugu, suština tih izmena su izvesna preciziranja, ali što je još važnije, imajući u vidu najnovije rešenje koja su doneta u oblasti decentralizacije, pri čemu sada mislim, ne toliko na taj zakon o decentralizaciji koliko na Zakon o javnoj svojini gde se sada lokalna samouprava javlja kao titular javne svojine, onda oni mogu tu javnu svojinu, naravno da koriste kao neku vrstu koleterala, dakle da bi se zaduživali i s toga je bilo potrebno da se izmeni Zakon o javnom dugu i da se precizira mogućnost zaduživanja lokala, naravno uključujući i Vojvodinu, ali isto tako i da se precizira neka vrsta oštrije kontrole i praćenja toga šta se radi na lokalu.
Prema tome, ovim zakonom uvodi se mogućnost zaduživanja Republike Srbije radi nabavke finansijske imovine i mogućnost dugoročnog zaduživanja jedinica teritorijalne autonomije, emitovanjem dugoročnih hartija od vrednosti radi finansiranja investicionih, razvojnih i prioritetnih programa i projekata, kao što su investicije u kapitalna ulaganja i nabavku finansijske imovine. Ovim se, da kažemo, pored onog materijalnog instrumenata koji su lokali dobili, da im se i finansijski instrument.
Međutim, postoji potreba da lokalne vlasti umesto šestomesečnog izveštavanja dostavljaju ministarstvu nadležnom za poslove finansija, mesečni izveštaj o zaduživanju i kako bi se kvalitetnije pratio način njihovog zaduživanja i realizacija toga što su započeli i to je sada dodatna izmena u zakonu o javnom dugu.
Konačno, izmene Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, ovo je relativno manje značajna izmena, pošto se radi samo o produženju početka rada Garantnog fonda koji je prema postojećem zakonu trebao da počne da radi 11.10. ove godine. S obzirom, da se nisu stekli uslovi za početak rada, predloženo je odlaganje ovog roka na 30.6.2012. godine. Međutim, treba imati u vidu da produženjem ovog roka se ne ugrožavaju bilo kakva prava osiguranika, pošto će do početka rada, dakle do tog produženog roka, početka rada Garantnog fonda, njegove poslove obavljati Udruženje osigurovača Srbije, kao što je to slučaj i do sada.
Eto, poštovani narodni poslanici, to je ukratko o onome što nas čeka u narednih nekoliko dana. Pozivam vas da kroz konstruktivnu diskusiju, raspravu i predloge dođemo do teksta budžeta, izmenama ovih zakona koji su najbolji za građane koji to od nas očekuju. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Da li izvestioci nadležnih Odbora žele reč?
Narodni poslanik Đuro Mučenski, želi reč.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče Vlade, kao izvestilac Odbora za zdravlje želim da kažem da smo na Odboru za zdravlje, konstruktivno i u jednoj vrlo dobroj atmosferi razmatrali ovaj Predlog rebalansa budžeta i da smo ga većinom glasova usvojili. Mogu da kažem da smo sa dužnom pažnjom saslušali predstavnike RZZZ, zato što postoje određeni pokazatelji koji su dati ovom pisanom programu koji pokazuju tendenciju slabijeg punjenja budžeta RZZZ i sve ono što može na neki način da napravi probleme u finansiranju zdravstvene zaštite. Kao glavni argument, odnosno glavni razlog slabijeg punjenja jeste, neuplaćivanje doprinosa za zdravstveno osiguranje i to je nešto što u budućnosti, ukoliko se ne razreši, dovešće do kolapsa RZZZ.

Ono što je bitno, mislim da smo svi toga svesni i poslanici koji su aktivni u lokalnom životu, znaju situacije da pojedina preduzeća upravo koriste ovakvu ekonomsku situaciju, da na neki način izbegnu tu obavezu i da postoje određene vrste pritisaka da se isplate plate bez pratećih doprinosa i poreza i da je to na neki način postalo pravilo, što smatramo da je nedopustivo. Stav na Odboru je zauzet, da ćemo mi o tome raspravljati na jednoj od narednih sednica, ali zajednički stav je bio da se mora uvesti poreska disciplina i da mi na neki način moramo da uvedemo red u državu i da se znaju sve te obaveze, jer ono što je posledica ovoga jeste problem sa nastavkom finansiranja zdravstvene zaštite.

Ono što bih želeo da kažem, da sam na samom Odboru dao jednu inicijativu koju želim da prenesem svima vama, i predsedniku Vlade. Svestan sam da ta inicijativa nije mogla da bude na neki način napisana u vidu amandmana, ali u smislu razmišljanja za sledeći budžet.

Naime, radi se o tome da imamo određene segmente zdravstvene zaštite koji praktično nemaju dovoljno sredstava za finansiranja. Imamo dobro rešen problem vezan za finansiranje problema obolelih od HIV-a, odnosno od AIDS-a, taj problem, odnosno prevencija te bolesti je finansirana od strane međunarodnih organizacija, kao donaciju u vidu od 240 miliona dinara i taj deo prilično dobro funkcioniše.

