Poštovane dame i gospodo narodni poslanici. Otvaram Šestu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 97 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u elektronskom sistemu za glasanje, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je u sali prisutno 113 narodnih poslanika i da postoje Poslovnikom utvrđeni uslovi za rad sednice Narodne skupštine.
Takođe vas obaveštavam da su sprečeni da prisustvuju sednici sledeći narodni poslanici: Slavica Đukić-Dejanović i narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored člana Vlade na koga se interpelacija odnosi, Srđana Srećkovića, ministra vera i dijaspore, pozvala da sednici prisustvuje i: Predrag Tojić i Miodrag Jakšić, državni sekretari u Ministarstvu vera i dijaspore, Vukman Krivokuća i Đorđe Prstojević, pomoćnici ministra vera i dijaspore i Aleksandra Kojić, sekretarka u Ministarstvu vera i dijaspore.
Obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština razmotri odgovor Vlade na interpelaciju, a u roku predviđenom Poslovnikom Narodne skupštine.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste mogli da vidite, za Šestu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, na osnovu člana 121. Poslovnika Narodne skupštine, a saglasno odluci Narodne skupštine, utvrđen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Razmatranje odgovora Vlade Republike Srbije na interpelaciju po pitanju zakonitosti rada, poslovanja i odgovornosti ministra vera i dijaspore Srđana Srećkovića, koji je podnela grupa od 57 narodnih poslanika poslaničke grupe SRS
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Primili ste interpelaciju po pitanju zakonitosti rada, poslovanja i odgovornosti ministra vera i dijaspore Srđana Srećkovića, koju je podnela grupa od 57 narodnih poslanika poslaničke grupe SRS.
Primili ste odgovor Vlade Republike Srbije na podnetu interpelaciju.
Pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, i na osnovu člana 96. stav 4. Poslovnika, kao i da poslaničke grupe koje odluče da ih tokom današnje rasprave predstavljaju narodni poslanici koji nisu predstavnici poslaničkih grupa, o tome obaveste Narodnu skupštinu, da bi mogli da informišemo narodne poslanike.
Da li ima neko ko želi da preda listu govornika, a nije to učinio do ovog trenutka, pre otvaranja pretresa? Ne.
Saglasno članu 225. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres .
U skladu sa članom 225. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, dajem reč Srđanu Srećkoviću, ministru vera i dijaspore.
Narodni poslanik Dragan Todorović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Član 27. Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, sramno je ovo što radite. Ovakvo brutalno kršenje Poslovnika prevazilazi svaku meru. Srpska radikalna stranka je 26. i 27. juna podnela dve interpelacije, jedna je vezana za pokušaj da nas učlanite u NATO pakt, a druga je vezana za politiku Vlade vezano za KiM.
Prošlo je 90 dana od kako smo podneli taj predlog, a vi ste po Poslovniku dužni da, najkasnije u roku od 45 dana, zakažete sednicu. Vlada ima 30 dana od njenog odgovora i još 15 dana, to je 45 dana.
Vi sve probleme u Srbiji pokušavate da zatrpate i da prevarite građane Srbije. I sada, iako je ova interpelacija došla kasno, nakon 67 dana, pokušavate da zamažete problem koji je pred građanima Srbije, a to je situacija na KiM. Računate – Srđan Srećković, SPO, to vam je najmanja šteta da se raspravlja o njemu. Time pokušavate da izbegnete odgovornost vezano za KiM.
Vi više ne predstavljate nikoga. To vam najbolje govore građani na severu KiM. Lepo su vam rekli da ne priznaju vaše odluke, odnosno vašeg pregovaračkog tima, ne priznaju predsednika Republike Srbije, ne priznaju Vladu. Šta više hoćete – samo da varate građane Srbije. Ovo što činite je jedan od najsramnijih činova u istoriji srpskog parlamentarizma.

Povrede člana 27. nema u obrazloženju koje ste u svom izlaganju dali, iz prostog razloga što je interpelacija, koju je poslanička grupa SRS podnela u roku, Poslovnikom utvrđenom procedurom, bila i na Administrativnom odboru, a u roku od 30 dana i na Vladi. Narodna skupština ima obavezu da u roku od 15 dana zakaže sednicu. Taj rok bi istekao 29. oktobra.
Narodni poslanik koji se čudi, molim vas da konsultujete odredbe Poslovnika koje propisuju načine i rokove za interpelaciju. Narodni poslanik koji daje obrazloženje kojim je odredba Poslovnika prekršena, pretpostavljam da ga daje u skladu sa procedurom i da želi da čujem obrazloženje ili želi da krši Poslovnik. Može oba, jedno je kažnjivo, drugo nije.
Ova sednica je zakazana u roku. Rok bi za nju istekao 29. oktobra.
Narodni poslanik Dragan Todorović je u pravu kada govori o ponašanju Vlade Republike Srbije, ali to nema veze sa članom 27. Poslovnika Narodne skupštine, nego ima veze sa kontrolom i nadzorom nad radom Vlade. Da su poslati odgovori od strane Vlade na interpelacije kojima je podnosilac bila SRS, još dve, tada bi u Poslovnikom utvrđenom roku bile zakazane i te sednice. Molila bih vas da pažljivo razdvojite šta je kršenje Poslovnika, a šta je politička kritika na rad Vlade, u kojem se uvek možemo složiti, jer Vlada uvek može da radi bolje.
Da li želite da se o mom obrazloženju izjasni Skupština? O obrazloženju o povredi Poslovnika? Narodni poslanik želi.
Mislite da je povređen još neki član Poslovnika? Da, slažemo se, nije povređen ni jedan član, a o ovoj povredi će se izjasniti Narodna skupština u danu za glasanje.
Molim vas da sačekate strpljivo, dobiće svi reč koji traže povredu Poslovnika, kao što su svi dužni da saslušaju druge koji govore.
Saglasno članu 225. st. 1. i 2. ova sednica teče po istoj proceduri kao i sednica na kojoj razmatramo predlog zakona. Moj predlog je bio da reč dobije i narodni poslanik Milorad Buha, kao predstavnik podnosioca interpelacije, kao i posle njega bi reč imao ministar Srđan Srećković. S obzirom da nemamo jasan dogovor o tome, ostajem ipak u skladu sa članom 27. pri pravu da dam reč narodnom poslaniku Miloradu Buhi, ako želi da iskoristi kao podnosilac interpelacije.
Narodna poslanica Nataša Jovanović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Javljam se po članu 107. Smatram da ste vi malopre povredili dostojanstvo Narodne skupštine, jer vi dobro znate, baš kao i ja, da je gospodin Todorović reklamirao pravi član Poslovnika, član 27, jer ste vi u obavezi kao predsedavajući Skupštine da dajete i da se starate o primeni Poslovnika.
Vrlo dobro vam je poznato da je Vlada Srbije, koju ste pokušali da odbranite i da kažete – mi nemamo veze sa tim, oni rade tako kako rade, kao što ste to pokušali nama da kažete na sednici Kolegijuma da je to nešto što vređa osnovni razum i dostojanstvo ovog parlamenta i svakog poslanika. Poznato vam je, baš kao i gospodinu Odaloviću i njegovom zameniku, sa kojim sam razgovarala, doduše neformalno, o tome zašto je došla ova interpelacija na dnevni red, a ne dve koje je pomenuo gospodin Todorović, SRS vezano za vaš ulazak u NATO pakt, protiv koga je 92% građana Srbije, i o situaciji na KiM. Dobila sam odgovor, a vi ste ga i sada dali – jer je to došlo od Vlade.
