Kolega Sreto Perić vam je ukazao u članu 29. da je neophodno, imajući u vidu šta je sve predviđeno članom 2. ovog zakona, gde upravna inspekcija ima upliva i šta sve kontroliše, da vrši nadzor nad sprovođenjem zakona i drugih propisa i postupanjem organa državne uprave, sudova, javnih tužilaštava Republičkog javnog pravobranilaštva, službi Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda itd, da je neophodno da taj zapisnik ne samo dostavite onom organu koji nadzirete, nego i onom koji je iznad tog organa. Shvatili ste da je to zaista neophodno. U tom smislu smo reagovali.
Moram da vam skrenem pažnju na jednu činjenicu, a to je da ste najlošije objašnjenje dali za neke amandmane, pogotovo kada smo vas ubeđivali da je neophodno da se iz zakona izbaci ovaj preventivni nadzor. Spominjali ste tu vršioce dužnosti načelnika uprave. Nije svejedno ko se nalazi na toj funkciji. To je najviša funkcija u organu uprave. On mora da bude sposoban da nadzire i organizuje sve u organu uprave. Tako vam je u javnom tužilaštvu javni tužilac, tako vam je u sudu predsednik suda itd.
Imali smo slučajeve, sećate se da imamo v.d. predsednika suda. Ne može to da se toleriše. Tu ne treba nikakvo upozorenje. Tu mora da ide odmah rešenje. Drugo, ne treba ni da ide predlog, ne sme to da se uradi, ne sme nikome da padne na pamet u dobro organizovanoj državi da tako nešto uradi i da nekompetentna ličnost stavi na određeno mesto. Gubi smisao sve ono što je urađeno i na šta je taj čovek stavio potpis ako ne ispunjava uslove da se nađe na tom mestu. Nije on samo odgovoran, nego oni koji su ga doveli u takvu situaciju, da ga postave na takvo mesto. Ne znamo da je u praksi bilo da je neko imao bilo kakve štetne posledice zbog toga što je to uradio, da li je odgovarao krivično.
Mi sve idemo na političku odgovornost. Pustite vi političku odgovornost. To je jako širok pojam. Ljudi kada izlaze na izbore u različitim istorijskim trenucima imaju različite stvari u vidu, zašto glasaju za određene političke partije, ali kada je ovako nešto u pitanju, ne možemo da prepustimo to političkoj odgovornosti, nego isključivo prekršajnoj ili krivičnoj odgovornosti. Zbog toga smo vam sve ove amandmane podneli, da bismo vam omogućili, ne samo vama, nećete sigurno još dugo raditi ovaj posao, radićete neki drugi posao, niti kolega koji je pored vas, kad mu istekne mandat možda ga neki drugi ministar predloži, a možda ga i ne predloži za glavnog upravnog inspektora, nikada se to ne zna, ali zakon donosimo, računamo, za sledećih 10 godina, možda i 15 godina.
To što mi zakone donosimo u svakom mandatu, iste zakone prepravljamo ili dopunjavamo ili se vraćamo na one amandmane koje je nekad neko dostavljao kada je neki zakon bio u proceduri, pa se posle dve godine vidi da je neko bio u pravu, to je druga stvar. Dosta je izvesna širina, da želimo da rešimo da neku oblast zaokružimo normativno, ali računajte na to da su dobre namere onih koji amandmane podnose, a ne samo da žele priču na kontu vremena koje nam po Poslovniku pripada. Daleko od toga.
Svaki zakon je veoma važan i tako i prilizamo svom poslu ovde i pokušavamo da damo svoj doprinos, da konačno uredimo ovu državu, pravni sistem u ovoj državi, nego i politički sistem.
Da li to nailazi na razumevanje ili ne? Nekada da, nekada ne, a nekada smo zaista razočarani. Očigledno nekada idemo dosta unazad, vraćamo se na neka vremena koja bismo želeli da zaboravimo, ali to je stvar uglavnom onih koji su na vlasti, jer oni diktiraju celokupnu klimu političkog i pravnog života u ovoj državi.