Narodna poslanice, molim vas da sve argumentacije koje se tiču domaćih i inostranih opisa o  kontroli letenja pokušate da dovedete u vezi sa amandmanom i sa zakonom, pošto Predlog zakona, a i amandman o tome ne govori, a u obavezi smo da poštujemo Poslovnik, koji traži da govorimo o dnevnom redu.

 Podsećam da govorim o odgovornosti za štetu koju vazduhoplov u letu pričini trećim licima i stvarima na zemlji. Govorim i o opasnosti za koju pouzdano znamo da će se desiti kada kontrolu letenja u Srbiju budu vršili stranci. Danas imamo situaciju da ovaj više puta spomenuti Nikola Stankov, zajedno sa Šutanovcem… (Isključen mikrofon.)

 Narodna poslanice, sada vas upozoravam. Dakle, kontrola leta, domaća ili strana, očigledno ni uz vaša umeća poslanička ne može biti dovedena u vezu sa temom dnevnog reda jer je nema u ovom zakonu, pa vas upozoravam pred izricanjem mere opomene da se držite teme dnevnog reda i obaveze iz člana 106, koji vas obavezuje da govorite o temi dnevnog reda, a mene obavezuje da vam izričem mere opomene ako ne želite da poštujete tu odredbu Poslovnika.
Ne želite da govorite o temi dnevnog reda?
Zahvaljujem.
Iskorišćeno je pet minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Ograničiću se smo na ovaj deo koji se tiče teme dnevnog reda. To se odnosi na regulisanje obligacionih i svojinskih odnosa u vazdušnom saobraćaju.
Rečenice koje je gospođa Radeta izrekla po pitanje nepotrebnosti ovog zakona, odnosno da ovaj zakon nije potreban i da bi se ova oblast mogla urediti jednim zakonom, verovatno misli na proširenje sadašnjeg Zakona o obligacionim odnosima, to jednostavno nije praksa gotovo ni u jednoj zemlji EU. Nigde u svetu se ova materija, koju ste nazvali lex specialis, on to jeste, ne uređuje istim zakonom kojim se uređuje obligaciona materija koja se tiče običnih građana, privrednika itd. Dakle, Zakon o obligacionim odnosima jeste jedan opšti zakon koji uređuje materiju obligacionih odnosa koja se tiče utvrđivanja osnovnih temeljnih odnosa obligacionih odnosa gde se uređuju u posebnom delu pojedini ugovori robnog prometa, oni koji su zreli za zakonsko uređivanje, međutim retko gde. Za takvu praksu ne znam da se tim zakonom uređuje i oblast kao što je pitanje obligacionih odnosa u ovako jednoj specifičnoj oblasti, u vazdušnom saobraćaju, drumskom saobraćaju, železničkom saobraćaju, pa čak i nekim drugim vrstama saobraćaja, oblasti telekomunikacija itd. To bi pre svega stvorilo veliki problem za obične građane koji vrlo često koriste Zakon o obligacionim odnosima u svojim svakodnevnim potrebama kod kupovine, prodaje itd.
Ono u čemu bi smo se možda mogli složiti, to sam prošli put rekao kada smo govorili o ovom zakonu u načelu, jeste da možda Srbiji u nekom narednom periodu sledi donošenje jednog obligacionog zakonika u kome bi bili svi zakoni iz oblasti obligacionog prava, opšti deo kao zakon o obligacionim odnosima i svi drugi posebni lex specialis zakoni, onda bi to bilo zaista vrlo korisno za sve ljude koji se bave obligacionim pravom jer bi na jednom mestu imali sve zakone. Međutim, neko je malo pre iz vaše poslaničke grupe spomenuo da nas čeka revizija i drugih zakona iz obligaciono-pravnih odnosa.
Ovo je jedan od zakona koji je tu reviziju prošao i usklađivanje ne samo sa evropskim zakonodavstvom nego u međuvremenu usvojenim međunarodnim konvencijama iz ove oblasti koje su od 1998. godine ili kako je koji zakon poslednji put menjan u prethodnoj državi, menjaju se pravila, menjaju se i materijalni uslovi, obavljanje delatnosti u ovim sverama i neophodno je da se i sami zakoni promene, tako da u tom smislu možda jednog dana i zakonik. Bio bih zaista srećan ako bi se to desilo jer oblast obligacionog prava, hteli mi ili ne, jeste jedna od najstabilnih oblasti i zato što je u vreme pravljenja Zakona o obligacionim odnosima iz 1978. godine urađena po ugledu na moderna zapadna zakonodavstva pa nije menjan, kao što su menjani drugi zakoni, tako da možda jednog dana bi mogli da dođemo do te tačke, možda za koju godinu. Samo u tom delu bi se složio sa vama, ali da to bude uređeno jednim zakonom, to je gotovo nemoguće. Hvala.

 Iskorišćeno je četiri minute i 30 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe je 43 minuta.