Gospođo Čomić, trebali ste da se zapitate kao Gordana Čomić, pošto ste vi predlagač ove posebne sednice za ovaj dan, kada vi već sve znate i znate kakav je redosled, mogli ste lepo da pozovete i da tražite odgovor od predsednice Skupštine i da pitate Vladu šta je sa odgovorom na ove prethodne dve interpelacije. Ne, vama sada odgovora ovo da ovaj Srećković, čija tri poslanika SPO nisu ušla u salu ovde da ga brane, toliko je ta šaka jada SPO ovde, nego su došli ovi iz DS da čujemo kako će oni da ga odbrane za ove brojne zloupotrebe. Vi sada nama kažete da se mi pozivamo na pogrešan član time što tražimo da Vlada radi svoj posao. Rok im je bio 30 dana.

Nema povrede člana 107. Informisala sam Narodnu skupštinu kakva je procedura i rokovi za interpelaciju. Molim vas da ne dobacujete.
Ako se želi poštovanje Poslovnika, onda hajde da prvi mi počnemo da poštujemo Poslovnik i da ne smatramo da poslovnička pravila ne važe jednako za sve, nego da važe samo za neke.
Po proceduri i rokovima interpelacija koju je podnela SRS je u roku poslat odgovor Vlade na interpelaciju Narodnoj skupštini i sednica je zakazana u roku. Nema povrede člana 107. Naprotiv, Narodna skupština je u skladu sa Poslovnikom zakazala sednicu.
Narodni poslanik Dragan Todorović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 223. koji se odnosi na interpelaciju u vezi rada Vlada vrlo precizno u prvom stavu govori o tome…

Narodni poslaniče, taj član ne može biti povređen u ovom toku sednice. Upućujem vas na član 103. koji kaže da narodni poslanik ima pravo da dobije reč i da govori o povredi Poslovnika samo ukoliko se radi o povredi koja je nastala u toku sednice. Potpuno razumem i smatram legitimnom da se slobodna reč upotrebljava i da bude primenjena, ali ne smatram legitimnim da se zloupotrebljava.
Dajem reč Miloradu Buhi, predstavniku podnosioca interpelacije, da obrazloži interpelaciju. Izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, poslanička grupa SRS sa ukupno 57 potpisa narodnih poslanika uputila je interpelaciju po pitanju zakonitosti rada poslovanja i odgovornosti ministra vera i dijaspore, Srđana Srećkovića.
U ime SRS ću ovde izložiti osnovne elemente do kojih je došla SRS prateći rad Ministarstva vera i dijaspore i podeliću svoj govor na dva dela, jedan će biti pravni, drugi će biti finansijski.
U pravnom delu moram da ukažem na osnovne elemente vezano za interpelaciju. Interpelacija je ustavno-pravni pojam, definisana članom 129, koja kaže: "Najmanje 50 narodnih poslanika može podneti interpelaciju u vezi sa radom Vlade ili pojedinog člana Vlade. Vlada je dužna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana", itd.
Poslanički klub SRS u propisanom roku u formalnom smislu uputio je interpelaciju koja je primljena na pisarnici Narodne skupštine 8. septembra 2011. godine. Shodno odredbama Ustava, član 129. stav 2, Vlada je bila dužna da odgovori u roku od 30 dana, tako stoji u Ustavu. Vlada je odgovorila pismenim podneskom pod brojem 05021-7749 2011. godine 14. oktobra. To je i 14. oktobra primljeno u pisarnici Narodne skupštine. Znači da je prošlo više od 30 dana, čime je prekršen Ustav, što nije prvi put.
Čuli smo, od mojih prethodnika, da je kod dve interpelacije koje je uputila SRS daleko veće pomeranje od tih 30 dana, ali to izgleda kod ove vlasti uobičajeno.
Ono što je bitno ukazati da je interpelacija upućena u skladu sa Ustavnim osnovom i odredbama Poslovnika o radu. Formalno pravi uslovi su zadovoljeni, to je konstatovao i Zakonodavni odbor, pa ću ja preći na drugi deo elaboracije koja se odnosi na finansijski deo, organizaciono-tehnički i finansijski deo ove interpelacije i smisla interpelacije.
Naime, Zakonom o dijaspori i Srbima u regionu, koja je ova skupština usvojila od 2009. godine, predviđene su aktivnosti Ministarstva za dijasporu i Srbe u regionu. Međutim, u međuvremenu je posle rekonstrukcije Vlade, ove Ministarstvo vera i dijaspore, ali ne menja ništa, s obzirom da se radi o jednom zakonu koji je sada važeći, koji u tački 4. kaže - da između ostalih aktivnosti, Ministarstvo vera i dijaspore, radi na očuvanja i jačanju i ostvarivanju veza matične države i dijaspore. U članu 6. koji će ovde biti najviše citiran tu je izvršena povreda. Naslov iznad člana 6. je – Sufinansiranje projekata. Član glasi – U cilju realizacije realizacije člana 4,
rekao sam, citirao sam član 4.- Ministarstvo nadležno za dijasporu raspisuje konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.
Ono što je bitno naglasiti, sad ću citirati i član 7. koji je vezan uz ovaj član 6. Znači, - obaveza je ministarstva da raspiše konkurs, a kada se podele sredstva, onda se podnosi od strane korisnika tih sredstava podnosi se izveštaj o realizaciji projekta. Pa ćemo malo šire o realizaciji, odnosno o ovom izveštaju i realizaciji kroz ovo uvodno izlaganje.
Zakon o budžetu za 2011. godinu, Ministarstvo za dijasporu opredeljena su sredstva u razdelu od 26 funkcija 410, ekonomska klasifikacija 481, u iznosu od 30 miliona 300 hiljada dinara. Na temelju citiranog Zakona o dijaspori o Srbima u regionu, ministar je u toku 2009. godine doneo Pravilnik o bližim uslovima, postupku dodeljivanja sredstava za sufinansiranje projekata kojim je predviđeno da se sredstva za sufinansiranje projekata mogu odobriti oraganizacijama u dijaspori, odnosno organizacijama Srba u regionu, kao i organizacijama čije je sedište u Republici Srbiji, na osnovu njihovog predloženog projekta koji ima za cilj, pod 1 - upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, čuvanje i negovanje srpskog, kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta. Pod 2 – unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore, kao Republike Srbije i Srba u regionu. Na osnovu raspisanog konkursa i sprovedene administrativne procedure ispunjenosti uslova, ministar je doneo dve odluke. Jedna odluka je o sufinansiranju ukupno 39 projekata i ta odluka je doneta 14. juna 2010. godine, ukupno je prihvaćeno 39 projekata. Druga odluka je od 5. novembra 2010. godine i ukupno je podeljeno osam miliona i 100 dinara i prihvaćeno je 27 projekata. Šta je sporno?
Koji su to projekti koji ne odgovaraju suštini, smislu Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, Poslovnika, kako ovde kažete, bližim uslovima, malo čudan naziv bližim, i postupku dodeljivanja sredstava za sufinansiranje projekata. Ovde ću citirati, oni su navedeni u interpelaciji.
Kod prve odluke od 14. juna 2010. godine, sporan je projekat broj 19 koji nema naziv projekta. Podnosilac je FK "Obilić" – Herceg Novi i ukupno odobreni iznos je 450 hiljada dinara. Zašto je on sporan? Postavlja se pitanje kako će FK, koji nije registrovan za delatnosti koje su obuhvaćene ovim zakonom, niti je registrovan za delatnost međunarodne saradnje jer se radi o klubu u Crnoj Gori. Kako će taj isti klub raditi na upotrebi, učenju, čuvanju, negovanju srpskog jezika i ćiriličnog pisma? Ili čuvanju i negovanju srpskog, kulturnog, etničkog i verskog identiteta? Ili unapređenju ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore, kao i Republike Srbije i Srba u regionu? To je sporno.
Drugi sporni projekat je projekat, takođe od 14. juna 2010. godine, projekat pod brojem 33, pod nazivom projekta "Ravno gorska prva pobeda". Kakve veze ima sa očuvanjem, čuvanjem i unapređenjem odnosa Srbije i dijaspore? Podnosilac je Jugoslovenska vojska u otadžbini 1941. do 1945. godine, stoji iz Beograda, bez adrese i bez drugih podataka koji se odnosi na ovo udruženje građana. Opet pitanja, kako će ovo udruženje građana raditi na unapređenju i saradnji između jačanja ekonomskih veza i odnosa itd. Ukupno predviđena sredstva po ovom projektu su 100 hiljada dinara.
