Mi smo ovim amandmanom samo hteli da upozorimo predlagača da nešto ovde nije u redu sa članom 29. Kaže ovako: "državljanima bivših republika SFRJ". Ko su ti? To je kategorija – ima republičko državljanstvo, a nema savezno državljanstvo. To više kod nas ne postoji. U bivšoj SFRJ na dva načina se izražavalo državljanstvo: SFRJ i znala se republička pripadnost. Svi su bili Jugosloveni itd. Ko su ti koji su ostali? Ako mislite na kategoriju građana iz Republike Srpske Krajine, koji nisu potpisali domovnicu, pa su proterani genocidnom politikom Franje Tuđmana u koaliciji sa Amerikancima, Nemcima, Vatikanom, NATO paktom itd, onda su oni ovde izbeglice i imaju pravo da traže državljanstvo Republike Srbije. Tu je potrebno da se postigne efikasnost, da ti ljudi reše svoje državljanstvo, jer intencija civilizovanog sveta je da ni jedno lice ne bude bez državljanstva.
Znači, ako mislite na bivše državljane Jugoslavije koji u međuvremenu nisu dobili državljanstvo nezavisne države Hrvatske, nezavisne države Slovenije, nezavisne države Makedonije, nezavisne države Crne Gore, a imaju prebivalište u Srbiji, to je jedna kategorija i njihovo, kako vi to kažete pravo na prebivalište morate da regulišete u skladu sa članom 2, gde stoji: "državljanin Republike Srbije ima prebivalište u Srbiji". Ovde se priča o ljudima koji imaju upisano prebivalište u Srbiji.
Šta ste dalje dodali? Pošto smo rastumačili šta je ovo "državljanstvo bivših republika SFRJ", "ili državljanima druge države nastale na teritoriji bivše SFRJ". Koja je to druga država nastala na teritoriji bivše SFRJ? Hrvatska? To su stranci. Slovenija? Stranci. Crnogorci? Dobrovoljni stranci. Makedonci? Stranci. Ili ovde mislite na neku novu državu koja se stvara na teritoriji bivše SFRJ? Na šta ste mislili? Da li ovo ispred "ili" i iza "ili" treba da ima isto značenje?
Samo da vam kažem da je u ovoj zgradi terminologija bila poprilično drugačija. Novonastale države na teritorijama bivše SFRJ – više nema ni te formulacije. Ovde zalazite u pitanje državljanstva, jer ste pravo na prebivalište vezali za državljanstvo Republike Srbije. Da li su ovo sinonimi ispred "ili" i iza "ili"?
Činjenicom da ste odbili naš amandman, znači, ova Vlada ima druge namere. Da li vi saučestvujete u pravljenju neke nove države na teritoriji bivše SFRJ, a sada na teritoriji Republike Srbije? Koga zmija peče, on se i guštera plaši. Tadić reče da će da zaposli 200.000, pa otpusti 450.000. Mlađa reče – 1.000 evra besplatne akcije, pa onda – šalio sam se.
Na šta se ovo precizno odnosi? Ne govorimo o drugom delu ovog člana, pasiviziranje adrese od trenutka kad mu istekne važnost lične karte itd. Ne pričamo o tom delu. Rastumačite šta znači ispred "ili" šta znači i iza "ili" šta znači. Ovako da stoji i jedno i drugo, to je nemoguće. Ako ovo prvo ispred "ili" što stoji treba da nam kaže da su to Srbi sa teritorije Republike Srpske Krajine, koji za života neće da prihvate domovnicu, ne žele hrvatsko državljanstvo, nalaze se ovde, onda je njihov problem koji vi treba da rešite, problem državljanstva, a ne prebivališta. Vi imate obavezu, po Zakonu o državljanstvu, da tim ljudima omogućite da dobiju državljanstvo Republike Srbije. Ovo nije Zakon o državljanstvu. Što ste ih onda tu stavili?
Ako se gleda ovo drugo iza "ili ima državljanstvo druge države nastale na teritoriji bivše SFRJ", onda je to druga situacija. Znači, ima državljanstvo Republike Slovenije, državljanstvo Hrvatske, Makedonije, državljanstvo jedva dočekane samostalne Crne Gore, doduše, sada nije ni Crna Gora nego Montenegro, onda objasnite. Onda govorimo o strancima.
Kako ste vi napisali u članu 2. i u prvoj tački 3. člana: "Građanin je državljanin Republike Srbije. Prebivalište je pravo državljanina Republike Srbije. Boravište je pravo državljanina Republike Srbije". Vama ovaj zakon ne komunicira od člana do člana zato što ste izmislili novo pravo – pravo na prebivalište, pravo na mesto.
Ovo je apsolutno neprihvatljivo, jer ne znamo šta ste hteli da kažete, a imamo osnova da sumnjamo da pravite prostor za nezavisnu državu Kosovo, obzirom da ste u proevropskim strankama, da vam je Evropa u duši. Imamo i onoga koga su pitali "da li ste vi za EU ili za Kosovo", kaže "nemojte, molim vas, to je kao kad me pitate za dva rođena deteta". Rođeno dete Nikoliću je EU, on je tata EU. Tako ispada, tako je čovek rekao. "EU, to je kao da me pitate za Radomira, Kosovo, to je kao da me pitate za Branislava".
(Predsedavajuća: Molim vas, bez direktne komunikacije.)
Znači, to mora da se raspravi. I jedno i drugo ne može. Da vam kažem jednu stvar, ukoliko se prva formulacija ispred "ili" odnosi na one koji imaju samo republičko državljanstvo, a u međuvremenu nisu dobili srpsko državljanstvo, a radi se o izbeglicama, proteranim licima, onda ovaj član na njih ne može da se primenjuje nikako. Ako prve četiri reči i "ili" izbrišete iz ovog člana, onda nije jasno zašto uopšte pišete to, jer prebivalište je pravo državljanina Republike Srbije, kako ste napisali na početku ovog zakona.
Boravak stranaca je regulisan drugim zakonom. Mi namerno ne pričamo o strancima. Drugi propisi postoje za strance. Zašto sada ubacujete stranca ovde, kao neko zatečeno stanje? Ne može tako. Zakon vratite na doradu, jer ne postoji pravo na prebivalište. Ovo mora da bude samo tehnički propis, kako se evidentira kod nadležnog državnog organa adresa stanovanja, mesto stanovanja državljana Republike Srbije. Vrlo prosto i jednostavno. Van tog tehničkog propisa ne smete da idete ovim predlogom zakona, jer ako idete van tehnike upisa brisanja, onda ulazite u problem državljanstva, ulazite u materiju koja ne sme da reguliše ovaj zakon.
Ne smete ovim zakonom da dezavuišete Zakon o državljanstvu Republike Srbije, ne smete vi ovim zakonom da dezavuišete nešto što je priznato kao ljudsko pravo Ustavom Republike Srbije. Ovo je propis o evidentiranju volje čoveka, njegove volje gde želi da živi na teritoriji Republike Srbije. Ovo nije propis koji nameće – ti moraš tu da živiš. Ovo je samo evidentiranje, ništa više. Vi ste od tehničkog propisa za evidentiranje napravili nešto što je izašlo izvan okvira koji Ustav dozvoljava.
Nadam se da nisam prekoračio, gospođo Čomić.