Nisam rekla da bi ova oblast mogla da se uredi Zakonom o obligacionim odnosima. Kolega Veselinović me nije dobro razumeo. Rekla sam da je Zakon o obligacionim odnosima u Republici Srbiji takav da i ova oblast može odlično da se uredi na osnovu tog zakona, a to je velika razlika.
Svaka ozbiljna država i ozbiljan pravni sistem ide ka tome da se izvrši kodifikacija zakona, a ne da se cepkaju. Ovakav slučaj cepkanja imamo i sa Krivičnim zakonikom, iako ga zovemo zakonik, a u svakom drugom zakonu koji se ovde donosi imamo krivična dela, što znači da nemamo kodifikovano krivično zakonodavstvo, nemamo ni parnično kodifikovano. Mislili smo da imamo dosta dobro uređene obligacione odnose. I dalje mi to u SRS tvrdimo, ali vi ćete sada i to da cepkate.
Onda kolega Veselinović kaže da nigde u svetu nije predviđeno da se ova oblast reguliše tim opštim zakonom o obligacijama, što apsolutno nije tačno, jer sve ozbiljne države imaju sveobuhvatne zakone o obligacionim odnosima. Ali, podsećam da takođe, nigde u svetu nije moguće da kontrolu letenja vrše civilna lica i da se oficiri koji su osposobljeni za kontrolu letenja razrešavaju te funkcije, pretvaraju se u civilna lica ili se vraćaju u vojsku na neke druge poslove koji nemaju veze sa kontrolom letenja. To je specifikum Srbije i to je ono što su uradili gospodin Šutanovac i gospodin Stankov, naravno, pod pokroviteljstvom i po komandi EU, a pre svega Nemačke i Velike Britanije, koji imaju nameru da kupe kontrolu letenja u Srbiji i da direktno kontrolišu nebo iznad Srbije. Hvala.