Zatim, odluka od 5. novembra 2010. godine, naziv projekta je "Jedanaesti džudo trofej Zvonko Osmajlić", podnosilac projekta je Centar borilačkih sportova Zvonko Osmajlić, opet bez tačne adrese, bez ostalih podataka, u ukupnom novčanom iznosu od 150 hiljada dinara.
Četvrta sporna odluka, četvrti sporni projekat je odluka od 5. novembra 2010. godine, naziv projekta je "Jedanaesti memorijalni turnir Veselin Bošković" podnosilac projekta je Šahovsko-sportsko društvo Veselin Bošković, u ukupnom novčanom iznosu od 100 hiljada dinara.
Naime, iz naziva podnosilac, iz naziva projekta, iz opredeljenih novčanih sredstava, iz registracije ovih klubova je evidentno da se ne radi o udruženjima građana koja rade na unapređenju veza između Srba u dijaspori i Srba u matici. Dalje, ako se ne radi o namenski korišćenim sredstvima koja su jasno definisana članom, ekonomskom klasifikacijom 481, radi se o političkoj zloupotrebi jer su sredstva deljena na političkoj osnovi. Pored toga, ministar i ekipa koja je delovala, odnosno radna grupa u ime ministarstva koja je sprovodila celokupan administrativan postupaka izvršila je zloupotrebu službenog položaja jer su dodelili sredstva udruženjima građana i time omogućila istima, imovinsku i finansijsku korist, nezakonitim stavljanjem u privilegovani položaj, odnosno status, svesnim kršenjem člana 5. i 6. Zakona o dijaspori i Srbima u regionu.
Pored toga, preostala sredstva u ekonomskoj klasifikaciji 481. u iznosu od 12 miliona i 200 hiljada dinara, podeljena su bez konkursa, suprotno postupku koji je predviđen Zakonom o budžetskom sistemu i Pravilnik o bližim uslovima i postupku dodeljivanja sredstava za sufinansiranje projekata.
Znači, prva podela i prva odluka je za 37 podnosilaca ukupno 10 miliona dinara i druga od osam miliona i 100. Preostala sredstva na ovoj ekonomskoj klasifikaciji iznose 12 miliona i 200.
Kakva je sudbina ovih sredstava? To možemo videti u odgovoru Vlade, pa se kaže – sredstva za očuvanje i jačanje veza matične države i dijaspore, kao i matične države Srba u regionu, obezbeđuju budžetu Republike Srbije konkretno Zakonom o budžetu za 2010. godinu na ekonomskoj klasifikaciji 481 dotacije ne vladinim organizacijama, razdeo 26 Ministarstvo za dijasporu, opredeljena su sredstva u iznosu od 30 miliona i 300 hiljada dinara. Deo sredstava u iznosu od 305 hiljada dinara sa ove ekonomske klasifikacije prebačen je na ekonomsku klasifikaciju 483 novčane kazne i penali po rešenju sudova.
Kako je moguće da namenska sredstva koja služe za finansiranje projekata saradnje između dijaspore i matice budu usmerena u potpuno druge namene, u ovom slučaju to su novčane kazne i penali po rešenju sudova?
Dalje se u odgovoru ističe - raspoloživa sredstva ove aproprijacije u iznosu od 7.279.524,92 dinara, sredstva ove pozicije namenjena su za realizaciju programa rada Vlade za 2010. godinu. Na kraju, sredstva u iznosu od 4.661.511,31 dinar vraćena su u budžet Republike Srbije.
Moram naglasiti da sam 17. janura 2011. godine postavio pitanje Ministarstvu finansija u kome tražim da Ministarstvo finansija dostavi sve podatke vezane za član 59. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu na kraju budžetske godine koja su posle kraja budžetske godine prebačena, koja nisu utrošena, koja su preneta direktnom ili indirektnom korisniku i koja su vraćena u budžet. To je obaveza prema članu 59. stav 4.
Dobio sam odgovor od ministarstva gde ni jedna para, ni jedan dinar nije vraćen od strane ministarstva itd. Znači, ovo što je izneto od strane Vlade, da je 4.611.000 vraćeno u budžet, to nije tačno. Imam potvrdu ovde od strane Ministarstva finansija.
Prekršena je odredba člana 59. stav 4. Pored toga u odgovoru koji ste dostavili na ovu interpelaciju u pogledu nadzora prve odluke od 14. juna 2010. godine, pa kažite ovako – rešenje ministra broj taj i taj, od 17. januara 2011. godine, obrazovana je radna grupa u ministarstvu za kontrolu izveštaja o realizaciji projekata po konkursima za finansiranje. Moram još jednom upozoriti na odredbu člana 7. Zakona o dijaspori i Srbima u regionu koja obavezuje da korisnik sredstava u roku od 30 dana dostavi izveštaj o realizaciji.
Radna grupa za kontrolu izveštaja je 17. marta 2011. godine održala sastanak i konstatovala da je ukupno 20 od 37, znači 25 podnosilaca projekata ispunilo ugovorom predviđene veze. Jedan podnosilac projekta je delimično ispunio ugovorom predviđene obaveze i 13 podnosilaca projekata nisu dostavili dokaze da su ispunili ugovorom predviđene obaveze.
Dalje se kaže – dana 29. marta 2011. godine podnosiocima projekata koji nisu dostavili izveštaj o realizaciji projekta, odnosno koja su dostavili delimičan izveštaj, upućen je poziv da su u obavezi da dostave izveštaj o realizaciji projekata, odnosno dopune već dostavljen izveštaj. Podnosioci su kontaktirani telefonskim putem. Radna grupa za kontrolu izveštaja je dana 22. septembra, znači, 15 meseci od trenutka kada je doneta odluka, 15 meseci je bila obaveza da se dostavi ili kraći rok da se dostavi izveštaj, pa kaže, radna grupa konstatuje - radna grupa za kontrolu izveštaja dana 22. septembra 2011. godine održala sastanak i konstatovala da je ukupno 39 podnosilaca projekta ispunilo ugovorom predviđene obaveze, pet podnosilaca projekta je delimično ispunilo ugovorom predviđene obaveze i četiri podnosioca projekta nisu dostavili dokaze da su ispunili ugovorom predviđene obaveze.
Neprihvatljivo je i nije dozvoljeno vršiti nadzor na ovaj način. Sredstva koja su namenska, koja služe za sufinansiranje određenih zajedničkih projekata tih subjekata i države, u ovom slučaju Ministarstva za vera i dijaspora, da se nakon 15 meseci ne dostavi izveštaj. Evo tako radite i onda na kraju konstatujete - podnosiocima koji nisu dostavili uredan izveštaj biće upućena opomena pred tužbu kao poslednje sredstvo upozorenja. Ni do dana današnjeg niste tu opomenu pred tužbu dostavili a pitanje je kada će doći služba i kako ćete naplatiti. Prošlo je 15, 16, 18 meseci itd. Šta će tu sud da napravi?
Slično je kod druge podele, takođe je prošlo deset meseci i konstatujete – podnosiocima koji nisu dostavili uredan izveštaj biće upućena opomena pred tužbu kao poslednje sredstvo upozorenja.
Moram vas upozoriti na odredbe Poslovnika o bližim uslovima i postupku dodeljivanja sredstava za sufinansiranje projekata. Jasna je odredba člana 6. i 8. – 30 dana i morate uključiti vaš sistem nadzora. Prvo, niste učestvovali u tim aktivnostima, niste učestvovali u adekvatnom nadzoru i zbog toga je ova interpelacija. Šta se na kraju traži ovom interpelacijom? Traži se rasprava u ovom parlamentu, da se utvrdi odgovornost ministra vera i dijaspore i da se isti razreši jer su prekšne odredbe Zakona o ministarstvima, Zakona o Srbima u dijaspori i Srbima u regionu, Zakona o budžetskom sistemu i mnogih drugih zakona koje, nažalost, ne primenjujete onako kako bi trebalo. Hvala vam.

