Reč ima ministar, dr Oliver Dulić. Izvolite.

Hvala puno, uvaženi gospodine Stevanoviću.
Kao prvo mislim da ste vi ušli u jedan raskorak između onoga što je suština ovog zakona i svrha ovog zakona, sa jedne strane i jedne vrlo dobro obrazložene političke debate koju pokušavate da voditi.
Kao prvo, Zakon o komunalnim delatnostima ni na jedan način nije ovaj, koji ja danas branim ovde, predviđao privatizaciju javno-komunalnog sektora i to bih voleo da mi kažete gde tačno piše, na koji način će se uopšte sprovoditi privatizacija. To je uredio jedan drugi zakon i dobro je da ga je uredio, to je Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, koji se paralelno tokom ovog skupštinskog zasedanja ovde debatuje. I jedan id rugi zakon su potpuno usaglašeni i treba da reše nekoliko ključnih stvari koje smo mi prepoznali da postoje.
Kao prvo bih rekao da većinu ocena koju ste vi ovde dali o stanju u komunalnom sektoru, delimo i mi. Dakle, stanje nije dobro. Komunalna preduzeća su decenijama unazad bila mesta u koja se zapošljavalo po različitim osnovama, u kojima je bilo jako mnogo problema, što se tiče neracionalnosti trošenja, koji su imali cene komunalnih usluga, koje nisu odgovarale kvalitetu komunalnih usluga koje su pružane. Takođe, činjenica da ništa nije sprečavalo privatni kapital da uđe u komunalna preduzeća u proteklih nekoliko godina i on je ulazio, ali je ulazio na način koji nije bio kontrolisan od strane države i iskustva su pokazala da ne postoji, u mnogim slučajevima ne postoji jasna nemara da se zaštiti javni interes, što govore veliki problemi koji danas postoje u sprovođenju ugovora koji su potpisani, sa jedne strane, između lokalnih samouprava, odnosno komunalnih preduzeća, sa druge strane, sa privatnim investitora.
Upravo iz tog razloga je bilo potrebe da se donesu ova dva zakona, da bi se kreirao ambijent u kome će se definisati procedure na koji način može da se dođe do unapređenja komunalnih usluga, koji će biti veoma jasne i precizne, podrazumevaće nekoliko stepena odlučivanja, definisaće vrlo jasno metodologiju zaštite javnog interesa i ono što je najvažnije, omogućiti da se komunalni sektor u Srbiji razvija.
Danas, kada vi govorite ovo što govorite i kada bismo striktno primenili vaš amandman, mi bismo imali jednu zamrznutu sliku u kojoj se nikada ništa u Srbiji ne bi desilo u oblastima koje ste spomenuli, a u kojima je najlošija situacija u odnosu na sve druge situacije, a situacija nije sjajna.
Dakle, vi pričate o tri stvari: o vodosnabdevanju i proizvodnji vode, pričate o upravljanju otpadom i regionalnim deponijama, pričate o postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizaciji, pričate o daljinskom grejanju. Dakle, ne pričate o deponijama, o otpadnim. Odlično. Izvinjavam se. Hajde sada da pričamo o sve tri oblasti.
Samo 38% domaćinstava u Srbiji ima kanalizacionu mrežu. Dakle, 62% uopšte nema kanalizaciju, još uvek postoje septičke jame, odnosno postoje klozeti van stambenih objekata u kojima naše građanstvo živi. Od toga samo 6%, dakle od tih 34%, samo 6% otpadanih voda se prečišćava na način koji je u skladu sa standardima, koji podrazumeva biološko-hemijski tretman otpadnih voda, odnosno sprečava da se toksične materije i biološka zagađenja izliju u vodo tokove odnosno podzemne vode. Katastrofalna situacija i ponavljao sam više puta, da je stanje sa postrojenjem za pročišćavanje potpadnih voda, odnosno kanalizacionim mrežama, verovatno jedno od najlošijih stanja, kada pričamo o zaštiti životne sredine u Srbiji i da je to stanje u koje treba da se investira u godinama, koje su pred nama, ogroman novac.
Samo u ovom trenutku postoje potrebe za investiranje preko 20 milijardi dinara u kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Samo u ovom trenutku. To su potrebe naših građana. To su zahtevi lokalnih samouprava koje idu prema nekome. Od toga je realno da se deo sredstava dobije iz evropskih fondova i vi ste takođe svedok da se na tim projektima radi, negde se uspe, negde se ne uspe.
