Da ima ikakve nade da vam izreknem meru opomene nakon što ste iskoristili ukupno vreme poslaničke grupe, ja bih to učinila. Znam da nema nade i mogu samo da izrazim žaljenje što po sopstvenom izlaganju, sa odličnim znanjem svih odredbi Poslovnika Narodne skupštine svesno kršite te odredbe i time mi odmažete  u staranju o redu. Očekivala bih da bude drugačije.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96?
Narodni poslanik Dušan Marić ima pravo na devet minuta, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, i ova rasprava pokazuje da krv iz poslednjih ratova koju je izazvala Hrvatska, u kojima je ubijeno 120.000,  ranjeno 550.000 ljudi još nije prestala da ključa, 2.000 srpskih žrtava još nije sahranjeno, 450.000 Srba ne mogu da se vrate u Hrvatsku svojim kućama. Hrvatska vojska svojim helikopterima prevozi šiptarske carinike Brnjak i Jarinje. Imamo nerešeno pitanje granice na Dunavu.
Pred Međunarodnim sudom pravde vodi se sudski postupak po tužbi Vlade Republike Srbije protiv Hrvatske za najteže zločine, za zločin protiv mira, za zločin genocida, za agresiju. Parlament u Zagrebu donosi odluku da Hrvatski ratni zločinci koji su masovno ubijali Srpske civile ne mogu da odgovaraju za te zločine, a pet dana kasnije mi u Beogradu, u Srpskom parlamentu raspravljamo o sklapanju sporazuma sa Hrvatskom u oblasti odbrane, o dobrosusedskim odnosima. Samo pitam – gde je tu pamet, gde je tu minimum pameti, minimum nacionalnog dostojanstva, minimum nacionalne i državne odgovornosti?
Osvrnuću se na nekoliko razloga za sklapanje sporazuma sa Hrvatskom koje smo čuli. Prvo, upoznavanje sa iskustvima Hrvatske u međunarodnim misijama. Ne znam čemu nas Hrvati mogu da uče? Kako za račun Amerikanaca učestvuju u okupaciji KiM ili kako za račun Amerikanaca ubijaju nesrećni narod u Avganistanu? Drugo obrazloženje, razmena iskustava u transformaciji vojske. Kakva crna transformacija, pa po diktatu Amerikanaca obe vojske svedene na nivo 10 bataljona. Slušajte samo kako se zovu brigade Vojske Srbije – Prva brigada, Druga brigada, Treća brigada, Četvrta brigada. U Hrvatskoj – Prva brigada , Druga brigada, Treća brigada, Četvrta brigada. U Bosni isto tako. Jedino o čemu mogu da razgovaraju to je kako da se prepoznaju ako dođe do neke nove klanice, da znaju ko je iz koje Prve brigade. Sledeće obrazloženje, organizacija zajedničkih vojnih vežbi. Čuli smo da je jedna od tih vojnih vežbi već održana na poligonu Eugen Kvaternik. Taj poligon se nalazi kod Petrinje, na teritoriji koja je pod zaštitom UN, koju je Hrvatska protiv pravno okupirala.
Sada postavljam jedno pitanje, bez obzira na sve što ste uradili da li je zaista moguće da Vlada Republike Srbije srpske vojnike poslala da vežbaju na poligonu koji nosi ime onog čuvenog ustaškog zločinca? Zove se Eugen Faternik. Ovde smo čuli da se ovaj sporazum već uveliko primenjuje. To je rekao i predstavnik vladajuće koalicije Saša Dujović. Ja još jednom postavljam pitanje – kako je moguće da Vlada Republike Srbije primenjuje jedan sporazum, posebno sporazum koji se tiče osetljive oblasti, kao što je oblast odbrane, a da taj sporazum nije potvrđen u parlamentu. Čemu onda služi ova rasprava?
