Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 163 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Molim vas, proverite kartice.
Na samoj poslaničkoj jedinici imate dovoljno informacija da znate da li je vaša kartica u sistemu ili nije. Molim vas, proverite svako za sebe. Zašto je to toliki problem?
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 84 narodna poslanika i da postoje Poslovnikom utvrđeni uslovi za rad Narodne skupštine.
Utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, primenjuje se član 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, a to je pravo narodnog poslanika da traži obaveštenje i objašnjenje koje mu je neophodno radi postupanja u Narodnoj skupštini.
Za reč, prema redosledu koji određuje Poslovnik, prijavili su se narodni poslanici Riza Halimi, Zoran Šami, Dejan Mirović i Janko Veselinović.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, tražim objašnjenja od ministra prosvete gospodina Obradovića na koji način i kada može da otkloni konfuziju koja je nastala na relaciji Nacionalni savet Albanaca – Ministarstvo prosvete, a u vezi sa sprovođenjem člana 54. stav 4. i 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Nacionalni savet se obratio Ministarstvu sa predstavkom u kojoj se tražilo da se urgentno otklone prepreke, problemi koji su nastali nakon nezakonite odluke SO Preševo prilikom imenovanja školskog odbora u školama u naseljima Orahovica, Miratovac, Reljane u opštini Preševo. Tom prilikom nisu uvaženi predlozi koje je Nacionalni savet u duhu zakona dostavio, ali da bi situacija bila teža, Ministarstvo za ova tri meseca još uvek nije dostavilo odgovor na ovu predstavku, ali je zato pre desetak dana dobijen odgovor od strane opštinskog prosvetnog inspektora kome je izgleda Ministarstvo ustupilo predmet. Obzirom da opštinskog prosvetnog inspektora imenuje lokalna samouprava, on je zapravo podržao tu nezakonitu odluku SO i odbio zahtev Nacionalnog saveta Albanaca.
U čemu se sada tu veštački stvara konfuzija? Moj utisak je da se stvara i od predstavnika Ministarstva prosvete u, po meni, nezakonitom tumačenju odredaba st. 4. i 5. člana 54. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja gde nam je poznato da imamo dve kategorije, odnosno dva nivoa. Jedan niži nivo u kome Nacionalni savet daje samo mišljenje u slučaju kada se obrazovno-vaspitni rad odvija i na jeziku manjine, a to znači i kada je 5% odeljenja nastava se odvija na jeziku manjina, tada Nacionalni savet ima pravo da da mišljenje. U ovim školama koje sam naveo, ovu problematiku, u dve od tih škola se nastava odvija u svim odeljenjima na albanskom jeziku, samo je jedna koja je direktno spomenuta u zakonu, a to je ona druga viša kategorija, viši nivo kada se nastava izvodi u većini odeljenja na jeziku manjina.
Tu se veštački stvara dilema da li u školi u kojoj se isključivo nastava odvija na albanskom jeziku treba primeniti niži nivo, kada je zakonodavac tu predvideo samo da se u jednom odeljenju odvija nastava? Ima pravo Nacionalni savet da da mišljenje, a ne onaj viši nivo gde se daju predlozi ispred lokalne samouprave. Šta sada? Tri meseca je prošlo kako se počelo sa ovim postupcima sa kojima sam vas direktno upoznao, otići će meseci i meseci i nastaviće se sa konfuzijom i da se sprečava Nacionalni savet da obavlja zakonom predviđene kompetencije. Time se on do krajnosti devalvira.
Šta ćemo onda dobiti? Kome onda služi Nacionalni savet? Da li nam treba samo zbog inostranstva da kažemo da smo dali manjinama nacionalne savete ili će oni stvarno da obavljaju zakonom predviđene kompetencije? U tom pogledu tražim podhitno da ministar da tumačenje i objašnjenje i da ova konfuzija bude otklonjena. Hvala.

Reč ima profesor dr Zoran Šami.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo poslednjih nedelja tužnog, da tako kažem, finala politike ove vlade prema KiM. Kažem – tužnog, jer naš narod na KiM stvarno doživljava veoma teške trenutke. Kompletna država nam je u agoniji, a sve zbog jedne višegodišnje pogrešne politike ove vlade. Skoro četiri godine DSS uporno pokušava da urazumi Vladu da politiku vezanu za budućnost KiM i politiku u odnosima sa EU treba da menja. Zahtevali smo i tražili smo da se ta politika promeni ne zato da bi mi odustali od evropskih integracija, nego da bi tim integracijama prišli kao i sve druge države koje su ili ušle ili hoće da uđu u EU. To znači bez uslovljavanja i bez ikakvih dodatnih ucenjivanja od strane EU koje druge države naravno nisu imale.
