Iskorišćeno je šest minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Srpska radikalna stranka, gospodine Dačiću, podnela je dva amandmana na ovaj član 18. Videćete da je to u potpunosti u saglasnosti sa onim što smo pričali o prethodnom članu, o kom je bila poprilična rasprava, članu 13.
Članom 18. vi definišete pojam pasiviziranja prebivališta i boravišta. Prvi amandman je podneo gospodin Petar Jojić i ono što je krajnje zanimljivo, tu se traži, kaže – ako utvrdi da građanin ne stanuje na adresi na kojoj ima prijavljeno prebivalište, onda će mu biti pasivizirano. Mi smo tražili da se tu odredi vremenski rok i da kaže – ako utvrdi policija da građanin duže od 60 dana ne stanuje na određenoj adresi, da mu se onda može pasivizirati prebivalište ili boravište.
U suprotnom, postoji velika mogućnost zloupotrebe. Ne može policija jedanput izaći na teren, pokucati nekome na vrata, a on je možda na poslu, možda na putu, možda bilo gde drugo i iz tog jednog obilaska utvrditi da on više ne živi na toj adresi, doneti rešenje o pasiviziranju ili mu odrediti neko drugo prebivalište. Dakle, mora se odrediti neki vremenski rok. U vašem predlogu ne postoji nikakav. Tim pre čudi vaše obrazloženje. Vi ste rekli da ne prihvatate taj amandman iz istih razloga zbog kojih se ne prihvata amandman na član 3, a u tom obrazloženju kažete – amandman se ne prihvata iz razloga što je navedeni rok od 90 dana van mesta prebivališta optimalan rok. Ako je rok od 90 dana optimalan rok, mi smo tražili rok od 60, a vi u Predlogu zakona nemate nikakav. Vi samo kažete – ako utvrdi policija da građanin ne stanuje. Nema nikakvog roka, nema ni roka od 90 dana, ni od 60 dana, ni bilo kog drugog.
Očigledno je da onaj ko je davao obrazloženja apsolutno ne shvata o čemu je pričao i o čemu je davao svoje mišljenje i da nije shvatio šta znači ovaj amandman. Dakle, nekakav minimalan rok se mora odrediti. Neka to bude sedam dana, da kažete da u prethodnih sedam dana ne živi i pasivizira se prebivalište. Ne možete doći jednom, ne naći nekoga kući i reći da on više tu ne živi i doneti rešenje. Pri tom, žalba ne odlaže izvršenje.
Tu se postavlja objektivno pitanje – kako ćete vi nekome za koga utvrdite da ne živi na nekoj adresi uručiti, jer ovde kaže da stupa na snagu u roku od osam dana od dana prijema rešenja? Kako ćete nekome ko ne živi na nekoj adresi, tu je bio prijavljen, odselio se, otišao u nepoznatom pravcu, kako planirate da mu uručite to rešenje? To će zaista biti teško.
Druga stvar, u poslednjem stavu na koji je amandman podneo gospodin Sreto Perić kažete da će nadležni organ po službenoj dužnosti pasivizirati adresu u slučaju prestanka državljanstva Republike Srbije ili smrti građanina. Ne možete pasivizirati kada neko premine. Ta osoba više ne postoji. Fizičko lice podrazumeva da je neko živ. Ne može se za preminulu osobu pasivizirati boravište. Mrtav čovek nema ni boravište ni prebivalište, ne postoji čovek, postoje posmrtni ostaci. Čovek je do onoga trenutka dok je živ. Ne možete posmrtnim ostacima određivati prebivalište i boravište. Ili ćete uvesti obavezu da se i po grobljima prijavljuje gde je ko? Obrazloženje koje ste dali za neprihvatanje je krajnje nemušto.
Vi kažete – ne prihvata se. Amandman valjda onemogućava redovno ažuriranje baze podataka, što apsolutno nije tačno. Znači, upisaće se za onoga ko premine, da je preminuo i nema više bilo kakve promene u tom prethodnom prebivalištu, ali nema ni pasiviziranja.