Imamo i drugi problem, a to je problem lečenja posledice upotreba duvanskog dima, kardiovaskularne bolesti i tumori koji nose posledice po naše građane. Taj deo je finansiran određenim sredstvima, tzv. duvanski dinar koji se izdvaja od prodaje duvanskih proizvoda i iz tog fonda se finansiraju posledice koje ta bolest zavisnosti ostavlja po naše građane.

Nažalost, imamo nacionalni program protiv zloupotrebe droga i alkohola koji nije adekvatno finansiran. On je u budžetu Ministarstva zdravlja predviđen da se finansira sa svega 3,3 miliona dinara, što je vrlo malo u odnosu na problem koji postoji.

Naime, posledice zloupotrebe droge i alkohola su katastrofalne, kako za one koji su neposredni gubitnici odnosno zavisnici od te bolesti, tako i za porodice koje zajedno sa njima proživljavaju tu dramu.

Smatramo da mnogo više toga moramo da poradimo po tom pitanju i po ugledu na rešavanju ova druga dva problema, slušajući inicijative i često sam u kontaktu sa pacijentima koji su zavisnici od droge i alkohola, od susreta i od razgovora sa predstavnicima klubova lečenih alkoholičara, koji su pokrenuli jednu inicijativu, to sam zajedno sumirao i predložio na Odboru za zdravlje gde su predstavnici Ministarstva to prihvatili i predlažem da o tome i predsednik Vlade i resorna ministarstva daju svoje mišljenje. Naime, radi se o tome da, po uzoru na duvanski dim, izdvojimo tzv, tako da kažemo žargonski, alkoholni dinar, dinar koji će se izdvajati od prodaje alkoholnih pića i kojima će se puniti poseban budžetski fond vezan za zloupotrebu alkohola, a takođe od imovine koja je zaplenjena od osoba koje su osuđene za organizovani kriminal, da se ta imovina preusmeri u taj poseban budžetski fond, kojim će se rešavati posledice zloupotrebe droge.

Mislim da je to jedna dobra društvena satisfakcija, da se kriminalcima pokaže da kriminal nije isplativ, a da se ta sredstva društveno korisno utroše. To je moje razmišljanje koje su prihvatili ljudi na Odboru za zdravlje i to je nešto što bi moglo u koordinaciji između Ministarstva zdravlja, pravde i finansija, da se u sledećoj godini na neki način unese u budžet. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dajem reč narodnom poslaniku dr Zoranu Šamiju.

Zahvaljujem.
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče Vlade, na 34. sednici Odbora za prosvetu, koji je održan juče, Odbor za prosvetu je raspravljao o rebalansu budžeta i nije podržao rebalans budžeta. Naime, od 14 prisutnih članova Odbora, sedam je glasalo da se rebalans budžeta prihvati.
Moje kolege iz DSS će vas u raspravi u načelu detaljno upoznati sa razlozima zbog kojih DSS smatra da ovaj rebalans ne treba prihvatiti, a ja ću ovde da ponovim deo svoje diskusije koju sam govorio juče na Odboru.
U parlamentima ozbiljnih evropskih država trenutno po odborima se vrlo ozbiljno raspravlja o budžetu za 2012. godinu, a mi polovinom oktobra raspravljamo o rebalansu budžeta. Duboko sam uveren da rebalans budžeta ima smisla da Vlada izađe sa rebalansom pred Skupštinu u junu mesecu ili do polovine jula, ali izlaženje pred parlament sa rebalansom budžeta polovinom oktobra praktično znači da nam Vlada samo podnosi račun koji treba da aminujemo jer najveći deo i rashoda i prihoda je već napravljen, pare su već potrošene neovlašćeno i sada treba Skupština to da aminuje. Znate, to me malo podseća kao kada obesni sin napravi lom u kafani, pa onda dođe tati i podnese mu račun. Tako to izgleda i sa ovim rebalansom budžeta. Dakle, ima mnogo toga šta valja reći zašto rebalans ne valja, ali osnovna primedba je upravoova, da smo o ovome raspravljali u junu mesecu, onda bi to imalo nekog smisla, onda bi imalo smisla Vladi davati predloge kako bolje pare da potroši ili kako bolje pare da zaradi. Sada je to praktično gotova stvar.
Naravno, o budžetu za 2012. godinu ćemo, kao i obično, raspravljati zadnjih dana decembra, iako bi po svim važećim pravilima taj budžet za 2012. godinu trebao da bude ovde u Skupštini i da bude predmet ozbiljne rasprave po skupštinskim odborima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li neko od predsednika odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Mislim da nakon vas, gospodine Cvetkoviću, imamo ipak pravo na ovakvu priliku, da govorimo i da se vratimo malo u realnost. Prvo, da li znate šta je osnovni problem ove današnje diskusije? Zaista je teško shvatiti kome se obraćate kao predsednik Vlade. Kada je tako važna tema o kojoj se raspravlja u parlamentu kao što je ova o kojoj razgovaramo, rebalans budžeta ili budžet, onda čitavo društvo praktično stane i sluša šta je ono što Vlada planira da uradi, jer od toga direktno zavisi život svih u ovoj zemlji.