Dva minuta i 30 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 119. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Po mnogim političkim pitanjima, pa konkretnim tehničkim pitanjima, mi zaista ne možemo da postignemo saglasnost sa vladajućom većinom, ne zato što nemamo sluha, jedni ili drugi, nego zato što gospodo iz vladajuće većine vi apsolutno nemate ni promil kritičkog stava i kritičkog odnosa prema svim onim regulativama, zakonima i papirima koji dolaze iz Brisela.
Ne može niko SRS da ubedi da je sve što odande dođe dobro. Postoje stvari koje su kroz regulativu zaista dobre, ali pitamo ih - zašto ih u praksi u Srbiji nema? Zato što one traže političku zrelost i političku odgovornost, a ovoj Vladi je najteže da pokažu to. Sve drugo je populizam i jeftina demagogija.
Mi sada pričamo, ne želeći, gospodine Jankoviću, da polemišem sa vama na ovu temu, ne znam koliko sam kompetentan, ali vi pričate o specifikumu teme i onda kažete – evropska praksa. Mi ne usvajamo ovaj zakon ovakav kakav god da je zato što su stvari u našoj državi sazrele da se neka oblast neka materija uredi jednim moderni, dobrim i kvalitetnim zakonom. Ovaj zakon ne prepoznaje stvarnost u Srbiji, to je problem.
Drugo je nomotehnika, tehnika pisanja o kojoj ću sada da govorim, na šta se delimično moj amandman i odnosi. Ali, ne može ovde da bude prihvatljivo i dobro samo ono što je evropska praksa. Deset godina promocija evropske prakse u Srbiji je potpuno, potpuno obesmišljena. Obesmislila je evropsku praksu i njen smisao i ko god ne zauzme kritički odnos prema evropskoj praksi, taj ne može ništa dobro za ovu državu da uradi. Bezpogovorno prihvatanje svega što je tamo napisano, što je tamo u regulativu i u zakone uvršteno, to je besmisao. Onda i ova Skupština gubi svoj smisao, razlog postojanja. Prepišite, prevedite i funkcionišite. Ali, šta je suština? Gde se ogleda prepoznavanje specifikuma teme? Kad nešto što ovde usvojite primenjujete.
Danas vas u Vladi mediji razapinju. Usvojili ste hiljadu zakona, dve trećine se ne primenjuje. Da li je to sudbina i ovog zakona? Šta onda možete da zamerite SRS? Koju kritiku na konto ovog zakona? Šta možete da nam zamerite?
Vi ove zakone usvajate radi ovih tabela – usklađenost sa propisima EU, radi decembra meseca. Nećemo da ulazimo ni u specifikum, ni u ništa drugo, jer vi ne dajete i ne pozivate na takvu vrstu odgovornosti, jer vas baš briga za primenu i kako će ovo uticati na regulisanje vazdušnog saobraćaja u Srbiji.
Gospodine Novakoviću, bili ste svedok pre tačno godinu dana. Vidite kako se sve namesti. Šta nam je iz ovih klupa obećavano? Da ćemo se videti ovde. Zaduživali smo tada JAT za 50 miliona evra. Znate li kakvu su perspektivu tada JAT obećavali? Meni su rekli – videćemo se u ovoj sali za godinu dana. Gde je danas JAT i naš vazdušni saobraćaj? Još strateškog partnera ne mogu da nađu. Da ne ulazim u sitne detalje i da ne tražimo ko je šta i koliko odneo. To je princip kojim se vladate i koji nikad nećemo da prihvatimo.
Pogledajte član 119. zakona. Da li se njim neko, ko predlaže u Vladi ili uopšte, u srpskim državnim organima bavio ozbiljno? Da li ga je neki prosečan pravnik u Srbiji pripremao ili je nemušto preveden? Sad kažete ovako – to je odgovornost, govorila je gospođa Radeta, za štetu koju vazduhoplov u letu pričini trećim licima i stvarima na zemlji. Pazite stav 1. – vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova. Da li su to dve različite kategorije? Pretpostavljam da jesu, tako i ovde piše – korisnik, odgovorno lice, je odgovorno za štetu koju korišćenjem vazduhoplova u letu pričini trećim licima i stvarima na zemlji itd.
Pogledajte stav 4. Predložio sam da se on menja. Sad mi je žao što nisam predložio da se briše. Tek to bi imalo puni smisao. Za štetu iz ovoga odgovoran je i zakupac vazduhoplova, kao korisnik vazduhoplova. To ste napisali u stavu 1. To što piše u stavu 4. napisano je i u stavu 1. Ko da poštuje ovu nomotehniku?
Vi poznajete specifikum teme, ušli ste u materiju sa razumevanjem. Zapamtite, SRS zaista nema problem prema tim vašim "evropskim vrednostima". Jedino pametno i racionalno može da se proizvede nešto što nastane u kritici ili kritičkom osvrtu. Ovo prihvatanje ala kard svega što vam se servira, to je besmisleno, to je urušilo državu. Ne postoji deo sistema koji funkcioniše onako kako ti loši zakoni predviđaju. Bar da ste sa njima uskladili sistem. Ni to na šta ste se obavezali ne poštujete.
Vi dajete sad, ne zamerite, ali sebi za pravo da zamerate SRS – ne poznaje specifikum. Da li je ovo pisanje zakona na ovakav način poznavanje materije i specifikuma? Interesovanje predstavnika Vlade za neku materiju, koliku to cenu moramo da platimo da bi potpis u decembru došao, taj bedni i nesrećni? Plaćamo je na KiM, srpskim glavama i državljanima u Hagu. Šta još treba da uradimo? Od vas jedino što možemo da očekujemo, ove vlade i njenog predsednika i Vlade i države možemo da ponudimo samo još da raspišete tender da prodate Srbiju, samo još to možemo da očekujemo i ništa više. I nikada se nećemo sa ovakvim pristupom, ovakvim pisanjem zakona, ovakvim uređenjem države saglasiti. Uvek ćemo biti žestoko protiv ovoga. Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovana predsedavajuća, cenjeni gospodin Stevanović, kolega narodni poslanik, zaista svojim izlaganjima teme koje poznaje vrlo korektno obradi. Volim da ga slušam. O ovoj temi je govorio uopšte, nije ulazio u materiju i optužio je vladajuću koaliciju, dakle i DS, da usvaja zakone koje ne primenjuje i da se služi time da prepisuje zakone, ne ulazeći u to, pretpostavljao sam, šta je državni interes Srbije ili je takvu nameru imao da izrekne.
Gospodine Stevanoviću, smatram da vi niste u pravu, da SRS nije u pravu kada željno broji procente onih koji su protiv EU. Ne treba da budemo srećni činjenicom da ni u Evropi nije stanje sjajno.Molim kolege iz SRS da me ne ometaju.
(Predsedavajuća: Bez direktne komunikacije, molim vas.)
Otprilike govorim o temama koje su oni obrađivali komentarišući prethodni amandman, ali vrlo direktno i na pitanje koje se tiče samog amandmana. Dakle, ne treba da budemo srećni sa činjenicom da u našem okruženju u EU, pored naših granica, zemljama koje su članice EU ne ide sjajno i da je stanje u tim zemljama mnogo gore nego kod nas. Ali, ako nas optužujete da se ponašamo kako diktira EU, moram vam reći da se Vlada Republike Srbije ponašala mnogo odgovornije nego mnoge vlade u EU i mnogo odgovornije nego mnoge vlade u regionu i da je kod nas i rast proizvodnje i zaduženost, ako bi poredili sa nekim zemljama EU, bolja, da smo u pozitivi u odnosu na njih.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas u vezi sa temom dnevnog reda, da parametre koje iznosite dovedete u vezu sa zakonom.)
Da, predsedavajuća, hoću, ali se prosto osećam neprijatno u sali, kada od poslanika opozicije primamo optužbe, a ne možemo da odgovorimo i pokušaću da završim. U pravu ste, zaista sam se malo udaljio od teme.
DS i pozicija moraju u narednom periodu da urade mnogo više na temi primene donetih zakona. To uopšte nije sporno i od toga niko ne beži i tu jesu i skupština i skupštinski odbori, da po pojedinim temama preslišaju ministre koji možda nisu doneli adekvatan broj podzakonskih akata, ili koji ne primenjuju, eventualno, zakone. Ali mi ne bežimo od te odgovornosti i mi hoćemo i to da učinimo, kako bi većinu naših predizbornih obećanja, u ovakvim uslovima u kakvim smo bili, do kraja mandata ispunili. Hvala.