Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 81 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u elektronskom sistemu za glasanje, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje, da bi utvrdili da li postoje Poslovnikom propisani uslovi za rad. Izvolite.
Konstatujem da je u elektronskom sistemu prisutno 85 narodna poslanika i prisutan je još jedan određeni broj narodnih poslanika u sali Narodne skupštine, tako da postoje Poslovnikom utvrđeni uslovi za rad Narodne skupštine.
Podsećam Narodnu skupštinu da utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, Skupština radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji u svom prvom stavu kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Izuzetno, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti na sednici Narodne skupštine, usmeno, u jednom obraćanju u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.
Molim predsednike ili ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa koji žele da koriste svoje pravo iz člana 286. da se prijave u elektronski sistem.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Hvala, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ministru zdravlja sam postavio nekoliko pitanja još 22. maja, na koja nisam do sada dobio odgovore. Radi se o vanbolničkom porodilištu koje je 1988. godine zatvoreno iz higijenskih razloga i 23 godine traju bezuspešni pokušaji da se ponovo to porodilište otvori.
U poslednje vreme su počeli ozbiljniji pristupi u rešavanju ovog problema. Mislim da je namera tu, ali ne i adekvatan metod ili put pronađen.
Zapravo, umesto da se uradi aneks objekat, dodatni objekat u sklopu već dva postojeća objekta DZ u Preševu, za vanbolničko porodilište je predviđena rekonstrukcija već postojećeg jednog od dva objekta, u kojima je primarna zdravstvena zaštita organizovana najmanje u poslednjih 30 godina. Time što se sada jedan od objekata planira da prenameniti poprilično skupom rekonstrukcijom u vanbolničko porodilište, postoji opasnost da se ugrozi već postojeća primarna zaštita u ovom domu zdravlja.
Zato sam tada i formulisao ova pitanja, koje ponavljam – da li je Ministarstvo zdravlja preduzelo adekvatne mere radi sprečavanja nezakonitih investicionih aktivnosti koji su u suprotnosti sa zdravstvenim i građevinskim propisima, a gde se vrši prenamena poslovnih sadržaja u novom objektu DZ Preševo, a zašta ste upoznati preko informacije, koje je Ministarstvu dostavio načelnik dispanzera za predškolsku i školsku decu, a koji je tri-četiri dana nakon dostavljanja informacije Ministarstvu smenjen sa te funkcije?
Koji su presudni razlozi prevagnuli pri opredeljenju da se prostor za vanbolničko porodilište prenameni i obezbedi kompletna rekonstrukcija starog objekta Doma zdravlja, a renoviran je sredstvima Ministarstva pre tri godine, a koji više od 40 godina funkcioniše za opštu praksu i kao ginekološki-akušerski dispanzer, umesto da se uredi novi aneks za porodilište?
Treće pitanje je – da li je Ministarstvo zdravlja, prilikom opredeljenja za varijantu rekonstrukcije starog objekta Doma zdravlja za potrebe porodilišta, sačinilo potrebnu analizu iz koje bi se videlo, da redukcijom zdravstvene aktivnosti sa dva postojeća objekta na samo jedan objekat, da li se time dovodi u opasnost da se bitnije ugrožava normalno funkcionisanje Doma zdravlja i da postoji opasnost limitiranja daljeg razvoja primarne zdravstvene zaštite u ovoj opštini?
Naime, ovim rešenjem se onemogućava otvaranje drugih specijalističkih službi koje nedostaju ovom domu zdravlja, a da ne govorimo o zakonskoj mogućnosti, da Preševo ima stacionar za interne bolesti.
Podsetio bih da je u širem regionu, u Crnoj Gori,. pre deset godina, predsednik Opštine Ulcinj, pokrenuo postupak vanbolničkog porodilišta, a crnogorske vlasti su tamo u toku jedne godine rešile taj problem. Ovde se preko dve decenije čeka na jedno elementarno pravo u okviru zdravstvene zaštite.
Podsetio bih da u daleko manjim sredinama sa 2000 stanovnika, uzmite samo selo Pasjane kod Gnjilana, gradi se i porodilište i stacionar. Biće završeni u toku godine i otpočeće te važne funkcije zdravstvene zaštite.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Zbog čega se te stvari dešavaju kod nas? Zato sam i postavio ova pitanja ministru zdravlja, ali do sada nisam dobio odgovore. Očekujem da će se ovom osetnom pitanju posvetiti daleko ozbiljniji pristup, da bi se konačno i ovaj višedecenijski problem rešio. Hvala vam.

