Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Gospodine ministre, razumem da ne možete da odstupite od teksta, tj. od izmena i dopuna Zakona o oplemenjivačima biljnih sorti. Apsolutno vas razumem, jer ovo je tražila Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti i STO, čije nismo članica. Ovakav tekst mora da ostane iz prostog razloga, zato što ovaj UPOV ili ova Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti traži te uslove, traži takav tekst. Mi pri tome tekstu moramo da ostanemo, kako sam vas razumeo.
Želeo sam da vas pitam, gospodine ministre, da li se kuća gradi od krova ili počinje od temelja, zato sam uporan u ovome, da objasnim da i ovde u Srbiji ima stručnjaka koji mogu da učestvuju u građenju nekih zakona ili izmene i dopune zakona, bez obzira što nismo u EU, ali moraju da nas priznaju kao vrhunske stručnjake u stvaranju i oplemenjivanju sorti koje sam nabrojao, počev od kukuruza, pšenice, suncokreta, soje, šećerne repe, voća, šljiva itd.
Ako je to uslov, ako je preduslov ulaska Srbije u UPOV ili u STO, onda vas razumem zbog čega ne želite u amandmanu gde pravim jedan red prirodni. Majka priroda je tako uradila od onoga što je nekada bila obična biljčica za koju se nije smatralo, mislim na suncokret, da od nje čovek može da živi i da bude jedna od osnovnih hrana. Oplemenjivanjem, jer je prvootkrivena, se stvara i unapređuje. To je suština zbog čega želim da vam ukažem, mada se u obrazloženju spominje tek 1961. godina. U obrazloženju koje ste nam dostavili stoji – Zakon o potvrđivanju Međunarodne konvencije o zaštiti novih biljnih sorti itd, Republika Srbija je ratifikovala Međunarodnu konvenciju o zaštiti novih biljnih sorti, donete u Parizu 2. decembra 1961. godine. Da vas podsetim nešto, šta je sa Konvencijom koja je zaključena još 22. novembra 1928. godine u Parizu? Znači, spominjala se još 1928. godina. Spominje se nešto za šta smo uvek bili tu, sada nismo zato što tako neko želi da nismo još ili neko možda žuri da bismo tamo bili što pre.
Mislim da ste svesni da morate da ispoštujete ovo. Ako se usvoji tekst ovakav kakav jeste i predočen nama, ako ne bude urađen, ništa, nema UPOV, nemamo članstvo u UPOV, nema u STO itd. Ali, ako već stvarno mislite ovde da ostanete i da ostane ovako kako je predloženo, a ovo je prepisan zakon 2009. godine od Francuske. Ukazivali smo i tada da ima tih propusta, da će doći taj zakon za godinu-dve dana, sećam se dobro, kad bismo imali stenogram videli biste da tamo piše da će doći do izmena, jer uvek onaj ko predlaže, traži nešto novo i za sebe. Onaj ko je članica mora nešto i da trpi. Ovog puta mi trpimo samo zbog toga što neko ne želi iz EU ili iz te Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti, da bude usvojeno nešto iz Srbije, a to je amandman poslaničke grupe ili moj amandman što se tiče izmene i dopune Zakona o oplemenjivačima biljnih sorti. Hvala.

Iskorišćeno je vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe i dva minuta od vremena poslaničke grupe.
Pre nego što pređemo na pretres amandmana na član 3, na osnovu članova 90. i 87, želim da obavestim Narodnu skupštinu da će uobičajena pauza od jednog sata biti određena kada završimo pretres u pojedinostima Predloga zakona koji je u toku i onda u popodnevnom delu, nakon pauze od jednog sata, otvorićemo pretres u pojedinostima 16. tačke dnevnog reda, odnosno Predloga zakona koji je nakon završetka pretresa u načelu jedini o kojem možemo da vodimo pretres u pojedinostima.
U skladu sa članom 87, ukoliko bude potrebe, radićemo i posle 18:00 časova.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Radimo samo 16. tačku nakon pauze?)
