Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega Vladan Jeremić tražio je da se pozicija ostalih tekućih subvencija umanji za iznos od tri milijarde dinara i da se na takav način umanji budžetski deficit.
SRS je kroz svoje amandmane predložila jedan potpuno drugačiji pristup fiskalnim obavezama ove države, odnosno pravima i obavezama. Naš pristup fiskalnim obavezama Vlada u principu nije uvažila, jer da jeste verovatno bi se neki amandmani ovde i prihvatili.
Ono što hoću u ovom trenutku da kažem, a tiče se stava gospodina Đelića od malo pre, to je da je ovaj rebalans budžeta fiskalna realnost. Ovaj rebalans budžeta, gospodine Cvetkoviću, jeste sve, samo nije izraz fiskalne realnosti danas u Srbiji. Mi imamo, pre svega, problem šta je to za vas fiskalna realnost? Imamo problem vaše percepcije fiskalne realnosti. Ovaj cirkus koji traje od jutros od 10,00 časova može da se tumači kao realnost, ali to nije dobra, to je opaka realnost. Znate, kao realnost možete da doživljavate i ucene koje vaši koalicioni partneri pred vas iznose ili račune koji vam ispostavljaju, vi to možete i svi možemo to da shvatimo kao realnost, ali to je potpuno pogubno i bolesno za fiskalni sistem ove države.
Ja ću vam to malo kasnije pokazati upravo sa jednim amandmanom koji nam je služba sada podelila i odnosi se na jednu od ucena za celu milijardu, sredstva su rezervisana za AP Vojvodinu. A neke druge amandmane, braneći se navodno planovima, projekcijama u ovoj i za narednu godinu, ne možete da prihvatite samo iz jednog razloga. Sad je očigledno zato što u ovom trenutku SRS nema ucenjivački kapacitet, ne može da vas uceni i vi onda tu realnost ne želite tako da doživite i da prihvatite.
Vi ste ovaj amandman odbili, između ostalog, pozivajući se na član 28. Zakona o budžetskom sistemu. Znate kad nešto hoće da se uradi onda se nađe način, ali kad nešto neće da se uradi, najlakše je - nije u skladu sa zakonom. Znate li koliko stvari samo u ovoj godini niste uradili u skladu sa zakonom? Znate li koliko stvari koje se tiču naše fiskalne politike u državi nisu u skladu sa fiskalnim pravilima i principima koji ste ovde usvojili i koja ste vi proklamovali­? I mi ćemo vam to sve danas kroz raspravu ukazati. Najlakše je da kažete - pa nije usklađeno, opšti deo sa posebnim delom, ne možemo da prihvatimo.
Zašto ga suštinski ne prihvatate? Kažete - realizacija programa subvencija koje su planirane za navedene delatnosti mogu da se ugroze. I sad se vi pozivate na adekvatno planiranje koje ste kapitalne izdatke na početku godine planirali u većem iznosu od osam milijardi, nego što ih sad predlažete. I vi se pozivate na adekvatno planiranje i vi smatrate da ste nešto racionalno i kvalitetno u budžetu za 2011. godinu ponudili. To je zaista besmisleno.