Gospodine Cvetkoviću, teško je razumeti kome ste se obraćali kada ste govorili. Prvo, zaboravili ste da spomenete sitnih gotovo 900 miliona evra, koji će ostati za crne dane, kako ste nam to rekli na Odboru za finansije, kao diskreciono pravo Vlade da taj novac koristi u situacijama u kojima je ugrožena likvidnost ili postoji neka kriza pa Vlada treba da interveniše. Niste spomenuli to. Da li ste se obratili poslodavcima, da li ste se obratili javnom sektoru, zaposlenima u državnoj upravi, u republičkoj 25.000, sa lokalom 60, gotovo 70, 470 hiljada ljudi je u javnom sektoru, penzionerima, ljudima bez posla, Srbima na Kosovu, jel im Srbija socijalni slučaj ili ima viziju razvoja koja će pozitivno uticati i na situaciju u kojoj se oni dole nalaze?
Rekli ste da smo dobili tri nedelje kako bi proučili budžet. To nije tačno. Mi smo izgubili tri nedelje posle tri godine zbog toga što je i ovaj budžet, kao i svi prethodni, bio predmet buvlje pijace vladajuće koalicije. Najmanje mislim da ste vi lično za to odgovorni ali, gospodine Cvetkoviću, posle tri godine pitam vas kada će se ova zemlja otrezniti, osvestiti, kada će oni koji je vode biti spremni da joj kažu istinu?
Na temi rebalansa budžeta za 2011. godinu se ništa ne rešava, ali se iz karaktera tog budžeta i načina na koji je izvršen rebalans vrlo jasno prepoznaju sve slabosti ove vlasti i, nažalost, ne prekinuti kontinuitet u politici koja direktno ugrožava budućnost ove zemlje i svakog čoveka u njoj, bez obzira na njegovu političku orijentaciju.
Gospodine Cvetkoviću, vi ste predsednik Vlade koja je digla svoj javni dug sa 33% na gotovo 45%, na 44%.
To, gospodine Cvetkoviću, znači da naredna Vlada neće moći da radi ono što je radila vaša, ta naredna Vlada neće moći da se zadužuje u većem procentu od procenta rasta BDP, ta Vlada neće moći da povećava svoj deficit sa četiri na četiri i po, već i zbog pritiska tog duga i visokog rizika koji prati novo zaduživanje i neodrživosti takve politike moći maksimalno da se kreće u okvirima od 1% BDP. Zato gospodine Cvetkoviću činjenice na sto. Nema ekonomije bez politike.
Ovaj rebalans budžeta, kao i ekonomska slika zemlje u kojoj živimo, direktna je posledica političke nezrelosti, nemoći i neodgovornosti onih koji vode ovu zemlju. Godine 2008. smo uveravani da će nas kriza zaobići, potom da će ta kriza biti naša šansa. Vi nam sada govorite, citiraću vas, samo vaše dve poruke o tome da svakog dana napredujemo i da umereno rastemo. Gospodine Cvetkoviću, druge poslaničke grupe su u lošem položaju od naše, zbog toga što smo uvek svoja leđa podmetali kako se ne bi srušila ova vladajuća koalicija u poslovima koje je radila kako bi Srbiju zakačila za tu Evropu.
Godine 2008. smo izašli pred parlament sa Projektom dogovor za budućnost, sa spiskom zakona koje treba doneti, ekonomskim merama koje treba doneti, gurali vas u reforme i evo nas posle tri godine, nekoliko meseci od izbora, u situaciji koja je apsolutno besperspektivna i o tome moramo momentalno razgovarati, kako bi se te činjenice uvažile, a društvo menjalo.
Vaš prosocijalni budžet, kako ste ga nazvali, gospodine Cvetkoviću, je trošenje poslednjeg novca koji ova zemlja ima, vi to vrlo dobro znate. Naredni budžet i naredna ekonomska politika Vlade moraće da bude stabilizaciona. Ta stabilizaciona politika nas osuđuje na prosečan rast BDP u narednih nekoliko godina od maksimalno 3%. Zato moramo da razgovaramo o činjenicama.
Zašto pada industrijska proizvodnja, zašto pada potrošnja na malo? Zašto raste uvoz, ali nije u okviru njega obrađena energetika? Šta nam se dešava sa izvozom? Kako misli Vlada da vodi ovu zemlju kada ju je dovela do samog ruba ponora, u svakom smislu te slike?
Jasno je šta je suština ekonomskog problema Srbije. Nesporno je da se sprovedu reforme. Vi ste, gospodine Cvetkoviću, pokrenuli neke vrlo dobre inicijative. Recimo, nastojali ste da uvedete neki fiskalni red i disciplinu. Formirali ste Fiskalni savet. Ovde smo u junu i julu razgovarali o jednom zakonu koji je vaša Vlada podržala, to je Zakon o finansiranju lokalne samouprave, odnosno izmene i dopune tog zakona, kojim ste uradili isto ono što ste uradili sa ovim rebalansom budžeta, stavili ga na buvlju pijacu, pa je tad vladajuća koalicija uveravala Srbiju kako će lokalne samouprave doći do sredstava kojih sama vlast nema u Republičkom budžetu za finansiranje sopstvenih potreba, pre svega onih kapitalnih, bolnice, škole, putevi i evo rebalansa budžeta u kojem se upravo tim lokalnim samoupravama, onima kojima ste u julu mesecu dali pare koje nemate, sada ispostavlja račun za takvu politiku konstatacijom da se i njima oduzimaju ona sredstva koja su bila planirana za kapitalne investicije u okviru rebalansa budžeta. Da li je tako, gospodine Dinkiću? Iako ste precizno naveli u svom amandmanu – sve lokalne samouprave i novac koji će oni dobiti, sa druge strane niste mogli da izbegnete činjenicu da tog novca nema.
