Hvala. Na dnevnom redu ove sednice je potvrđivanje Sporazuma sa Republikom Albanijom o uzajamnom putovanju državljana. Mi iz SRS upozoravamo da je pre usvajanja ratifikacije ovog sporazuma potrebno razjasniti neka pitanja bez čijeg razjašnjenja nije moguća praktična primena ovog sporazuma.
Prvo pitanje: ko s kim ovde potpisuje sporazume? Da li Republika Srbija Sporazum potpisuje sa starom Republikom Albanijom, državom koja svakodnevno u svakom pogledu ugrožava teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije ili sa virtuelnom Republikom Albanijom, nama prijateljskom državom, našim dobrim komšijom, kako piše u ovom sporazumu, sa Albanijom koja postoji samo u ovom papiru? Takve Albanije nema.
Drugo pitanje jeste pitanje na koju teritoriju se ovaj sporazum odnosi, odnosno da li se on odnosi na teritoriju KiM? Podsećam vas da je Albanija među prvim državama priznala tzv. republiku Kosovo i iz toga proizilazi da Albanija smatra da se ovaj sporazum između dve države neće primenjivati na tzv. republiku Kosovo, nego će se primenjivati samo na teritoriju ostatka Srbije, kako oni nazivaju krnju Srbije. Ako pitate rukovodstvo u Beogradu, oni će vam dati tumačenje da se ovaj sporazum primenjuje na celoj teritoriji Republike Srbije.
Treće pitanje koje treba razjasniti jeste na koje će se ljude ovaj sporazum primenjivati? Da li će se ovaj sporazum primenjivati na Albance ili šiptare, svejedno, koji žive na KiM? Ako pitate ove u Tirani, oni će reći da neće, ako pitate Vladu u Beogradu, oni će reći da hoće. Potrebno je razjasniti da li će se ovaj sporazum primenjivati na Srbe iz Kosovske Mitrovice, iz Leposavića i Zvečana. Ako pitamo predstavnike Vlade u Beogradu, oni će reći, naravno, da hoće, to je u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Ako pitamo ove u Tirani, oni će, naravno, reći da neće.
Ovde se pominju granični prelazi kao linije od kojih će započeti sprovođenje ovih sporazuma. Postavljam pitanje gde je ta granična linija? Da li se ta granična linija nalazi na Čefa prušitu, da li se nalazi na mostu na reci Ibar ili se možda nalazi na Brnjaku, Jarinju i Merdaru?
Jednostavno, upozoravam da nije normalno da dve ozbiljne države potpisuju međudržavni sporazum o bilo čemu, a posebno o ovom osetljivom pitanju, a da imaju potpuno različite stavove o tome na šta se ovaj sporazum odnosi. Jednostavno to nije shvatljivo zdravom razumu, to je potpuno blesavo. Ovo je jedna šarena laža, jedna cirkuska predstava koju Vlada u Beogradu i Vlada u Tirani izvode zbog toga da bi zamajavali sopstvenu javnost i da bi se na neki način dodvoravali ovim svojim sponzorima u Briselu. Koliko je ovo besmislen sporazum, pokazaću kroz analizu nekoliko članova.
U uvodnom tekstu sporazuma se kaže: "u želji da unaprede i dalje razvijaju već postojeće prijateljske odnose dve zemlje", prijateljske odnose Albanije i Srbije, ja sam ovo pročitao pre nekoliko dana, navrlo je nekoliko pitanja.
Prvo pitanje, ko je stvarao i naoružavao Oslobodilačku vojsku Kosovo? Iz koje zemlje je 1999. godine izvršena kopnena agresija na SRJ i Srbiju? U kojoj zemlji je radi prodaje organa raščerečeno nekoliko stotina srpskih vojnika i civila? Koja zemlja stalno podgreva ambicije o stvaranju velike Albanije? Ja sam do pre nekoliko dana, dok Vlada nije uputila ovaj sporazum u skupštinsku proceduru bio ubeđen da je to Albanija. Sad više u to ne verujem jer Albanije ovde piše nama izuzetno prijateljska zemlja, a prijatelji ne čine ni mnogo manja, a kamoli ovakve zločine.
Sledeća rečenica: "potvrđujući da poštovanje i ostvarivanje ljudskih prava, osnovnih sloboda i načela demokratije, vladavine prava i humanizma, predstavljaju osnov slobode, pravde i mira". To je kao neko obrazloženje za potpisivanje ovog idiotskog sporazuma.