SRS smatra da budžet Republike Srbije u ovom trenutku, a adekvatno fiskalnoj stvarnosti i ekonomskoj realnosti države, mora da bude drugačiji. I ne možete, gospodine Cvetkoviću, u Zakonu o budžetskom sistemu da tražite prostor da u njemu verifikujete svoje političke slabosti, političke slabosti vladajuće elite u Srbiji, nego u tom zakonu morate da nađete odredbe i norme kojima ćete se tako bahato i neodgovornom ponašanju suprostaviti. To je smisao Zakona o budžetskom sistemu i fiskalnih pravila i fiskalnih principa, opštih, posebnih, kakvih god hoćete, koje ste nam nametnuli i na sva usta proklamovali celu ovu godinu. Njih je trebalo da koristite da se suprostavite bahatosti onih koji ucenjuju Vladu Republike Srbije, zbog kojih čekamo ceo dan i zbog kojih cela država ispašta, na kraju krajeva.
Za SRS budžet Republike Srbije u ovoj godini mora da bude sa većim prihodima, sa drugačijom strukturom rashoda, a sve to bi dalo prostora da deficit bude manji, s jedne strane i, s druge strane, da dugovi ove države budu manji, da se ne kreću onako kako se kreću.
Ako treba, gospodine premijeru, da se hvalite time što će te u narednoj godini ostaviti milijardu i po dolara ili evra nekome na računu, svih milijardu i po dolara i zaduženja, onda nama ekonomija kojom se upravlja ova država nije jasna. Morali ste vi da pokažete prvi primer stezanja kaiša, pa onda da to tražite od onih koji žive danas u realnom sektoru.
Zahtev SRS u ovom rebalansu nije bio nešto što bilo ko nije smeo i trebao da prihvati. Gospodine Cvetkoviću, tražili smo od vas, od Vlade Republike Srbije da opredeli 10 milijardi dinara i da, po aktu koji bi ste vi u Vladi doneli, izmirite dug budžeta Republike Srbije prema domaćim proizvođačima roba i usluga, prema domaćem realnom sektoru. Dođi ćemo i do tog amandmana. To je bilo nešto što je životno i što je realno.
Vi me ovde uveravate, u obrazloženju kojim ste odbili amandman kolege Vladana Jeremića, da biste doveli u pitanje tri milijarde dinara vaše subvencije. Izmirivanje dugova je deset puta efektnije i efikasnije od državnog intervencionizma u vidu subvencija. Za to treba hrabrost. Tu nema populizma, to je realnost i to je život, a subvencije su populizam, forma državnog intervencionizma, koji je bolesna politika potpuno izdezavuisala i koji vi očigledno zloupotrebljavate, jer niste ni dovoljno ni politički hrabri, niti imate kredibilitet da kažete – dosta više tako, dosta više fondovi za razvoj, dosta više finansiranja radnih mesta za bilo koga.
Pitaju vas vaši privrednici kada ćete da izmirite 10 milijardi duga, a ukupni dug država je 110 milijardi. Nismo tražili da izmirite 110 milijardi, ne možete u ovom trenutku to da im tražite, ali smo tražili da izmirite 10 milijardi dugova prema realnom sektoru i to je bilo moguće. To je naša ideja, ambicija i ceo dan u današnjoj raspravi brani ćemo takav stav i tu ambiciju SRS. Hvala.

 Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha, koji ima reč.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, za SRS je ne prihvatljiv ovaj budžet i nećemo glasati za njega. U načelnoj raspravi smo naveli osnovne razloge zbog čega nećemo glasati.
Amandman koji sam podneo odnosi se na deo rashoda za zaposlene, ali ne zaposlene koji savesno i odgovorno rade svoj posao, čak naprotiv, njima treba povećati plate, jer su plate u državnoj upravi, državnoj administraciji jako male, nego se odnosi na one institucije koje se finansiraju iz budžeta, gde su zarade daleko više nego kod državnih činovnika i službenika. To se odnosi na agencije, direkcije i sve ono što se finansira iz budžeta, a znamo da tih regulatornih tela, znači državnih institucija ima preko 100, čak se prema nekim podacima kreće i do 160.
Ono što građani Srbije moraju da znaju, to da se negde oko 535 hiljada radnika, odnosno državnih službenika, činovnika i ostalih lica koja primaju platu, finansiraju iz ovog budžeta. To je ogroman broj. Taj broj se mora reducirati, svesti na nivo koji će se moći naplatiti kroz realne izbore prihoda. Nažalost, ova Vlada nije učinila ništa da dođe do restrukturiranja celokupnog javnog sistema i promene sistema u odnosu prema zaposlenima.
Prema ovom amandmanu, sredstva bi trebalo usmeriti u kapitalne izdatke. Zašto? Za SRS je vrlo bitno da se sačuva obim kapitalnih izdataka, zbog očuvanja privrede, komunalne infrastrukture i ukupnosti privredne strukture. To je jedini način da sačuvamo ovo što trenutno imamo.
Reći ću vam da je, prema budžetskim podacima za 2007. godinu, 780 miliona evra bilo namenjeno za kapitalne izdatke. Prema ovom rebalansu budžeta, ta svote je smanjena na 230 miliona evra. Tri puta su smanjena sredstva za kapitalne izdatke. To je katastrofalno.
Od premijera smo mogli čuti, prilikom usvajanja budžeta, da se radi o razvojnom itd. Ovi podaci jasno govore da nema tu razvoja, da su kapitalni izdaci u iznosu od 230 miliona vrlo mali i oni će ostati na ovom iznosu verovatno i za 2012. godinu i biće još manji.
Postavljam pitanje premijeru Vlade još jednom. Od Vlade sam dobio dva odgovora sa različitim ciframa. Moram još jednom ponoviti. Poslaničko pitanje koje sam uputio u aprilu ove godine – koliko je budžetskih sredstava predviđeno za otplatu državnog duga, u odgovoru mi kažete da je 410 milijardi, ove sitne cifre neću čitati. Šest meseci posle toga, 30. septembra ove godine, postavio sam isto pitanje, sa istim sadržajem – koliko sredstava će Republika Srbija izdvojiti za pokriće javnog duga za 2011. godinu? Kažete mi – 312 milijardi. Kako je to moguće?
Tražim odgovor. Pripremio sam treće poslaničko pitanje da dobijem, ako znamo i sami prema podacima koje možemo naći ovde u vašem budžetu, mi smo se u međuvremenu zadužili, a prema ovim podacima za 2011. godinu, ukupan nivo zaduživanja će biti 552 milijarde. Znači daleko više nego što je to bilo predviđeno po budžetu za 2011. godinu.
Šta je bitno da građani Srbije znaju? To je da ono što ova država izdvaja za kratkoročno pokriće državnog duga zaduživanja, ukupna svota je 331 milijarda, od toga izdaci za otplatu kredita su 312 milijardi, otplata glavnice domaćim kreditorima 278 milijardi, ako ovo uporedimo sa našim kapitalnim izdacima koji iznose 23 milijarde dinara, svega 7,5 do 8% su kapitalni izdaci, ono što država izdvoji i da za otplatu kredita domaćim i stranim kreditorima. To govori o katastrofalnoj situaciji finansijskog sistema Republike Srbije. To govori o prezaduženosti ove države. Ali, ako iznesem ovde podatke koliko se svake godine izdvaja samo za hartije od vrednosti, za kamate koje se plaćaju po osobi i druge troškove koji se plaćaju za hartije od vrednosti, onda vidimo da nam izdvajanja samo za hartije od vrednosti otprilike su pola iznosa za kapitalna izdvajanja, da govorimo o drugim kreditnim obavezama, dugoročnim, srednjoročnim i kratkoročnim. To govori o katastrofalnoj situaciji i mi ne možemo snositi posledice ovakve socijalno neodgovorne Vlade. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite gospodine Lapčević.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine Cvetkoviću, rebalansom ovog budžeta, koji ste predložili, predviđeno je da se država dodatno zaduži i da poveća svoj deficit u budžetu na skoro milijardu i po evra. Glavna osobina tog povećanja deficita su, pored ostalog, i povećanje rashoda za zaposlene u državnoj upravi, a smanjenje izdataka za kapitalne investicije. Ni jedno, ni drugo, što sam pomenuo, a što je karakteristika ovog budžeta su apsolutno neprihvatljivi i nisu logični.
Ova zemlja već godinama ima problema i sve vlasti koje su se smenjivale od 2000. na dalje, su pričale o tome da imamo previše skupu državu i da je apsolutno neprihvatljivo dalje povećanje broja zaposlenih u državnoj administraciji.
Godine 2009, u pregovorima sa MMF, jedan od ključnih uslova za dalje produženje stend baj aranžmana sa ovim fondom je bio da se smanji broj zaposlenih u državnoj upravi, a samim tim, naravno, i da se smanji ukupna javna potrošnja, da se smanje izdaci za plate zaposlenih itd. O tome se pričalo nekoliko meseci, u jednom periodu da smanji jedan broj ljudi, date su silne pare za otpremnine, a onda sledeće godine, ne da je vraćen taj isti broj, nego je dodatno uvećan za nekoliko stotina, skoro hiljadu ljudi je povećano od 2009. do danas. Samo na kraju prošle godine vaša Vlada je odobrila prijem 750 novih činovnika, čime je dodatno povećala rashode u budžetu za plate, za ostale troškove zaposlenih, što predviđa i u ovom rebalansu budžeta.
Tri puta je DSS podnosila zahtev za donošenje zakona o plaćanju državnih dugova prema raznim izvođačima radova za robe i za usluge, o obaveznom roku plaćanja koji ne sme da bude duži od tri do šest meseci, međutim, ni jednom niste prihvatili da ovaj zakon bude donesen, čak ste u ovom budžetu predvideli da se odloži dugovanje prema privredi i da se prenese u 2012. da biste prikazali ovaj deficit kakav jeste od 142 milijarde dinara, a da je država izmirila sve obaveze prema privredi, koja duguje taj deficit bi bio mnogo, mnogo veći.
Apsolutno je neprihvatljivo ovakvo ponašanje veše Vlade, koja pored ogromnih dugovanja, ogromnog deficita koji je napravila za sve ove tri godine, je povećala i rokove plaćanja prema privredi, čime je indirektno ugrozila i likvidnost te privrede i pomogla da 500.000 ljudi ostane bez posla za ove tri godine.
Predviđanja su, ako se ovako nastavi, a obzirom kako je u budžetu predviđate da neće biti ti rokovi u skorije vreme ispoštovani, u smislu plaćanja prema privredi, da će još jedan ogroman broj ljudi ostati bez posla.
Na kraju vas pitam – šta vaša Vlada radi? Da li ona ima za cilj da pomogne privredu, da napravi racionalnu državu i državnu upravu, da smanji troškove administracije ili da se dalje zadužuje, da dalje povećava broj zaposlenih, rashode za zaposlene, da dalje povećava javnu potrošnju i da dalje povećava zaduženje zemlje? Sve radite kontra. Ne znam, kojim ste to ličnim primerom, vi i vaša Vlada dali signal da želite da ova država bude efikasna. Ni za jedan jedini dinar niste smanjili vašu ličnu potrošnju u kabinetima, u ministarstvima.
Sa druge strane, povećavate stalno zaduženje i deficit., prolongirate plaćanje privredi, uništavate tu istu privredu i potpuno dovodite zemlju do ivice propasti. Zaista, zaista je neprihvatljivo, ne znamo ni koliko će danas koštati ovo odlaganje i koliko će nas koštati dodatno ovaj budžet, u smislu ucena koje su vam dali koalicioni partneri. Dokle će više ovaj narod da trpi da se ponašate po Alafordovskom sistemu, da otimate siromašnima i da dajete bogatima. Ovo je zaista ne prihvatljivo i mislim da je jedini izlaz iz ove, iz ovog ćorsokaka vaša kolektivna ostavka i vraćanje zemlje nekoj normalnoj Vladi. Hvala.