Osam milijardi se štedi od kapitalnih investicija. Šta pokreće razvoj ove zemlje? U recesiji u kojoj se nalazimo i u kojoj smo bili jedini razvoj je pokretala država svojim intervencijama. Sada se kaže – nema kapitalnih investicija. Da li mislite o posledicama takvog svog stava, kada recimo vladajuća koalicija preti poslodavcima sankcijama zbog toga što ne plaćaju doprinose za svoje zaposlene? U kakvim okolnostima ti poslodavci posluju? Ko je odgovoran za visok stepen rizika u kojem se oni zadužuju, za gubitak tržišta na koje su računali, za populizam i demagogiju koja im se ispostavlja kroz uvećane račune svakog meseca? Ne možemo da podržimo takav pristup. Takav pristup je u startu pogrešan.
Ako se sećamo rasprave o budžetu pre godinu dana, sve ovo što se sada dešava mi smo vam tada, gospodine Cvetkoviću, vrlo jasno rekli. Ukazali smo vam na pravac razvoja ovog društva, restrukturiranje javnih preduzeća, otvaranje novih tržišta, ubrzanje privatizacije, definisanje optimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, modernizacija uprave, uspostavljanje principa pravne države. Ko je kriv što je poslovna klima u Srbiji pala, što je Srbija pala na listi zemalja po poslovnoj klimi za 12 mesta? Tačno je, Srbija ima nešto veći priliv stranih investicija od, recimo, Crne Gore, ali je i samo 15 puta veća od te Crne Gore, a dva puta od Hrvatske. Ovo više nije ni Titanik u kom smo mi na prvoj palubi.
Mislimo da je drugačiji redosled poteza potreban, da se moramo obratiti svakom sektoru ovog društva.
Gospodine Cvetkoviću, šta može da zaključi finansijski sektor iz onog što ste vi rekli? Ceo svet se sada lomi oko toga da li oporezivati bankarske aktive ili ne. Vi se niste obratili finansijskom sektoru. U Srbiji se vodi rasprava o tome da li nam je potreban fiksni kurs ili nam nije potreban. Nijednu reč Vlada nije rekla o tome. U Srbiji se vodi rasprava o tome da li su vam dali da je potrebno smanjiti obavezne rezerve ili ne. Nijednu reč niste rekli o tome. U Srbiji se vodi stalna rasprava o neophodnosti, nužnosti reforme sistema zdravstvene zaštite. Čuli ste sada neke predloge Odbora za zdravstvo i PIO fonda, a vaša Vlada je odlučila da do 2013. godine odloži raspravu o reformi PIO fonda. Znate li šta to znači? To znači da će efekti te reforme biti uočljivi ne 2013. i 2014. godine, nego 2023, 2024. i 2025. godine, pošto je 10 godina potrebno da se dođe do pozitivnih rezultata ukoliko je jedna od mera, recimo mera podizanja starosne granice za odlazak u penziju.
Vaša Vlada je kompromitovala evropsku orijentaciju ove zemlje. Nije realno očekivati da ćemo u ovoj deceniji postati članovi EU. Koliko je to procenata kamatne stope? Jedan procenat je milijardu i 500 miliona evra, toliko podiže troškove naše privrede. Koliko ovo poigravanje sa Kosovom košta Srbiju? Gde je Kosovo u ovom budžetu? Predsednik države govori o kriminalcima koji pale Jarinje, a mi smo prinuđeni danima da slušamo tirade u kojima se mere patriotska zrnca u našoj krvi. Nije ovo devedeseta. Valjda smo nešto naučili iz svega toga.
Ovo je račun Srbiji za ono što se radilo prethodne tri godine. Zato moramo na drugi način da razgovaramo.
Nije nam potreban ovakav rebalans budžeta. Dobro je što poštujemo MMF. Dobro je što nismo podigli nivo svojih rashoda, ali je važan karakter tih rashoda, karakter je presudno važan. On nije dobar. Odreći se kapitalnih investicija znači ostaviti ljude bez posla. Kako možemo da gradimo bilo šta normalno u ovoj zemlji? Kako možemo da verujemo u pozitivnu budućnost ako ova država stalnog gleda u one koji su na kolenima, umesto da pomogne onima koji su preživeli i ostali na nogama? Pa, ako su oni na nogama i da ih je više na nogama, manje bi bilo onih na kolenima.
Kolika je penzija danas u Srbiji? Ko je odgovoran za haos u Penzionom fondu? Menadžment ode u penziju, pa onda po ugovoru o delu počne ponovo da radi, 25% od penzija je invalidske penzije, kao da smo u minskom polju radili, presedan smo u svetu. Više invalidskih penzija nego porodičnih. Imovina Penzionog fonda rasuta, niko se njom ne bavi. Da li možemo tu red da uvedemo, da kažemo – ljudi, evo radimo? Stegli smo kaiš 100 rupa. Mora tako.