Šest minuta, narodni poslaniče.
(Riza Halimi: Zašto me niste opomenuli?)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić. Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, dozvolite mi da, pre nego što postavim pitanje Vladi Republike Srbije, svim građanima koji danas slave Svetu Petku čestitam slavu, a to činim iz razloga što znam da je to veoma česta slava upravo na KiM i posebno čestitam svim našim Srbima koji danas proslavljaju Svetu Petku.
Naravno, postaviću pitanje Vladi Republike Srbije, ali ću to učiniti na kraju mog izlaganja i ono se tiče KiM. Sva pitanja i sve rasprave o KiM su posledica neodgovornog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u kampanji 2008. godine.
Želim da podsetim građane Srbije da je upravo te godine, 2008. godine, Vojislav Koštunica vratio mandat građanima Srbije, jer tada, u tom momentu je postalo jasno da nemamo jedinstvenu politiku prema KiM. Tada je vladajuća koalicija građanima obećala i Evropu i evropske integracije i Kosovo i Metohiju. Sada se suočavamo sa pogubnim posledicama jedne takve politike i zapravo svedoci smo da ta politika doživljava svoj potop u svim svojim segmentima.
Ono što je Vlada Republike Srbije u protekle četiri godine uradila jeste prihvatanje misije Euleksa bez saglasnosti Skupštine. Ona je tu saglasnost dobila naknadno Rezolucijom, ali u momentu kada je to dozvolila nije imala saglasnost ove skupštine, a jasno je da misija Euleksa ima mandat da uspostavi institucije nezavisne države Kosova. To je ova vlada učinila.
Drugo, Vlada je krenula u razgovore, po preporuci EU, sa Prištinom, o pitanjima od životnog značaja i Vlada je sklopila niz sporazuma. Podsetiću, Sporazum o slobodi kretanja, Sporazum o vraćanju matičnih knjiga, što za posledicu, direktnu posledicu, ima da su sada Srbi suočeni sa pritiscima da prihvate kosovske registarske tablice, kosovska dokumenta, dakle, ličnu kartu, saobraćajnu dozvolu, vozačku dozvolu, što, naravno, Srbi ne žele.
Ova Vlada i Kabinet predsednika Borisa Tadića je sklopila i Sporazum o carinskim pečatima, naivno verujući i bez ikakvih garancija da zapravo Euleks, ali i ta lažna kosovska vlada, to neće protumačiti kao fakat da time stiču pravo i da na granicu dovedu carinike i kosovsku policiju. Zato sada imamo ovo teško stanje na KiM. Ova vlada je pod ucenama i pritiscima popustila.
Najrečitija je bila nemačka kancelarka, gospođa Angela Merkel, koja je Srbiji lupila takav šamar koji nismo decenijama primili, a iz izjava velikog broja zvaničnika i EU, ali i iz najznačajnijih država EU, kao što je recimo Velika Britanija, vidimo da ti pritisci i dalje postoje. Vlada Republike Srbije, Kabinet predsednika Republike tvrdi da se neće povući srpske institucije, institucije ove države sa KiM, ali zapravo pravo pitanje, u skladu sa Poslovnikom očekujem da Vlada odgovori u roku od 15 dana. Pravo pitanje jeste sledeće.
U momentu kada država Srbija raspiše parlamentarne izbore za Narodnu skupštinu Republike Srbije, ali i izbore, što posebno naglašavam, za organe lokalne samouprave, da li će Vlada pod tim podrazumevati da će ti izbori, i parlamentarni i izbori za lokalnu samoupravu, biti održani i na KiM? Od tog odgovora zavisi mnogo toga. Tada ćemo konačno videti da je ova vlada na putu bez povratka u procesu puzajućeg priznavanja nezavisnosti KiM, a verujem da upravo tada, kada budu raspisani izbori, će narod, građani, u skladu sa svojim moralom koji još uvek, kao narod, posedujemo, ovoj vlasti, a pre svega DS i predsedniku Borisu Tadiću, reći konačno doviđenja.

Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić. Izvolite.

Hvala gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, postavljam pitanje premijeru Cvetkoviću i ministru odbrane Draganu Šutanovcu vezano za događaje koji su se desili na Krstovdan 27. septembra, koje su izgleda oni zaboravili, kada su NATO vojnici i vojnici SAD pucali na nenaoružani srpski narod na KiM, kada je bio veliki broj povređenih i kada je prava sreća i pravo čudo da američka vojska nije ubila ni jednog građanina Srbije.
Šta premijer Cvetković, šta ministar odbrane čini kako bi takve događaje i takav scenario sprečili za budućnost? Kada je Vlada Republike Srbije prestati da pruža logističku podršku Vojsci SAD i NATO paktu na teritoriji Republike Srbije? Podsećam vas da Cvetković i Tadić pružaju logističku podršku upravo onim vojnicima koji su pucali na srpski narod na Krstovdan ove godine. Evo i dokaza za to, gospodo. Godine 2006. Tadić je potpisao jedan sporazum sa Vojskom SAD, a vladajuća većina predvođena DS je 2009. godine izglasala taj sporazum. Reč je o SOFA sporazumu ili sporazumu koji se tiče zaštite statusa i pristupu i korišćenju vojne infrastrukture u Republici Srbiji, Vojske SAD. Taj sporazum je izuzetno poguban po interese Republike Srbije. On omogućava Vojsci SAD da se slobodno kreće po celoj teritoriji Republike Srbije, da unese na teritoriju Republike Srbije šta god želi, bez ikakve kontrole, jer su po članu 7. tačka 2. vazduhoplovi, vozila i plovila SAD izuzeta od postupka inspekcije. Takođe u članu 9. sporazuma SOFA daje se mogućnost vojnicima SAD da ubijaju na teritoriji Srbije građane Republike Srbije, a da za to ne odgovaraju. Čak se i Republika Srbija obavezuje da odustane od potraživanja bilo kakve naknade za posledice delovanja Vojske SAD u Republici Srbiji.
Dakle, ovim sporazumom se Vojsci SAD, ali i privatnim kompanijama vojnim koje oni angažuju, daje dozvola za ubijanje na teritoriji Republike Srbije. Međutim ovaj sporazum može da se otkaže. Rok je 180 dana od prijema pisanog obaveštenja o nameri otkazivanja.
Dakle, direktno pitanje gospodinu Cvetković i ministru odbrane Šutanovcu – kada će da otkažu SOFA sporazum preko kojeg pružaju logističku podršku NATO trupama i Vojsci SAD na teritoriji Republike Srbije koja, kao što smo videli, puca na nenaoružane Srbije na KiM, kao što se desilo 27. septembra na Krstovdan i zašto već taj sporazum nije otkazan?
Drugo pitanje ministru odbrane Draganu Šutanovcu, on je odgovorio vezano za neeksplodiranu bombu koja se nalazi u Zvezdarskoj šumi u Beogradu, NATO bombi iz 1999. godine, da Vlada Republike Srbije nije obezbedila sredstva da razminira tu bombu, da Vlada Republike Srbije nema 250 hiljada evra da izvrši izviđanje te teritorije i da razminira bombu, iako ima Ruse koji su tu svaki dan i koji se bave poslovima razminiranja. Oni prosto ne žele da zaštite građane Beograda, građane Zvezdare i da tu bombu od hiljadu kilograma, koja može da pobije na stotine ljudi, demontiraju.
Da li je moguće da Vlada Republike Srbije ne može da izdvoji ta sredstva, kada znamo da savetnici EU u Srbiji dnevno zarađuju i do 800 evra, što je zaista neverovatno?
Drugo, kada će taj NATO pakt, kada će te SAD kojima se vi dodvoravate, da vam pošalju napokon spisak sredstava koja su upotrebljavali u NATO agresiji i gde su sve bačeni, da bi mogli da se demontiraju?
Dakle, tražim od premijera Cvetkovića i od ministra Šutanovca da odgovore na ova pitanja. Hvala.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč, da iskoristi svoje pravo iz člana 286. stav 2? (Ne)
Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika. Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: predsednica Skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, narodni poslanik Zoran Bortić, Petar Petrović i Žika Gojković.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu. Obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, na ovu sednicu, pored predstavnika predlagača Snežane Malović, ministarke pravde i Dragana Šutanovca, ministra odbrane, pozvala da sednici prisustvuju i: Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde; Tanja Miščević, državna sekretarka u Ministarstvu odbrane; Goran Tokić, viši savetnik u Ministarstvu pravde; pukovnik Predrag Kraljević, načelnik Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane i Dragan Radulović, sekretar Ministarstva odbrane.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres 18, 19, 20, 21. i 22. tačke dnevnog reda, odnosno zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o izručenju; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti odbrane; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Mađarske o saradnji u oblasti odbrane i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nigerije o saradnji u oblasti odbrane.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 18, 19, 20, 21. i 22, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 170, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe, i to tako da poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika, po kom se prijave za reč i redosled narodnih poslanika koji žele da učestvuju u raspravi primaju do početka otvaranja načelnog, zajedničkog načelnog ili zajedničkog jedinstvenog pretresa tački na dnevnom redu.
Obaveštavam vas, takođe, da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Saša Dujović, poslaničku grupu SPS – JS i narodni poslanik Dušan Marić, poslaničku grupu SRS.
Ukoliko još neka poslanička grupa odluči da ovlasti nekog od svojih članova da je predstavlja tokom pretresa, zajedničkog i jedinstvenog, molim vas da nas o tome obavestite, da možemo da informišemo Narodnu skupštinu.
Saglasno članu 170. a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o izručenju; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti odbrane; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Mađarske o saradnji u oblasti odbrane i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nigerije o saradnji u oblasti odbrane.
Pitam da li žele reč predstavnici predlagača, ministarka pravde Snežana Malović? (Da)
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, pokušaću da vam dam uvodna obrazloženja povodom zakona i sporazuma čije je potvrđivanje danas na dnevnom redu.
Što se tiče Zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, saradnja između Republike Srbije i Republike Slovenije nije regulisana bilateralnim ugovorom, što je do sada stvaralo određene probleme u pravnoj saradnji između dve zemlje.
Ministri pravde dve zemlje su 15. aprila 2011. godine potpisali tekst navedenog ugovora. Navedeni ugovor pružaće mogućnost obimnije i raznovrsnije pravne saradnje između dve zemlje, kako u građanskoj tako i u krivično-pravnoj oblasti, kao i efikasnije odvijanje same pravne saradnje. Ugovor će stvoriti i mogućnosti veće pravne zaštite, kako fizičkih tako i pravnih lica na teritoriji druge države ugovornice, a isto tako, omogućiće i kod određenih vidova pravne pomoći i neposrednu pravnu saradnju između pravosudnih organa.
Ugovor reguliše dostavljanje pismena i predmeta, razmenu obaveštenja o propisima, preduzimanje pojedinih procesnih radnji, oslobođenje od plaćanja troškova sudskog postupka, dokaznu snagu javnih isprava, pitanja zaostavština, pitanja u vezi sa preduzimanjem krivično-procesnih radnji, primenu posebnih mera pravne pomoći u krivičnom postupku, dostavljanje izveštaja iz kaznenih evidencija kao i ustupanje i preuzimanje krivičnog gonjenja okrivljenih lica.
Zaključenje navedenog ugovora sa Republikom Slovenijom i sličnih ugovora sa zemljama u regionu, a i šire, posebno će omogućiti saradnju u pogledu otkrivanja, gonjenja i kažnjavanja počinilaca najtežih krivičnih dela, kao što su dela organizovanog kriminala.
Što se tiče Zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o izručenju, između ove dve zemlje izručenje okrivljenih i osuđenih lica takođe nije bilo regulisano bilateralnim ugovorom, što je do sada stvaralo određene probleme u saradnji. Takođe su 15. aprila potpisani tekstovi ovih ugovora o izručenju.