O čemu će odlučiti građani.
Na član 1. amandmane su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić.
Gospodin Đurić želi reč.

Poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 1. Predloga zakona u kome smo tražili da se sredstva koja su namenjena za rashode, odnosno izdatke za zaposlene u državnoj administraciji smanje za 7,5 milijardi dinara, odnosno da ostanu na nivou, planiranom nivou budžeta za 2011. godinu. Znači, da se ne vrši uvećavanje tih sredstava, a sa druge strane da se uvećaju sredstva za subvencije u privredi za tri i po milijarde dinara i da se uvećaju sredstva za subvencije u poljoprivredi za četiri milijarde dinara.
Bez obzira na preporuke MMF, na upozorenje domaćih stručnjaka i ekonomista kao i na deklarativnu priču predstavnika Vlade Srbije o neophodnosti smanjenja javne potrošnje, o neophodnosti povećanja kapitalnih ulaganja, infrastrukturnih ulaganja, vi ovim rebalansom budžeta činite potpuno suprotno. Osnovne karakteristike ovog budžeta su, povećanje budžetskog deficita za dodatnih 22 milijarde dinara. Povećanje javne potrošnje u vidu povećanja sredstava za zarade zaposlenih u državnoj administraciji. To ne čudi, moj kolega Lapčević, je već napomenuo, obzirom da se svakodnevno vrši prijem novih službenika u državnoj administraciji, u četvrtak je u dnevnom listu "Politika" je bio konkurs sa nekoliko ministarstava, za prijem nekoliko novih desetina službenika. Gotovo svaki zakon koji je usvojen u ovoj skupštini podrazumeva osnivanje neke nove agencije ili nekog regulatornog tela koje će pratiti i sprovoditi taj zakon. Tako da za pojedine oblasti imamo i po dve, a negde i čak i tri regulatorna tela koja se bave istim poslom.
Tu pada u vodu vaša priča o smanjenju javne potrošnje, pada u vodu zakon koji je usvojen u ovoj skupštini o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj administraciji koji je podrazumevao da se administracija smanji za nekih deset posto. Isplaćene su otpremnine, drugi su primljeni i mislim da mi sada imamo više zaposlenih nego u momentu donošenja tog zakona.
Sa druge strane, smanjujete kapitalna ulaganja i ulaganja u infrastrukturu, što je potpuno ekonomski nelogično u uslovima krize, a ono što mene posebno brine jeste to odlaganje plaćanja tih kapitalnih ulaganja. Imam utisak da ćete tim odlaganjem plaćanja potpuno dotući srpsku privredu, kojoj država sa raznih nivoa vlasti duguje preko 100 milijardi dinara. Znači, radi se sve suprotno ekonomskoj logici i suprotno onome što čak predstavnici Vlade govore. Znači, povećava se javna potrošnja, smanjuju se kapitalna ulaganja i ulaganja u infrastrukturu.
Mi smo predložili da se povećaju sredstva za subvencije privredi, iako su ona rebalansom budžeta već povećana. Smatramo da ih dodatno treba povećati, kao i da se povećaju sredstva za subvencije poljoprivredi, jer smatramo da su to prioriteti, kada su rashodi budžeta u pitanju i da u tim subvencijama u poljoprivredi i privredi može doći do pokretanja neke proizvodnje, do poboljšanja izvoza, smanjenja spoljno-trgovinskog deficita, može doći do otvaranja nekih novih radnih mesta i podizanja standarda građana, a ne povećanjem javne potrošnje u vidu povećanja plata zaposlenih u državnoj administraciji.
Zato vas pozivam da razmotrite i da prihvatite ovaj amandman koji smo podneli.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Dobrislav Prelić. Izvolite.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Krstin je podneo amandman na član 1.