U sporazumu piše da ćemo mi sa Hrvatskom sarađivati u izgradnji planova odbrane. Svi znamo, mala deca u Srbiji, svako srpsko malo dete zna da je Hrvatska uvek bila najverniji i najveći saveznik svih onih koji su napadali Srbiju, kao što znamo da je Hrvatska potencijalni saveznik svih onih koji potencijalno mogu da ugroze Srbiju. Koga će to nas Hrvati da brane zajedničkim planovima? Možda od Nemačke sa kojom su u poslednjih 60, 70 godina, tri puta izvršili agresiju na srpski narod. Izvršili dva zločina genocida. Možda zajednički plan odbrane od NATO pakta, sa kojim su isplanirali i sproveli ove zločinačke akcije "Bljesak" i "Oluju", ili možda zajednički plan odbrane od Hašima Tačima. Jadranka Kosor u trenutku najveće krize na KiM kad je objektivno postojala opasnost da dođe do rata, brže bolje žuri u Prištinu i huška Hašima Tačija da izazove rat. Izjavljuje tamo kako su Hrvatska i Kosovo odvajkada najveći prijatelji.
Sad ja postavljam pitanje, zaista kako je moguće da Srbija bude prijatelj sa nekim ko je najveći prijatelj Hašima Tačija? Da li je normalno da Boris Tadić bude prijatelj sa Jadrankom Kosor i sa Ivom Josipovićem. Ako su Ivo Josipović i Jadranka Kosor prema sopstvenom priznanju najbolji prijatelji Hašima Tačija. Postavljam pitanje, zašto sa Hrvatskom nije potpisan sporazum o razgraničenju. Vi znate da imamo sporno pitanje razgraničenja na Dunavu. Zato što oni neće da potpišemo taj sporazum. Oni su uzeli zapadnu i istočnu Slavoniju, uzeli Baranju, uzeli Srem, uzeli Liku, Baniju, Kordun, srednju Dalmaciju i to im nije dosta. Imaju desnu obalu Dunava, ali bi ako mogu da otmu i leve obale.
Kako je moguće da dve zemlje potpisuju sporazum o saradnji u oblasti odbrane a nemaju rešeno pitanje razgraničenja. Na koju se onda to teritoriju odnosi? Recimo postignemo dogovor o zajedničkoj odbrani, antiraketni štit. Mi tražimo da se postavi na desnoj obali Dunava, oni kaže u ne postavićemo ga na levoj, to je naša teritorija.
U članu 11. kaže se dok boravi na teritoriji države primaoca osnov je države pošiljaoca, u ovom slučaju Hrvatske, uživaće pravnu nedodirljivost. Znači odgovaraće u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. Znate šta ovo znači? Znači da će hrvatski vojnici na teritoriji Srbije biti pravno nedodirljivi kao što su pravno nedodirljivi vojnici NATO pakta. Ovo praktično znači da pripadnik hrvatske vojske koji je ubijao srpske civile u Gospiću, u Pakračkoj Poljani, na Kupresu, hipotetički, znači postoji mogućnost da dođe u Srbiju kao član ove misije i može ponovo da počini zločin na teritoriji Srbije. Znate šta će se dogoditi po ovom sporazumu? Ništa. Čovek će sesti u vozilo kojim je došao na teritoriju Srbije, napustiti teritoriju Srbiju, i otići u Hrvatsku.
Vlada ovde predlaže i sklapanje dva sporazuma sa Slovenijom o izručenju i sporazum o saradnji u krivičnim stvarima. Nemamo ništa protiv toga, ali skrećemo pažnju da se ti sporazumi odnose na beznačajno mali broj ljudi, uglavnom na kriminalce. Postavljam pitanje zašto pre niste rešili pitanje 10.000 Srba poreklom iz Srbije koji žive u Sloveniji kojima je Vlada Republike Slovenije 1991. godine oduzela državljanstvo. Ti ljudi već 10 godina žive kao građani drugog reda. Žive ilegalno u Sloveniji. Žive kao taoci slovenačke vlasti.