Izvinjavam se, 16. i 17. tačka.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin. Izvolite.

Kolega Vitomir Plužarević je podneo amandman na član 3, a u starom zakonu je to član 7. stav 2. tačka 2) i 3) – menjaju se i glase.
Gospodine ministre, ovde mi nešto upada u oči. Verujte, iz dobre namere želim da pojasnim zašto i zbog čega je izbačen ovaj deo ili je došlo tamo do nekog novog zakona, Francuzi pisali, pa sada piše možda Nemačka ili nije Nemačka, možda neka druga članica EU. Ne znam zašto? Zato smo i predložili da se član 3. briše, zato što ovaj postojeći je jasniji, a ovde se daje ono za šta mi imamo crv sumnje oko ovog zakona, jer baš ova organizacija kojoj težimo da budemo, da bi mogli da budemo ravnopravni što se tiče i učestvovanja nas u svetskoj trci u prodaji raznih semena kao proizvođača, mislim na Međunarodnu uniju za zaštitu novih biljnih sorti i sada kada pročitam, izbacujete član 2. i 3. stari.
U članu 2. stoji ovako – ugovorom između privrednih društva povezanih kapitalom, gde je jedno od tih privrednih društava većinski vlasnik ili između privrednih društva koji su u većinskom vlasništvu većeg privrednog društva. Pogledajte koje su sada izmene. Kaže se, ugovorom o otuđenja materijala sorte između privrednih društava povezanih kapitalom gde je jedno od tih privrednih društava vlasnik drugog ili između privrednih društava koja su u vlasništvu trećeg privrednog društva, pod uslovom da otuđenje materijala sorte nije u svrhu korišćenja sorte.
Verujte, kaže Bečej, berber. Izvinjavam se, ali tako mogu da protumačim. Verujte mi, imate već nešto u ovom starom članu 7. stav 2. tačka 2) i 3) i dodajete nešto. Pogledajte član 3. u starom zakonu – ugovorom na osnovu koga se u ime oplemenjivača reprodukcione ili urbani materijal proizvodi, reprodukuje, umnožava, kondicionira ili skladišti, pod uslovom da oplemenjivač zadržava isključivo pravo na dobijeni reprodukcioni ili urbani materijal ili njihove proizvode i da taj materijal odnosno proizvodi nisu otuđeni, s tim što mogu biti korišćeni za proizvodnju druge hibridne sorte, ali bez otuđenja reprodukcionog ili urbanog materijala hibridne sorte. To je u starom zakonu.
Ne vidim zašto je ova tačka 3) loša. Da biste je skratili novim izmenama i dopunama zakona i napisali samo kratko i jasno. Po vama, ugovor na osnovu koga se u ime oplemenjivača umnožava reproduktivni materijal sorte i na osnovu koga se vlasništvo umnoženog materijala vraća oplemenjivaču.
Opet pravite dobro nekome tamo, pravite dobro. Vi morate to da uradite, svestan sam, da bismo ušli u UPOV, svestan sam da je to opšta činjenica, jer rekao sam, moramo da napravimo i mi trku i da se pojavimo na svetskoj pijaci. Samo, mi smo neravnopravni, iz prostih razloga zato što ste baš ovaj konkretno član 3. toliko uprostili da bi nekome bio dostupniji, a u starom Zakonu o oplemenjivačima biljnih sorti je dosta to jasnije i sveobuhvatnije i nema propusta. U ovom članu 3. starom nema propusta. U ovome ima. U ovome može između redova malo da se pročita.
Opet, ponavljam, niste vi to pisali. Jedan je pisao, pouzdano, ovaj od 2009. godine Zakon o oplemenjivačima biljnih sorti, Francuzi, ali nisam došao do saznanja ko je ovu dopunu izvršio. Na osnovu čijeg predloga?
Zato smatram da bi trebalo amandmane koje predloži poslanička grupa SRS i moje uvažene kolege prihvatiti, jer smatram da su prihvatljivi. Zato i tražimo da se brišu ove nove izmene i dopune zakona. Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Dušan Petrović.