Gospodine Cvetkoviću, naime, radi se o sredstvima za povećanje subvencija za poljoprivredu u iznosu od jedne milijarde. SRS smatra da je, pre svega, poljoprivreda strateška grana u koju svaki uloženi dinar bi se pet puta vratio Republici Srbiji. Prosto je neverovatno da, pre svega vi, gospodine Cvetkoviću, kao prvi čovek Vlade, za ove tri i po godine niste jednostavno pokazali interes za našu poljoprivredu. Svedoci toga smo iz godine u godinu, ali je neverovatno kako ne možete da prepoznate šta je opšti interes.

Mislim da stvarno poljoprivreda zaslužuje daleko više pažnje, ali sam svakako siguran da ste i vi svesni te činjenice. Zbog čega ne želite da pomognete, apsolutno mi nije jasno, kada znate kompletno stanje u našoj poljoprivredi i da je poljoprivreda jedina privredna grana u kojoj ostvarujemo suficit. SRS smatra da je taj suficit mogao da bude i duplo veći, da je naša poljoprivreda naišla samo na malo razumevanja kada je Vlada Republike Srbije u pitanju.

Podsetiću vas samo na par stvari, pre svega kada se radi o subvencijama. Osnovana je, kao što znate, i Agencija za agrarna plaćanja, a ja jednostavno ne vidim svrhu te agencije. Ta agencija ima za zadatak da odmogne našim poljoprivrednicima. Na hiljade primera možemo da vama navedemo gde su zahtevi naših poljoprivrednika odbijeni bez razloga. Verujte da su to tako tehničke stvari i takve sitnice, ali je razlog odbijanja, verovatno, nedostatak para u budžetu, pre svega kada su subvencije u pitanju i kada je poljoprivreda u pitanju.

Od kada smo imali ovu rekonstrukciju Vlade, kada je ministar postao Dušan Petrović, niti možemo mi kao poslanici da ga vidimo ovde u rekonstrukciji Vlade, niti mogu da ga vide naši poljoprivrednici. Šta on radi, gde se nalazi, kakve su njegove obaveze, stvarno mi apsolutno nije jasno.

Ono što je zapanjujuće, to je da je pre neki dan na jednom sastanku rekao da će Ministarstvo poljoprivrede snažno podržati tri velike kompanije u Srbiji.

Gospodine Cvetkoviću, vi morate da znate da su to tri monopolske kompanije koje diktiraju sve u Srbiji kada je naša poljoprivreda u pitanju.

Tu, pre svega, mislim na "Viktorija Grupu", na "MK Komerc", na "Delta Agrar". Vi znate da disparitet cena u našoj poljoprivredi apsolutno je nekorektan, odnosno neprihvatljiv za našu poljoprivredu i da ove tri kompanije apsolutno sve diktiraju kod nas.

Ministarstvo poljoprivrede, normalno, njih pomaže, to je bilo kada su i subvencije za mineralno đubrivo bile u pitanju, od 10 milijardi, ali ja jednostavno ne mogu da verujem da na takav način pomažete i pospešujete monopoliste, a to se onda prenosi na poljoprivrednu proizvodnju i na prerađivačku industriju i apsolutno u svim segmentima je prisutan monopol, jedino niko ne misli o proizvođaču, a želimo da nam poljoprivreda ide napred.

Ne morate vi sve da znate i ne možete da stignete, ali morate da znate da privatizacija naših poljoprivrednih kombinata je u velikoj meri urađena nakaradno, da su stranci vlasnici našeg poljoprivrednog zemljišta. Nećemo se valjda praviti da ne znamo da je "Agrokor" iz Zagreba vlasnik "Dijamanta" iz Zrenjanina i da imamo još 20-ak hiljada hektara obradive zemlje u svom vlasništvu.

Naš zakon je rekao nedvosmisleno da stranac ne može da bude vlasnik poljoprivrednog zemljišta.

Mislim da je krajnje vreme, gospodine premijeru da reagujete i da se dozovete pameti i pomognete našem seljaku, apsolutno naša poljoprivreda nema podršku ove vlade, ali se nadam iskreno da ćete za sve što ste uradili u ovom periodu adekvatno biti nagrađeni na sledećim izborima i da će narod znati da prepozna pravu opciju.

Zahvaljujem vam se.

Iskorišćeno je pet minuta od vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Željko Tomić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Donka Banović.