Da završim. Mi iz SRS ne mrzimo Hrvate, imamo članova stranke koji su Hrvati, imamo funkcionera stranke koji su Hrvati. Naprotiv, smatramo da u budućnosti Srbi i Hrvati treba da žive u dobrim odnosima, da granica između Hrvatske i velike Srbije na liniji Virovitica, Ogulin, Karlobag treba da bude granica spajanja, a ne granica razdvajanja. Međutim, u postojećim okolnostima, okolnostima kad na sledećim parlamentarnim izborima jednu hrvatsku listu predvodi Branimir Glavaš, čovek koji je pravosnažno osuđen na 11 godina za zločine koje je počinio nad srpskim civilima u uslovima kad Hrvatska neguje rezultate ratnih zločina etničkog čišćenja, u situaciji kad bi nas hrvatska vlast, oni javno izjavljuju, popili kao čašu vode, mi ne možemo da pristanemo da glasamo za ovaj sramni i uvredljivi sporazum.

Reč ima ministarka pravde Snežana Malović. Izvolite.

Poštovano predsedavajuća, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se svima koji su diskutovali i učestvovali u današnjoj raspravi povodom Ugovora i sporazuma koji su na dnevnom redu.
Želim sve da vas podsetim, da je ova vlada Republike Srbije formirana na pet ciljeva i jedan od tih pet ciljeva, dva cilja se odnose na intenziviranje borbe protiv kriminala, naročito organizovanog kriminala i korupcije, a drugi cilj je međunarodna saradnja. Ukoliko nemamo izrazito aktivnu regionalnu saradnju svakako da ne možemo u potpunosti da odgovorimo na ta dva cilja.
Drugo, želim da vas podsetim i na nedavnu prošlost, na politiku izolacije i politika zatvaranja, bez aktivne saradnje sa susedima jednostavno nije dobro doprinela, kako građanima unutar naše zemlje, tako i srpskom narodu koji se nalazi i živi izvan granica Srbije. Prema tome, ukoliko razgovaramo sa našim susedima, uverena sam da ćemo moći da ostvarimo mnogo veći stepen prava za naše građane koji žive i u Hrvatskoj, i u Bosni i Hercegovini, i u Makedoniji, i u drugim zemljama.
Što se tiče Ugovora o saradnji sa Republikom Slovenijom o saradnji o građanskim i krivičnim stvarima, kao i Ugovor o izručenju, želim da kažem da i ovaj ugovor će doprineti kako efikasnijem odvijanju krivičnih postupaka, naročito ono o čemu posebno poklanjamo pažnju predmetima koji se tiču organizovanog kriminala ali svakako da će doprineti i rešavanju nekih pitanja kada je pokrenut parnični postupak.
Razumem vašu brigu da je trebalo razgovarati i o nekim drugim stvarima, kao što su statusna i egzistencijalna pitanja i pitanja penzija, i pitanja državljanstva i to jesu bitna pitanja ali ono što je nadležnost Ministarstva pravda jeste međunarodna javna pravna pomoć u građanskim i krivičnim stvarima i mi tome poklanjamo pažnju i upravo je rezultat te pažnje i ovaj ugovor.
Sa drugim zemljama u regionu smo zaključivali takvu vrstu ugovora, želim i ovom prilikom da naglasim da je Republika Srbija potpisala ugovor sa Hrvatskom o izručenju sopstvenih državljana i da jedna od prvih rezultata, izvršenje tog ugovora je bilo izručenje Kalinića koji je i osuđen prvostepeno za učešće u ubistvu premijera dr. Zorana Đinđića, pa sam taj predmet ukazuje ili taj slučaju ukazuje na neophodnost te saradnje.
Takođe, imamo i ugovore sa Crnom Gorom koji smo zaključili, rekla bih da je to jedan od najvećih stepena prava koji smo dali jednim ugovorom i duboko sam uverena da će izvršenje tog ugovora doprineti, kao što sam rekla efikasnijem odvijanju krivičnog postupka.