Postavljam pitanje – šta je sa ljudskim pravima nekoliko stotina porodica koje uzalud traže da im Albanija vrati posmrtne ostatke njihovih najmilijih, koje su šiptarski teroristi odveli u Albaniju i tamo ubili? Šta je sa ljudskim pravima na hiljade Srba koji su prognani sa KiM, a već 11 godina njihova imanja, njihove kuće, njihove stanove koriste državljani Albanije, bez ikakvog pravnog osnova i bez ikakve pravne naknade?
Član 6. "Državljani države svake ugovorne strane dužni su poštovati važeće propise tokom svog boravka na teritoriji druge ugovorne strane." Da li ima ikoga u ovoj sali, da li postoji jedan građanin Srbije koji gleda ovaj prenos da veruje da postoji državljanin Albanije koji će doći na teritoriju Republike Srbije, na teritoriju Kosova i poštovati ovaj sporazum? Ne postoji ni jedan.
Član 7. "Svaka ugovorna strana može uskratiti ulazak ili prekinuti boravak na svojoj teritoriji državljanima države druge ugovorne strane, koje smatra ne prihvatljivim i nepoželjnim" itd. Da li Srbija može uskratiti boravak na teritoriji KiM i jednom državljaninu Republike Albanije? Ne može. Znači, ovaj sporazum je mlaćenje prazne slame, mrtvo slovo na papiru.
Sledeća tačka je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o Centru za saradnju u oblasti bezbednosti u jugoistočnoj Evropi. Kao što je rekao moj kolega Ljubiša Petković, ovaj centar je pravni naslednik Centra koji su 08. marta 2001. godine svojim sporazumom osnovale SR Nemačka i Republika Hrvatska, a kasnije se pridružile, vrlo zanimljivo, sve prijatelji srpskog naroda do prijatelja, Republika Italija 2002. godine, a onda još veći prijatelj Republika Turska 2004. godine.
Podsećam one koji su zaboravni da su Nemačka i Hrvatska, koje bi trebalo da brinu o bezbednosti u jugoistočnoj Evropi, u poslednjih 100 godina u jugoistočnoj Evropi izazvale dva svetska rata, tri regionalna rata, da su počinile najmanje tri zločina genocida, da su izazvale ratove u kojima je poginulo najmanje pet miliona stanovnika jugoistočne Evrope, među njima i tri miliona Srba. Pazite koji je to apsurd, koja je to sramota. Sve srpske žrtve hrvatskih ratova i zločina još nisu pronađene i pokopane, a srpski parlament treba da izglasa da Srbija pristupi nekoj organizaciji, nekoj instituciji koja će voditi računa o njenoj bezbednosti, a čija je stegonoša Hrvatska i čije se sedište nalazi u Zagrebu. To je uvredljivo za zdrav razum. Za svakog normalnog srbina, koji ima i malo mozga, ovo je uvredljivo.
Ne znam da li ste svesni kakav zakon predlažete? Kad Hrvatskoj i Nemačkoj predložite da se brinu o miru, to je isto kao da nekom piromanu poverite na čuvanje benzinsku pumpu. Kad Hrvatima i Nemcima poverite da se brinu o bezbednosti Srba, to je isto kao da papu i Vatikan zadužite da se brinu o prosperitetu pravoslavlja. To su potpuno nenormalne stvari.
Čak i u slučaju da mi pristanemo da verifikujemo ovaj sporazum, a ne sumnjam da će se to dogoditi voljom skupštinske većine, koja očigledno razmišlja dnevno politički, bez imalo nacionalne i državne odgovornosti, znate šta bi uradili – rekli bi da prihvatamo ovaj sporazum, da pokažemo da smo za kontrolu naoružanja, da smo za razvoj sistema bezbednosti u jugoistočnoj Evropi, ali iz principijelnih razloga, iz razloga nacionalnog i državnog samopoštovanja, ne možemo pristati da sedište tog centra bude u Zagrebu. Dajte da se dogovorimo da sedište bude u nekoj drugoj, trećoj, petoj, bilo kojoj zemlji, ali ne može da bude u Zagrebu, to zaista nije normalno. To mogu da vam obrazlažem do sutra.