Reč ima ministar Srđan Srećković.

Gospođo potpredsednice, uveženi predsedavajući, uvažena gospodo narodni poslanici, pre svega želim da izrazim zadovoljstvo što demokratske institucije ove zemlje sve bolje funkcionišu, što je sve više prilika da predstavnici zakonodavne vlasti i izvršne vlasti razgovaraju o pitanjima važnim za funkcionisanje zemlje i u tom smislu je zaista dobro što se uvodi i praksa interpelacije kao jedne nove mogućnosti da razgovaraju predstavnici Vlade i Narodne skupštine o funkcionisanju naše države.
Za mene je posebno važno što je Vlada Republike Srbije u svom odgovoru na interpelaciju, a to je predmet današnje rasprave, u potpunosti odbacila sve navode iz interpelacije poslanika SRS i zapravo mi dala punu podršku za novu politiku prema dijaspori i Srbima u regioni koju smo započeli sa konstituisanjem ove Vlade. Mislim da čitava javnost može da konstatuje da je zaista napravljen značajan pomak kada govorimo o politici prema rasejanju, što je veoma važno, s obzirom da blizu četiri miliona naših ljudi živi van granica naše zemlje.
Vlada Srbije u svom odgovoru na interpelaciju je konstatovala da Ministarstvo vera i dijaspore prilikom pripreme izvršenja budžeta poštuje principe efikasnosti, ekonomičnosti, efektivnosti i javnosti u potpunosti i tačnosti jedinstvene budžetske klasifikacije. Isto važi i za sufinansiranje projekata gde se strogo vodi računa o zakonitoj i namenskoj ekonomičnoj i efikasnoj upotrebi budžetskih aproprijacija.
Ministarstvo vera i dijaspore postupa prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno, a javne konkurse koristi u praksi imperativno, sa željom da svima omogući jednaku šansu da predstave svoje ideje koje doprinose razvoju odnosa između države Srbije, dijaspore i Srba u regionu.
Vlada Srbije je zaista vrlo ozbiljno pristupila odgovoru na ovu interpelaciju, jer smo želeli da unutar Vlade, a i tim iz mog ministarstva, zaista objasnimo cele procedure, da bi građanima Srbije zapravo bilo jasno koliko odgovorno, ozbiljno i domaćinski se odnosimo prema objektivno skromnim sredstvima kojima Ministarstvo raspolaže, s obzirom da budžet Ministarstva predstavlja 0,0025% ukupnog budžeta Republike Srbije, ali smo uprkos tome uspeli da zaista napravimo značajan pomak kada govorimo o odnosu između države Srbije i naših ljudi koji žive u inostranstvu.
Dakle, Vlada Srbije je konstatovala u svom odgovoru da su neosnovani svi navodi iz interpelacije grupe narodnih poslanika poslaničkog kluba SRS. Zakonom o ministarstvima je propisano da Ministarstvo vera i dijaspore obavlja poslove državne uprave, koji se između ostalog odnose na poboljšanje veza iseljenika, državljana Republike Srbije, koji žive u inostranstvu i njihovih organizacija sa Republikom Srbijom, informisanje iseljenika državljana Republike Srbije u inostranstvu o politici Republike Srbije, stvaranju uslova za uključivanje iseljenika, lica srpskog porekla i državljana Srbije koji žive u inostranstvu, u politički ekonomski život Republike Srbije i njihov povratak u Republiku Srbiju, kao i druge poslove određene zakonom.
Jedan od načina za poboljšanje veza dijaspore i Srba u regionu sa matičnom državom, jedan od uslova za uključivanje iseljenika, lica Srpskog porekla i državljana Republike Srbije koji žive u inostranstvu, u politički ekonomski i kulturni život Srbije, ostvaruje se delimično i kroz sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao matične države i Srba u regionu.
Sufinansiranje projekata obavlja se potpunosti u skladu sa Zakonom o ministarstvima, Zakonom o dijaspori, Srbima u regionu, Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o budžetu Republike Srbije za svaku konkretnu godinu i Pravilniku o bližim uslovima i postupku dodeljivanja sredstava za sufinansiranje projekata.
Vrlo je važno napomenuti da je upravo u vreme ovog mandata Vlade, u toku ovog saziva Ministarstva, Narodna skupština usvojila prvi Zakon o dijaspori Srbima u regionu, kojim je zapravo i propisano da se za sufinansiranje projekata raspisuje konkurs. Kada sam izabran za ministra dijaspore suočio sam se sa činjenicom da nije postojala nikakva normativna osnova za funkcionisanje Ministarstva i za vođenje politike prema dijaspori i Srbima u regionu i to je bio razlog zašto smo usvojili ovaj prvi Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, koji je jedan od retkih zakona prilikom čijeg pisanja se nismo mi ugledali previše na rešenja drugih zemalja, već druge zemlje sada upravo u proceduri usvajanja tih zakona koriste rešenja koja smo mi predvideli u svom zakonu. Upravo ovih dana Hrvatski sabor usvaja zakon o odnosu sa Hrvatima van Republike Hrvatske, koji su u velikoj meri oslanjani na iskustva i dobre stvari iz našeg zakona i to meni predstavlja posebno zadovoljstvo jer pokazuje zapravo koliko je ovaj zakon kvalitetan i dobra osnova za vođenje politike.
Na svim regionalnim međunarodnim forumima i skupovima, kada se govori o migracionoj politici, kada se govori o dijaspori i sunarodnicima nekih državljana koji žive van granica zemlje, ovaj naš zakon je uvek jedan dobar, pozitivan primer i praksa na koji se drugi ugledaju to je zaista za mene veliko zadovoljstvo i priznanje za mene i moje kolege koje su učestvovale u izradi ovog zakona. I još jednom želim da naglasim, dakle, da izrada ovog zakona građane Srbije u budžetskom smislu nije koštala ni jedan jedini dinar, nijedan strani ekspert nije angažovan sa strane, samo koristeći pozitivna iskustva i pozitivnu volju onih ljudi sa strane da nam pomognu, naprave jedan veoma dobar kvalitetan zakon koji građani Srbije nije koštao sredstava iz budžeta.
Intencija zakonopisca, kada govorimo o segmentu koji se na neki način odnosi na interpelaciju, upravo jeste bila da se izbegne svaka proizvoljnost, diskreciono pravo bilo kojeg pojedinca, čvrsto zastupajući stav politike prema dijaspori treba da bude rezultat širokog konsenzusa i mislim da smo na tom polju zaista dosta uradili.
Sredstva za očuvanje i jačanje veza matične države i dijaspore kao matične države Srba u regionu obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije na ekonomskoj klasifikaciji 481, a u 2010. godini opredeljena su sredstva u iznosu od 30 miliona i 300 hiljada dinara.
Ministarstvo za dijasporu u 2010. godini u skladu sa budžetom i Zakonom o budžetskom sistemu koristilo je budžetsku aproprijaciju do iznosa utvrđenog za pojedinu namenu u budžetu. Ministarstvo nema obaveze preuzete u skladu sa odobrenim aproprijacijama, a neizvršene u toku 2010. godine, dakle ništa nije preneto u narednu budžetsku godinu. Naprotiv, sa ekonomske klasifikacije 481 u budžet Republike Srbije je vraćeno 7.279.524 dinara, a sredstva sa ove pozicije namenjena su i za realizaciju programa rada Vlade za 2010. godinu.