Ali, suštinski mi ne možemo kanalizacionu mrežu u Srbiji da razvijemo tako da našim građanima omogućimo da imaju pravo u 21. veku, da imaju normalnu kanalizaciju i da ih na kraju te kanalizacione mreže čeka jedno postrojenje za prečišćavanje vode, koji neće izliti sve te hemikalije i fekalije u vodo tokove, u reke, dakle da im omogućimo to pravo, ne možemo sami kao država, u decenijama koje su ispred nas. Dakle, nemoguće je taj novac naši iz budžeta. Nema generisanja novca kojim će se samo jedna ta stvar obezbediti. Postoje dva načina finansiranja.
Jedan način finansiranja, pored budžeta, je da se koriste evropski fondovi i oni se koriste, ali su i oni limitirani i drugi način je da omogućite da uđe neki kapital, koji će kroz javno privatno partnerstvo finansirati izrade kanalizacionih mreža i omogućiti ljudima, a ljudi hoće da plate i da dobiju kanalizaciju. Dakle, ljudi su spremni da plate, samo da ne moraju više da idu u klozete, koji se nalaze izvan kuća ili da svaka dva-tri meseca prazne septičke jame i da imaju ogromne probleme zbog toga. Dakle, ljudi su spremni da plate za to. Mi ne kažemo da će to obavezno i da se desi, ali treba omogućiti da se to desi, pod strogo kontrolisanim uslovima. Isto važi i za sve drugo.
Odmah ću vam reći jednu stvar. Pošto ste najviše vremena proveli obrazlažući zašto ne vodosnabdevanje. Mi smo juče na odboru prihvatili amandman koji je pitanje vodosnabdevanja definisao onako kako ste vi predložili. Dakle, vodosnabdevanje neće moći da se poverava nikom drugom, osim javnim i komunalnim preduzećima ili privrednim društvima koji imaju većinski državni kapital.
Dakle, voda i isključenja iz toka, sve ostalo će moći da bude povereno i drugačijim privrednim društvima samo iz razloga što je to jedini načina da ova država, ne ove godine, ne sledeće godine. Vi pričate o izborima, pa možda ćete vi na izborima da pobedite i danas da krene prvo javno privatno partnerstvo da se uspostavi, ono neće biti uspostavljeno pre maja sledeće godine, zbog toga što postoje komplikovani mehanizmi, kontrole javnog interesa.
Dakle, mi donosim zakon koji treba u budućnosti da obezbedi da se komunalna infrastruktura razvija, da je razvija, u ostalom i privatni kapital, a da u sve kontrolne mehanizme pokušamo da zaštitimo sve ono o čemu vi pričate, sam opravdanim strahom. Meni je jasno da je Srbija zemlja u kojoj vlada uverenje o jednoj potpunoj anomiji u kojoj nema nikakve vlasti, u kojoj nema nikakve državne kontrole. Sa tim se ne slažem i vi ste ovde naveli nekoliko primera, pa upravo činjenica, da revizori pretresaju javna komunalna preduzeća i da vi to kao poslanici dobijate kao izveštaj. Upravo, činjenica da sudovi na to reaguju govori o tome da se uspostavlja mehanizam kontrole i da te greške koje se dese sigurno neće biti ponovljene u narednim godinama. Slično je bilo i sa ministarstvima. Teško da se može reći da sada nakon dve ili tri godine od kada je revizor počeo da radi svoj posao ljudi zaposleni u ministarstvima koji se vode tim administrativnim poslovima, poslovima knjigovodstva mogu da prave slične greške. Dakle, to je jednostavno sistem koji se uspostavlja. Slično će verujem biti i sa javnim komunalnim preduzećima.
Dakle, mi ovde pričamo o potrebi da naš narod, naši građani dobiju kanalizaciju, da dobiju grejanje, da ne jure svake godine drva, ugalj, da na kraju krajeva smanjujemo emisiju gasova staklene bašte. Mi pričamo ovde o tome da ljudi dobiju normalnu komunalnu uslugu kada pričamo o gradskom osvetljenju, kada u budućnosti budemo pričali o šinskom saobraćaju, kao što je beogradski metro, mi dakle, pričamo ovde o osnovnim stvarima na koji našu ljudi imaju pravo, a to pravo im je onemogućeno zbog teške ekonomske situacije u kojoj se ova zemlja nalazi decenijama unazad. Upravo stanje komunalnom sektora koji danas imamo je posledica činjenica da se u taj sektor nije ulagalo, jer država nije imala para.