Postoji milion razloga, a sada ću vam navesti nekoliko. Podsećam, a građani Srbije to znaju, da je Hrvatska organizator najvećeg šverca oružja u novijoj istoriji Evrope. Od 1991. godine Hrvatska država je organizovano prošvercovala više od 100 hiljada kalašnjikova iz Mađarske i drugih zemalja. Nije prošvercovala radi očuvanja mira i bezbednosti, nego radi izazivanja serije ratova na prostoru jugoistočne Evrope, radi zločina protiv mira, koji je, po međunarodnom pravu, najteži zločin, čak teži i od zločina genocida. Podsećam da je u tim ratovima poginulo najmanje 123 hiljade Srba, Hrvata i Muslimana, a ranjeno najmanje 556 hiljada ovih naroda.
Sledeće, Hrvatska, koja bi trebalo da brine o bezbednosti srpskog naroda iz Srbije, izvršila je najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata, u kojem je samo iz Zagreba i Hrvatskih gradova proterano najmanje…
(Predsednik: Šta mislite da se malo vratite na temu?)
Apsolutno, gospođo Đukić-Dejanović, se nalazim u temi.
Znači, govorim o sporazumu o osnivanju centra za kontrolu regionalne bezbednosti koji treba da kontroliše bezbednost u jugoistočnoj Evropi, čiji je osnivač Hrvatska a čiji centar treba da se nalazi u Zagrebu.
(Predsednik: Dobro, imate istorijski pristup…)
Sada vam objašnjavam zašto iz moralnih i državnih razloga je neprihvatljivo da sedište tog centra bude u Zagrebu, dozvolite još tri minuta i završiću. Neću vam biti na teretu.
Podsećam da Hrvatska neguje rezultate tog etničkog čišćenja. To je vrlo važno. Nemate regionalnu bezbednost ako ne dozvoljavate da se prognano stanovništvo vrati na svoja ognjišta. Od 500.000 prognanih Srba u Kninsku Krajinu u Republiku Srpsku Krajinu se vratilo 45.000. Sledeće Hrvatska država je država u kojoj već nekoliko godina ustaški dernek Marka Perkovića – Tomsona, kako se zove, najveći kulturni muzički događaj.
Sledeće, podsećam vas, pre 15 dana, u vreme kulminacije krize na severu KiM da je premijer Hrvatske Jadranka Kosor, brže bolje požurila da ode u Prištinu da da podršku Hašimu Tačiju, da ga podstakne da nastavi razbijanje Republike Srbije po cenu izazivanja novog balkanskog rata.
Sledeća stvar, hrvatski premijer, ista ova Jadranka Kosor, javno izjavljuje da Hrvati, koji su odgovorni za ubistvo nekoliko stotina Srba ne mogu biti ratni zločinci jer su oni hrvatski nacionalni heroji. Kao potvrdu da Jadranka Kosor ne priča napamet zbog predizborne kampanje, preksinoć, u ponoć na Kninskoj tvrđavi priređen jedan veličanstveni vatromet sa 54 baklje kojim je Hrvatska obeležila 54. rođendan ratnog zločinca Ante Gotovine.
I na kraju, kao poslednji razlog zašto mi ne smemo verifikovati ovaj sporazume, zašto to ne bi trebalo uraditi ako držimo malo do dostojanstva srpskog naroda i Republike Srbije, podsećam vas, dok mi ovde raspravljamo o ovome, na dnevnom redu parlamenta Republike Hrvatske i hrvatskog Sabora je deklaracija kojom se Srbija proglašava za agresora na Hrvatsku samo zbog toga što srpsko tužilaštvo zahteva da se procesuira nekoliko Hrvata koji su počinili ratni zločin, ubistvo nekoliko stotina Srba. Samo zbog toga Srbija se proglašava za agresora.
Zaista, smatram da bi bilo bedno, jadno, ništavno, ne znam kako to da okvalifikujem, da u isto vreme kada hrvatski parlament usvaja ovu ponižavajuću ustašku deklaraciju, srpski parlament usvaja jednu deklaraciju kojom odlučuje da pitanje svoje bezbednosti, pitanje bezbednosti srpskog naroda, pitanje bezbednosti jugoistočne Evrope poverava jednom centru čiji je osnivač Hrvatska i čije će sedište biti u Zagrebu. To bi bilo zaista još jedno u nizu nacionalnih poniženja koja nam je priredila ova vladajuća koalicija, otprilike slično onom kada je Boris Tadić išao u Zagreb i Sarajevo da se izvinjava, u ime nedoklanih Srba za zločine koji su pod počinjeni nad Hrvatima i Muslimanima. Hvala vam.
