Molim bez obraćanja neposredno narodnom poslaniku.

Jednu jedinu promenu na svojoj imovini. O imovini se radi. Možda ćete odlukom Vlade rešiti da ovo uđe u javno-privatno partnerstvo. Da li znate čime ćete ući? Da li privatnik koji će ući u te odnose zna čime ona druga strana raspolaže? Da li se ovako štiti javni interes? Bruka i sramota. E, ovakav vam je odnos i prema Kosovu i Metohiji. E, to ne možemo da podnesemo.
Ima u Srbiji para, nema dovoljno i to SRS zna. Ali i to što ima, znam da je smešno, ali i to što ima kako se troši? Dođite u moju opštinu, da vidite, da vidite kako se pare troše. Pa se poploča centar grada i stavi se najmoderniji urbani mobilijar, rukovodstvo lokalno kaže, kao u Barseloni je. Pitajte kolegu Stajkovića da li nešto nije tačno, a odatle kilometar sva gradska kanalizacija se sliva u reku, sva gradska kanalizacija ide u vodotok mimo postrojenja za prečišćavanje vode.
To je u temi, pričamo o komunalnim uslugama i javnom i privatnom partnerstvu. Da li za to treba? Ne treba za to, nego trebaju da se smene oni koji su neodgovorni i nesposobni i oni koji donose odvratno pogrešne političke odluke, da troše pare u projekte kroz koje se peru pare, a ne u projekte koji su održivog karaktera. Da su ovih deset godina manje vodili računa o stranačkim i ličnim interesima, verujte mi gospodine Poturak, bilo bi mnogo više para i mnogo bi se više vode prečišćavalo i mnogo bi više sela i gradova i opština imalo uređeno vodo snabdevanje i uređenu kanalizaciju.
Koliko ste sanitarnih, regionalnih deponija napravili od kako ste ušli u vlast 2000. godine? Pet ste stavili svega u funkciju, vi ćete da nas vodite u EU. Ljudi ma nećemo i hvala Bogu nećemo, sreća. Rekao sam jednom, sreća je što nas vi vodite. Sreća je što nas vi vodite i nikad, hvala Bogu nećemo tamo ni biti. Pričaju ovde, mi kad se dokopamo fondova. Ne možete u fondove? Znate zašto? Zato što niste uspostavili DIS? Znate šta je DIS, gospođo Kolundžija, pošto mi dobacujete? Znate šta je DIS. Evo, vi nas vodite u EU i to ne znate šta je. Bez toga ne možete u EU. To je decentralizovan sistem upravljanja fondovima, oni traže da vide kako ćete da trošite njihove pare. Evo, DRI kaže kako ih trošite. Pljačka, gola pljačka, ovo je gola pljačka. To nismo rekli mi radikali, potvrđujemo nalaz DRI. E to ste vi evropejci, to ste vi, prodajete maglu ovde o potrebi javno-privatnog partnerstva. Da treba, pod kojim uslovima, u kom odnosu, u kojim sektorima komunalnih ili javnih delatnosti, šta to mi hoćemo da damo privatnom sektoru. Pričaćemo, napisali ste, u Zakonu o komunalnim delatnostima, zbrinjavanje fekalija. Pa kako vas nije stid? Zbrinjavate fekalije.
Vas neko da doživi ozbiljnim? Vi da se bavite ozbiljno nečim? Pa, to je ironija.