Čitajući ove stavove, svi su mogli da vide da se radi o jednom tehničkom uređenju odnosa između različitih učesnika u ovom postupku i u ovoj proceduri. Stvar nije u životu toliko komplikovana. Život ima različite manifestacije i propisi uređuju stvari do one mere do koje zakonodavac proceni da je korisno i potrebno da budu uređeni.
Mi smo 2009. godine imali određenu formulaciju. Ispostavili se da ta formulacija ne korespondira načinu na koji je ovaj institut uređen u Međunarodnoj konvenciji koju smo mi ratifikovali. Dakle, mi svoj pravni poredak usklađujemo, harmonizujemo, upodobljujemo sa opštim pravilima koja su uspostavljena ovom međunarodnom konvencijom. Ponovo ću reći, ista ovakva formulacija je u ruskom zakonodavstvu, ukrajinskom zakonodavstvu i siguran sam da ne postoji nikakva opasnost za naš nacionalni interes kada budemo i mi i ukoliko ovaj parlament bude ovakvu formulaciju usvojio.
Ponoviću ono što sam rekao i pre 10-ak minuta. Međunarodne konvencije, kada uređuju određeni sistem, između ostalog imaju jednu blagotvornu posledicu, a to je da svi koji su u tom sistemu su korisnici mogućnosti da na isti način tumače institute koji u tim konvencijama postoje. U međunarodnim odnosima to je dosta teško zbog jezičke raznolikosti, nije lako tumačiti, ne bi postojali sudovi, ne bi postojao pravni fakultet, da je jednostavno tumačiti zakone koje usvoje parlamenti po svetu i podzakonska akta. Koliko je teže kada je potrebno tumačiti propise koji sa jednog jezika moraju da budu prevedeni na drugi jezik i šta je sve neophodno učiniti da dobijemo pravo značenje svih tih termina?
Nemam nameru dalje da diskutujem o tome, nego hoću da kažem da ovo harmonizovanje sa Međunarodnom konvencijom, u stvari dovodi do toga da ćemo mi u Srbiji ovde imati mogućnost da svi koji su zainteresovani, svi koji imaju licence na ovu vrstu proizvoda, da budu zaštićeni tako što će se znati tačno šta znači svaki termin, šta znači svaka rečenica, pravnički govoreći šta znači svaki institut nema veće blagodeti od predvidljivosti. Najveći problem u pravnom poretku proizilazi iz toga što ne znate šta vas čeka i da na ovaj ili onaj način uprava kada sprovodi postupak priznavanja novih, dobijanja licence, sudovi kada pružaju zaštitu po tužbama, kada niste baš sigurni kakvo će tumačenje određenih tehničkih instituta biti.
Sada ćemo, kada ovaj zakon bude donet, mi ovde u Srbiji imati mogućnost da na isti način ova prava budu zaštićena, kao i na istoku našeg kontinenta, zapadu našeg kontinenta i u svakoj zemlji koja je ovu konvenciju usvojila.
Naravno da smo mi spremni da sve sugestije koje i ovde dobijemo i od stručne javnosti i svih zainteresovanih, proizvođača, onih koji su korisnici ovih prava, čujemo i na svim forumima kojima tamo to mesto jeste, da debatujemo i diskutujemo o tome i da učestvujemo u unapređenju, ali mislim da je jako važno da postanemo deo ovog sistema.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 8. stav 1. u ime SRS, u ovom članu  da se briše, a u stvari u članu 8. stav 1. reči su – izražavaju najmanje jednu osobinu koja je posledica uticaja genotipa ili kombinacije genotipova, a se briše.
U starom zakonu je naznačeno u članu 8. – sorta se smatra različitom ako je jasno razlikuje u izražavanju najmanje jedne osobine koja je posledica uticaja genotipa ili kombinacije genotipova u odnosu na bilo koju drugu sortu, čije je postojanje opšte poznato u vreme podnošenja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte.