Milijarda uzeta Vojvodini. Od te milijarde niko neće imati koristi, ali od zapostavljanja Vojvodine mnogi bi videli koristi.
Da se vratimo na neke vaše mere, gospodine Cvetkoviću. Ako je pao rast društvenog proizvoda, kao što ste rekli, i što nije sporno, šta Vlada planira da preduzme da bi taj trend zaustavila, ako znamo da nam je neophodna stopa rasta od 5% da bi počeli da zapošljavamo ljude u Srbiji, a da iz tog prosocijalnog budžeta koji ste vi pomenuli, mi možemo da se povratimo samo u stabilizacioni? Znamo godine stabilizacije iz 80-tih. Znamo šta to znači u stvarnom životu. Kako mislite te probleme da rešite? To je ono o čemu moramo da razgovaramo., a ne kako ćemo preraspodeliti ono čega praktično više i nema.
Kako će se podići bruto društveni proizvod? Kako će se povećati izvoz? Šta ćemo da radimo sa našim spoljnim dugom, gospodine Cvetkoviću? Javni dug je 44%, 45% je granica. Sad donosimo zakon koji omogućava opštinama da se zadužuju kroz emitovanje municipalnih obveznica. Kako mogu da se zadužuju, ako smo stigli do plafona, do kritične tačke? A za godinu dana, samo za godinu dana, stopa servisiranja duga i kamate će biti 35% vrednosti našeg izvoza. Zemlja koja ima preko 25% ne može da opstane, 15% društvenog proizvoda Penzioni fond. Pogledajte kakve su to reference, o tome sada moramo da razgovaramo. Tražite podršku za ono što u zemlji morate da se uradi, a ne za ono što je potrebno da bi vaša vladajuća koalicija skrpila 126 poslanika. Preskupo je to. Preskupo je i tako više ne može.
Šta je sa strategijom ekonomskog razvoja Srbije, gospodine Cvetkoviću? Niste je pomenuli ovde. Da li je ovaj rebalans u skladu sa tom strategijom ili ne, jel ovaj rebalans traži korigovanje te strategije ili ne? Recite nam to.
Zadužili ste se na međunarodnom finansijskom tržištu milijardu dolara. Oni koji kažu da je 7,25% visoka kamata, što je realno ali u drugom svetu, ali ne u ovom našem, neka se ne iznenade ako vrlo brzo tu kamatu budemo predstavljali i smatrali kao svoj uspeh u odnosu na realne uslove u kojima ćemo se naći. Dobro je što se država zadužila na finansijskom tržištu samo nema plan šta će sa tim novcem. Previše je skup da bi ga trošili tako što ćemo ga staviti sa strane i čekati gde će izbiti neki požar, da sa tim gasimo.
Šta se dešava sa zapisnicima Trezora? Sa repro operacijama? Da li činjenica da su neuspešni ti projekti, govori o klimi u kojoj se naša zemlja nalazi? Možemo samo kratkoročne hartije da prodamo. One koje se prodaju na duži rok, nemaju više svoje kupce. To govori o stanju dalje naše ekonomije.
Možda je potrebno da vi to kažete, pa da kada neko pomene smanjenje obavezne rezerve, kažete da to nije put kojim se Srbija može izvući iz krize, jer smo prepolovili stopu rezerve u poslednjih nekoliko godina. Bila je preko 40%, sada je 21%. Te pare ne idu u privredu. Te pare upravo idu u trezorske zapise i idu u NBS.
Ne može izolovano da se vodi politika, a to je ono što nam se dešava.
Šta misli guverner o rebalansu budžeta? To je ono što moramo da čujemo.
Pominjete socijalni dijalog. Vi nemate hrabrosti da napravite ozbiljan socijalno ekonomski savet Vlade. Ignorišete uveliko Uniju poslodavaca koja zapošljava 500 hiljada radnika, a potpisujete ugovore u svakoj izbornoj kampanji sa onima koji više ni sebe ne mogu da predstavljaju u radnom odnosu, jer su otišli u penziju. To je socijalno ekonomski savet Vlade.
Ovo što se sada dešava moralo bi da prođe kroz ruke članova tog saveta. Moramo da se borimo za rešavanje problema nezaposlenosti. Taj problem ne može da bude, ukoliko se sistemski ne redefiniše ova zemlja. Zbog ovoga, zbog tog vašeg rebalansa Srbija mora da bude zemlja koja je izvesna evropska budućnost. Mora da bude, inače će biti gora od onih nesrećnih ljudi na barikadama, zbog ovog čoveka iz Odbora za zdravstvo koji kaže da nemaju novac da finansiraju sopstvene zdravstvene potrebe, zbog poniženih penzionera kojima ni PUPS ne može da pomogne da sastave kraj sa mesecom.
Poljoprivreda – kolika je podrška poljoprivrede? Ona je presudno uticala na rast izvoza u prethodnoj godini. Šta se sada dešava? Probleme poljoprivrede rešava ministar policije. Ne znam da li je prosvećen tamo u hramu gde su ga odlikovali oni crkvenim ordenom, pa se to sada dešava, ali gde nam je ministar poljoprivrede? Gde ste vi?