Drugo, kažete – proističu određene obaveze, kako rođenjem, tako i prestankom života, pa kakve to veze ima? Da li amandman ovde smeta bilo šta? Naravno da ne smeta. Mi ne tvrdimo da neće biti promene, ali tvrdimo da ne može biti prebivališta mrtvog lica, da se ne može pasivizirati.
U članu 3. gde određujete pojmove u ovom zakonu, vi kažete – pasiviziranje adrese i označavanje evidencije nadležnog organa, da građanin ne stanuje na adresi prijavljenog prebivališta ili boravišta. Pretpostavlja se, to je valjda zakonska pretpostavka - ako je neko mrtav, neće više stanovati na toj adresi. Onoga trenutka kada ste označili da je neko lice preminulo, po službenoj dužnosti, na osnovu izvoda iz matične knjige umrlih, vi ste taj problem rešili.
Da li je potrebno da se dalje naznačuje da preminulo lice ne može da menja prebivalište? Vi ovde kažete – sprečava se ovim članom mogućnost zloupotrebe prijavljenog prebivališta umrlog lica. A koja je to, molim vas, moguća zloupotreba? Koja je to moguća zloupotreba sa prebivalištem preminulog lica? Onoga trenutka kada je preminuo, preminuo je. Ne može se više bilo kakvo novo rešenje, ne može se menjati prebivalište preminulom licu, jer ono više ne postoji.
Dakle, do onoga trenutka dok je čovek živ, može se govoriti o građaninu, onoga trenutka kada neko premine, više ne može. Dakle, ovi amandmani ni u kom delu ne diraju primenu zakona, i u sam zakon, u suštinu. Pokušavamo da one odredbe koje se kose sa zdravim razumom, izbacimo.

Pet minuta i 55 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe, uz napomenu da je narodni poslanik koji je uzeo učešće u raspravi prethodno, narodni poslanik Sreto Perić i podnosioc amandmana, tako da je utrošeno 4 minuta. Mojom omaškom nije izrečeno ukupno vreme, 2 minuta na amandman.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dakle, gospodine Dačiću, ovaj amandman koji smo mi podneli i koji je u skladu sa članom 3. i sa članom 18. stav 2, i sa članom 19. tražimo da se prilikom tog određivanja, mora uspostaviti neki rok  - za pasiviziranje adrese, za prijavu prebivališta, za prijavu boravišta, za prijavu trajnog iseljavanja u inostranstvo.
Mi smatramo da taj rok treba da bude kraći od onoga što ste vi predložili u zakonu. Vi kažete da želite da budete efikasni. Trebali ste se, a nažalost, niste se pozvali na neke druge zakone, pre svega, na Krivični i na neke druge koji regulišu građansku materiju. Veoma je bitno da ne postoji mogućnost izbegavanja lažnog prijavljivanja i svega ostalog.
Pretpostavljam da je vama jasno da će ta mogućnost biti znatno manja, ako se taj rok skrati i ako on bude 60, umesto 90 dana.
Obrazloženje koje ste vi dali, kažete ovako – amandman se ne prihvata jer se kod boravišta uzima da građanin privremeno boravi van mesta svog prebivališta duže od 90 dana.
Šta to znači? Mi tražimo da taj rok bude 60 dana. Niste ni jedan razlog naveli zašto je bolje da bude 90, umesto 60 dana.
Kažete onda – na samom građaninu je odluka da odluči da li će boraviti duže od 90 dana u inostranstvu ili van svog mesta prebivališta. Da li smo mi tražili da se zakonom reguliše da ne može? Naravno da nismo. Samo smo tražili da taj rok bude 60 dana.
Na kraju, nešto što je najbesmislenije, kažete da je taj rok predviđen na isti način u sporazumu između Republike Srbije i Evropske zajednice, olakšanoj proceduri za izdavanje viza, gde se kao najbliži rok za boravak naših građana na teritoriji EU bez viza predviđa rok od 90 dana, i to u periodu od 180 dana.