Kada bi smo prihvatili ovaj vaš amandman ovako kako ste ga predložili, to bi automatski značilo, da ne bi postojali ni poslovni planovi bilo koga od privatnog kapitala da uđe u ove oblasti koje ste predložili, ne bi postojali. Zašto vi nekom ograničavate? Pa možda će da bude odnos 49, prema 51, kao što ste vi ovde predložili, a možda i neće. Možda će u nekom gradu da bude samo 30 % privatnog kapitala, 70% će zadržati komunalno preduzeće koje danas upravlja i koje će mreže koje su decenijama iza razvijalo uneti kao svoj osnivački kapital u to privredno društvo. Možda će se i to desiti.
Ponavljam, to nije pitanje za ove ljude ovde, to je pitanje za raspravu o Zakonu o javno-privatnom partnerstvu. Molim vas da te segmente koje se tiču rasprave o ekonomskim mehanizmima, kako se uspostavlja jedno privatno partnerstvo, postavite ministru Ćiriću.
Mi ovde samo branimo princip da smo omogućili da se javno-privatna partnerstva i privatne investicije dese u komunalnom sektoru u svim oblastima, osim proizvodnje vode i vodosnabdevanja, trolejbuskog saobraćaja, upravljanje grobljem, jer su to potrebe naših opština, to su potrebe komunalnih preduzeća.
Za sam kraj, pošto stvarno ne bih ulazio u debatu, mislim da je ona dobra i da je korisna, postoji dosta ljudi u ovoj zemlji koji su jako dobro živeli od komunalnog sektora i kojima zamrznuta slika svakako odgovara najviše. Oni pokušavaju da iskreiraju jednu atmosferu u kojoj će sada, zahvaljujući ovim zakonima, divlji i privatni kapital pojuriti u komunalna preduzeća i sve rasturiti, da će se obavezno podići cene našim građanima, da će se otpustiti pola radnika u tim komunalnim sektorima i da će se na kraju sve to razbacati.
To je pokušaj da se, mislim čak kroz ideološku raspravu o tome da li i privatni kapital valja ili ne valja, kroz uporno insistiranje na tome da sve mora da bude državno i društveno i da je to jedini model u kome se štiti javni interes, a da bi bilo kakav ulazak privatnog kapitala taj javni interes doveo u pitanje i to je, naravno, pokušaj da se deluje na razne aktere u društvu, uključujući i sindikate, da se ovi zakoni povuku iz procedure. Ovi zakoni neće biti povučeni iz procedure, oni će biti izglasani.
Mi smo imali dovoljno razumevanja za sve one koji imaju strah da će ostati bez posla ili da će skočiti cene komunalnih usluga, zahvaljujući ovim zakonima. Možemo da kažemo da niti ima razloga da skoče cene komunalnih usluga, niti ima razloga da bilo ko ostane bez osla. Dakle, hajde da razdvojimo ta dva straha.
Mehanizam koji se uspostavlja radi kontrole je nekoliko puta strožiji od mehanizma koji danas postoji u skladu sa zakonima koji su danas na snazi, jer vi vrlo dobro znate, vi ste danas mogli da uspostavite javno privatno partnerstvo u nekim oblastima. Dakle, mehanizam podrazumeva ne da gradonačelnik donosi odluku o javnom privatnom partnerstvu, nego skupština opštine, dakle, odbornici koji su birani većinom građana sa teritorije jedne opštine, da se potom ta odluka predstavlja komisiji za javna privatna partnerstva koju formira država, koja samo ima savetodavno mišljenje, ali može da uoči eventualne nepravilnosti, pogotovo kada je u pitanju ugovaranje same javne nabavke. Dakle, uspostavili smo dvostepenost kontrole potpisanih ugovora da bi pokušali da zaštitimo javni interes.
