Pedeset sekundi je iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 114. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, ovaj član se odnosi na mogućnost da zakupac može dati u podzakup vazduhoplov, što je jedinstven primer u praksi Srbije samo u ovom zakonu. Otvoreno ću da vas pitam – da li možete uzeti iz renta-kar vozilo na zakup na određeno vreme i vi ga rentirati? Da li možete ući kao podstanar u stambeni objekat i vi ga rentirati? Da li možete koristiti poslovni prostor bilo koje namene, plaćati poslovnom prostoru naknadu i onda raditi podzakup, vi ga rentirati po nekoj drugoj ceni?
Dakle, šta predviđa član 114? Samo korupciju, ništa drugo. Onaj ko je hteo da uzme plovilo, on će uzeti odmah u zakup. Zašto bi uzimao od zakupca kao podzakup? Da li treba Stanko pet aviona da daje svojim prijateljima pod zakup iz Vazduhoplovne akademije, a on da bude zakupac, da svima bude lepo? Po kom osnovu u članu 114. i u kojoj direktivi piše da to mora da bude? Kako ozakonite ono što puni džepove pojedinaca? Gde to piše? Uzmite primere koje sam vam naveo.
Daću vam jedan otvoreni primer. Da li je Direktorat koristio poslovni prostor SIV III, kao državna institucija? Gde je danas Direktorat, u kojoj zgradi i kome plaća kiriju? Da li on sada ima pravo da iznajmljuje SIV III, da Sveti Mariću puni džepove, da ga vadi iz dugova za zgradu preko puta Carine, a imao je svoje prostorije? Da li to nije otvorena korupcija? Koliko košta taj zakup? Kome plaća Direktorat taj zakup? Što ne plaća državi za SIV III, što ne puni budžet države, nego procena, provizija. Vi ste to ovim zakonom omogućili.
Kako je moguće da to uradim, odmah ću podlesti nekom krivičnom zakonom i ići ću na sudski postupak i snosiću odgovornost za to. Ko vrši kontrolu nad Direktoratom? Da li ima kontrole, da li ima odgovornosti za rad Direktorata? Kome treba ovaj član 114. nego njima.
Na kraju, prosta stvar, proverite ko koristi prostorije preko puta Carine i proverite ko koristi prostorije u SIV III i biće vam sve jasno. To vam je najbolji primer da korupcija u ovom zakonu ima prostora koliko god hoćete. Izbrišite to, ako već imamo parolu da se Vlada bori protiv korupcije. Evo ga dokaz kako se bori. Na sve moguće načine odvezujete ruke onima koji imaju mogućnost da se bave korupcijom, a ne stručnim pitanjima.
Jedna američka firma je lobirala preko američke ambasade da Nikola Stankov postane direktor Direkcije zato što je kupovao drugorazrednu opremu. Zbog te drugorazredne opreme dva sata smo bili struje i bez nadgledanja vazdušnog neba iznad Srbije. Zamislite koliko je havarija moglo da se desi. Mi još plaćamo havarije koje su se desile u staroj Jugoslaviji i vi to najbolje znate. Izbrišite ovaj član i izborite se sa tom korupcijom.

Minut i 10 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 116. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Milan Avramović.

Dakle, član 116. predviđa ugovor na određeno vreme ili za određeni sat u kome smo mi tražili da se stav 2. briše, zato što odgovornost za štetu postoji stalno, a ne samo dok vazduhoplov radi.
Znači, šteta je šteta. Da li je vazduhoplov bio na mestu ili u letu, šteta je pričinjena, pa je pričinjena. Ovde piše odgovornost - za štetu nastalu u korišćenju vazduhoplova u letu, za određeni let, započinje od trentutka startovanja motora. Dakle, vi ovde priznajete da šteta ne može da se prouzrokuje bez startovanja motora. Koliko je vozila na pisti vazduhoplova, zapravo, prevrnuto od strane vetra, koliko je zapaljeno zbog curenja nafte, koliko se havarija desilo i koliko je to vazduhoplovno vozilo poremetilo druga vazduhoplovna vozila pored sebe zato što je napravilo štetu bez paljenja motora.
Dakle, šteta je šteta. Znate šta je incident a šta je akcident. To vam stoji lepo u zakonu. Morate to poštovati, uostalom i to je direktiva i EU i Evropske komisije i zakona koji vam je dat na korišćenje i na prepisivanje, ali ga niste ga dobro preveli, niste ga dobro prepisali, pa ne znate šta je manja šteta, a šta je veće. A mi vam kažemo, šteta je što radio motor ne radio, na vazduhoplovu kada su putnici u vazduhoplovu i kada putnici nisu u vazduhoplovu, šteta je šteta je na vazduhoplov. Zato treba da prihvatite ovaj naš amandman, jer odgovornost od primanja do predaje ne može da bude odgovornost. Dakle, odgovornost se uzima ili celokupno ili se ne uzima. Ovo na seckanje na sitne komade za rentiranje to je dokaz da smo bili u pravu i u prethodnim amandmanima i prethodnim članovima. Hvala vam.

Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 117. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković, koji ima reč. Izvolite.

Kaže u članu 117. – ako iz osiguranja u vazdušnom saobraćaju budu isključene štete koje su nastale posredno ili neposredno usled nedostatka vazduhoplova koji utiče na bezbedan vazdušni saobraćaj a osiguranik za njih znao ili je morao znati dužom pažnjom i nije sprečio nastanak štete iako je mogao.
Stav 2. sličan, stav 3. sličan. Mi smo tražili da član 117. briše, iz prostog razloga. Vazduhoplov koji ima plovidbenu dozvolu, je ispravan i ne može imati ni skrivene ni neskrivene nedostatke koji mogu da utiču na plovidbenost. Avion ili leti ili ne leti, ako leti onda je na pisti spreman da se utovari, spreman da putnici uđu i da krene na destinaciju, a ako ne leti onda ide u hangar i onda iz JAT tehnike preduzimaju sve da ga dovedu u plovidbeno i u ispravno stanje.
Ceo član, je apsolutno nepotreban, jer nemoguće je shvatiti, zdrav razum ne može da shvati da avion koji ima nedostatke može da izađe na pistu da primi putnike, da primi robu i da krene. Prema tome, ovaj član stvarno treba brisati, jer bojim se da ovakav ili još neki članovi ne proizvedu u mozgovima nekih drugih ljudi, nekakve druge ideje, pa da dođe posle toga u situaciju da zakupi avion, pa da traga i spasava putnike ili robu. Zahvaljujem se.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 118. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Milan Avramović.

Da bi bilo građanima jasno, a i svim narodnim poslanicima koji imaju volje ako uopšte mogu i da učestvuju u raspravi.
Kaže – shodna primena odredba drugih propisa, znači podvlačim drugih propisa, na sve što ovim zakonom nije urađeno u vezi ugovora osiguranja vazdušnog saobraćaja, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje obavezno osiguranje u saobraćaju. Pitam vas, gospodine ministre, i pravnike koji se javljaju na repliku, koji je to zakon? Mi da smo napisali ovde član 118. menja se i glasi, da smo dodali po kom zakonu to treba da ide, vi to ne biste prihvatili ili biste prihvatili kao amandman Vlade, a naš ne bi. Onda bismo imali onu situaciju da se ponavlja isti tekst.
Pitamo, po kom zakonu ćete ovo regulisati? Koja je oblast koja će ovo da reguliše, koji je ovo zakon? Evo, upišite tu, da znate posle da date odgovor. Molim sve pravnike da se jave da daju jednostavan odgovor. Znači, ponoviću, reguliše se zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, po kom zakonu? Logično pitanje, sam zakon je ostao nedorečen i sam zakon je ostavio propuste da se koriste zakoni koji imaju iole dvosmislenu reč ili kopču koja se može primeniti i na vazdušni saobraćaj. To je ono što je manjkavost i to je ono što je nedostatak i to je ono što treba otkloniti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 119. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za finansije su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor se nije izjasnio, pa će Narodna skupština u danu za glasanje se izjašnjavati o ovom amandmanu. Amandman je u pretresu.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 119. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta, koja želi reč. Izvolite.