Navedeni ugovor detaljno reguliše pitanja izručenja okrivljenih i osuđenih lica, što će stvoriti obaveznije forme saradnje u ovoj oblasti između dve zemlje. Ugovor predviđa krivična dela za koja se dozvoljava izdavanjem kao što su krivična dela za koja je propisana kazna zatvora u trajanju od jedne godine ili ako se radi o izrečenoj kazni, da ona treba da iznosi najmanje četiri meseca, predviđa razloge za odbijanje izručenja, kao što je da lice čije se izručenje traži nije državljanin zamoljene zemlje, reguliše proceduru pojednostavljenog izručenja kada se lice složi sa izručenjem, kao i druga pitanja od značaja za funkcionisanje ovog međunarodno-pravnog instituta.
Zaključenje navedenog ugovora omogućiće efikasnije odvijanje izručenja okrivljenih i osuđenih lica između dve zemlje. Zaključenje navedenog ugovora sa Republikom Slovenijom, ali i sličnih ugovora sa zemljama u regionu, posebno će omogućiti saradnju u pogledu otkrivanja, gonjenja i kažnjavanja počinilaca najtežih krivičnih dela. Navešću vam slučaj koji vam je poznat. Recimo, slučaj Dragana Paravinje, koji se u Republici Hrvatskoj tereti za teško ubistvo. Protiv njega se vode krivični postupci u BiH, od koje je i Republika Srbija zatražila njegovo izručenje u cilju izvršenja kazne zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci zbog krivičnog dela silovanja.
Upravo ovakvi slučajevi ukazuju na svu neophodnost sklapanja ugovora i sa Republikom Slovenijom i sa ostalim zemljama, jer samo na taj način dajemo šansu pravnoj saradnji pravosudnih organa i sprečavamo mogućnost da učinioci krivičnih dela izbegavaju krivično gonjenje i nesmetano nastavljaju da deluju.
Što se tiče Zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske, zatim Vlade Republike Mađarske i Vlade Savezne Republike Nigerije o saradnji u oblasti odbrane, sami sporazumi čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom po svom karakteru su opšti, standardni međunarodni ugovori koji se bez direktnog odnosno neposrednog prihvatanja obaveza daje osnov za buduću bilateralnu saradnju u oblasti odbrane.
Navedenim sporazumima opredeljuje se i procedura i opšti principi saradnje, i to ravnopravnost, reciprocitet, kao i zajednički interesi uz poštovanje pravila i principa međunarodnog prava, odnosno nacionalnih zakonodavstava Srbije, Hrvatske, Mađarske i Nigerije.
Ustavni osnov za donošenje predloženih zakona sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 4), a u vezi sa članom 97. tačka 1) Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđana obaveza njihovog potvrđivanja, odnosno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje međunarodni položaj i odnose sa drugim državama.
Predloženi zakoni su usaglašeni sa Zakonom o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora, kao i Bečkom konvencijom o ugovornom pravu. Takođe, a imajući u vidu da za njihovo izvršavanje nije potrebna izmena pozitivno pravnih, niti postoji potreba za donošenje novih propisa, predlozi zakona su u potpunosti usklađeni sa pravnim sistemom Republike Srbije.
Takođe, predloženim zakonima vlade Republike Srbije, Hrvatske, Mađarske i Savezne Republike Nigerije daju ovlašćenja nadležnim organima, svojim ministarstvima odbrane, da neposredno zaključuju ugovore i time direktno konkretizuju saradnju u pojedinim segmentima u oblastima odbrane. U tom smislu, sporazumi predstavljaju pravni okvir za razmenu iskustava u obostrano interesnim oblastima, sa ciljem postizanja višeg stepena aktivnog učešća u zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, kao i multinacionalnim operacijama.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti odbrane potpisan je u Zagrebu 8. juna 2010. godine u originalu na srpskom i hrvatskom jeziku. Dosadašnja saradnja u oblasti odbrane sa Republikom Hrvatskom je relativno intenzivna, sa prostorom za dalje unapređenje.