Evo vam drugi Zakon o spoljno-trgovinskom poslovanju. Gospođo Marković, možda ste kompetentni za ovaj zakon kao ministar sporta, recite mi, molim vas, šta znači ovo – mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa ne mogu da se uvedu ni da se primene radi zaštite domaćih proizvođača? Čije proizvođače ste dužni da štitite? Rekao je Buha malo pre kakav je odnos PDV iz uvoza i izvoza. Ovo malo što izvozite dajte da uništite. Ni jednu meru predviđenu ni starim ni ovim Zakonom o zaštiti domaćeg realnog sektora nikada niste primenili, ali je suštinski problem SSP, što evropske države imaju veće prosečne carinske stope od vas. Vi ste ultra fanatici za Evropu. Od vas Evropa treba da uči. Stotine miliona gubitka na godišnjem nivou zbog vaše bolesne ekonomske politike. Tako se ne ide u EU, tako država nestaje. Zato smo protiv vas politički i zato smo protiv EU jer nemamo ekonomski interes.
Šta se traži ovim zakonom? Traži se da strana pravna lica imaju isti status kao i naša domaća. Zašto? Zato što hoće da izvoze u Rusiju, pre svega zbog toga, jer iz svojih država nemaju povoljne uslove kao mi, ali samo srpska vlada ne vidi interes u spoljno-trgovinskom odnosu sa Rusijom, najprivilegovanije nacije na svetu, pa 6% izvoza ide u Rusiju, a 50% ide u EU. Vi ste kadri da izvozite u EU sa prosečnom starošću mašina od 35 godina. Genijalci su se dosetili šta će da rade – prodavaćemo im kukuruz i pšenicu, menjaćemo bilanse i pravićemo se velikim i odgovornim, a sve ostalo ćemo da uvozimo, pa u sred Srbije na auto-putu, ponavljam stoti put, jedete hrvatski ajvar i makedonsku šunku, a nivo srpske stočarske industrije iz 1910. godine. To ste vi, to su rezultati vaše desetogodišnje vlasti i uprave. Sada ćete vi da nam nudite dobar zakon o privatnom i javnom partnerstvu.
Pitam vas kako je moglo do sada da se uđe u takve odnose kada nije bio ovaj zakon? Za "Pop Veber", "Veber" svi ste čuli. Kako su to mogla komunalna preduzeća da uvoze aranžmane bez ovog zakona? Znate šta su vaši ministri govorili – nema osnove, ali čestitamo na hrabrosti i na iskoraku tih lokalnih samouprava. Da li mislite da je zaštićen javni interes? Gde god da odete na njih kukaju zato što institucije ne rade i nikoga ništa ne obavezuje i baš ih briga na šta su se ugovorom prema državi, opštini, pokrajini ili bilo kome drugom obavezali, znaju da institucije ne funkcionišu, a i tamo gde funkcionišu završiće novcem, kupiće koga treba i ponašaju se kako hoće i kada hoće. Šta briga vlast, to nije njihova privatna stvar i njihov privatni problem, to je problem države. To nije njihov problem i zato imate situacije i u opštinama i po gradovima i u Republici kakve imate.
Mi ovo nećemo podržati ne zato što mislimo da je koncept javnog i privatnog partnerstva po svojoj suštini loš, to je dobro i to je dobar mehanizam u vašim rukama što će postati bolesno i opako oružje i biće predmet zloupotrebe, kao što su bile privatizacija, sve ostalo i na kraju vaš vrlo opak politički odnos prema KiM, o kojem nećete da govorimo već nekoliko dana, na šta SRS insistira u ovim raspravama. Hvala vam.

