Gospodine Milivojeviću, povredu Poslovnika mogu da uradim samo ja. Dakle, niko drugi ne može da povredi Poslovnik, ali može da ga zloupotrebi narodni poslanik koji u svom nastojanju da dobije reč reklamira pogrešan član.
Dakle, član 103. ne može biti nikad po tom osnovu. Ne može postojati povreda Poslovnika a 103. i 104. jedno s drugim nemaju ama baš nikakve veze. Molim vas da ne zloupotrebljavate pravo koje Poslovnik omogućuje u slučaju da predsedavajući stvarno povredi Poslovnik, jer time ta oštrica gubi na značaju i pretvaramo Skupštinu i brbljaonicu koju dozvoliti neću.
Pravo na repliku ima gospodin Dragan Stevanović.

Slažem se sa mojim kolegom Milivojevićem da dobro da jedna država ima ovakvu stranku u opoziciji što ima nekoga ko će pričati o pljački kriminalu i neodgovornosti vlasti čiji je on deo. Gospodine Milivojeviću, nije loše što smo mi opozicija ...

Samo bez ličnog obraćanja, molim vas.

Izvinjavam se. Vidite gospodine Novakoviću, nije loše što smo mi u opoziciji, ali opasno je što su oni na vlasti. Pokušaću samo u ovih dva minuta da nabrojim nekoliko stvari koje su ovako ordenje aktuelnog režima. Tu su vam, recimo, Bojan Krišto, pa pljačke u JAT, pa u "Putevima Srbije", pa Bojan Krišto, pa Difenz Roud, pa Marija Rašeta Vukosavljević, pa Goran Novaković, pa Goran Pitić, pa Aleksandar Vlahović, pa Miodrag Kostić šećerane, pa Dragoljub Marković Krmivo-produkt, itd, itd. Mislim, mogu još da nabrajam, cementare, šećerane, pivare, Sartid u Smederevu, itd, itd. To su sve vaših ruku dela. Nemojte SRS da stavljate na teret zavlačenje ruku u javni sektor i u džepove. Vi o tome nekome pričate? Govorim sada da je samo za prvih šest meseci ove godine u 13 javnih nabavki prepoznata krađa od 14 miliona evra. Kakve veze sa tim ima SRS? Za ovo se optužuju ili na teret im se stavlja odgovornost direktorima koje ste vi postavili, a ne SRS. Zamislite da toliko pokradenog novca vama se to stavlja na teret kao prekršaj.
Prema tome, nemojte SRS da optužujete za lopovluk, raščistite lopovluk u svojim redovima, da bi i SRS i građanima koji glasaju za vas jednog dana bilo lakše. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Reč ima gospodin Jeremić, koji je i ovlašćeni predstavnik.

Hvala puno. Pre par dana smo od premijera čuli da se dogodio jedan istorijski događaj, odnosno da smo uspešno probili led prodajom državnih hartija od vrednosti na stranom tržištu. U međuvremenu smo od strane MMF dobili novi sporazum iz predostrožnosti kojim je Srbiji obezbeđen kredit od milijardu evra, pa nas je pre izvesnog vremena i potpredsednik Vlade obavestio da će Svetska banka Srbiji uplatiti 200 miliona dolara i tako sve to pređe nekim svojim tokom, a imamo i ovo danas o čemu razgovaramo i šta je problem? Problem je taj što u isto ovo vreme, dakle svi državni zvaničnici guverner Narodne banke, predsednik Fiskalnog saveta uporno se trude da javnost ubede kako taj javni dug nije prešao zakonsku crvenu liniju od 45% BDP, kako nije prekršen zakon o budžetskom sistemu itd, itd.
Međutim, na opštu žalost, stvarnost u vezi sa spoljnom zaduženošću zemlje, sa veličinom javnog duga je znatno nepovoljnija nego što to predstavnici države ističu ili žele da u to ubede javnost. Ono što je evidentno to je da se u poslednjih nekoliko godina država zaista značajno zadužila i to kako u devizama, tako i u dinarima i po svim objektivnim računicama, naravno da spada u visoko zadužene zemlje, jer njen spoljni dug je de fakto prešao onu kritičnu granicu.
Ono što takođe želim ovom prilikom da istaknem, to je da je jako bitno naglasiti, da o kakvom god dugu da govorimo, bilo da je reč o spoljnom ili unutrašnjem javnom dugu, sve te cifre koje se iznose, opet kažem od predstavnika vlasti koji pokušavaju da nas ubede da to nije tako crno kao što jeste, se uglavnom iskazuje bez ikakvog iznosa kamata koje ih prate. Ako se ima u vidu činjenica da je spoljni dug Srbije, trenutno negde oko 24 milijarde evra, da je opterećen nekom prosečnom kamatnom stopom od 5% i da se, recimo, u narednih deset godina neće menjati iznos spoljnog duga onda je jednom prostom računicom lako zaključiti da je samo za kamate potrebno obezbediti negde oko 12 milijardi evra. Tako da u principu znači to da ukupan spoljni dug sada zapravo jeste oko 36 milijardi evra ili 51 milijardu dolara, kako je kome lakše ili teže da zapamti, što u principu znači da svaki građanin Srbije jeste dužan negde oko pet hiljada evra.
Zbog svega ovoga je stvarno ekonomski neopravdano i neracionalno novo zaduživanje, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, pogotovo ako se ta dobijena sredstva u celini ili većim delom potroše preko budžeta. U tom slučaju novo zaduživanje u inostranstvu je nemoralno, naravno sredstva se potroše, dug se prenosi na buduće generacije, a možda je i pravo pitanje kako se taj novac uludo potroši ako je toliko ekonomskih stručnjaka sedelo u raznim vladama Srbije, uz to stalno su nas kontrolisali MMF i Svetska banka i mnoge druge međunarodne institucije, a ipak smo nažalost kao država gde jesmo danas. Zahvaljujem se.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslani Zoran Krasić. Izvolite.