U sklopu spoljno-političke orjentacije Republike Srbije, koja prepoznaje izuzetan značaj razvijanja dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, Ministarstvo odbrane aktivno učestvuje u regionalnim inicijativama, bilateralnim i multilateralnim aktivnostima, kao što je obuka kadra u regionalnim centrima i vojne vežbe, što doprinosi izgradnji poverenja i intenziviranju saradnje sa Ministarstvom odbrane Republike Hrvatske.
Broj planiranih i realizovanih aktivnosti na godišnjem nivou u sklopu bilateralne vojne saradnje sa Hrvatskom je u usponu, a težište te saradnje čine sledeće oblasti: upoznavanje sa iskustvima Republike Hrvatske tokom učešća u misijama pod okriljem UN, EU i NATO, razmenu iskustva u transformaciji i procesu obuke vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka, kao i saradnja u oblasti telekomunikacija, informatičke podrške i logistike. U tom smislu, sporazum predstavlja pravni okvir za razmenu iskustava u navedenim oblastima, takođe otvara mogućnost realizacije zajedničkih vojnih vežbi i obuke i intenziviranja vojno-ekonomske, vojno-tehničke, vojno-medicinske i vojno-obrazovne saradnje.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Mađarske o saradnji u oblati odbrane potpisan je u Beogradu 22. marta 2010. godine u originalu na srpskom, mađarskom i engleskom jeziku. Potpisivanjem Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Republike Srbije i Republike Mađarske stvoren je normativno-pravni osnov za unapređenje saradnje u oblasti odbrane. Time se potvrđuje naš interes i spremnost za saradnju sa susedima radi zajedničkog suočavanja sa savremenim i regionalnim i globalnim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama.
Sporazum predstavlja pravni okvir za razmenu iskustava u oblasti reforme sistema odbrane, učešća u multinacionalnim operacijama, takođe otvara mogućnost realizacije zajedničkih vojnih vežbi i obuka, intenziviranja vojno-ekonomske, vojno-tehničke, vojno-medicinske i vojno-obrazovne saradnje.
Bilateralna saradnja u oblasti odbrane sa Mađarskom je razvijena i težišno se odvija kroz zajedničko angažovanje u mirovnim misijama, zajedničke vojne vežbe, razmenu iskustava, uz učešće u programu i učešće Mađarske u NATO i prenošenje iskustva iz procesa tranzicije i reforme sistema odbrane. Od 2002. godine na različitim oblicima usavršavanja u Mađarskoj učestvovalo je preko 200 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Vlada Republike Srbije i Vlada SR Nigerije potpisale su u Beogradu 7. marta 2011. godine Sporazum o saradnji u oblasti odbrane, čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom. Republika Srbija i SR Nigerija imaju tradicionalno dobre odnose uspostavljene na diplomatskom nivou još 1960. godine, koji se odlikuju brojnim susretima na visokom nivou.
Ekonomski odnosi dve države stagniraju u odnosu na period do 90-ih godina prošlog veka, tako da postoje uslovi za razvoj i intenziviranje saradnje dve zemlje. Ovo se posebno odnosi na saradnju dva ministarstva odbrane u oblasti školstva i vojno-ekonomske oblasti. Posebno smo zainteresovani za uspostavljanje veze, čime bi se uspostavili kapaciteti odbrane i industrije Srbije i stvorile mogućnosti za nastup drugih privrednih subjekata i Srbije na tržište Nigerije.
Pored bojno-ekonomske saradnje, u mogućnosti smo da realizujemo i sve oblike vojno-obrazovnog i vojno-medicinskog usavršavanja na univerzitetu odbrane.
Dame i gospodo narodni poslanici, izglasavanjem predloženih zakona bio bi načinjen još jedan korak u razvoju i poboljšanju saradnje između Republike Srbije, Republike Hrvatske, Republike Mađarske i SR Nigerije. Opravdanost donošenja predloženih zakona, odnosno potvrđivanje sporazuma sa ovim vladama u oblasti odbrane u skladu je sa opredeljenjima Republike Srbije za dalje unapređenje regionalne saradnje zasnovane na vrednostima na kojima počiva jedinstveni evropski, društveni, kulturni i ekonomski prostor, kao i naporima u rešavanju bezbednosnih problema u regionu. Potreba potvrđivanja sporazuma sa Vladom SR Nigerije ogleda se u brojnim mogućnostima za otpočinjanje vojno-ekonomske saradnje. Zahvaljujem na pažnji.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč, narodni poslanik Boško Ristić, Odbor za pravosuđe i upravu? Ne.