Morate konkretno da se obratite i onda možemo da razgovaramo. Ovo ovde što smo dovili je taljiganje po starom, bez ikakve vizije, bez jasnog plana, bez spremnosti da se kaže istina.
Na žalost, gospodine Cvetković, vaš savetnik nije pogrešio kada je pre sedam dana rekao da je za ekonomsku krizu u ovoj zemlji najodgovornija Vlada čijeg predsednika savetuje. Jedino što mi nije jasno, što sedi u toj Vladi? Ili, misli da je njegovo posao da vas loše savetuje? To je činjenica koju je on saopštio.
Možda bi na nekom drugom mestu to bilo smešno, ali smo mi želeli da vi budete uspešni u ekonomskoj politici. Sve smo učinili kako bi afirmisali javni interes u ovoj zemlji, izvukli Srbiju iz rovova u kojima se nalazila, a posle tri godine vaše vlade, počećemo sami sebe da ujedamo, jer smo toliko daleko od mogućnosti da vodimo ozbiljan razgovor, da se fokusiramo na cilj, sredstva kojima ćemo ga ostvariti.
Ova zemlja ne može više tako i to je tema o kojoj treba da razgovaramo. Hvala.

 Reč ima narodni poslanik. Balint Pastor.

Hvala, gospođo predsedavajuća, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost kao posledica usporavanja privredne aktivnosti, rebalans budžeta predviđa manje javne prihode za 17 milijardi dinara, tj. za blizu 2,5%.
Uvećani su rashodi i izdaci budžeta, sa druge strane, za 5,2 milijarde dinara, a struktura rashoda i izdataka je sve nepovoljnija.
Prethodnih dana smo mogli čuti i to da je deficit u budžetu oko 142,8 milijardi dinara, kao i podatak da će se značajno, za oko 8 milijardi dinara, smanjiti kapitalni izdaci ovim rebalansom budžeta za 2011. godinu.
To su otprilike oni podaci koji su izneti i od strane, pre svega državnog sekretara u Ministarstvu finansija.
Uvek imam problem, gospodine predsedniče Vlade, kada donosimo budžet ili kada Skupština raspravlja o rebalansu budžeta zbog toga što se moramo fokusirati na jednu odredbu Ustava Republike Srbije, moramo se zadržati isključivo na tome, da li republička Vlada i parlament poštuju svoje ustavne obaveze u odnosu na finansiranje nadležnosti AP Vojvodine.
To nije dobro zbog toga što nemamo vremena, nemamo prostora, nemamo mogućnosti da iznesemo naše stavove vezane za položaj poljoprivrede, prosvete i nekih drugih delatnosti u Predlogu budžeta ili rebalansa.
Uvek se moramo zadržati na ovom nivou. Mislim da bi bilo dobro da se već jedno reši ovaj spor, ovo pitanje i da svima bude jasno šta je čija obaveza.
Gospodine predsedniče Vlade vi ste pre sat vremena, možda malo više na sednici Odbora za finansije Narodne skupštine rekli da je nesporno da u Ustavu Republike Srbije piše da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% republičkog budžeta i da 3/7 iz tih sredstava AP Vojvodina treba da potroši za finansiranje kapitalnih izdataka na teritoriji pokrajine. To je nesporno i to je tako.
Rekli ste i to, da u Ustavu ne piše da je obaveza isključivo Vlade Republike Srbije, odnosno Republike Srbije da obezbedi ta sredstva AP Vojvodini.
To je tačno, gospodine Cvetkoviću, to na takav način ne piše u Ustavu Republike Srbije. Sa druge strane, međutim, mi smo u stanju još uvek da Republička skupština nije donela zakon o izvornim prihodima AP Vojvodine. Vlada Republike Srbije nije predložila Skupštini zakon o izvornim prihodima AP Vojvodine. Vlada nije predložila na drugi način obezbeđivanje izvornih prihoda AP Vojvodine.
I pre godinu dana sam govorio o tome da teoretski postoje tri mogućnosti za obezbeđivanje izvornih prihoda AP Vojvodine. Jedan način je ovaj o kome sam malo pre govorio, donošenje posebnog zakona o finansiranju Vojvodine. Drugi način je izmena Zakona o budžetskom sistemu, gde zakon i sadržava u sebi teoretsku mogućnost da Pokrajina dobije sredstva iz drugih vidova poreza, a ne samo od ova dva vida poreza iz kojih dobija godinama unazad sredstva, a to je porez na dobit preduzeća i određeni procenat poreza na dohodak građana. Treća mogućnost bi bila da se budžetom iz godinu u godinu definiše koja su to sredstva kojima će AP Vojvodina raspolagati.
Vlada RS je propustila sve ove teoretske mogućnosti i zbog toga smo mi kod svakog rebalansa i kod svakog novog budžeta u poziciji da se moramo fokusirati na to da li se Ustav poštuje ili ne. Mi se dovodimo u pitanje da izigravamo ustavni sud, što naravno nismo. Zbog toga smatramo da treba staviti tačku na ovo pitanje i da se konačno treba dogovoriti o tome kako će se finansirati AP Vojvodina, kako će finansirati kapitalne investicije na teritoriji AP Vojvodine.