Posebno želim da naglasim da Ministarstvo vera i dijaspore postupa prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno i to je osnovni princip koji sam ja kao rukovodilac ministarstva uveo kada smo ja i moje kolege krenuli da se bavimo politikom prema dijaspori i Srbima u regionu i zaista verujem da ovo treba da bude jedan od onih segmenata državne politike koji ne treba da zavise od sastava izvršne vlasti i interesa pojedinačnih političkih stranaka i da je ovo jedno od onih pitanja koje kao društvo koje polako sazreva treba da postignemo široki konsenzus.
Uslovi i postupak dodeljivanja sredstava za sufinansiranje projekata propisani su Zakonom o dijaspori i Srbima u regionu i Pravilnikom o bližim uslovima i postupku o dodeljivanju sredstava za sufinansiranje projekata, koji je takođe bio rezultat rada ovog saziva ministarstva, dakle, pre njega nije postojalo.
Ministarstvo raspisuje konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, na kojem pravo učešća imaju organizacije u dijaspori, kao i udruženja građana čije je sedište u Republici Srbiji.
Takođe, Ministarstvo vera i dijaspore za svaku godinu raspisuje konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose čuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, na kojem pravo učešća imaju organizacije Srba u regionu koje su registrovane i imaju svoje sedište u Republici Sloveniji, Republici Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji i Republici Mađarskoj, upravo sa ciljem da država Srbija kao zemlja koja ponovo stiče kredibilitet da definiše i zastupa sopstvene državne i nacionalne interese, zapravo budemo tačka oslonca i podsticaj pripadnicima srpskog naroda u zemljama regiona u ostvarivanju njihovih međunarodnim standardima zagarantovanih prava, a da pri tome budemo i promoter i zastupnik politike razvoja dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje.
Pravo učešća na ovom konkursu za sufinansiranje projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore kao matične države Srba u regionu nemaju, to naglašavam, a posebno direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, pojedinci i privredni subjekti, odnosno profitni subjekti.
Predmet konkursa je sufinansiranje projekata koji imaju za cilj upotrebu, učenje, čuvanje, negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma i čuvanje svega onoga što podrazumeva negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i pod dva, unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore, kao i Republike Srbije i Srba u regionu, čemu ovo ministarstvo poklanja veliku pažnju, s obzirom na ogroman ekonomski potencijal naših ljudi koji žive u inostranstvu, koji decenijama unazad nije dovoljno korišćen, a mislim da smo u poslednje tri godine i na ovom planu zaista napravili značajan pomak.
Ministarstvo vera i dijaspore donosi odluku o raspisivanju svakog konkretnog konkursa za sufinansiranje projekata, a tekst konkursa je uvek sastavni deo odluke o raspisivanju konkursa, odnosno apsolutno je javan. U skladu sa načelom javnosti rada svaki konkurs za sufinansiranje objavljuje se na zvaničnom sajtu Ministarstva vera i dijaspore, za koji sa ponosom mogu da kažem da je izuzetno posećen, jer pruža vrlo veliki broj konkretnih i relevantih informacija za naše ljude koji žive u inostranstvu.
Takođe, konkursi za sufinansiranje se objavljuju u javnim glasilima na srpskom jeziku, koji izlaze u dijaspori i imaju veliki stepen pokrivenosti, i to "Frankfurtske vesti" sva izdanja, evropsko izdanje "Kurira" i u evropskom izdanju "Večernjih novosti".
Prijava na konkurs, koja se podnosi Ministarstvu vera i dijaspore, je vrlo kompletna, vrlo obuhvatna i zapravo definiše sve one elemente da bismo bili sigurni da oni koji prođu proceduru prijave na konkurs mogu da dođu u obzir za razmatranje u podršci njihovim projektima. Pod jedan, osnovne podatke o podnosiocima projekta, naziv organizacije, sedište organizacije, ime i prezime lica ovlašćenog za potpisivanje ugovora, telefon, internet adresa, broj računa, kontakt osoba, potpis podnosioca projekta i pečat organizacije. Pod dva, sadržaj projekta, odnosno detaljno naveden i obrazložen sadržaj projekta. Pod tri, podatke o učesnicima u projektu. Pod četiri, ciljeve projekta, odnosno detaljno navedeni i obrazložen cilj projekta i rezultati koji se žele postići. Pod pet, koje su ciljne grupe i korisnici rezultata projekta. Pod šest, opravdanost projekta, odnosno detaljno obrazložena opravdanost projekta u odnosu na poslove i ciljeve rada Ministarstva vera i dijaspore i Vlade Republike Srbije. Pod 7, vreme realizacije projekta. Pod 8, zemnu realizaciju projekta. Pod 9, predstavljanje sufinansijera, dakle kako će se obavestiti učesnici u projektu, korisnici rezultata projekta, mediji i šira javnost da se projekat realizuje uz pomoć Ministarstva vera i dijaspore. Pod 10, predračun, odnosno detaljno prikazan pregled predračuna troškova potrebnih za realizaciju projekta i pod 11, plan evaluacije projekta na osnovu kojeg će se proceniti izvodljivost projekta.
Prijava na konkurs mora biti potpisan od strane lice ovlašćenog za zastupanje organizacije, što se utvrđuje na osnovu uvida u rešenje, upisa u registar organizacija. Prijava mora biti overene pečatom organizacije koja je podnosilac projekta, a ukoliko prijava nije potpisana od strane ovlašćenog lica ili nije overena urednim pečatom organizacije, ista se automatski odbacuje kao neuredna.
Uz prijavu na konkurs, podnosi se kao obavezan dokument rešenje o upisu u registar organizacija, kao i dokaz da je organizacija u dijaspori, odnosno Srba u regionu registrovano u skladu sa propisima strane države u kojoj živi dijaspora, odnosno u skladu sa propisima države na osnovu kojih deluju organizacije Srba u Regionu. Rešenje o upisu u registar organizacije kao dokaz da je organizacija registrovana u skladu sa propisima države u kojoj deluje, mora biti prevedeno kod ovlašćenog sudskog tumača na srpski jezik. Priložena dokumentacija ostaje trajno u Arhivi Ministarstva vera i dijaspore i ne vraća se podnosiocima.
Takođe, uz prijavu na konkurs podnosi se i izjava ovlašćenog lica podnosioca prijave, data pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su svi podaci koji su navedeni u prijavi na konkurs istiniti i tačni, kao i da podnosilac prijave nema neispunjenih obaveza prema Ministarstvu vera i dijaspore Republike Srbije. Izjava se, kao i obrazac prijave, mogu preuzeti na veb adresi zvaničnog sajta Ministarstva vera i dijaspore.
Ministar vera i dijaspore donosi odluku o obrazovanju radne grupe Ministarstva vera i dijaspore za izbor projekata na konkursu za sufinansiranje projekata, kojom se utvrđuje i zadatak radne grupe za svaki pojedinačni konkurs za sufinansiranje projekata.
Posebnim rešenjem, imenuje se koordinator i članovi radne grupe, a tim rešenjem preciziraju se poimenično zaduženja članova radne grupe, u vezi sa poslovima koje je potrebno obaviti u cilju realizacije raspisanog konkursa.
Jedan član radne grupe je obavezno državni službenik koji je zadužen da vrši prijem prijava za konkurs i zavodi ih u popis akata i odgovoran je za evidentiranje, čuvanje, razvrstavanje i arhiviranje materijala, koji je pripremljen i koji je nastao u radu Ministarstva tokom celog konkursnog procesa.
Prispele prijave za konkurs po isteku roka za prijem prijava, raspoređuje se državnim službenicima koji su diplomirani pravnici i koji imaju zadatak da razmatraju konkursne prijave i priloženu dokumentaciju. Oni zapravo utvrđuju blagovremenost prispelih prijava, dakle, da li je prijava podneta u roku koji je predviđen u tekstu konkursa, zatim dopuštenost prispelih prijava. Dakle, proveravaju se da li je prijava podneta od strane ovlašćenog podnosioca, tj. udruženja ili organizacije, pod 3. – potpunost dokumentacije i urednost prijave. Dakle, proveravaju da li je prijava uredna i potpuna i da li je priložena sva obavezna, a tražena potrebna dokumentacija, koja podrazumeva rešenje o upisu u registar organizacije, kao dokaz da je organizacija registrovana u skladu sa propisima u državi u kojoj deluje, sa prevodom kod ovlašćenog sudskog tumača za srpski jezik, izjava potpisana od strane ovlašćenog lica i overene pečatom organizacije koja je podnosilac projekta, projektna tabela i detaljno razrađen projekat po svim pojedinačnim stavkama iz prijave.