Na kraju krajeva, svako će imati pravo da učestvuje u samim procedurama kada je u pitanju uspostavljanje javno privatnih partnerstva i na taj način će se omogućiti neka vrsta konkurencije i nivelacije cena kroz ponudu koja će se dati. Kada pričate o tome da to ne valja zbog toga što ima loših primera, mogao bih da vam nabrojim sijaset dobrih primera. Naravno, uvek se u Srbiji loši primeri bolje čuju i insistira se na tome da se politika gradi na osnovu loših primera. Ne, ima i dobrih primera i siguran sam da će na osnovu ovih zakona da ih bude mnogo više.
Ne komunalni sektor, nego naši građani traže bolje komunalne usluge. Neko to mora da finansira. Naši ljudi traže kanalizaciju, traže vodovod, traže gradsko osvetljenje, traže da imaju kantu i kontejnere ispred kuće, traže da im ne bude divlja deponija na svakom ćošku, traže da imaju bolji gradski prevoz, traže da imaju normalne uslove života, pristojne uslove života koji su adekvatni u 21. veku. To jedino može da se omogući ako se jedan ovakav zakon donese. Hvala vam puno.

Hvala, ministre.
Ne razumem živahnost i potrebu da ometate ministra koji veoma pristojno govori, pa vas upozoravam gospodine Markoviću, gospođo Radeta i gospodine Krasiću da to ubuduće ne činite jer nije ni lepo ni pristojno.
Pravo na repliku ima gospodin Stevanović. Izvolite.

Gospodine ministre, ni jednog trenutka nisam spomenuo proces privatizacije u komunalnom sektoru. Ne znam zašto ste to tako prepoznali. Znam da je privatizacija i znam šta je poveravanje delatnosti, ali onda vi koji kažete da ne znam i da ne prepoznajem tu razliku, kako onda ako nema privatizacije, kako će se stvarati konkurencija? To je jedno pitanje. To je jedna stvar.
Druga stvar, kažete da Srbiji treba kanalizacija, da treba vodovod. Vi potcenjujete mogućnost i kapacitet ove države. Da li znate zašto Srbija nema vodovod i kanalizaciju, zašto je poražavajuća statistika koju ste naveli? Čitao sam izveštaj o delimičnom stanju životne sredine za 2010. godinu. To sam govorio kada smo usvajali Prostorni plan Republike Srbije. Da li znate zašto je to tako? Zato što su političke odluke u Vladi opterećene bolesnim ambicijama koalicionih partnera, pa onda umesto da pravite u jednoj sredini kanalizaciju, vi morate radno mesto međunarodnim multinacionalnim kompanijama u Srbiji da plaćate 10.000 evra. Morate da date zbog ludog političkog projekta 900 miliona iz budžeta Republike Srbije da bi jedna kompanija kao što je "Fijat" bila privatna. Ona je i dalje privatna. "Fijat" je uložio 100 miliona, a mi smo uložili 900 i nemamo para za kanalizaciju. Zato nemamo.
Vrlo sam lepo rekao da kreditne linije koje ste povlačili su trebale na te stvari da se troše. To ima smisao, a ne na ludosti političke. Novac je proćerdan, prošao kroz ovu državu, a efekata nema nikakvih. Mi se trujemo neadekvatnom vodom. Mi nemamo kanalizaciju, nemamo postrojenje za pročišćavanje.
(Predsedavajući: Vreme.)
Da li mogu da koristim još minut, dva od vremena?
(Predsedavajući: Ne možete. Dobili ste pravo da govorite po osnovu replike.)
Da li mogu da koristim vreme poslaničke grupe?

Dobićete posle, prijavite se. Ima i drugih poslanika koji su se prijavili.
Reč ima gospodin Radoslav Milovanović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ZES.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi gospodine ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, moj stav je da ne treba prihvatiti ovaj amandman. Pročitaću ga još jednom radi građana. Građani ovo treba da razumeju.
Amandman na član 5. kaže – komunalne delatnosti iz člana 2. stav 3. mogu se poveriti isključivo javnim preduzećima ili privrednim društvima sa većinskim vlasništvom Republike Srbije ili jedinice lokalne samouprave.