Što se tiče originalnog budžeta koji je donet krajem decembra prošle godine, mi smo tada rekli da je taj tekst u skladu sa Ustavom, zbog toga što je obezbeđeno 7%, a i tri sedmine. Izrazili smo nadu da ove godine neće doći do rebalansa budžeta, jer rebalans budžeta uvek u sebi sadržava opasnost da se ovo stanje pogorša na štetu AP Vojvodine. Mi smo, naravno, bili svesni mogućnosti da će se ipak raditi rebalans u toku ove godine, pošto se to radi skoro svake godine. Sad smo opet u strahu, moram da kažem, gledali, prelistavali ovaj predloge i gledali da li će nam biti omogućeno da podržimo rebalans ili ne.
Vi znate, gospodine Cvetkoviću, da smo mi prethodnih godina uvek imali problem što se ovog pitanja tiče. Do sada smo uvek uspeli da nađemo rešenje. Godine 2008. je rešenje bilo da su se i transferi lokalnim samoupravama na teritoriji AP Vojvodine uračunali u tih famoznih 7%. Sledeće godine smo se dogovorili o tome da će Vojvodini pripasti 90% prodajne cene NIS. Sada ide i drugo pitanje - da li je to na takav način regulisano i da li se to na takav način realizovalo? Godine 2010. nismo bili u mogućnosti da podržimo budžet, tj. budžet za 2010. godinu nismo mogli da podržimo zbog toga što je taj tekst bio protivustavan.
Moram da kažem i to, s obzirom na činjenicu da Vojvodina nema skoro nikakve izvorne prihode, reći ću vam samo jedan podatak, da pokrajinske takse, na primer, čine 0,005% budžeta AP Vojvodine. Malo pre sam govorio o tome da određeni procenat ta dva vida poreza pripada Vojvodini, ali to, naravno, nije dovoljno da bi se Ustav poštovao, da bi Pokrajina mogla da investira tri sedmine u kapitalne rashode na svojoj teritoriji.
Što se tiče budžeta za ovu godinu, koji je donet u decembru prošle godine, bilo je predviđeno devet milijardi dinara za Fond za kapitalne investicije na teritoriji AP Vojvodine. Devet milijardi koje po još uvek važećem budžetu, i republičkom i pokrajinskom, Republika treba da doznači AP Vojvodini tj. Fondu za kapitalne investicije Vojvodine.
Sad ću biti prinuđen da saopštim jedan poražavajući podatak, o kojem smo mi govorili i prethodnih meseci, nadajući se da će se ova situacija promeniti na bolje. Do dana današnjeg od tih devet milijardi, koliko Republika Srbija treba da
doznači AP Vojvodini za kapitalne rashode po važećem budžetu, od tih devet milijardi dinara do sada je doznačena svega jedna milijarda, i to 500 miliona dinara 2. marta i 500 miliona dinara 6. juna tekuće godine. To znači da je do kraja devetog meseca doznačena svega jedna devetina ovih iznosa koje Republika, po važećem budžetu, treba da doznači AP Vojvodini.
Mislim da je ovaj podatak zaista poražavajući i da govori o tome da se budžet ne realizuje, sa jedne strane, a sa druge strane, da se Ustav ne poštuje. Mi još imamo skoro tri meseca iz ove godine i još uvek postoji šansa da Vlada realizuje svoje obaveze, samo je pitanje da li za to postoji politička volja i da li za to postoji mogućnosti? Mi se nadamo da politička volja postoji, jer u suprotnom ovo ne bi bilo na ovakav način planirano i projektovano ni krajem prošle godine. Ukoliko politička volja postoji, meni stvarno nije jasno zašto se AP Vojvodina dovodi u ovakvu situaciju.
Mi smo više puta rekli da je pokrajina, tačnije građevinska operativa na teritoriji AP Vojvodine na ivici bankrota. To je tako zbog toga što Fond za kapitalne investicije AP Vojvodine ne može da realizuje svoje obaveze. Drugačije formulisano, Fond nije u mogućnosti da izmiruje obaveze prema izvođačima radova. To ne zbog toga što su pokrajinski organi neodgovorni ili zbog toga što nisu dorasli zadatka koji treba da obavljaju, nego je to zbog toga što Vojvodina nema ili skoro nema nikakve izvorne prihode, a Republika ne realizuje svoje obaveze koje su predviđene budžetom za tekuću godinu.
Što se tiče dugova, ti dugovi iznose najmanje četiri milijarde dinara danas, ako treba da uzmemo u obzir činjenicu da ti dugovi iz meseca u mesec treba da budu isplaćivani. Sa druge strane, postoje građevinske firme na teritoriji AP Vojvodine kojima Fond duguje više od 300 miliona dinara.
Mislim da je ovaj podatak zaista poražavajući i jednostavno dovodi u nemoguću situaciju one firme koje žele da pomognu, koje investiraju umesto države svoja sredstva u određene kapitalne investicije, koje uzimaju kredite zbog toga da bi mogli da izvršavaju svoje obaveze, a Republika ne servisira, jednostavno, svoje dugove.
