Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Ovaj amandman, koji je izazvao i neke šire polemike, u principu, jeste jedan od mnogih koji su mogli da budu podneti na ovakav predlog zakona o igrama na sreću, jer samo iskazuje jedan opšti stav SRS u pogledu ovakvog zakonskog rešenja i generalno u pogledu nekih tržišnih uslova koji vladaju u Srbiji, a pri tom mislim na monopolski položaj, u konkretno slučaju Državne lutrije Srbije.
Naravno, složićemo se svi da organizovanje igara na sreću jeste delatnost od javnog značaja i da je opšti interes i priređivanje igara pravo države i u našem konkretnom slučaju je to pravo preneto na Državnu lutriju Srbije.
Ono što smo želeli ovim amandmanom i prilikom one rasprave u načelu da ukažemo, pre svega i kolegama u Narodnoj skupštini, a svakako i javnosti koja prati prenose zasedanja Narodne skupštine, jeste da se očigledno zanemaruje jedna jako bitna činjenica, a to je da onaj ko zarađuje od tih nagradnih igara mora da ima i odgovornost ukoliko se desi nešto loše.
Kada je pre izvesnog broja godina donet Zakon o igrama na sreću, mnogo stvari se desilo u nekom lošem pravcu. Danas, pri kraju 2011. godine, a u međuvremenu smo imali Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, čini mi se da opet suštinski nećemo regulisati probleme koji su evidentni u ovoj oblasti. Ako se govori o jednoj vrsti objektivne odgovornosti i ako se dobro zna u čijoj nadležnosti jeste ovaj problem, odnosno organizacija igara i profit koji i te kako može da bude veliki iz dobro organizovanih igara, onda mora da postoji uređena zakonska obaveza i odgovornost da se snose posledice za sve što se u vezi sa tim desi.
Naravno, osnovni problem u Srbiji u protekloj deceniji jeste činjenica da je nekako ta odgovornost izostajala, ne samo kada je reč o ovoj oblasti, nego i mnogim drugim i nema potrebe da posebno podsećam javnost na sve ono što je obeležilo protekli period, o raznoraznim sumnjivim radnjama koje su obeležile sve ono što je vezano za igre na sreću, pa one famozne SMS igre na sreću itd, itd, za ona javna govorkanja o tome da zapravo pravih dobitnika i nema, nego da se pojedinci jave i odglume u neku ruku dobitnike za naravno znatno manji iznos novčanih sredstava nego što je to zvanično bilo saopšteno.
Kažem opet, rezultat svega toga jeste da praktično nikada nije bilo nikakve odgovornosti. Jedino što se desilo jeste da je nekih mesec dana nakon završetka ove čuvene RTS licitacije Državna lutrija je saopštila da je zahvaljujući svojim kontrolama i metodama protiv prevara, a koje između ostalog u razlozima za donošenje ovog predloga zakona i stoji da nisu baš bile na potrebnom nivou, da je otkrila moguće zloupotreba kada su u pitanju SMS igre. Epilog je bilo hapšenje 14 lica.
Šta je država uradila u smislu kvalitetnog zakonskog rešenja? U principu, ne mnogo toga ili, ako bih hteo da budem konkretniji, praktično ništa, jer očigledno da je ovim inovacijama koje su unete u novi Predlog zakona o igrama na sreću praktično smo došli dotle da ćemo ugasiti domaće industrije igara na sreću i kao posledica svega toga biće i gubitak velikog broja radnih mesta. Najdrastičniji primer šta može da se desi sa nekom delatnošću ako se uslovi poslovanja ne prilagode realnim okolnostima jesu, između ostalog, i tombule, takođe u nadležnosti o kojoj sam govorio, jer podatak da ih je bilo oko 300 pre samo šest godina, pa onda donošenje novog Zakona o igrama na sreću, koji je još uvek u primeni, taj broj je vrlo brzo spao na svega devet i po svemu sudeći ni one neće opstati. Naravno, tu se javlja problem ili pitanje sa ljudima koji su bili zaposleni, koji su u tim legalnim tokovima usmeravali određeni deo svojih poreskih prihoda puneći budžet Republike Srbije.
Ukazivali smo i u raspravi u načelu da Državna lutrija Srbije praktično uzimanje monopola na privređivanje određenih vrsta igara na sreću i prisvajanje nekih drugih vrsta igara na sreću praktično samo dodatno otežava položaj privređivača, konstantno se smanjuju poslovne mogućnosti i broj vrsta igara koje mogu da privređuju.
O tome koliki je zapravo značaj ostalih privređivača na prihode koji budžet ostvaruje od naknada koje su propisane Zakona o igrama na sreću, a na kraju krajeva, i predlagač ovog zakona ističe da će ovakvom zakonskom regulativom upravo u tom smislu doći do pozitivnih pomaka, do povećanja prihoda u budžet Republike Srbije pokazuje činjenica da je recimo prošle godine njihovo učešće iznosilo 47% od ukupnih prihoda po navedenom osnovu. Ako se ova činjenica ima u vidu, onda je svakako i jedno logično pitanje koje se nameće, a to je – zašto su ti isti ljudi ostali van postupka izrada ovog novog predloga zakona igrama na sreću?
Konkretno ovaj član o kome smo sada govorili tiče se organizovanja igara na sreću putem telekomunikacija. Javnosti je to predočeno, ali nije zgoreg ponoviti još jednom da u proteklih više od šest godina Državna lutrija Srbije je imala monopol na organizovanje igara na sreću putem telekomunikacija.