Ovo je vraćanje u vreme socijalizma i to centralističkog. Prihvatanje ovog amandmana bi suštinski promenio smisao zakona i tu je Vlada u pravu. Iz kog razloga? Član 9. ovog zakona o komunalnim delatnostima kaže – pod poveravanjem obavljanja komunalne delatnosti podrazumeva se vremenski oročeno ugovorno uređivanje odnosa u vezi sa obavljanjem komunalnih delatnosti ili pojedinih poslova iz okvira komunalne delatnosti između jedne i više jedinice lokalne samouprave i vršioca komunalnih delatnosti.
Šta je zaštita monopola? Član 8. kaže – jedinica lokalne samouprave i vršilac komunalne delatnosti dužni su da na zahtev ministarstva dostave izveštaj, podatke i obaveštenja u vezi sa obavljanjem komunalnih delatnosti u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Dolazim iz istočne Srbije gde odnošenje komunalnog otpada je rešeno samo u centralnim gradskim opštinama. U opštini Kučevo samo gradska mesna zajednica i još jedna mesna zajednica imaju rešeno odnošenje komunalnog otpada. Većina komunalnih preduzeća je u krizi i oni su praktično paraziti opštinskih budžeta. Znači, veliki deo sredstava se iz budžeta, znači iz poreskih obveznika, građana, naplate komunalnih taksi, ulaže u komunalna preduzeća. Ovim zakonom se to sistemski uređuje i mislim da je ovo jedan od veoma dobrih zakona u nizu koje je ovo ministarstvo podnelo.
Sa druge strane, iskoristio bih ovu priliku da pohvalim rad ministarstva iz više razloga. Ovo ministarstvo je finansiralo izradu Prostornog plana. U opštini Braničevskog okruga, konkretno, što se tiče opštine Kučevo, o dakle dolazim, dva miliona i osamsto je ovo ministarstvo uložilo u izradu Prostornog plana. Prostorni plan je vrlo važan za sve lokalne samouprave iz prostog razloga što smo u medijima čitali da je potrebno čak devet meseci da se pribave sve dozvole i sve ono što je potrebno da bi jedan investitor počeo da radi.
Šef kabineta ovog ministarstva, Srđan Jovičić, je vrlo bio raspoložen što se tiče davanja dozvola, uputstva i ostalog. Mislim da nema poslanika koji nema njegov broj telefona.
Ono što je važno, lokacijske dozvole u ovom ministarstvu se dobijaju u roku od nedelju do dve dana i to treba da znaju građani, jer je to vrlo važno što se tiče velikih projekata.
Predlažem da svi poslanici glasaju za ovaj zakon, jer je ovo sistemski zakon koji rešava obične probleme građana i rešava ovo pitanje na duge staze.
Prihvatanjem ovakvih amandmana potpuno bi se poremetio sam smisao zakona i onda zakon ne bi bio ovakav kakav jeste. Zato ću se založiti, što se tiče bar naše poslaničke grupe, a nadam se da će i većina poslanika podržati jedan ovako dobar zakon. Hvala.

 Hvala, gospodine Milovanoviću.
Reč ima gospodin Zoran Krasić.

Pa, nema ministra, ali hajde. Dobro, onda gospodine Novakoviću kad dođe ministar, vi mu prenesite ovo sve što ću da kažem.
Prvo smo razjasnili da gospodin Stevanović nije pričao o privatizaciji,
a kad neko čita amandman SRS, neka pročita da piše u zagradi 51%, to je vrlo važno da se ne preskače. Nego, da vas sada lepo obavestim, pošto sve ovo ima neku svoju predistoriju.
Tamo negde 2000. godine, malo sam i ja učestvovao u pisanju Zakona o javnim preduzećima i delatnostima od opšteg interesa. Tada je prvi put zvanično omogućeno da preduzetnici i privatni kapital mogu da se uključe u vršenje komunalnih delatnosti, po osnovu poveravanja vršenja tih delatnosti. Ovde ste nabrojali tih 15 delatnosti, da sada ne ulazim u dalju raspravu. Znači, jedna je dimenzija tehnologija obavljanja komunalnih delatnosti, to ne obrađuje ovaj predlog zakona. Ovaj zakon, pre svega, definiše organizaciju sa gledišta statusa onih koji treba da pružaju komunalne usluge u najširem smislu reči. Ako smo to razjasnili, onda možemo da idemo dalje.