Umesto svega toga svedoci smo da iz dana u dan, jedno po jedno, ova vlada prihvata da kosovskim, prištinskim institucijama daje sve nove i nove atribute državnosti. Svedoci smo da se apsolutno ne čini ništa da se tu bilo šta promeni. U drugim državama kada postoji neki problem, evo posmatrajte šta se dešava u Grčkoj, Vlada uredno izlazi pred Skupštinu i traži od Skupštine savet, mišljenje, o rešavanju nekog teškog problema. Ovde veliki broj poslaničkih grupa već više od dve nedelje traži od Vlade da izađe pred Skupštinu da kaže kakvo je stanje i šta misli da čini. Vlada to neće. Umesto toga, izvinite, Vlada se ponaša kao noj koji zabije glavu u pesak i misli da će to da spreči da bude pojeden. Nažalost, obistinjuje se ono što je kazao naš predsednik Republike, koji je rekao da smo mi na dobrom putu da učinimo odlučujući korak napred. Mi smo, nažalost, na ivici provalije i ja se jako bojim da ćemo taj korak napred i da napravimo.
Juče smo bili svedoci kako predsednik Vlade daje izjavu kako tobož problemi na KiM i pitanja vezana za članstvo u EU uopšte nisu povezani, da su to dva neka potpuno različita puta. Pri tome smo svi svedoci da su stanje od strane vrlo ozbiljnih zvaničnika EU stizala krajnje jasna upozorenja da od EU nema ništa dok mi ne priznamo tzv. državu Kosovo.
Znate, čuli smo takođe od strane predsednika države kako moramo da idemo korak po korak ka Evropi. Tobož je veliki uspeh što ćemo da steknemo status kandidata bez datuma početka pregovora, a za naše građane da objasnim da to znači da nema pristupnih fondova EU dok se ne odredi taj datum. Da podsetim da je Turska kandidat više od 20 godina, da je Makedonija kandidat šest godina, da nemaju datum početka pregovora i da prema tome nema nikakve veze što će Srbija da stekne status kandidata bez datuma početka pregovora.
(Predsedavajući: Pet minuta.)
Evo, završavam. Poslednji put sam pitao da li je ovu vladu sramota? Očigledno nije, pa nema razloga to ponovo da pitam. Pitaću je nešto drugo – aman, ima li nameru da dođe ovde u Skupštinu, ako sme, pa da se malo bar pogledamo u oči? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik mr Dejan Mirović.

Dame i gospodo narodni poslanici, naše konkretno pitanje je u vezi sa temama koje brinu naše građane, a to su pre svega situacija na KiM i pogrešan ekonomski put koji proizlazi iz toga da EU nema alternativu. Naravno, u tom smislu, mi ističemo da smo mi jedina partija koja je i u političkom i u pravnom i u ekonomskom smislu protiv ulaska Srbije u EU.
U tom smislu naša konkretno pitanje je vezano za ugovor sa "Fijatom" ili za ugovor koji je pratio Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, navodno istorijski akt koji nas je doveo u ovu situaciju da, naš narod na Kosovu i Metohiji faktički je ostavljen na cedilu i naše konkretno pitanje u vezi tog ugovora koji je doveo sigurno i do jedne vrste zbunjenosti naših glasača da se pomisli da će ulazak u EU dovesti do navodno boljeg života, mi smatramo i dokazujemo iz dana u dan ekonomskim argumentima da to nije tačno, je zašto Vlada Republike Srbije i njoj upućujemo ovo pitanje, ne objavi u celosti ugovor sa "Fijatom".
Videli smo ovih dana i to je skandalozno da jednostavno da čak i poverenik za informacije, Savet za borbu protiv korupcije, ne mogu da dobiju sto strana ugovora jer je on, zamislite zatamljen i jednostavno se ne može doći do jedne definicije da li taj ugovor u ekonomskom smislu dovodi do boljitka za naše građane ili je ono čega se mi bojimo i u šta sumnjamo, da se jednostavno radi o jednoj apsurdnoj situaciji u ekonomskom smislu, da Republika Srbija koja se nalazi u teškom ekonomskom stanju, ne samo u političkom već i u ekonomskom, faktički finansira jednu veliku firmu, jednog giganta iz Italije, kao što je "Fijat".
Prosto je nemoguće da u trenutku kada se toliko govori o transparentnosti, kada je to jedno od osnovnih načela EU, makar na papiru ne možemo da vidimo da li je to dobar ugovor, da li nije ili je ono što mi sumnjamo, da jednostavno država Srbija iz svog budžeta finansira socijalni mir u Italiji ili uspeh kompanije "Fijat".
Sa druge strane mi smo zabrinuti i sa još jednom činjenicom da će Vlada Republike Srbije i državni organi nastaviti da na isti način, kao što se radi u slučaju "Fijata", finansiraju jedno strano preduzeće iz jedne bogate zemlje kao što je Amerika, a to je "US-steel". Videli smo ovih dana da piše u štampanim medijima da jednostavno će se oprostiti negde oko 20 miliona evra "Sartidu" jer navodno "Sartid" tj. " US-steel " i ne postoji nikakav ekonomski pokazatelj koji nam govori da je to dobro za nas, niti da su oni u krizi jer jednostavno i navešću vam taj podatak, proizvodnja u " US-steel " je porasla u odnosu na prošlu godinu.