Gospodine Novakoviću, da sada malo to orijentišemo povodom ovog zakona. Zakon ima četiri člana. Srpska radikalna stranka  je podnela četiri amandmana. Svi amandmani se odnose da se briše.
Ovaj četvrti član odnos se na dan stupanja na snagu ovog zakona. Pravno-tehnički, korektno je napisan, osmog dana od dana objavljivanja, međutim, i ovaj amandman deli sudbinu prethodnih amandmana i zato se navodi "briše se".
Samo da se setimo na kom smo predlogu zakona – Predlog zakona o regulisanju odnosa između Republike Srbije i dužnika, korisnika javnih sredstava za preuzete obaveze po inostranim kreditima, odnosno zajmovima i ovo je treći zakon u nizu. Molim vas, prethodno su bila doneta dva zakona kojima su se regulisale te obaveze i ovo je treći gde treba da se očiste bilansi ovih javnih preduzeća, jer država je uvek garant za obaveze javnih preduzeća po osnovu zajmova, inostranih kredita, ali u ranijem sistemu uvek su bile neke banke posrednici između inostranstva i javnih preduzeća i sad se čiste tu bilansi - Železnica Srbija, putevi Srbije, Klinički centar Srbije, Radio Jugoslavija, Fond za razvoj Republike Srbije, malo je čudno ili Građevinski fakultet u Subotici. Pravno-tehnički korektno urađeno, ali otvoren je ambis sa pitanjima na koja ne postoje odgovori.
Pravim kontinuitet sa prethodna dva zakona i onda dolazim u jednu veliku dilemu. U tom sistemu otpisivanja obaveza i u tom sistemu preuzimanja svih obaveza da to bude na račun i na teret Republike Srbije, njenog budžeta. Mi dolazimo u situaciju da vi ovakvim Predlogom zakona nama šaljete poruku da mora da se podvuče linija i da se pitanje odgovornosti reši, kako pitanje odgovornosti onih koji su bili u ovim javnim preduzećima, tako i pitanje odgovornosti onih koji su bili u poslovnim bankama, a danas kompletno ta tema može da se reši jer je fokusirana na jednu tačku. Ta tačka se zove Agencija za osiguranje depozita. Tu postoje obaveze između banaka garanta i banaka koje su nastupale pred inostranstvom. U tom celom rasplitanju danas smo, zahvaljujući proevropskoj politici od 2000. godine do danas, došli u situaciju da imamo Poštansku štedionicu i Srpsku banku kao dve banke gde 96% akcija drži Republika Srbija. Komercijalna banka Beograd i Čačanska banka, gde država ima 42,5 odnosno 28%, ostatak je koprodukcija sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Imamo i Kredit banku, Agro banku, Privrednu banku Beograd i Jubmes banku, gde je Srbija vlasnik od 15 do 20%.
Znači, pitanje odgovornosti je sastavni deo ovog predlog zakona. Nije ovo tehnički propis kako da se čiste bilansi.
Gospodine Novakoviću, na zahtev poslanika DS, pošto stalno dobacuju da treba da pričam o KiM, samo da vam skrenem pažnju, pitanje KiM, od preambule do poslednjeg člana Ustava Republike Srbije, nije samo nacionalno, državno, političko, socijalno, nego i ekonomsko.
Može Boris Tadić da se odriče onoga što ima kao svoje, ali ono što je nacionalno bogatstvo i ekonomski potencijal Republike Srbije i građana Republike Srbije, a slučajno se prirodnim sklopom okolnosti nalazi na teritoriji KiM, ne može olako da se postupa. Možete da poklonite svoje zbog zamrznute slike, fatamorgane EU na dohvat ruke.
Zašto vam skrećem pažnju da ovaj zakon neminovno otvara i pitanje odgovornosti? Gospodine Novakoviću, sada ću nešto da pročitam, vama je to sigurno poznato. Nagradno pitanje – šta je zajedničko kod "Bačka" a.d. u restrukturiranju "Sivac", "Dolovo" a.d. Dolovo, "Vojvodina" a.d. Starčevo, "Mala Bosna" u restrukturiranju iz Male Bosne, "Agro Bačka" iz Sombora, "Seme Tamiš" iz Pančeva, "Jadran" Nova Gajdobra, "Sedmi juli" Sirig, "Mladi borac" Sonta, "Omoljica" iz Omoljice, "Bratstvo i Jedinstvo" Neuzin? Šta je drugo zajedničko? U svim ovih 11 a.d. predsednik i članovi Upravnog odbora su isti ljudi - Dragan Milivojčević, Vuk Delibašić, radnik Agencije za privatizaciju, Vladimir Bubanja, radnik Agencije za privatizaciju.
U svih 11, možda sam ja nešto pogrešio, gospodine Novakoviću, možda me je krivo informisao moj izvor iz Agencije za privatizaciju, proverite ovo. Kakve ovo veze ima sa ovim? E sad ću da vam objasnim. Pa slični eksperti su i ovo rasturili, slični eksperti. Da li su oni u sukobu interesa? Samo da vas podsetim. Jedanaest godina ste na vlasti, podsećam vas 5. oktobra je 6,5 milijardi maraka bilo na granici, samo se čekalo da se preliju preko granice.
Uvešćete red u javnim preduzećima. Železnica Srbije, kakav red? Šta je tamo u redu? Ljudi, zašta se vi uvatite, to se osuši. Juče sam vam objašnjavao, vi ste izmislili novi saobraćajni znak – zabranjeno mimoilaženje tramvaja u krivini jer mogu da se sudare. Kada je DS na vlasti samo se tada sudaraju tramvaji kada prolaze jedan pored drugog. Nije smešno, vi ste promovisali princip da može iz Turske, iz Bodruma da se glasa. Iz Bodruma ste glasali da bi izabrali guvernera 2003. godine. Vi ovde hoćete samo da završite posao, čistite bilanse. Kada se očiste bilansi ima da svane Železnici Srbije. Koliko znam, imate dva krivična postupka za Železnice Srbije. Koliko imate za puteve Srbije? Imate indeks, imate onu vodoinstalatersku aferu iz Kruševca. Niste rešili Gorana Kneževića vašeg. Nije više vaš, odrekli ste ga se? Kada je uzimao pare, bio je vaš. U trezoru su našle pare za koje kaže da su to pare DS za skrivene kampanje, isto kao HDZ, ali je problem samo u tužiocu. Sada je Zaogrka ovde, ne sme ona. Ne sme da se uradi. Potpuno je isti ambijent.