Nije tačno da u našem ustavno pravnom sistemu ne postoji prostor za poveravanje vršenja određenih poslova iz oblasti komunalnih delatnosti, da kažem privatnom sektoru. Zašto nije tačno? Pa, od 1999. godine na ovamo privatni autobusi voze u Beogradu. Sećate li se, vi iz DS, da je kad je 1997. godine Vuk Drašković sa SPS pomerio Zorana Đinđića, da su krenuli i privatnici da se uključuju u ove delatnosti? Sećate li se da je Vuk Drašković vodio akciju da se privatizuje vodovod, to je sad ona druga tema, i ta njegova studija izvodljivosti se svela na to da samo Francuzi bolje znaju da čitaju vodomer od naših iz vodovoda i kanalizacije?
Sad, šta je osnovna primedba koju mi zastupamo u našim amandmanima? Osnovna primedba je zato što je ovo zakon o kriminalnim delatnostima.
Svaki predlog zakona u režiji DS ima u zagradi – zakon o kriminalnim delatnostima. Sada ću da vam objasnim, prosto i jednostavno. Čuli ste za Surdulicu, demokrate su na vlasti. Niste više? Oterali vas? Dobro.
Idemo sada za Beograd, da vidimo kako je u Beogradu. Znate li vi demokrate da ste izmislili novi saobraćajni znak?

Gospodine Krasiću, hajde da idemo na amandman.

Samo se vi držite zakona, gospodine Novakoviću, i uživajte.
Ako gledamo kakvo je stanje u Beogradu, DS i Đilas su izmislili novi saobraćajni znak – zabranjeno mimoilaženje tramvaja u krivini jer mogu da se sudare. Sve evropske standarde ste uzeli, i širina i razmak. Međutim, morate da stavite znak, da li da stavite Đilasa na sliku, da li EU, da li Borisa Tadića. Tramvaji kad treba u krivinu da naiđu, moraju da jedan stane, da prođe krivinu, da bi drugi prošao, jer mogu da se sudare.
Nigde u svetu se ne sudaraju tramvaji, jer su pruge razdvojene, u Beogradu da se sudaraju. Napravili ste stajališta na Novom Beogradu. Došao vam Španac, brže rušite ta stajališta, 20 santimetara smo preterali. I vi pričate o evropskim standardima, i vi pričate o nečemu vrhunskom što će da se završi, o nečemu epohalnom što donosi ovaj zakon. Ko sme da vam veruje?
Dalje, da li ste vi ovde postavili na pravi način temu? Malopre smo čuli, mada mi nije jasno šta reče ovaj poslanik pre mene, da li se hvali, da li se žali što su na vlasti, ali dobro, sve je to u redu, žali se čovek, bio kod ministra Dulića, popio kaficu, sve mu brzo završeno, pa naravno, i treba da se hvali. Ali, da li shvatate jednu stvar? Danas su cene komunalnih usluga izuzetno velike za građane Republike Srbije, bez obzira koja je lokalna samouprava. Tamo gde je ušao privatnik sa vršenjem nekih komunalnih delatnosti, pričao sam, Kovačica, iznošenje smeća, u startu sedam puta skuplje. Ali, to je dobar posao. Zašto? Zato što se uspostavlja novi monopol.
Vi ovde čak i nemate rigorozne odredbe o kontroli cena komunalnih usluga. Zašto kažem da je zakon o kriminalnim delatnostima? Da li ste čuli Marića kako je objašnjavao kako to može jedan predsednik opštine na silu da progura neki posao i da dovede sve korisnike komunalnih usluga u bezizlaznu situaciju?
Vi nemate ovde ograničenja. Komunalne delatnosti su od izuzetne važnosti jer su nezamislive za određeni prostor u kolko se ne obavljaju, voda, kanalizacija, prevoz itd. Tu velika opreznost mora da bude prisutna.
Sve komunalne usluge u Srbiji, većina, dotiraju se od strane jedinica lokalne samouprave. Zašto? Zato što građani ne mogu da plaćaju komunalnu uslugu po tržišnim uslovima. Zašto ne mogu da plaćaju? Obećali ste da ćete da ih zaposlite. Otpustili ste ih. Obećali ste privatizacije, ima da im svane. Privatizacija znači gubitak radnog mesta.
Čuli ste Dulića, sve će da bude dobro posle ovog zakona, samo da uđemo još u EU. Nikada mi nećemo biti članovi EU, ne žele nas. Ali, idete sa nekom pričom, uspavankom, ako možete ponovo nešto da prevarite nekoga.