Kakve veze ima boravak građana u inostranstvu sa prebivalištem u Srbiji i sa boravištem u Srbiji? Nema apsolutno nikakve veze. Vama se u pogledu prebivališta u Srbiji ne menja ništa. U pogledu pasiviziranja adrese se ne menja ništa. U pogledu prijavljivanja boravka, ne menja se ništa. Ne može neko istovremeno boraviti i u EU privremeno, i imati neko prebivalište ili boravište privremeno u Srbiji. Ove dve stvari, vi se pozivate na zakon i odredbe zakona i sporazum, koji apsolutno nikakve veze nemaju sa ovim.
Gospodine Dačiću, predlažem da se malo vratite i koncentrišete na diskusiju, umesto što sada tu ugodno ćaskate sa svojim saradnicima i da pokušate na ove argumente koji se odnose na zakone, na sprovođenje tog zakona, argumentovano da odgovorite.

Iskorišćeno je tri minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević, Jovan Palalić i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi ste članom 24. Predloga ovog zakona predvideli i evidenciju prebivališta, boravišta i privremenog boravka u inostranstvu.
SRS je reagovala na stav 1. Predloga ovog zakona, odnosno člana 24. Da samo podsetim, stavom 1. ovog člana 24. predvideli ste da evidencije prebivališta, boravišta i privremenog boravka u inostranstvu vodi MUP u elektronskom obliku.
Svojim amandmanom sam tražio da evidencijom obuhvati i slučaj trajnog boravka u inostranstvu. Naime, ovo je slučaj koji je direktno povezan sa članom 14. Predloga ovog zakona. Član 14, podsetiću, reguliše pitanje odjave prebivališta.
Članom 14. ste predvideli da je građanin dužan da odjavi prebivalište ako se iseljava iz Srbije. On, dakle, popunjava onu izjavu o odjavi prebivališta i u toj izjavi u odjavi prebivališta, jasno napominje da želi da se iseli iz Republike Srbije i da želi da ode u neku drugu državu.
Sam čin te odjave prebivališta za slučaj da se neko iseljava iz Republike Srbije, u stvari podrazumeva njegovu jasnu definisanu volju, da se iz zemlje trajno iseli i da namerava u zemlji useljenja da ima svoje trajno boravište. Upravo smo mi to amandmanom i tražili.
U obrazloženju za neprihvatanje amandmana, Vlada kaže da se ne poznaje predlogom ovog zakona institut trajnog boravišta. Tačno, upravo smo to mi i konstatovali samim podnošenjem ovog amandmana. Upravo smo mi i spoznali da vi ne poznajete Predlogom ovog zakona institut trajnog boravišta u inostranstvu. Upravo smo to i tražili.
Razumeo bih da postoji obrazloženje Vlade u pogledu suštine trajnog boravišta u inostranstvu, da eventualno Vlada da jedno obrazloženje da za nju odjava prebivališta ne znači da neko želi da trajno boravi u inostranstvu. Obrazloženje u kojem se kaže da zakon ne poznaje institut trajnog boravišta u inostranstvu, po meni, nije dovoljan, nije dobar i smatram da bi zbog toga trebali da prihvatite ovaj moj amandman.

Iskorišćeno je 55 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević, Jovan Palalić i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić, koji ima reč. Izvolite, narodni poslanik Zoran Krasić.

Podneli smo amandman na član 25. stav 4. gde smo tražili da ispred reči "podatke" doda se reč "pojedinačne". Želeli smo da konkretizujemo da se to odnosi na pojedince. Međutim, u odgovoru Vlade stoji da oni koriste terminologiju iz jednog drugog zakona koji se bavi zaštitom podataka o ličnostima i da tamo nema tog termina "pojedinačni". Nije važno to što tamo nema tog termina "pojedinačne podatke", važno je da mi želimo da konkretizujemo ove podatke.