Dakle, radi se o potpuno neverovatnim stvarima, da mi pomažemo faktički "Fijat", pomažemo " US-steel ", uveli smo jednostranu primenu prelaznog sporazuma, znači još 130 miliona evra dajemo EU i to sve u trenutku kada isti ti, iste te države svoje vojnike šalju i drže na Kosovu i oni pucaju na naše građane. Znači, potpuno jedna apsurdna situacija i jedna situacija koja je proistekla iz ekonomskih, političkih, pravno i u svakom drugom smislu štetne fraze da EU nema alternativu.
U tom smislu tražimo od Vlade Republike Srbije da pokaže jednu vrstu hrabrosti, jednu vrstu neostrašćenosti prema EU, prema celoj toj ideji koja je očigledno propala, ne samo zbog Grčke ili krize evra, nego i zbog mnogih drugih argumenata i da nam pokažu da vidimo to uz benefit analizu ugovora sa Fijatom.
Prosto je neverovatno da to posle skoro tri i po godine nemamo na uvid, nemamo ni mi, nema ni javnost, nemaju čak ni institucije koje se oslanjaju na vlast.
Dakle, ako se taj ugovor ne pokaže u jednom transparentnom obliku, radi se izgleda o obmanjivanju građana. Mi smo protiv toga, kao što smo protiv toga da se traži odgovor za situaciju na KiM kod onih koji ne žele ništa dobro srpskom narodu, a to su pre svega one države članice EU koje su priznale tzv. Kosovo.
Naše pitanje je kompleksno i ono se oslanja i na pravni i na politički kontekst situacije u kojoj se nalazi Srbija zbog lažne i štetne fraze da EU nema alternativu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima prof. dr Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih jedno pitanje koje je usmereno ka Vladi, nadležnim ministarstvima u Vladi i nadležnim telima, odnosno organima u gradovima i opštinama Srbije. O čemu se radi? Srpska napredna stranka, DSS i još neke manje stranke već nekoliko dana, odnosno više od deset dana ne učestvuju u radu ovog parlamenta. To je njihovo legitimno pravo, kao što je njihovo legitimno pravo da redovno silaze na blagajnu, uzimaju sredstva za rad u ovoj Skupštini, kao što je njihovo pravo da ih redovno viđamo i srećemo u restoranu ove Skupštine. Njih je narod birao i za to će narodu u određenom momentu trebati da polože račune.
Međutim, mene ne zanima toliko ovaj njihov politički stav koji ima svoje razne aspekte, nego me više interesuje jedna druga njihova aktivnost, ona bi se mogla nazvati njihovim noćnim aktivnostima. Naime, ako ovih dana prođete gradovima Srbije, Novi Sad, Beograd, ne znam kakva je situacija u Nišu, ali znam kakva je situacija u drugim gradovima Vojvodine, videćete da su bandere, stubovi javne rasvete, mostovi, novoizgrađena infrastruktura u ovim gradovima, a priznaćete da je puno urađeno u proteklom periodu u Novom Sadu, Beogradu, da su sagrađeni novi mostovi i nadvožnjaci i puno toga urađeno na obnovi i izgradnji, oblepljeni plakatima, glavama njihovim predsednika.
Možda sam povod za ovo poslaničko pitanje imao u činjenici da sam jutros prešao preko Brankovog mosta i da je od prvog do zadnjeg stuba središnjeg dela stubova na ovom mostu oblepljeno plakatima sa glavom Tomislava Nikolića. Postavljam pitanje nadležnim ministarstvima da li je izborna kampanja počela, da li su raspisani izbori? Postavljam pitanje – šta nadležna ministarstva preduzimaju po pitanju pokretanja postupaka prema važećim zakonima za vođenje kampanje na ovaj način, mimo izbornog perioda?
Postavljam pitanje gradskim službama, komunalnim inspekcijama i drugim službama, da ih poimence ne navodim, nisam ni siguran koje su sve službe nadležne za to, da li su i koliko pokrenule postupaka protiv ovlašćenih lica u tim strankama za, rekao bih, grđenje ovih gradova? O čijem trošku će se ukloniti ti plakati? Kada će se ukloniti?
Na neki način, postavljam pitanje, gospodin Šami je izašao. Vrlo je nekulturno, rekao bih, postaviti pitanje i brže bolje izaći iz sale, kao da njega ne interesuje ni odgovor na to pitanje, ni uopšte rad ove Skupštine, a uvek svoju rečenicu završava – da li je sramota Vladu Srbije, i slična pitanja, pitao bih ga - da li je zaista sramota pripadnike ovih stranaka što se ponašaju na ovaj način i što uz činjenicu da nisu u sali i ne raspravljaju o zakonima, kao što je Predlog nacionalne strategije zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, Predlog zakona o prebivalištu i boravištu građana, Predlog zakona o upravnoj inspekciji, Predlog zakona o dopunama Zakona o održavanju stambenih zgrada itd? Ovo su sve životna pitanja. Da li ih nije sramota što ne učestvuju u radu Skupštine i da li ih je sramota što se bave ovim, kako sam ih nazvao, noćnim aktivnostima i za koje ne odgovaraju? Ali molim nadležne organe da mi daju odgovor na ovo pitanje. Hvala.