Što se tiče sporazuma o saradnji u oblasti odbrane i sa Hrvatskom i sa Mađarskom i sa Nigerijom, koji su ovde na dnevnom redu, naročito ovi koji se tiču saradnje sa Hrvatskom i sa Mađarskom i one upravo doprinose regionalnoj saradnji. Kao što sam rekla, regionalna saradnja nije nešto čemu mi poklanjamo pažnju isključivo zbog evropskih integracija, iako moramo da se osvrnemo na to da u smernicama koje je EU zacrtala za zemlje koje imaju pretenzije da pristupe tom telu, prvenstveno i veoma bitno je uspostavljanje regionalne saradnje, ali prvi efekat je efekat koji se tiče podizanja prava naših građana.
Ovde je neko spomenuo prvi efekat je efekat koji se tiče podizanja prava naših građana.
Ovde je neko spomenuo i zakon o ništavosti pravnih akata koji je Zakon o ništavosti pravnih akata koji je nedavno Hrvatska usvojila. Ne bih rekla da je to zakon koji treba da služi na čast Hrvatskoj. U krajnjem slučaju videćemo i pravnu sudbinu tog zakona, s obzirom da smo iz medija, a i zvanično smo obavešteni da će predsednik Republike Hrvatske Ivo Josipović pokrenuti inicijativu za ocenu ustanoviti pred Ustavnim sudom Hrvatske.
Dovoljno je reći da ovaj zakon u njihovom parlamentu nije branio ministar pravde, već ministar za državnu upravi itd, što dovoljno govori o kontraverzni izglasavanja takve vrste zakona.
Nisam za retrozivne mere zbog toga što prosto te retrozivne mere ne mogu da doprinesu, ali svakako da u pravnim, diplomatskim i dozvoljenim kanalima ćemo ukazivati na štetnost takvog zakona. To sam činila i u svojim razgovorima sa Misijom OEBS u Srbiji. Činila sam i sa predstavnicima Evropskih komisija, a verujem da će se i na nekim drugim forumima razgovarati o tome.
Saradnja sa Hrvatskom je bitna, kao što ste i sami rekli,zbog toga što, po podacima, postoji 120 hiljada ubijenih, 550 hiljada ranjenih iz sukoba koji su se dešavali na tom području. Mislim da smo obavezni i prema porodicama i prema žrtvama da sarađujemo i da pokušamo da uspostavimo kao što sam rekla mnogo veći stepen prava, a to možemo učiniti samo ukoliko razgovaramo.
Takođe, ovde je u jednom momentu spominjano i nedavno obeležavanje događaja streljanja đaka u Kragujevcu kao jedan stvarno monstruozni čin. Mislim da ne treba toliko o tome dalje pričati jer svi smo svesni i to smo od osnovne škole pa nadalje učili o tome i mislim da naša osećanja i naš odnos prema tome je iskazan i u poslednjem obeležavanjem, ali me je to podsetilo na činjenicu da je 27. januara 2010. godine, predsednik Izraela govorio u Bunderstagu, pa i to govori o tome da iako se dešavaju takvi sukobi i monstruozni zločini između naroda, ne znači da ne treba da razgovaraju i da ne znači ukoliko je naravno vlast odgovorna i racionalna i željna za saradnju ne treba uspostaviti kontakte i interese.
Duboko sam uverena da će ovi sporazumi biti ratifikovani. Takođe, želim da ukažem i na činjenicu da je ovaj sporazum o saradnji u oblasti odbrane ratifikovan u Hrvatskoj, pošto je ovde bilo najviše reči o tome i da će doprineti i daljoj saradnji između naših zemalja. Zahvaljujem se.

 Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o izručenju, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između  Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti odbrane, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma  između  Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Mađarske o saradnji u oblasti odbrane i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nigerije o saradnji u oblasti odbrane.
Ovim završavamo prepodnevni deo našeg današnjeg rada.
Rad nastavljamo danas u 16,00 časova, koji će trajati do 19,00 časova, gde na osnovu odredbi Poslovnika, s obzirom da je poslednji radni četvrtak u mesecu,će Vlada Republike Srbije sa članovima biti prisutna u sali, a narodni poslanici imati pravo da postavljaju poslanička pitanja. Hvala.
(Posle pauze)