Na član 136. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.

Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman.

Na član 137. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Gospodin Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 137. Predloga zakona o obigacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju.

Podsetiću da se ovaj amandman koji sam podneo odnosi na uslove po kojima se vrši prodaja vazduhoplova zbog raznih potraživanja. Naime, konkretno sam u svom amandmanu tražio da se reči: "Usled čega nastupa smrt ili telesna povreda" brišu iz Predloga zakona. Zbog čega sam to tražio? Srpska radikalna stranka smatra da štetu koja je nastala iz bilo kojih razloga moraju nadoknaditi i zato ovde ne treba mešati te dve stvari.

Nije valjda da je uslov da bi se neka šteta nadoknadila taj da, ne daj Bože, neko smrtno strada ili da doživi neku veću telesnu povredu?

Vlada, po običaju, nije prihvatila ovaj amandman, kao što nije prihvatila ni većinu amandmana SRS i interesantno je obrazloženje, gde se kaže da je uslov što se nije prihvatio amandman prioritet prilikom određivanja toga koja će šteta biti prvo naplaćena. Jednostavno, mi upravo tražimo amandmanom da se šteta naplati nezavisno od toga i ne treba ovde praviti prioritete, ne treba mešati babe i žabe. Jednostavno, svaka šteta mora da se naplati.

Videli smo iz diskusije naših ostalih kolega da je ovaj zakon nedorečen. Zato pozivam Vladu i ovde prisutnog gospodina Mrkonjića da razmisli i usvoji neke od amandmana SRS. Hvala.

Na član 143. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 146. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi iz SRS predlažemo da se član 146. briše. Razlog je vrlo jednostavan, pročitaću prvo član. Vazduhoplov opterećen ugovornim založnim pravom ne može biti trajno povučen iz vazdušnog saobraćaja bez prethodnog pristanka svih ugovornih založnih poverilaca.Ugovorni založni dužnik može zahtevati od suda da se vazduhoplov proda na javnoj prodaji, ako svi ugovorni založni poverioci nisu dali svoj pristanak.
Neprihvatljivo je, sa stanovišta bezbednosti u saobraćaju, da se vazduhoplov ne može povući iz saobraćaja jer može jednostavno biti neispravan, i to može biti tako neispravan da nema rezervnih delova, da nema ovoga, da nema onoga i da popravka tog aviona traje godinu dana i vi ćete ga voditi kao avion – vazduhoplovno plovilo sposobno za vazdušni saobraćaj. Naravno da može da se povuče iz saobraćaja, zbog neispravnosti, naravno da može da se povuče iz saobraćaja i zbog mnogih drugih stvari.
Međutim, posebno je nelogičan ovaj drugi stav, kaže – ugovorni založni dužnik može zahtevati od suda da se vazduhoplov proda na javnoj prodaji ako svi ugovorni založni poverioci nisu dali svoj pristanak. Nelogično je i neprihvatljivo da ugovorni založni dužnik od suda zahteva prodaju vazduhoplova, a ugovorni založni poverioci ne daju svoj pristanak.
Cilj ovog amandmana je da se zakon poboljša. Kao što vidite, izgleda da ni naše popravke ne mogu pomoći i stvarno bi bilo logično, gospodine ministre, da se ovaj zakon povuče, da se doradi, da se donese pred parlament malo bolji. Evo prihvatamo da sve ove naše amandmane ugradite u ovoj zakon i nećemo tražiti autorsko pravo na te amandmane. Uostalom, nismo tražili ni kada je bio Zakon o vazdušnom saobraćaju, kada ste 40 amandmana prepisali, naše odbili, ali do tačke piše kako smo mi napisali i piše Vlada podnela amandmane. Zahvaljujem.

 Na član 147. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović, koji ima reč. Izvolite.       