Moram, gospodine ministre, da vas obavestim da sam održao svoju sednicu Odbora za nauku i tehnološki razvoj 4. novembra u Institutu za povrtarstvo i ratarstvo Novi Sad, i da sam takođe održao sednicu Odbora u Institutu za fiziku, gde je došlo do jednog stručnog objašnjenja. Tražio sam, naročito na Institutu za povrtarstvo i ratarstvo Novi Sad, što vi rekoste da je održana jedna zajednička debata, gde sam u debati tražio objašnjenje ovog mog amandmana, pa i amandmana ostalih podnosioca da u diskusiji koju smo sa stručnjacima vodili, vezano za vid rada postojanja tog instituta, odnosno videvši sve probleme koji su nastali u jednom dvadesetogodišnjem periodu i nažalost, u zadnjih 10 godina, kada je došlo do određenih kriminalizovanih privatizacija, naročito u tim službama, da ih nazovemo, zadrugarstva, gde je došlo do jedne erozije, baš vezano za ove stručne debate, odnosno i do ovog zakona o oplemenjenim sortama, stvaranja novih sorti na teritoriji Republike Srbije, odnosno u određenim institutima. Vi dobro znate koliko se instituta na teritoriji Srbije zatvorilo.
Ipak, da kažem, čini mi se da je možda i ona narodna rečena – ko je bliži onome gore, vrhu, taj je možda i ostao, ali možda oni koji su dalje, koji su takođe imali u svom kolektivu stručnost, imali su određene naučne rezultate, nisu uspeli da opstanu.
Evo, osvrnuću se na nekolicinu problema koji su bitni i vezani za ovaj moj amandman, jer se u ovom mom amandmanu nažalost govori da se, kao što sam i pročitao, izražava ili se želi ukinuti sortiment ili gen ili koji je geneotip u jednoj sorti koja se priznaje.
To ljudima nije jasno, to povezivanje ovog novog zakona, znači, starog zakona i sa ovim novim zakonom, jer to je u stvari osobina koja daje asortiman, odnosno taj gen stvara jednu novu sortu.
Dosta je to stručno gospodin Krstin, moj stranački kolega objasnio, kao da je slušao i kao da je sa nama zajedno bio tamo. Nažalost, mnoge uvozne sorte ili mnoga uvozna semena se razlikuju po kvalitetu u odnosu na kvalitet, a to je ono što su naši instituti stvorili.
Imamo, kao što reče gospodin Krstin, "Apač pšenicu" koja je sa 13,5 % proteina na visokom stepenu. Kada se pogleda i u naše sorte, naročito, sorta "Partizanka" koja je sa 35% svoje mase, odnosno to se najradije i najbolje, kao što oni rekoše, može videti prilikom pečenja hleba. Tada se otkriva ovo, što reče gospodin Krstin, koliko strane kompanije, da kažem uvoznici, koriste kvalitetne naše sorte pšenice, da bi ih uvezli i da bi mogli da povećaju kvalitet.
Stručnjaci su objasnili su i to je dosta dobro, a dobro je, jer sam mislio da će procedura ovog zakona biti ranije i da ne bih imao prilike da prenesem ono što sam na Institutu za nauku povrtarstvo čuo od vrlo stručnih ljudi, akademika, koji su iznosili probleme. Problemi jesu, prvo, što te multinacionalne kompanije, ovo što vi rekoste, da je i naše mesto sa njima, u stvari u tome da te kompanije tamo ne prihvataju ili mi tamo nemamo svoju stolicu, da bi naši stručnjaci mogli da se bore za dobrobit ove sorte koju mi prezentiramo. Ne, to je priča koja govori da o nama, odnosno o našoj biti odlučuje neko drugi ili neko treći, ali ne mi ili naši stručni ljudi.