Da se sada vratimo na koncept ovog zakona. Mislim da ovaj zakon treba da se povuče iz procedure, jer član 1. i član 2. ovog zakona međusobno ne razgovaraju. Ovo treba da bude, pre svega, tehnički propis. Međutim, ovi proevropski genijalci znate šta su napravili? Oni kažu da postoji i pravo na prebivalište. Ne znam kakvo bi to bilo pravo na prebivalište. Takvo pravo ne postoji. Postoji pravo na državljanstvo, ali pravo na prebivalište ne postoji. Prebivalište i boravište su prosto tehničke kategorije evidentiranja mesta gde čovek ispunjava svoje životne aktivnosti. Oni su od prebivališta napravili pravo na prebivalište. Ako je nešto pravo, onda pod nekim uslovima se stiče, pod nekim uslovima se gubi. Pod kojim uslovima se gubi pravo na prebivalište? Nema ni jedne reči. Strašna stvar. Ne znam ko ih je iz EU prevario, ali oni, doduše sve što dođe iz EU progutaju, pa bi progutali i ovo.
Dalje, građanin je državljanin Republike Srbije. Onda pričamo o evidentiranju mesta životnih aktivnosti državljanina Republike Srbije. Šta su ovde definisali kao prebivalište? Dali su tri varijante, s tim što treća varijanta ne razgovara sa prvom varijantom. Prebivalište je mesto, pa onda mesto u kome se nastanio. Dva puta se nastanio.
Ovo pasiviziranje adrese je posebna stvar. Znali smo za upisivanje i brisanje iz evidencije, a ovo pasiviziranje za mrtve i za one koji su izgubili državljanstvo, ne znam gde su mogli da pronađu. Ako stavite to u kontekst sa članom 18, onda, poštovani građani, imaćete ovu situaciju, pogotovo vi penzioneri koji leto provodite u zavičaju, a zimu provodite u stanu. Ako dođe leti policija, ona može da konstatuje da vi tu ne živite iako 20 godina uredno idete da obrađujete svoju očevinu ili da provodite neko vreme u vikendici, jer da biste opravdali po ovom novom proevropskom zakonu, na proleće kad krenete u vikendicu, morate da svratite u opštinu gde vam je selo da prijavite boravište. Ukoliko ne prijavite boravište, vi ste pasivizirani. To u prevodu znači – vi ste zamrznuti. Ne zna se gde ste.
Sada ćemo imati situaciju – ne zna se gde ste – sa gledišta ovog zakona, a sa gledišta izbora dobićete poziv na toj adresi da se javite da glasate na teritoriji tog mesta. Ako pogledamo član 25, onda podaci o boravištu i prebivalištu mogu da budu na izvolite svakome, tako da mogu i nevladine organizacije i agencije za uterivanje dugova, svi oni mogu da izvrše uvid, da dobiju podatke zvanično, samo je dovoljno da predstave da imaju neki sporni odnos sa vama. Onda u novinama izađe podatak. Neverovatne stvari mogu da se dešavaju.
Ovaj zakon mora hitno da se vrati na doradu jer pravo na prebivalište ne postoji u pravu. Član 1. govori šta reguliše ovaj zakon. Zakon reguliše prijavljivanje, odjavljivanje i evidentiranje. Kada bi postojalo pravo na prebivalište, onda bi u prvom članu bilo rečeno – ovaj zakon uređuje način ostvarivanja prava na prebivalište, a tako nešto ne postoji. Onda nas čudi što agencije dobijaju podatke. Ne bi nas iznenadilo, s obzirom na teritoriju KiM, sad su oni dali podatke Euleksu, sada će oni da daju podatke i Tačiju, ako mogu katastar, mogu i lične karte i druge evidencije, jer to je uslov za dobrosusedske odnose, to je uslov da neguju odnose sa prelaznim, ja ih zovem privremenim institucijama, jer prelazne još ne postoje na KiM, jer je Međunarodni sud pravde rekao – grupa građana se skupila i rekla mi smo nezavisno Kosovo, tako ispada po odluci Međunarodnog suda pravde. Ne mogu da shvatim da neko iz vlasti Republike Srbije razgovara sa grupom građana koji su rekli – mi smo nezavisni. Možete da zamislite šta će da se desi ukoliko ove evidencije budu na izvolite po nalogu EU, a to jeste interes Brisela, kako bi trebalo da se slomi kičma ovom narodu koji pruža otpor ovim nasrtajima, jer želi da bude slobodan na svojoj teritoriji.