Obligacioni i svojinsko pravni odnosi u vazdušnom saobraćaju u potpunosti mogu da se urede na osnovu zakona o obligacionim odnosima koji pokriva sve oblasti i ne trpi "leks specijalis" i zato je ovaj član 119. predloga zakona loš, zato je ceo zakon loš i koncept zakona i ono što se krije iza ovog zakona jeste da ćete vi na osnovu ovog zakona stvoriti pravni osnov za privatizaciju od strane zapadnih zemalja, privatizaciju kontrole letenja, a samim tim i privatizaciju kontrole neba iznad Srbije, što je priznaćete katastrofalno veoma štetno.
Vi ste u obrazloženju ovog zakona napisali koji su sve pravni osnovi iz EU bili osnov za donošenje ovog zakona i to je ono takođe što je loše i što SRS uz svaki zakon podseća Vladu Republike Srbije, a vi ste ministre Mrkonjiću nekako najpodobniji da vama skrenemo pažnju, kao čovek koji i sam u javnosti kaže da je onaj stari socijalista, iz vremena Slobe Miloševića, što mi svakako pozdravljamo i vi ste nekako najpodobniji da vam skrenemo pažnju, da se okanete više ovih tzv. proevropskih zakona.
Svi su veoma štetni za građane Srbije, za svakog građanina pojedinačno, za srpske nacionalne interese i za državu Srbiju. Bilo bi bolje i baš od vas to možemo da očekujemo da se, recimo, pozabavite zakonom koji bi regulisao osnovna ljudska prava, pre svega pritvorenika u Haškog tribunalu. Da se tim bavi država Srbija onda se ne bi desilo da Vojislavu Šešelju bude onemogućeno pravo na odbranu zato što mu je onemogućena komunikacija, privilegovana komunikacija sa pravnim savetnicima.
Dok se takve stvari dešavaju, vi se bavite nekim proevropskim zakonima i zaista ne znamo čemu vam služe kad od EU, upravo ono što mi godinama pričamo, nema ništa, raspada se i baš nas briga za to. Vi uništavate sve ono što može da se uništi pod tom pričom ovo je zbog ulaska Srbije u EU, a od tog ulaska nema ni govora. Uostalom, danas 54% građana Srbije sledi ideju SRS, da Srbija ne sme u EU.
Šta ste vi predvideli članom 119.? On se inače odnosi na odgovornost za štetu koju vazduhoplov u letu pričini trećim licima i stvarima na zemlji i onda ste vi napisali da vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova je odgovoran za štetu koju korišćenjem vazduhoplova u letu pričini trećim licima i stvarima na zemlji. Mi mislimo da ovde treba da se stavi tačka, a vi ste dodali, usled čega nastupi smrt ili telesna povreda tih lica, odnosno šteta na stvarima na zemlji izuzev ako dokaže da šteta na stvarima na zemlji nije nastupila kao posledica korišćenja vazduhoplova.
Srpska radikalna stranka misli da vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova mora da odgovara za štetu, bez obzira na posledice. Prilično nam je ovako nerazumljivo i neshvatljivo. Kako možete da određujete koja je ta šteta za koju će vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova da odgovara?
Znate, vi ste ovde koristili i kod ovog člana, pre svega, zato i govorim u okviru ovog člana i kod celog zakona, nekakva evropska dokumenta koja uređuju, između ostalog, i tržišno takmičenje kontrole letanja za dodelu nadležnosti u tzv. funkcionalnim blokovima vazdušnog saobraćaja.
Ovaj zakon je od izuzetnog značaja za, pre svega, Nemačku i Veliku Britaniju. To je katastrofa, da Vlada Republike Srbije, predlaže, a da će skupštinska većina verovatno da usvoji zakon koji nije u interesu Republike Srbije, već Nemačke i Velike Britanije.
Direktor kontrole leta Nemačke je javno rekao da Nemci kreću u tržišnu utakmicu i da za početak pripremaju da kupe kontrole letenja zemalja Beneluksa, a onda kreću dalje ka Balkanu. To je ta opasnost o kojoj mi govorimo i gde vam skrećemo pažnju da bi vam bilo najpametnije i najkorisnije za Srbiju da se ovaj zakon povuče iz procedure.
Takođe, Velika Britanija, zamislite na koji nivo su oni podigli problem kontrole letenja, da je britanski Dom lordova ovaj problem podigao na nivo Kraljice. U kom smislu? Oni su ubrzali školovanje vojnih oficira za poslove civilne kontrole letenja, a u Srbiji se radi potpuno suprotan procese, zato što naravno Nemci i Britanci pripremaju svoje školovane civile za kontrolu letenja u Srbiji, odnosno za kontrolu... (Isključen mikrofon.)