Hvala puno. Pre par dana smo od premijera čuli da se dogodio jedan istorijski događaj, odnosno da smo uspešno probili led prodajom državnih hartija od vrednosti na stranom tržištu. U međuvremenu smo od strane MMF dobili novi sporazum iz predostrožnosti kojim je Srbiji obezbeđen kredit od milijardu evra, pa nas je pre izvesnog vremena i potpredsednik Vlade obavestio da će Svetska banka Srbiji uplatiti 200 miliona dolara i tako sve to pređe nekim svojim tokom, a imamo i ovo danas o čemu razgovaramo i šta je problem? Problem je taj što u isto ovo vreme, dakle svi državni zvaničnici guverner Narodne banke, predsednik Fiskalnog saveta uporno se trude da javnost ubede kako taj javni dug nije prešao zakonsku crvenu liniju od 45% BDP, kako nije prekršen zakon o budžetskom sistemu itd, itd.
Međutim, na opštu žalost, stvarnost u vezi sa spoljnom zaduženošću zemlje, sa veličinom javnog duga je znatno nepovoljnija nego što to predstavnici države ističu ili žele da u to ubede javnost. Ono što je evidentno to je da se u poslednjih nekoliko godina država zaista značajno zadužila i to kako u devizama, tako i u dinarima i po svim objektivnim računicama, naravno da spada u visoko zadužene zemlje, jer njen spoljni dug je de fakto prešao onu kritičnu granicu.
Ono što takođe želim ovom prilikom da istaknem, to je da je jako bitno naglasiti, da o kakvom god dugu da govorimo, bilo da je reč o spoljnom ili unutrašnjem javnom dugu, sve te cifre koje se iznose, opet kažem od predstavnika vlasti koji pokušavaju da nas ubede da to nije tako crno kao što jeste, se uglavnom iskazuje bez ikakvog iznosa kamata koje ih prate. Ako se ima u vidu činjenica da je spoljni dug Srbije, trenutno negde oko 24 milijarde evra, da je opterećen nekom prosečnom kamatnom stopom od 5% i da se, recimo, u narednih deset godina neće menjati iznos spoljnog duga onda je jednom prostom računicom lako zaključiti da je samo za kamate potrebno obezbediti negde oko 12 milijardi evra. Tako da u principu znači to da ukupan spoljni dug sada zapravo jeste oko 36 milijardi evra ili 51 milijardu dolara, kako je kome lakše ili teže da zapamti, što u principu znači da svaki građanin Srbije jeste dužan negde oko pet hiljada evra.
Zbog svega ovoga je stvarno ekonomski neopravdano i neracionalno novo zaduživanje, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, pogotovo ako se ta dobijena sredstva u celini ili većim delom potroše preko budžeta. U tom slučaju novo zaduživanje u inostranstvu je nemoralno, naravno sredstva se potroše, dug se prenosi na buduće generacije, a možda je i pravo pitanje kako se taj novac uludo potroši ako je toliko ekonomskih stručnjaka sedelo u raznim vladama Srbije, uz to stalno su nas kontrolisali MMF i Svetska banka i mnoge druge međunarodne institucije, a ipak smo nažalost kao država gde jesmo danas. Zahvaljujem se.