Znači, zakon vratite, jer pravo na prebivalište ne postoji. Ne možete sve da pretvorite u pravo. Nije pravo na evidentiranje. Obaveza evidentiranja postoji kod ministarstva, a ne postoji pravo. Građanin ima pravo na prebivalište. Ta kategorija ne postoji. Postoji državljanin Republike Srbije i postoji mesto gde taj čovek živi. Da li će to biti prebivalište, boravište, to je tehničko pitanje.
Ovde ste zaboravili na još jednu kategoriju – pravo svojine. Sasvim je legalno da čovek može da ima više nepokretnosti u svojini i dok koristi jednu, a pravo svojine znači pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja, a vi kroz pasiviziranje, u smislu evidencija, zabranjujete čoveku da poseti svoju imovinu. Neverovatne stvari. Zbog čega se ovo radi? Ako je trebalo da se uhapse oni koji su zloupotrebili svoj službeni položaj, pa na jednoj istoj adresi garsonjere registrovali 50, 60 ili 150 ljudi, to je pitanje krivičnog dela, a ne pitanje prebivališta i boravišta.
Ne shvatam kada se neko brani od amandmana SRS nekom pričom o nekim zloupotrebama, jer onda mi nije jasno da li se hvali ili se žali. Nama ne treba da se žali. Što ne radite svoj posao u skladu sa zakonom? Ako su policajci prekršili, neka se izvuku određene konsekvence u skladu sa zakonom. Sada zbog mogućnosti zloupotrebe uvodimo pravo na prebivalište. Da li imamo onda pravo na boravište? Hajde u sledećoj etapi pravo na disanje. Zamislite, pasivizira se adresa čoveku kome je prestalo državljanstvo Republike Srbije i onome ko je preminuo. Gde je taj blistavi um to mogao da smisli?
Pasiviziranje adrese je jedno privremeno stanje, dok čovek ne ispuni obavezu da prijavi novu adresu ili dok mu policija ne odredi novu adresu po službenoj dužnosti. Kako možete da izbrišete nekog čoveka koji je dobio drugo državljanstvo, a imovina mu, recimo, u Srbiji.
Da li vi znate kakav je bio ovaj popis, a ovo ima veze sa ovim stvarima. Popisivači su radili po mapama, a na mapi ne postoji čitavo novo naselje na Čukarici, u Rakovici, gde je mafija gradila stanove. Znate koje neslaganje će da bude posle popisa sa podacima policije, u kom procentu ima da bude neslaganje? U strahovitom procentu.
Zašto? Zato što Srbija ima neuporedivo više stambenih jedinica nego porodičnih domaćinstava. Sada se navodno trenira neka strogoća, zato što je država ugrožena, a kao opravdanje za treniranje strogoće može da bude i pasiviziranje umrlog lica.
Gospodine Dačiću, pošaljite makar topli obrok ovim policajcima što su u Vreocima, što čuvaju groblje. Ljudi ne mogu da idu na parastos od vaše policije tamo. Rešenje o opštem interesu za Kolubaru je palo pred upravnim sudom, da znate. Znači, tamo je nemoguće sada da se vrši eksproprijacija po zakonu. Mrznu se ljudi tamo, znate. Ljudi ne mogu da idu na parastos, a ceo proces je pred upravnim sudom zaustavljen. Nađite neko rešenje, aman. Nemojte kao 2009. godine, promenili ste Zakon o eksproprijaciji zbog ljudi iz Kolubare. Promenili zakon i sada uopšte ne treba broj parcele, dovoljno je Kolubara samo da napiše u svom programu.