Narodni poslanik Dušan Bajatović, predsednik Odbora za odbranu i bezbednost? Ne.

Narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora? Ne.

U tom slučaju, pitam da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa? Da, narodni poslanik Saša Dujović. Izvolite.

 

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su tri sporazuma, dva ugovora, sve je već davno potpisano i već duboko u realizaciji i u konkretizaciji postupaka predviđenih ovim sporazumima u ugovorima, tako da neka velika priča oko ovoga ne bi dala pun efekat, onako kako bi to bilo da smo sve ovo dobili pre samih potpisivanja, proteklih pet, šest meseci ili kada je već koji sporazum ili ugovor potpisan.

Kako stvari stoje, želeo bih da se osvrnem samo na jedan sporazum, na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti odbrane.

Nekoliko stvari, koje su ovde napisane, jasne su, precizne i verovatno će u nekom narednom periodu dovesti do toga da nekada duboko zaraćene strane počnu zajedno da učestvuju u mirovnim misijama, kako pod okriljem evropskih bezbednosnih snaga, tako i pod okriljem UN. Ne treba smetnuti činjenicu da je Hrvatska već uveliko član NATO pakta i da, kao član NATO pakta kroz misiju KFOR, na trenutno administrativno okupiranoj teritoriji KiM ili pod protektoratom UN, sprovodi određene aktivnosti, koje su predviđene zadacima misije KFOR.

Jedna od stvari koje smo bili svedoci u proteklih mesec dana, kako su hrvatski helikopteri prolazili albanske carinike na Jarinju i Brnjaku, što je verovatno zadatak misije KFOR i možda ne treba zameriti hrvatskim helikopterima i pilotima, ali prosto predstavlja pitanje svežih rana i svega onoga što smo mi donedavno imali kroz neku vrstu saradnje.

U članu 1. ovog sporazuma, to je ono na šta bih hteo da se fokusiram, kaže se: "Saradnja saglasna ovom sporazumu zasniva se na principima uzajamnog poštovanja i ravnopravnosti i realizuje se u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom država strana, kao i pravilima i principima međunarodnog prava." Sve je to lepo napisano i verovatno bi to trebalo da bude tako, da poslednjih mesec dana nemamo jednu paradoksalnu situaciju koja nam postavlja i ovo kao primer za budući period, da li će se baš ovaj član poštovati.