Obrađivači pripremaju tabelarni prikaz svih prispelih prijava koji mora da sadrži: datum predaje projekta, naziv države iz koje je podnosilac projekta, naziv projekta, godinu osnivanja organizacije, klasifikaciju projekta, ukupan budžet projekta, iznos koji se potražuje od Ministarstva za sufinansiranje, ispunjenost formalnih uslova, ime i prezime obrađivača predmeta. Neblagovremene, nedopuštene, nepotpune i neuredne prijave se, od strane za to ovlašćenih članova radne grupe u ovoj fazi konkursnog procesa, automatski odbacuju i ti projekti se nadalje i ne uzimaju u razmatranje.
Obrađivači, diplomirani pravnici svojim potpisom potvrđuju da su prijave koje su oni pregledali, blagovremene, dopuštene, potpune i uredne ili da su odbačene kao neblagovremene, nedopuštene, nepotpune i neuredne. Tako pripremljeni tabelarni prikaz svih prispelih prijava na konkurs, zajedno sa kompletnom dokumentacijom projekta koji ispunjavaju uslove konkursa za sufinansiranje projekta, dostavljaju se članovima radne grupe koji su zaduženi da utvrde predlog odluke o dodeli sredstva za sufinansiranje projekta.
Članovi radne grupe zaduženi da utvrde predlog odluke o dodeli sredstava, analiziraju pojedinačno svaki projekat i to samo one projekte za koje su diplomirani pravnici prethodno utvrdili da su blagovremeni, dopušteni, potpuni i uredni, ceneći da li svojim kvalitetom ovi projekti doprinose jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, kao i celishodnost projekta, imajući u vidu njihov sadržaj, cilj i opravdanost projekta u odnosu na poslove Ministarstva i nakon što pregledaju sve uredne prijave na konkurs, oni utvrđuju predlog odluke o dodeli sredstava za sufinansiranje projekta.
Inače, ovaj deo radne grupe čine državni sekretari i pomoćnici ministra za dijasporu, s obzirom da oni rukovode zaokruženim oblastima rada Ministarstva za koje su obrazovani sektori i to za statusna pitanja, za ekonomska pitanja dijaspore i za kulturnu, naučnu, prosvetnu i sportsku saradnju sa dijasporom.
Prilikom analiziranja projekata i izbora projekata, čiji će finansiranje predložiti ministru, ovaj deo radne grupe strogo vodi računa o upravljanju rizicima, koji obuhvata identifikovanje, procenu i kontrolu nad potencijalnim događajima i situacijama koje mogu imati suprotan efekat na ostvarivanje ciljeva Ministarstva od onih koji su željeni.
Na osnovu predloga odluke radne grupe, koju čine državni sekretari i pomoćnici ministra, ministar vera i dijaspore potpisuje odluku koja se objavljuje na veb stranici Ministarstva vera i dijaspore i tako ista postaje na prikladan način dostupna apsolutno svima. Odluka sadrži naziv organizacije ili udruženja
podnosioca projekta, naziv projekta, zemlju iz koje je određena organizacija i iznos finansijskih sredstava koji je odobren za svaki pojedinačni projekat.
Na osnovu odluke o dodeli sredstava, potpisuje se ugovor o sufinansiranju sa svakom organizacijom ponaosob kojoj su odobrena sredstava za sufinansiranje projekta.
Ugovor pored osnovnih elemenata naročito precizno određuje obaveze korisnika sredstava koji se odnose na svrsishodnost trošenja odobrenih sredstava.
Tako je članom 2. o sufinansiranju predviđeno da je korisnik sredstava u obavezi da projekat realizuje u skladu sa predračunom troškova, datom u dokumentaciji, da ministarstvo omogući uvid u dokumentaciju i da je trajno čuva, da ministarstvo podnese narativni i finansijski izveštaj o namenskom korišćenju sredstava sa potrebnim dokazima u roku od 15 dana po završetku projekta, ministarstvo podnese vanredni izveštaj o toku projekta, kao i utrošenim sredstvima u svakom trenutku kada ministarstvo to od njega zatraži i da na odgovarajući način obavesti javnost, odnosno navede da je ministarstvo učestvovalo u sufinansiranju projekta.
Članom 5. Ugovora o sufinansiranju predviđeno da u slučaju da se projekat ne realizuje u predviđenom roku ili ne budu utrošena sva opredeljena sredstva, korisnik sredsava je u obavezi da izvrši povraćaj sredstava na račun Ministarstva vera i dijaspore.
Državni službenici koji su pripremali svaki konkretan Ugovor o sufinasiranju, pripremaju dokumentaciju koja je potrebna da bi se realizovalo plaćanje poreznicima sredstava - potpisan ugovor, prijava na konkurs, dokaz o pravnom statusu subjekta. Nakon potpisivanju ugovora o finansiranju, u roku od sedam dana se donosi rešenje o prenosu sredstava.
Podnosioci projekta kojima nisu odobrena sredstva se obaveštavaju da su njihove prijave odbačene kao neblagovremene, nedopuštene, nepotpune ili neuredne, ili da radna grupa nije u mogućnosti da u datom trenutku finansijski podrži realizaciju njihovog projekta.
Za kontrolu namenskog korišćenja sredstava, odluku ministra vera i dijaspore se obrazuje radna grupa za kontrolu izveštaja o realizaciji projekata sa konkursa za sufinansiranje projekta.
Kontrola namenskog korišćenja sredstava se vrši na osnovu izveštaja o realizaciji projekata koji su korisnici u obavezi da podnese u roku od 30 dana od dana realizacije projekata, ali ne od dana prenošenja sredstava.
Izveštaj o realizaciji projekata sadrži sledeće podatke – dokaz da su projekti realizovani u skladu sa predračunom troškova koji su navedeni pri konkursnoj dokumentaciji, dokaz da su podnosioci projekta poslali izveštaj u skladu sa preuzetom obavezom izveštaj o pisanom obliku koji sadrži podatke o načinu trošenja odobrenih sredstava, dokaz da javnost na odgovarajući način obaveštena da je Ministarstvo vera i dijaspore učestvovala u sufinansiranju projekata i potpis ovlašćenog lica.
Radna grupa Ministarstva za dijasporu je u stalnom kontaktu sa podnosiocima projekta za sufinansiranje i stara se o tome da bude propisana procedura sprovođenja konkursa za sufinansiranje. Kontakti sa podnosiocima projekta sufinansiranja se ostvaruju mejlom, telefonskim putem ili lično, u kontinuitetu za sve vreme sprovođenja projekta. Po isteku roka za podnošenje izveštaja o sufinaniranju u ugovorom predviđenom roku, vrši se evaluacija izvršenja projekata i utrošenih sredstava.
Radna grupa za kontrolu izveštaja pregleda sve prispele izveštaje i utvrđuje koji podnosioci projekata nisu podneli tražene izveštaje o realizaciji projekata.
Takođe, radna grupa sačinjava izveštaj o prispelim finansijskim izveštajima korisnika sredstava, njihovoj potpunosti i sadržini, kao i pratećoj dokumentaciji, kao i narativnog dela koji sadrži opis konkretne realizacije projekta.