Međutim, to pravo nije koristila pri čemu se šteta od nekorišćenja po raznim osnovama procenjuje na oko 100 miliona evra. onda je pre godinu dana to pravo preneto na jednog stranog privređivača i to na način koji nije tipičan za predsednika aktuelnog režima, dakle nije bilo transparentno, nije bilo konkursa, tendera, javnosti su ostali uslovi, a ono što je zapanjujuće to je da domaći privređivači nisu bili čak ni obavešteni, a kamoli da im je ponuđen određen vid saradnje. Sada se na neki način taj monopol formalno smanjuje. Međutim, suštinsko pravo na privređivanje igara na sreću preko interneta je lutriji dodeljeno bez ikakvih uslova, odnosno direktno, dok za sve ostale će biti naknadno propisani.
Takođe, ono o čemu bih želeo da govorim to je da se ta poreska stopa drastično razlikuje, jer je propisana na pet procenata za kazino igre koje lutrija već privređuje u saradnji sa inostranim kompanijama, a čak 15% za sportsko klađenje, što je takođe još jedan neprimeren i nezabeležen slučaj u svetskoj praksi.
Ovaj zakon je u principu doveden u kontekstu oporezivanja. Tu se sada nameće jedno prosto pitanje – da li će se ti prihodi koji će se na ime oporezivanja povećati, kako vi tvrdite, kroz ovaj zakon o igrama na sreću, da li će povećanje prihoda u toku naredne godine biti dovoljno da se uopšte pokriju čak i neke osnovne stvari u budžetu tipa kursnih razlika ili ne znam već čega, koje se plaćaju po raznim osnovama iz budžeta? Na kraju krajeva, koliki su to prihodi koja će država kroz ovakav zakon inkasirati uopšte? Pretpostavljam da je to valjda nešto što je normalno i što je logično bilo da prilikom predlaganja zakona ponuđač dostavi i takvu vrstu analize.
Suštinski, ponoviću stav SRS, za bilo kakvu korist i efekat od ovakvog zakona o igrama na sreću mislim da suštinski građani, čak ni oni koji su na tržištu ove oblasti, neće imati, osim možda čak i štete, jer će se dodatno oporezivati.
Ono što bih još hteo u okviru ovog vremena koje imam kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe da istaknem je činjenica da pored proširivanja monopola očigledno je da je nelogičnija i najdrastičnija promena u Predlogu zakona o igrama na sreću, taj novi sistem taksi i nadoknada i poreskog opterećenja, jer se do sada nije dogodilo u nekoj delatnosti da jedan propis poveća takse ili naknade tri puta, kao što je slučaj sa ovim.
Evo konkretnih primera. Procenat naknade za sportsko klađenje je povećan sa 5% na 15% što, uz promenjenu poresku osnovicu, čini povećanje od realnih 50%. Istovremeno druga potpuno nelogična odredba je ta da se svaki šalter kao uplatno-isplatno mesto posebno oporezuje, kao zaseban lokal, a ne cela kladionica kao uplatno mesto, što je inače svetska praksa. Obzirom na to da u tim kladionicama postoje prosečno dva šaltera, računicom se dođe da je to povećanje od nekih 200% i zajedno sa ovom prethodnom odredbom ukupno oko 300%.
Šta je onda posledica ovakvog zakona koji će, pretpostavljam, biti usvojen voljom vladajuće većine? To je da će priređivači biti prinuđeni da smanje broj šaltera, da otpuste višak radnika, da drastično smanje brzinu, a samim tim i kvalitet usluge, odnosno komfor igrača. Od ovako nekologičnih odredbi štetu može imati jedino država, otpušteni radnici i nezadovoljni korisnici usluga.
I dalje pokušavam, ali ne uspevam da pronađem koji će to biti pozitivni efekti zakona o igrama na sreću, a pogotovo mi se čini da neće biti to što je navedeno – da će doprineti tome da se podigne nivo društvene odgovornosti, pa čak i na te evropske direktive, na koje se vrlo često pozivate. Voleo bih da znam da li postoje neki propisi u EU koji bi mogli da budu osnov za kršenje propisa i prava kojim se jemči sloboda preduzetništva. Očigledno da se ovakvim zakonskim odredba upravo to čini.
Malopre sam pomenuo igre na sreću putem SMS i SMS lutrije. Ono što me sada kao građanina interesuje, to je da li na neki način postoji mehanizam i da li je to moglo da bude inkorporirano u ovaj predlog zakona, mehanizam kojim bi svi oni koji su neposredni igrači mogli da ostvare uvid u to koliko se tu prikupilo, odnosno koja su pravila igre pod kojim se odvijaju takve lutrije. Potpuno je neprihvatljivo da se donosi jedno ovakvo rešenje koje očigledno ide samo na štetu onih koji učestvuju u igrama na sreću. Cilj je jedini da se poveća udeo poreza, da se poveća zarada organizatora, ali narodski rečeno, šteta igrača je povećana, zahvatanjem države i onih koji se bave organizovanjem ovih igara.
I na kraju sam zakon ne sadrži ni pravdu ni logiku. Motivisan je tako da država za sebe zadrži najveći deo od onoga što ulože igrači na sreću ili oni koji žele da se kockaju, a takvih je nažalost u ovoj državi sve više i više. Mislim da je u ovom trenutku neprihvatljivo donošenje jednog ovakvog predloga zakona pogotovo što očigledno neće ispraviti brojne nedostatke koje je pokazao prethodni i čini mi se da neće rešiti, odnosno da neće svakako podići nivo društvene odgovornosti za sve one nedaće sa kojim se u ovom periodu suočavamo i kao država i kao društvo. Zahvaljujem se.