Hvala vama.
Reč ima gospođa Snežana Samardžić-Marković.

Hvala gospodine predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, prilika je da vas podsetim da sam ministar ne samo sporta već i omladine. To bi naročito volela da istaknem zato što omladinu u Srbiji čini samo 20% stanovništva i volela bih da budu u ovom domu pomenuti u svakom kontekstu i da se o njima vodi briga i na ovaj način time što su oni u adekvatnom rečniku i poslanika i ovog uvaženog doma.

Došla sam upravo sa sednice Fonda za mlade talente koji je dodelio 6.000 stipendija od kada je osnovan, pa ne mogu sa sigurnošću da vam kažem šta se tačno u međuvremenu dok sam predsedavalo Fondom događalo u Vladi.

Ono što mogu sa zadovoljstvom da vam kažem to je da ovaj zakon, iako vi osporavate kompetentnost za ovu temu, Zakon o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama, u sportu konkretno može da donese značajan napredak. To može i na lokalnom nivou. Daću vam primer jednog sporta koji kod nas nije tradicionalan i manje se iz budžetskih sredstava finansira. Reč je o golfu. Nisam sigurna da bi trebalo za infrastrukturu u golfu da izdvajamo budžetska sredstva, ali ako to može da bude pomoć jednoj lokalnoj samoupravi, kao što je Žabalj npr, golf može da bude značajan turistički razvojni projekat i mislim da ovakav zakon može toj lokalnoj samoupravi i ljudima koji žele da investiraju u golf, samo da pomogne u smislu da imaju referencijalni okvir, kako, na koji način da ulažu, šta je čiji zadatak i prioritet, a golf je samo jedan od primera.

Mislim da sportskoj infrastrukturi kojoj su potrebna nova ulaganja, mada ministarstvo ulaže mnogo, mogu još jednom da vam podnesem izveštaj, napravili smo 96 hala, 207 terena i rade se neki novi bazeni itd. Mislim da bi i javno i privatno partnerstvo u kontekstu sportske infrastrukture zaista značajno doprinelo razvoju sporta. Hvala.

Hvala vam gospođo ministar.
Reč ima gospodin Čikiriz Mirko, pravo na repliku.

Naravno, pričao sam samo o zakonu i uvek se držim teme dnevnog reda, ne pokušavam kroz i jedan zakon da provučem sve ono što su teme aktuelne politike, o svemu što se dešavalo na srpskoj političkoj sceni u narednih 20 godina, ali definitivno je to uzrokovalo moje javljanje za repliku.
Reći ću da nema dovoljno novca ne samo u Srbiji danas, nego ga nema ni u Švajcarskoj, ni u Norveškoj niti u Švedskoj ni u SAD i svi su oni doneli slične zakone i svi ti zakoni su dali izvanredne rezultate i danas se po istraživanjima EIB negde oko 15 milijardi evra na godišnjem nivou privatno partnerstvo udruži sa javnim partnerstvom u celom svetu.
Novca ovde nije bilo 2000. godine. Bili su prazni penzijski fondovi, bili su prazni zdravstveni fondovi. Bio je mnogo veći javašluk u javnim preduzećima. Ni jednom nisam rekao da podržavam kriminal u javnim preduzećima. Naprotiv, stalno smo pričali da nam je svuda Kolubara, da treba raskrstiti sa kriminalom. Spomenuo sam da treba doneti strategiju privatizovanja javnih komunalnih preduzeća što je dalo opet izvanredne rezultate u svim zemljama koje su to učinile.
Ono što je zadatak svih političara to je da prave neki ambijent. Mislim da je ova Vlada napravila dobar ambijent što se tiče normative. Naravno da nije uslova svetske ekonomske krize i da nije ogromnog nasleđa koje opterećuje sigurno da bi rezultati bili znatno bolji, ali mi smo upravo zbog toga što je doneto mnogo zakona koji se tiču i života građana i lokalnih samouprava za koju smo čuli da imaju novca, mi mislimo da nema, ali da će kroz ovaj zakonski projekat …

Vreme. Hvala.
(Dragan Stevanović, sa mesta: Replika.)
Nema razloga za repliku. Ministarka se javila i dala jedan od primera na koji će se ovaj zakon primenjivati.
(Dragan Stevanović, sa mesta: Da li mogu u okviru vremena dva minuta da iskoristim.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Imate još 12 minuta po satu, a 19,5 minuta po grupi. Izvolite.