Onim podnosiocima projekata koji nisu odneli tražene izveštaje, ili čiji izveštaji nisu u potpunosti napisani, šalju se pismene opomene da u roku od osam dana dostave, ili dopune izveštaje. Ako se projekti ne realizuju u predviđenom roku ili ne budu utrošena sva dodeljena sredstva, korisnici sredstava su u obavezi da izvrše povraćaj sredstava Ministarstvu vera i dijaspore. Ako ne izvrše povraćaj sredstava na račun Ministarstva vera i dijaspore, ministarstvo pokreće sudski postupak na zakonom predviđen način, preko Republičkog javnog pravobranilaštva. Primera radi, Udruženje Srba iz Grčke nije podnelo izveštaj o namenskom korišćenju sredstava, pa je pokrenut postupak pred nadležnim sudskim organima.
Kada govorimo sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose jačanju i očuvanju matične države Srba u regionu, dana 15. aprila 2010. godine raspisan je konkurs za sufinansiranje projekata, koji svojim kvalitetom doprinose jačanju i očuvanju veza matične države i Srba u regionu. Odlukom je obrazovana Radna grupa ministarstva za izbor projekata na konkursu za sufinansiranje, a Rešenjem o imenovanju članova Radne grupe ministarstva imenovani su članovi grupe i to državni sekretari i pomoćnici i to, u konkretnom slučaju, ne samo iz Ministarstva za dijasporu, već i svih ostalih ministarstava čiji je delokrug rada takav da u većoj ili manjoj meri učestvuju u sprovođenju politike prema Srbima u regionu.
Na osnovu Odluke od 14. juna, Ministarstvo za dijasporu je, na osnovu predloga Radne grupe, sufinansiralo 39 projekata, a sa podnosiocima projekata, kojima su odobrena sredstva za sufinansiranje, zaključeni su ugovori o sufinansiranju u skladu sa zakonom. Korisnici sredstava su, u skladu sa ugovorom preuzetom obavezom, dužni da ministarstvu do završetka projekta dostave izveštaj o realizaciji projekta, odnosno dostave dokaz da je projekat realizovan u skladu sa predračunom troškova datim u konkursnoj dokumentaciji, narativni i finansijski izveštaj sa svim dokazima, izveštaj koji je potpisalo ovlašćeno lice isto kao u konkursnoj dokumentaciji, kao i dokaze da su na odgovarajući način obavestili javnost da je ministarstvo učestvovalo u sufinansiranju projekta.
Rešenjem ministra od 17. januara 2011. godine obrazovana je Radna grupa ministarstva za kontrolu izveštaja o realizaciji projekata sa konkursa za sufinansiranje. Zadatak Radne grupe je da utvrdi i konstatuje u zapisniku da li je projekat realizovan u skladu sa predračunom troškova datim u konkursnoj dokumentaciji, da li su podnosioci projekta poslali izveštaj u skladu sa preuzetom obavezom, mislim na narativni i finansijski izveštaj, sa svim dokazima, da li je izveštaj potpisalo ovlašćeno lice isto kao i u konkursnoj dokumentaciji i da li su priloženi dokazi da su na odgovarajući način obavestili javnost da je ministarstvo učestvovalo u sufinansiranju projekata.
Radna grupa za kontrolu izveštaja, dana 17. marta, održala je sastanak i konstatovala da ukupno 25 podnosilaca projekata je ispunilo ugovorom predviđene obaveze, jedan podnosilac projekta je to učinio delimično a 30 projekata do tog momenta nisu dostavili predviđene dokaze da su ispunili ugovorom predviđene obaveze. Dana 29. marta 2011. godine podnosiocima projekata koji nisu dostavili izveštaj o realizaciji projekta, odnosno koji su dostavili delimičan izveštaj, upućen je poziv da su u obavezi da dostave izveštaj o realizaciji projekta, odnosno dopune već dostavljenih izveštaja. Podnosioci su kontaktirani i telefonskim putem, radi dostavljanja, odnosno dopune izveštaja o realizaciji projekata.
Radna grupa za kontrolu izveštaja, dana 22. septembra 2011. godine, održala je sastanak i konstatovala da je ukupno 30 podnosilaca projekata ispunilo ugovorom predviđene obaveze, pet podnosilaca projekata je delimično ispunilo ugovorom predviđene obaveze i četiri podnosioca projekta nisu dostavili dokaze da su ispunili ugovorom predviđene obaveze. Podnosiocima koji nisu dostavili uredan izveštaj upućuje se opomena pred tužbu, kao poslednje sredstvo upozorenja, a nakon toga se, u skladu sa zakonom, pokreće sudski postupak u saradnji sa Republičkim javnim pravobranilaštvom.
Kada govorimo o konkursu za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinosi jačanju i očuvanju veza matične države i dijaspore u 2010. godini, želim da naglasim da je 10. decembra 2010. godine raspisan konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinosi jačanju i očuvanju veza matične države i dijaspore. Odlukom od 16. septembra 2010. godine obrazovana je Radna grupa ministarstva za izradu projekata na konkursu za sufinansiranje, a Rešenjem o imenovanju članova Radne grupe Ministarstva za dijasporu od 16. septembra imenovani su članovi Radne grupe. Zadatak Radne grupe je razmatranje konkursnih prijava i priložene dokumentacije, potvrđivanje ispunjenosti kriterijuma predviđenih konkursom i utvrđivanje predloga odluke o sufinansiranju projekata.
Na osnovu predloga odluke od 5. novembra 2010. godine Ministarstvo za dijasporu je sufinansiralo 27 projekata. Sa podnosiocima projekata kojima su odobrena sredstva za sufinansiranje zaključeni su ugovori o sufinansiranju, a korisnici sredstava su, u skladu sa ugovornom obavezom, dužni da ministarstvu, po završetku, dostave izveštaj o realizaciji projekta, odnosno dostave dokaz da je projekat realizovan u skladu sa predračunom troškova datim u konkursnoj dokumentaciji, narativni finansijski izveštaj sa svim dokazima i izveštaj koji je potpisalo ovlašćeno lice, isto kao i u konkursnoj dokumentaciji, kao i dokaz da su na odgovarajući način obavestili javnost da je ministarstvo učestvovalo u sufinansiranju projekata.
Rešenjem ministra od 13. januara 2011. godine obrazovana je Radna grupa ministarstva za kontrolu, izveštaj i realizaciju projekata sa konkursa za sufinansiranje. Zadatak Radne grupe je da utvrdi i konstatuje u zapisniku da li je projekat realizovan u skladu sa predračunom troškova datim u konkursnoj dokumentaciji, da li su podnosioci projekta poslali izveštaj u skladu sa preuzetom obavezom, misli se na narativni finansijski izveštaj sa svim dokazima, da li je izveštaj potpisalo ovlašćeno lice, isto kao u konkursnoj dokumentaciji, kao i da li su priloženi dokazi na odgovarajući način, da li je dokazano da je obaveštena javnost o tome da je ministarstvo učestvovalo u sufinansiranju projekata.
Radna grupa za kontrolu izveštaja, dana 23. maja 2011. godine, održala je sastanak i konstatovala da je ukupno pet podnosioca projekata ispunilo ugovorom predviđene obaveze, a u 22 projekta podnosioci još uvek nisu predvideli ugovorom predviđene obaveze. Dana 2. jula 2011. godine podnosiocima projekata koji nisu dostavili izveštaj o realizaciji projekata, odnosno koji su dostavili delimičan izveštaj, upućen je poziv da su u obavezi da dostave izveštaj o realizaciji projekta, odnosno dopune već dostavljeni izveštaj. Podnosioci su kontaktirani telefonskim putem radi dostavljanja, odnosno dopune izveštaja o realizaciji projekta. Nakon toga, Radna grupa za kontrolu izveštaja dana je 21. septembra 2011. godine održala sastanak i konstatovala da je ukupno 21 podnosilac ispunio ugovorom predviđene obaveze, dva podnosioca su to delimično učinili, a četiri podnosioca projekta nisu u tom trenutku dostavili dokaze da su ispunili ugovorom predviđene obaveze. Radna grupa za kontrolu izveštaja o realizaciji projekata predala je ministru vera i dijaspore izveštaj od 21. septembra 2011. godine. Podnosiocima koji nisu dostavili uredan izveštaj biće upućena poslednja opomena pred tužbu kao posebno sredstvo upozorenja. Nakon toga će eventualno biti pokrenut sudski postupak u skladu sa zakonom, u saradnji sa Republičkim javnim pravobranilaštvom.