Mi smo pre nešto više od godinu dana imali polemiku sa gospođom Dragutinović, bivšom ministarkom finansija u Vladi Republike Srbije, kada je ona tvrdila isto ovo, gospodine predsedniče Vlade, što se i vi malopre tvrdili na sednici Odbora za finansije. Praktično je ona rekla da je na Vojvodini da se snađe, jednostavno Republika nije u mogućnosti da ta sredstva označava. Jednostavno, nigde u Ustavu ne piše da Republika treba da prebacuje ta sredstva, nek se Vojvodina snađe. Mislim da u ovom trenutku, dok se ne donese zakon o izvornim prihodima AP Vojvodine, postoje samo tri mogućnosti: ili će Republika poštovati svoje obaveze, ili će se AP Vojvodina zaduživati, što je omogućeno ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, ali mislim da na to ne bi ni Međunarodni monetarni fond gledao blagonaklono a, sa druge strane, ne mislim da je to u interesu ni Republike Srbije da se Vojvodina pretežno zadužuje a, sa treće strane, postoji teoretska mogućnost da se u Vojvodini izmisle neke nove dažbine. Mislim da ni to nije moguće, moguće je sa pravne tačke gledišta, naravno, ali mislim da nije ne bi bilo celishodno, ne bi bilo svrsishodno. Zbog toga mislimo da je jedina mogućnost da Republika izvršava svoje obaveze.
Probaću da na jednom plastičnom primeru dokažem vama zašto Vlada nije u pravu kada kaže da nije obaveza Republike da se bavi ovim pitanjima i da Vojvodina treba da se snalazi kako god može. Znate, mogao bih reći da se npr. iz mlevenog mesa ne mogu napraviti tulumbe. Može se reći da je kriv poslastičar ako ne može iz mlevenog mesa napraviti tulumbe, ali mislim da bi to bio ciničan stav, da bi to bila cinična rečenica i da se na takav način ne bi trebalo ophoditi prema obavezama koje su definisane i Ustavom i važećim budžetom Republike Srbije, pošto nema drugih mogućnosti, jer još uvek nije donet zakon o izvornim prihodima AP Vojvodine, jednostavno nema drugih mogućnosti za izvršavanje ovih obaveza.
Na kraju bih želeo da kažem, ovom prilikom ne bih želeo da se upustim u raspravu o dejstvima izmena i dopuna Zakona o finansiranju lokalne samouprave, mi smo rekli i pre nekoliko meseci, kada je Skupština raspravljala o tom predlogu, da je taj zakon marketinški, da će dovesti u opasnost mogućnost Vlade Republike Srbije da izvršava svoje obaveze prema Vojvodini, mislim da će sve teže i teže biti da se ova ustavna odredba poštuje, ali mislim da u državi koja sebe želi da definiše kao pravnu državu, u državi koja sadrži vladavine prava, jednostavno, ne postoji druga mogućnost nego da se najviši pravni akt poštuje.
Na samom kraju bih želeo da vam predstavim amandman o kojem sam govorio vrlo kratko i na sednici Odbora za finansije. Ovaj amandman je, gospodine Cvetkoviću, istovetan amandmanu koji ste vi predložili 2007. godine, kada ste prvi put bili ministar finansija. Tada je bilo predviđeno članom 3. stav 6. Zakona o budžetu za 2007. godinu da će se preostali iznos sredstava do najmanje 7% budžeta Republike Srbije, a do projektovanog odlukom o budžetu AP Vojvodine za 2007. godinu, transferisaće se budžetu AP Vojvodine.
Tada je još bilo sporno da li se poštuje ta odredba u vezi 7%. Srećom, to više nije pitanje. Pitanje je sada da li se poštuje drugi stav Ustava o tri sedmine. Zbog toga smo mi predložili rešenje prema kojem će se na isti ovaj način kao što je to bilo regulisano 2007. godine, preostali iznos sredstava za finansiranje kapitalnih rashoda budžeta AP Vojvodine, a do projektovanog pokrajinskom skupštinskom odlukom o budžetu AP Vojvodine za 2011. godinu, transferisaće se budžetu Vojvodine u tri jednake rate: 01. novembra, 15. novembra i 01. decembra 2011. godine.
Gospodine Cvetkoviću, želim da kažem da ovo ne treba da shvatite kao ucenu. Nismo mi ona vladajuća poslanička grupa koja je rekla pre neki dan da neće da uđe u salu danas ako se ne prihvati njihov amandman. To nismo bili mi. Mi smo i danas dali kvorum za početak sednice, mi smo konstruktivni, želimo da se dogovorimo o poštovanju Ustava, želimo da se dogovorimo o ovom pitanju.
Zbog toga očekujemo odgovor Vlade u vezi ovog amandmana i nadamo se da, ako ovo nije bilo sporno Vladi u decembru prošle godine, onda neće biti ni sada, da će se ispunjavati obaveze prema Vojvodini, a Vojvodina će biti u mogućnosti da ispunjava obaveze prema građevinskoj operativi i da će se obezbediti mogućnost SVM da podrži ovaj rebalans budžeta. Hvala.