Ovo nisam razumeo, po satu i po grupi.
(Predsedavajući: Radno vreme je do 18,00 časova.)
Samo da razjasnimo neke stvari, da ne bi bilo zabune. Na pomen KiM vidim, ježite se. Zamolio bih vas da pogledate član 8. Predloga zakona izmena i dopuna Zakona o trgovinskom prometu, pa da pogledate član 16. Predloga zakona i mogu tako da vam ređam još nekoliko ovih članova, gde se na potpuno direktan način priča o KiM.
Da krenemo redom. Član 8. - tranzit robe je prolazak robe preko carinske teritorije Republike Srbije u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije. Šta je carinska teritorija Republike Srbije? Još nismo dobili odgovor od predstavnika Vlade. Naravno, ne prozivam personalno nikoga ovde, ali da dobijemo odgovor. Zbog čega treba da dobijemo odgovor? Pa, evo, tranzitno područje Republike Srbije, uđe neki kamion sa robom tamo kod Subotice, treba da ide za Tiranu i treba da prođe kroz Republiku Srbiju. Prođe kroz Merdare. Gde će da izađe? Možda nigde ne izađe, možda se samo opere dokumentacija i roba se vrati u Republiku Srbiju bez poreza, bez carine i kako da konkuriše naš proizvođač te iste robe klasičnom primeru privrednog kriminala? Nemate odgovor.
Ovih nekoliko meseci ste napadali ljude na KiM pričama o enormnom prometu roba prema KiM. Znate i sami da verovatno 70% toga što ste prikazali je samo oprana dokumentacija. Danas u Srbiji hara nelegalno tržište. To svi znamo, to je ovako, sad neko ne želi, savija glavu zato što je EU nema alternativu.
Idemo dalje. Šta ste napisali? Član 10. Predloga zakona - raspodela kvota – ministarstvo, odnosno drugi nadležni organ. Koji je taj drugi nadležni organ, privredna komora, Bugarin? O čemu pričate? Ko može da predloži Vladi neku meru koja se tiče kvantitativnog ograničenja. Dajte drugi organ. Ko se krije iza tog organa? Ne znamo. Kvote se raspodeljuju, pa pod dva, otpisivanjem od strane, to je sad metodologija, jedno je dozvola, drugo je da se odredi određena količina, pa kako ko troši tu količinu dok se ne istroši količina kad ta kvota važi.
Ali, opet se vraćamo na pitanje pečata, carinske deklaracije. Opet se vraćamo na ta pitanja. I da preskočimo sad taj zakon, pošto vidim da je mnogo bolno zbog KiM, da pređemo na ovaj o javno-privatnom partnerskom odnosu i koncesijama.
Da li ovi u Vladi znaju da u Srbiji postoji još uvek Zakon o javnim preduzećima i vršenju delatnosti od opšteg interesa? Da li znaju da tamo postoje odredbe kojima se daje mogućnost da privatni kapital može da se uključi u ono što se zove infrastruktura, kako na republičkom tako i na lokalnom nivou?
Sada uvodite navodno nešto novo, a to smo imali. Samo da vas podsetim, u članu 4. ovog predloga zakona dali ste definicije i sada vas opet vraćam na raspravu o javnoj svojini, javno je državno, ne postoji nešto javno što nije državno. To ste sproveli kod Zakona o javnoj svojini, a ovde ste lepo napisali – državno, državni kapital.
Da vas podsetim na jedan primer. Promenila se vlast, opština Kovačica. Rekli su da će poslove iznošenja smeća poveriti austrijskoj firmi. Prva stvar koja se desila, sedam puta skuplje je iznošenje smeća. Sudovi zatrpani, jer stranac to naplaćuje.
Ako zaživi vaš koncept ovde, javno-privatnog, mi ćemo u svim komunalnim delatnostima i delatnostima koje su rezervisane za državu, za javna preduzeća, imati upliv privatnog kapitala, bez obzira da li je ugovorni ili institucionalni oblik mešanja i neminovno će doći do pranja para i poskupljenja svih usluga za građane Republike Srbije, nepogrešivo.
Da li je današnji Fijat primer javno-privatnog partnerstva? Jeste. Srbija iz budžeta, Srbija se zadužuje i uplaćuje sredstva i tamo imamo Fijat privatnu kompaniju u drugom delu. Kakvi su efekti? Bolje da ste napravili golf igralište, gospođo Marković. Jeftinije bi bilo za državu.