U toku 2010. godine iz sredstava obezbeđenih Zakonom o budžetu za 2010. godinu i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetu sa ekonomske klasifikacije 481, pored izvršenih plaćanja po osnovu dve odluke sa konkursa, realizovano je još 4.661.511 dinara i to radi realizacije programa rada Vlade za 2010. godinu, koji je usvojen Zaključkom Vlade od 4. februara 2010. godine. Programom rada Vlade za 2010. godinu predviđena je, između ostalih, realizacija projekta "Srbija u Evropi – Upoznaj državu Srbiju", stvaranje uslova za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja, saradnje i jačanje veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu i stvaranje uslova za unapređenje i saradnju u oblastima od značaja za očuvanje i jačanje veza matične države i Srba u regionu.
U skladu sa članom 14. stav 3. Zakona o Vladi ministar je odgovoran za sprovođenje programa i politike Vlade. Saglasno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, rad Ministarstva vera i dijaspore kao organa javne vlasti, je transparentan i javan. Sve informacije od značaja nastale u radu ili u vezi sa radom Ministarstva vera i dijaspore, a odnose se na sve ono o čemu javnost ima interes da zna, dostupne su svim podnosiocima zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Samo za poslednjih godinu dana ministarstvo je u najkraćem zakonskom roku odgovorilo na više od 30 zahteva o slobodnom pristupu informacijama i to svima pod jednakim uslovima, pojedincima, organizacijama i javnim glasilima.
Posebno želim da naglasim da na sajtu Ministarstva vera i dijaspore postoji i veoma detaljni informator o radu ministarstva koji sadrži sve relevantne informacije za rad ministarstva koje mogu biti od značaja za širu javnost.
U skladu sa članom 23. Zakona o državnoj upravi, Ministarstvom vera i dijaspore rukovodi ministar vera i dijaspore koji predstavlja ministarstvo, donosi propise i rešenja u upravnim i drugim pojedinačnim stvarima i odlučuje o drugim pitanjima iz delokruga rada Ministarstva vera i dijaspore. Ministar vera i dijaspore materijalnim propisom ovlašćeno odlučuje, između ostalog, i o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. Ipak, uprkos tome, iako nema zakonsku obavezu, ministar vera i dijaspore za svaki konkurs obrazuje konkursnu komisiju koja ima zadatak da pravilno sprovede postupak i pravilno i u potpunosti utvrdi činjenično stanje. Državni sekretari, pomoćnici ministara predlažu kakvu će odluku doneti.
Kako oni rukovode zaokruženim oblastima rada Ministarstva, za koja su obrazovani sektori, to je ministrova odluka da oni utvrde predlog odluke, zapravo, najbolji način da projekti vezani za sve oblasti, a to su: kultura, naučna, prosvetna saradnja i sport, ekonomija i statusna pitanja, dakle, da oni na najbolji način budu zastupljeni kako bi odluka bila najkvalitetnija moguća.
Sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, obavlja se u potpunosti u skladu sa Zakonom o ministarstvima, Zakonom o dijaspori i Srbima u regionu, Zakonom o budžetskom sistemu, zakonima o budžetu Republike za svaku konkretnu godinu i Pravilnikom o bližim uslovima za postupak dodeljivanja sredstava za sufinansiranje projekata.
Sva sredstva propisana Zakonom o budžetu za 2010. godinu namenski su opredeljena i namenski utrošena. Sredstva sa navedene ekonomske klasifikacije predviđena su za realizaciju projekata koji svojim kvalitetom doprinose jačanju i očuvanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu i za realizaciju Programa rada Vlade za 2010. godinu, koji je usvojen 4. februara 2010. godine.
Dodeljivanje sredstava izvršeno je u potpunosti u skladu sa pozitivno pravnim propisima, kako materijalne tako i proceduralne prirode. Sva sredstva za navedene ekonomske klasifikacije dodeljena su isključivo ovlašćenim podnosiocima zahteva projekata na konkursu i radi realizacije projekata koji su predviđeni Programom rada Vlade za 2010. godinu. Namenska budžetska sredstva obuhvaćena EK 481 dodeljivana su na osnovu kvaliteta projekata i isključivo za projekte koji su usmereni na zajedničku saradnju matice i dijaspore, odnosno Srba u regionu, pravno-validni i utemeljeni u poslove očuvanja jezičkog i verskog identiteta našeg naroda. Svi izabrani projekti na nesumnjiv način doprinose očuvanju i jačanju veza matice i dijaspore i Srba u regionu i nema kolizije između ciljeva izabranih projekata i ciljeva Ministarstva. Naprotiv, ciljevi izabranih projekata utemeljeni su i opravdani u odnosu na ciljeve Ministarstva i generalnu politiku Vlade prema dijaspori i Srbima u regionu.
Izvršena je veoma temeljna, veoma ozbiljna i odgovorna analiza Izveštaja o namenskom trošenju sredstava od strane svih korisnika, u skladu sa ugovorom i predračunom troškova i na osnovu rezultata takve analize, Ministarstvo vera i dijaspore postupa u skladu sa pozitivno-pravnim propisima. Ministarstvo vera i dijaspore, prilikom pripreme izvršenja budžeta, poštuje principe efikasnosti, ekonomičnosti, efektivnosti, javnosti, potpunosti, tačnosti i jedinstvene budžetske klasifikacije. Isto važi i za sufinansiranje projekata, gde se strogo vodi računa o zakonitoj i namenskoj ekonomičnoj i efikasnoj upotrebi budžetskih aproprijacija.
Ministarstvo vera i dijaspore postupa prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno i javni konkurs se koristi u praksi, sa željom da svima omogući jednaku šansu da predstave svoje ideje radi očuvanja i jačanja veza matične države i dijaspore.
Ministarstvo i Vlada su se zaista trudili da odgovor na interpelaciju bude veoma ozbiljan, veoma odgovoran, veoma konkretan, detaljan. Mi poštujemo instituciju Narodne skupštine, poštujemo instituciju interpelacije i poštujemo svaku priliku u kojoj predstavnici Narodne skupštine i izvršne vlasti razgovaraju o svim temama koje su važne za građane Srbije.
Još jednim želim da izrazim zadovoljstvo što unutar Vlade Srbije postoji apsolutni konsenzus da ovu novu politiku prema dijaspori i Srbima u regionu sprovodimo na jedan dugi rok. Verujem da su ovo jedna od onih pitanja oko kojih je vrlo važno da postoji što širi društveni konsenzus, obzirom na veliki ekonomski, politički, kulturološki, pa i lobistički potencijal dijaspore i Srba u regionu. Verujem da je prošlo ono vreme u kojem su naši ljudi van teritorije Srbije bili zloupotrebljavani, da današnja Srbija, kao jedna demokratska zemlja koja poštuje međunarodno pravo, u isto vreme ima i sopstvene legitimne državne i nacionalne interese i želi da gradi najbliže moguće odnose saradnje sa blizu četiri miliona naših ljudi koji žive u celom svetu, da zadatak svih nas bude da sve potencijale našeg nacionalnog i društvenog korpusa iskoristimo za potrebe unutrašnje i spoljne politike zemlje i da u ovom budućem razvoju naše zemlje očuvamo sopstveni nacionalni identitet, da budemo tačka oslonca i okupljanja našeg celokupnog rasejanja, mislim na Republiku Srbiju, ali i da naši ljudi iz rasejanja osete da iza sebe imaju jednu demokratsku i modernu državu koja želi sa njima da sarađuje na partnerskih osnovama, ali i koja želi da im bude i zaleđina i podrška.
Zahvaljujem vam se na pažnji.