Proevropski koalicioni kapacitet, pa to vam je plavi most. Kao, svako ima koalicioni kapacitet, za 20 evra, za 30 evra. I to će da izvuče Srbiju iz ove krize. Zapetljavate još više ovu situaciju. Kaže – komunalna preduzeća su u katastrofalnom položaju. Vodite ta preduzeća 11 godina. Ko vam je kriv 11 godina, ko vam je smetao? Dobili ste donacije iz inostranstva. I to ste pokrali. Sada pričate – studija izvodljivosti, pa ovo, pa ono. Gde ortakluk može u Srbiji, da li ste normalni? Od ortačke kobile i mesto je kiselo. Dve opštine će da se dogovore oko deponije, oko ovoga, oko onoga. Jedan poginu zbog te deponije. Jedan dobio novo obezbeđenje, izgubio ono privatno obezbeđenje za deponiju i reciklažu sekundarnih sirovina.
Ovo je zakon o kriminalnim delatnostima. Svaki vaš predlog zakona je o kriminalnim delatnostima. Zašto? Da se ugradi neko. Prvo ulazi na mala vrata, a onda ceo sistem ne može da funkcioniše ukoliko se ne povećaju cene komunalnih usluga. Kako će da se reši? Ili subvencijom, da se cuca iz opštine, iz Republike ili prema potrošačima. Evo vam je šamarčina za gas. Naterali ste ljude, vrlo interesantno, samo na gas. To je džabe. Evo, otkazuju ljudi. Naterali ste ljude da pojure za one lizing varijante. Svaki drugi auto je vraćen. Naterali ste ljude da kupuju stanove, pa ste se setili, vi isplaćujete kamatu bankama, vi pomažete građaninu tako što subvencionišete deo kamate i dajete bankama i punite džepove bankama, a Srbija tone, siromaši, siromaši i uspavanka, samo što nismo ušli u EU. Usput izmišljate nove saobraćajne znake – zabranjeno tramvajima da se mimoilaze u krivini, epohalne stvari.
Glasate iz Bodruma. Oni koji su iz Bodruma glasali ili koji zastupaju tu teoriju, da li oni mogu nešto dobro da urade za ovu zemlju? Po definiciji ne mogu. Zato nećete imati podršku za ovaj zakon o kriminalnim delatnostima, bez obzira što ste prihvatili neke amandmane, kojima smo samo hteli da vam sredimo mentalno stanje, pošto smo videli da je nešto bolesno u ovom predlogu zakona.
Pomerite tu zamrznutu sliku o lepoj Evropi i EU. Pomerite tu sliku, više vam niko to ne veruje, 80% građana ne želi da čuje za EU. Odmah dobijaju gastritis, odmah ih boli stomak.
Zato što, kada se kaže – Evropska unija, to znači gubitak radnog mesta. To znači kriminalizacija društva do krajnje konsekvence. Danas je sve kriminalizovano u našoj zemlji. Evo vam kriminalizacije u ovom predlogu zakona. Vidi se između svakog reda šta je pozadina. Malopre sam vam pričao o Zakonu o održavanju stambenih zgrada. Poenta je nadziđivanje, dogradnja. Zašto? Pogledajte šta se radi po Beogradu. Idite kroz Rakovicu pa pogledajte. Ko to radi? Demokratska stranka, na čelu kolone. Priča o nepostojanju kanalizacije. Idite u Maričku ulicu da vidite, bespravno sagrađene zgrade, kanalizaciju ljudi sami napravili kada je to bio prigradski deo. Došlo po 50 stanova u stambenoj zgradi, kanalizacija više ne može da primi.
Šta oni privatnici u privatnim zgradama - plaćaju vodu, a kanalizacija neće da im dolazi. Kako neko može da bude korisnik vodovoda, a da istovremeno nije i korisnik kanalizacije? Kako su se ovi priključili? To treba Dulić da odgovori. To treba organi da odgovore. Vi pričate o nekom haosu. Jedanaest godina svakoga dana, samo razmišljate kakav haos da napravite i gledate da sludite ovaj narod, da sutra na izborima odluči kravata. Hvala gospodine Novakoviću što ste me saslušali.