Gospodine Krasiću, vrlo dobro znate da nije ni lepo ni pristojno pričati o sudskim postupcima koji su u toku.

Gospodine Novakoviću, nije lepo i pristojno da vi mene prekidate, s obzirom da sam tri puta u mom govoru rekao da vi koji budete glasali za ovaj zakon neminovno prozivate Vladu da donese još jedan propis na osnovu koga treba da se otvori pitanje odgovornosti.
Odmah da vam kažem, ove obaveze su još pre 1980. godine, konkretno. Ali, morate da otvorite pitanje - gde su te banke kao garanti? Kakvo je to bankarsko poslovanje? Šta je sa imovinom banaka u stečaju? Šta je sa ostalom imovinom? Ko je napravio tuđe banke na imovini banaka u stečaju? Morate to pitanje da otvorite. Vi otvarate to pitanje. Ovim predlogom zakona vi otvarate to pitanje. Ukoliko ne otvorite ovo pitanje, onda ne treba niko da izmiruje obaveze po osnovu kredita i zajmovi prema inostranstvu, jer je tu Vlada Republike Srbije kao dobra nona za sve, ali ne ona da bude dobra nona, nećete to svojim parama Dulić, koji je pobegao, ili Đelić sa one njegove dve kese, nego svi poreski obveznici ima da saniraju.
Da znate, po osnovu ovakvih kreditnih aranžmana mnogo veće obavezu su po osnovu kamata, nego po osnovu glavnice. I da vam skrenem pažnju na ova jedanaestogodišnja zaduženja Republike Srbije, koja su dostigla sada 27 milijardi evra, šta sve treba da se rodi u ovoj zemlji da bi se ispunila ta obaveza, a vi - zamrznuta slika, lepo EU, e samo što nismo ušli. Ma nikad nećemo biti članovi EU. Nikad nećemo biti u NATO-paktu. Probudite se, istreznite se. Ta priča je propala.
Gospodine Novakoviću, sutra mislim da vam donesem tekst peticije, pošto SRS skuplja potpise građana koji su protiv ovog samoubilačkog puta ka EU i ja, Boga mi, računam na vas, da ćete vi da potpišete tu našu peticiju, da se priključite, jer 80% građana Republike Srbije potpisuje tu peticiju. Hvala vam.