Sada, da vas podsetim na drugi primer. Imali smo Mobtel, svojevrsna mešavina državnog i privatnog kapitala, pa ste pokrenuli postupak i zbog pranja para, knjiženja, itd. Sada to vraćate ponovo. Nije bilo dobro dok je radio Karić, ali će biti dobro sada kada radi Orion ili kada radi neko drugi. Koji su to kriterijumi? To su kriterijumi DS. Sve što kaže DS, to je demokratsko, pa može i iz Bodruma, ali ako neko drugi kaže to je primitivizam, to je prostakluk, jer samo je ono što kaže DS proevropsko i ova proevropska patnja kod nas je takva.
Idemo dalje. Malopre neko reče – Norveška i Švajcarska nemaju novca. Gospode Bože, reče čovek i ostade živ. Dve najbogatije ekonomije po glavi stanovnika, po potencijalima, Norveška i Švajcarska.
Oni kažu – hvala Bogu, nismo članovi EU. Ovi iskorišćavaju prirodna bogatstva, investiraju širom sveta, zato što znaju da ta nafta koju imaju, ograničenog je kapaciteta. Prelaze u nove tehnologije i sele kapital svugde, da bi obezbedili tu njihovu socijalnu pravdu. A neko kaže – Norveška nema para. Kako? Ili onaj za Varaždin, što reče, a sada gradonačelnika u Saboru proveravaju zbog tog javno-privatnog partnerskog odnosa.
Gde nađoste da kažete da Švajcarska nema para? Neće oni svoj franak da daju. Zašto bi se odrekli svog franka? Vidite, one koje ste ubeđivali da pređu na franak, ne mogu jadni sada da izađu iz ovih problema kod lizinga i kod ovih stvari. Kod nas se neverovatne stvari dešavaju.
Dalje, ovo će da omogući da slobodna sredstva iz privatnog kapitala budu angažovana za neke javne stvari – komunalne usluge u lokalnoj samoupravi. Uskratili ste 57 milijardi lokalnim samoupravama za dve – dve i po budžetske godine. Sada ste izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, dali neku mrvicu od osam milijardi po osnovu poreza na plate, a predsednici opština vrište, jer ljudi gube posao i smanjuju se, uopšte prihodi po osnovu poreza na plate. Ali, da se resetuje.
Možete li da zamislite šta bi se desilo kada bi vodovod, kanalizacija, a imate i Gradski saobraćaj, tu je privatni kapital odavno prisutan, šta bi se desilo u nekoj lokalnoj samoupravi, kada bi proevropski gradonačelnik rekao – Republika nas gleda kao siroče, ne daje nam pare. Sve lokalne samouprave su zadužene za sledećih četiri do pet godina. Sve što imaju u budžetima, nije dovoljno da se isplate postojeća zaduženja lokalnih samouprava.
U neminovnosti obezbeđivanja i funkcionisanja nekih poslova i nemanja sredstava, rešenje je da Mišković investira u toplane, da Mišković investira u vodovod i kanalizaciju. Kako su prošli ljudi sa gasifikacijom? Ko danas može da plaća gas? A sve je bilo na dohvat ruke - lepo, proevropski, mazno, doterano, sve, sve, sve sređeno.
O čemu mi pričamo? U ovim uslovima imate hrabrosti da ovako nešto predložite. Mi nismo ni Švajcarska ni Norveška. Gospođa Marković, pošto ima nekih kontakata sa Norveškom, kada bi u Norveškoj moglo da se desi da se državna sredstva, sredstva poreskih obveznika na tako bezobrazan način prelivaju u privatne džepove njihovih privatnih magnata? Nemoguće je. Nemoralno je i nezakonito.

Gospodine Krasiću, izvinjavam se. Privedite misao kraju, pa ćemo završiti radno vreme. Vaših sedam minuta ćete dobiti sutra. Možemo da nastavimo, ako hoćete?
(Zoran Krasić: Ostavićemo tih sedam minuta za sutra. Hvala.)
Hvala vama.
Ovim smo završili današnju sednicu.
Sutra, 26. oktobra, u sredu, počinjemo u 10,00 časova.
Posebna mi je čast da najavim da će gospodin Krasić biti prvi govornik i odmah otvoriti to zasedanje, u trajanju od sedam minuta. Hvala.