Gospodine Mrkonjiću, mi iz SRS i ja, kroz objašnjenje pokušavamo u toku ove rasprave da izbacimo treće lice iz zakona, generalno i kompletno, čak kada se to radi i u podložnom pravu koje ima treće lice obezbeđeno ovim zakonom. Kaže – na ugovorenom založnom pravu na vazduhoplovu može se zasnovati podložno pravo u korist trećih lica. Ako uzmemo celokupnu ovu raspravu, šta je treće lice i na koji način se ono obezbeđuje, na koji način učestvuje u bilo kakvim modalitetima vazdušnog saobraćaja, ni samo podzaložno pravo mu nije omogućeno i nije mu potrebno, zbog čega smo tražili brisanje ovog člana.
Jedno otvoreno pitanje, da vidite koliko treće lice može da napravi štetu, imalo pravo ili ne. Vojno tehničkim sporazumom i Rezolucijom 1244 definisano je vraćanje nadležnosti nad kontrolom neba iznad KiM kada se za to steknu određeni uslovi. U međuvremenu, vojna misija na KiM je to predala u skladu sa Planom Marti Ahtisarija prištinskim vlastima. Pošto nisu sposobni da to organizuju, oni su aktivirali Republiku Island da vrši kontrolu leta u njihovo ime i za to im Republika Island naplaćuje ogroman procenat i ogromnu uslugu. Zapravo, prihodi u budžetu Srbije za tu teritoriju apsolutno ne postoje. Sada ja vas pitam, ukoliko dođe do havarije po bilo kom osnovu na nebu iznad KiM koje Vojno-tehničkim sporazumom pripada Srbiji, treba da se vrati i Rezolucijom 1244, hoće li Republika Island imati neku odgovornost ili bilo kakvo pravo nad tom havarijom. Zato izbacite treće lice.
Dajemo vam iks primera u kojima možete da shvatite da seckanje samog zakona zbog neke norme Evropske komisije, EU ili neke konvencije koju smo usvojili ne mogu da opravdaju, pa čak ni 100 miliona koje je skupština dala kao garant kontra garancije od banaka za obnovu i razvoj, za modernizaciju i Agencije za kontrolu letenja, jer ona sama po sebi još nije preuzela nadležnosti koje joj pripadaju.
Izbacite treće lice iz samog zakona i imaćete svakako lakšu okolnost za njegovo sprovođenje.

 Na član 151. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Kada pogledate član 150 – ugovorno založno pravo i njegov rad prvenstveno stečen upisom u registar ne prestaje brisanje vazduhoplova iz registra, iako je brisanje usledilo zbog toga što je vazduhoplov postao trajno neupotrebljiv, nestao ili je iz drugih razloga prestao da se koristi.
Član 151. tačka 1. kaže – ugovorno založno pravo prestaje 1) brisanjem iz registra. Izvinite, da nije u suprotnosti ovaj član 150. sa članom 151? U članu 151. kaže se –ne prestaje brisanje vazduhoplova iz registra iako je brisanje usledilo itd., a ovde kaže – nastaje brisanjem iz registra.
Gospodine ministre, mislim da su ova dva člana zakona apsolutno suprotna jedan drugome. Znam da vi niste ovo pisali, pišu stručne službe, nemate vi vremena možda čak ni da pročitate zakon pre nego što dođete da ga branite. Zato su vam stručne službe iz ministarstva, stručne službe iz kontrole leta, stručne službe iz direktorata, oni su krivi i zbog toga što su vas sad doveli u neprijatnu situaciju da branite zakon koji nisu dobro pripremili. Zato vam predlažem da član 151. izmenite i da glasi – ugovorno založno pravo prestaje prodajom vazduhoplova u izvršnom ili stečajnom postupku. Hvala.

Na član 155. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 159. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović, koji želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, podneo sam da se briše član 159. koji govori o izuzećima koja se odnose na prethodni član ovog zakona, koji kaže da prinudno izvršenje sudske odluke koja glasi – neispunjenje obaveze, kao i radi obezbeđenja potraživanja, na vazduhoplovu može se vršiti ako se vazduhoplov nalazi na teritoriji Republike Srbije, kao i da izvršenje i obezbeđenje može se dozvoliti na vazduhoplovu koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije ako je upisan u naš registar.
Član 159. podrazumeva i neka izuzeća, pa stoji da predmet izvršenja ili obezbeđenja ne mogu biti državni vazduhoplov, vazduhoplov koji se koristi za medicinski prevoz i vazduhoplovi koji se koriste za gašenje požara. U vezi sa tim postavljam pitanje – zbog čega oni ne mogu biti predmet izvršenja ili obezbeđenja, zašto se podrazumeva njihovo izuzeće, zašto predmet izvršenja ili obezbeđenja ne treba da bude vazduhoplov koji se koristi za medicinski prevoz ili pak vazduhoplov koji se koristi za gašenje požara? I jedan i drugi vazduhoplov rade u interesu građana Srbije, i jedan i drugi rade u interesu Republike Srbije. Smatram da država mora biti odgovorna za štetu načinjenu njenim vazduhoplovima koji rade u interesu građana Republike Srbije i zbog toga smatram da ovaj član 159. ne treba da postoji, da treba da se izbriše, kao i ova izuzeća koja su u njemu navedena. Zahvaljujem.