Da znate, ovo sa grobljem je izmeštena priča, jer je neko ranije potrošio pare koje je Vlada dala. Sada dižu galamu da bi opravdali one nenamenski potrošene pare. Nije valjda da ja bolje znam šta se dešava tamo nego vi, vi ste ministar policije, imate policiju iza svakog ćoška. Možete da zamislite kada ove podatke, kako ste vi napisali, dobije policajac koji honorarno radi u Agenciji za obezbeđenje. Da li znate da agencije za obezbeđenje sada rade kao uterivači dugova, pa dobiju iz banke spisak i pozivaju građane? U tim evidencijama se nalazi boravište i prebivalište. Pozivaju i kažu – ako ne platite dospelu ratu "Rajfajzen" banci ili ovoj zaštićenoj "Banka Inteza"…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ipak bih molila o temi dnevnog reda. Ne pozivaju boravište, nego pozivaju telefonski broj. Molim vas da ipak u skladu sa temom dnevnog reda svoju argumentaciju prilagodite. )
Na zahtev banke policija dostavlja informacije o tome gde se nalazi određeno lice. Ti podaci su adresa stana, prebivališta ili boravišta. Oni te podatke daju agenciji za uterivanje dugova.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, to nije tema ovog amandmana, tako da vas molim o temi dnevnog reda.)
Stav 4. govori o dostavljanju podataka o prebivalištu i boravištu, to što vi niste čitali Predlog zakona vas ne opravdava.

Narodni poslaniče, sada vas upozoravam. Podsećam narodne poslanike da su se udaljili od teme dnevnog reda i krše član 106. zato što čitam svaki akt koji uđe u proceduru u Skupštini, jer drugačije nije moguće obavljati posao predsedavajućeg, u skladu sa članom 27. Tako da, kada vas podsetim da ne govorite u skladu sa temom dnevnog reda, to radim sa vrlo dobrim razlozima, što se može utvrditi uvidom u stenogram. Dakle, molim vas, o temi dnevno reda.
Da li želite da nastavite?
Narodni poslanik dobacuje – gde smem? Znanjem smete uvek, a kršenjem Poslovnika ne smete. Vi ne kršite Poslovnik i možete da koristite svoje pravo, a kršenje Poslovnika je da zovete slobodom govora, to ne možete, jer mene i vas obavezuje da to ne dozvolimo zajedno tokom sednice Narodne skupštine.
Narodni poslanik Zoran Krasić je iskoristio osam minuta i 55 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Još jedna stvar koju bih dodao, gospodine Dačiću, vi ste pomenuli i Vensana Dežera, pregovore sa njim, on je gostujući u jednoj emisiji pre nekoliko dana rekao jednu zanimljivu stvar. Rekao je da je sa pregovaračkim timom Vlade Republike Srbije postigao dogovor u oblasti matičnih knjiga, ali da taj sporazum još uvek nije moguće objaviti jer postoji kolizija između tog sporazuma i zakona koji važe u Republici Srbiji, pa je potrebno prethodno promeniti nekoliko zakona. To je bio jedan od osnovnih razloga zbog kojih smo mi tražili da se ovde definiše da kada se nekome daju podaci da to može biti samo pojedinačni podatak, u strahu od toga da ćete sutra dati podatke Euleksu, koji će te podatke dalje dati Šiptarima ili da ćete dati EU koja će to isto uraditi, ili vašim prijateljima iz SAD, koji su glavni propagatori te nezavisnosti južne srpske pokrajine. Dakle, mi želimo da se osiguramo.
Druga stvar, ovde je potpuno sporno, to niste dobro definisali, da li su ovi uslovi koji su postavljeni u stavu 4. postavljeni kumulativno ili alternativno. Dakle, da li je dovoljno ispuniti jedan od ta tri uslova da biste dobili podatke ili se kumulativno da biste dobili podatke moraju ispuniti sva tri? Ako je kumulativno, onda je moralo drugačije da piše, da stoji u Predlogu zakona. Dakle, onda umesto što ste rekli – pod sledećim uslovima, pa ako je ovo, ako je ono, morali ste reći – ako ispunjavaju sledeće uslove, pa onda umesto ako su zakonom, da su zakonom. Dakle, onda je druga terminologija koja se koristi da bi zakon bio precizan i da sutra ne bi bilo sporno prilikom primene.