Naime, mi smo u proteklih nekoliko godina preuzeli, od strane hrvatske države, osuđene za navodne ratne zločine, za počinjene zločine tokom rata. Neki od tih ljudi, naših sugrađana, i dan danas izdržavaju kazne tako što mi poštujemo zakonodavstvo Hrvatske, ispoštovali smo njihove presude da su ti ljudi načinili ratni zločin ili počinili zločin u toku rata, kako god. Ti ljudi danas u Sremskoj Mitrovici ili u Požarevcu izdržavaju kaznu koju je izrekla Republika Hrvatska.

Onda smo mi kao država, to jest Ministarstvo pravde i nadležna tužilaštva, prosledili Republičkoj Hrvatskoj određeni niz procesuiranih predmeta sa jasno preciznim dokazima da su određeni ljudi u toku rata počinili stravične zločine kada su u pitanju pripadnici našeg naroda. Dobili smo kao uzvrat opet šamar, dobili smo u Saboru usvojen zakon da se ništavi sve ono što smo mi dostavili.

Postavlja se pitanje - šta će onda nama takvi sporazumi? Da bi zadovoljili normu pravila diplomatije da u tom pravcu posmatramo i kažemo – mi ćemo jednog dana sa Hrvatskom biti u mirovnim misijama? U redu, ako to tako treba i ako to zahtevaju međunarodni standardi i sve ono što potpisuje međunarodna diplomatija, u redu, hajde da i to uradimo, zaista se postavlja pitanje do kada ćemo trpiti sve to što se od nas traži na ovakav način?

Naravno, mi ćemo kao poslanička grupa podržati i ovih pet predloga zakona, pa i ovaj predlog sporazuma, jer je prosto on potpisan pre nekih pet meseci i tu nema mesta nekom posebnom pitanju. Opet postavljam pitanje – do kada ćemo mi sve ovo da tolerišemo?

U oblasti saradnje i u oblicima saradnje postavljene su tačke koje definišu, citiram: " Druge oblasti od zajedničkog interesa o kojima se strani ili nadležni organi dogovore". Šta to mi možemo da se dogovorimo sve sa njima, to je sve pitanje. Postupanje sa tajnim podacima, citiram: "Ni jedna strana neće bilo kojoj trećoj strani dostaviti tajne podatke razmenjene tokom sprovođenja ovog sporazuma bez pisane saglasnosti druge strane". Ovaj sporazum sigurno neće važiti za Republiku Hrvatsku ili biti važniji od sporazuma koji su oni potpisali kada su postajali članica NATO-a. Pitanje je koliko naši podaci koje možemo da razmenimo sa njima mogu da budu relevantni u situaciji kada, ponovo se vraćam na početak, a to je da Hrvatska učestvuje u misiji KFOR-a i na jedan vidan i značajan način doprinosi nestabilnosti na severu naše AP KiM.

Da zaključim, zaista stvar o kojoj nije trebalo možda čak i da govorimo, ali kao neko ko je to što je morao sam da skrenem pažnju javnosti i našim državnim organima, pa i Ministarstvu pravde i da ovim putem apelujem na postupanje svih diplomatskih kanala da pokušate da nađete način da se poništi ona ništavnost, jer zaista sklapajući sporazume na ovakav način, sprovodeći sve ono što se od nas zatraži od strane potpisnica sporazuma, u ovom slučaju Republike Hrvatske, dovodimo sebe u jedan položaj da pred građanima kao mi parlament usvajamo određene stvari, usvajamo ovakve sporazume, a drugi nam se smeju i prosto ništave sve ono za šta ste vi kao Ministarstvo pravde i tužilaštvo napravili fantastični pomak prikupljajući dokaze, koristeći sve moguće relevantne činjenice koje su skupljene na terenu od strane bezbednosnih službi, bivše vojske JNA, posle toga svih onih naših nesretnih vojski, da bi se dokazalo da su Merček i ostali jednostavno zločinci, a oni sve to ponište.

Sve u svemu, poslanički klub SPS – JS i ja lično, kao predstavnik Pokreta veterana, ćemo podržati svih pet predloga i u danu za glasanje glasaćemo za njih. Hvala.