Što se tiče određenih sorti koje su danas zastupljene, ovo što ste vi rekli da ste bili u Rusiji i Ukrajini, taj asortiman je jako dobro primenjen na tržištu Rusije. Pokazalo se baš u tim vremenskim uslovima, a danas možemo reći da u periodu kada vlada ili nastaje period velike suše, da mora da postoji jedna određena otpornost. Odnosno, ne možemo reći da je svaka biljka otporna na sušu, ne, ili samo u zavisnosti od svog procenta, koliko više apsorbuje vlagu, manje ili više. Sve biljke, nažalost, trpe ovu sušu i taj će period, u vremenskom razdoblju koji je ispred nas, sve više i više zadesiti ovu zemlju, a normalo i ostale u okruženju.
Ono što je takođe izneto – ne znam zbog čega se mi stidimo da smo organska zemlja? Znate šta, u primeni agrotehnike i u primeni, da kažem, određenih sorti sa kojima želimo da ostvarimo što veću dobit, to se postiže varanjem prirode. Želi se prevariti priroda da se podigne što veći nivo plodnosti, odnosno što veći nivo dobiti.
Ono što je interesantno i treba napomenuti je da je Institut Novi Sad stvorio određene sorte i pšenice i kukuruza, a naročito kukuruza, gde su dve sorte vrlo interesantne, a to su "NS 640 ultra" i "NS 444" koje su otporne na određene ultraherbicide sa kojima se, u stvari, primenjuje, što je i uslov primene genetski modifikovanih biljaka, korišćenje totalnih herbicida, da bi se u tom procesu proizvodnje što manje moglo ulagati u zaštitu biljaka od korova i od ostalih štetnih biljaka.
Sa tom metodom su naši stručnjaci selekciono uspeli da dođu do jedne značajne sorte koja u našim uslovima može da istrpi veliku sušu, baš u periodu koja je potrebna za taj vegetacioni deo, a naročito oprašivanja, kada je potrebno da ima određeni procenat vlage.
Ono što me je strahovito iznenadilo jeste nešto što sam prvi put čuo od ljudi koji su govorili da ih ne interesuje politika, da su van političkog domašaja, ali ih samo interesuje opstanak tih instituta. Jer, kao što sam rekao, Institut za fiziku, on koristi određenu metodu plazme da bi mogao da podigne stepen klijalosti kod pojedinih biljaka, što govori koliko treba da bude povezanost u krug, cirkulaciono, svih tih instituta, što rekoh i o čemu sam pričao, za određenu dobit.
Šta je problem? Problem je što kada pogledamo Institut za fiziku, 95% su na budžetu Srbije, a samo 5% ostvaruju iz svojih istraživačkih metoda. Dok, na primer, kada smo kod Instituta za povrtarstvo i ratarstvo Novi Sad, oni na neki način pokušavaju samostalno da opstaju na tržištu.
Molim vas, bilo mi je dovoljno kada sam ušao u magacin, znači, regalno postavljana semena pod određenom temperaturom, što to nije slučaj kada se distribuira do prodavnica, gde normalno tamo da li se prodaju i koliko vremenski seme opstaje i da vam kažem, to je jedan od najsavremenijih magacinskih prostora u Evropi, gde se semena čuvaju, odnosno i određene banke gena, gde je potrebna sledeća i prethodna reprodukcija, da bi se došlo do proizvodnje semenske robe.
Vi dobro znate da sam krajem meseca postavio jedno značajno pitanje, ali me verovatno možda niste razumeli, kada sam govorio o uvozu kontaminirane pšenice. Nisam rekao da je to kontaminirano zato što se desila katastrofa u Japanu. Ne, nego usled neblagovremenog ili nestručnog korišćenja mineralnih đubriva. Jer, u fosforu, odnosno u fosfor prahu, gde se proizvodi fosforna kiselina, nalazi se ta radioaktivnost koja utiče štetno ako se koristi u prehrani u većim količinama. Jer, u fabrici mineralnih đubriva prvo ispitaju te sirovine, da nisu kontaminirane. Ako prelaze tu određenu dozu, onda se normalno to kasnije manifestuje.
Postavio sam to pitanje. Da li je to tačno i koliko, na koji način je došlo do uvoza ovakve kontaminirane pšenice koja je iz Čečenije ušla u Srbiju, neblagovremenim, odnosno nestručnom primenom mineralnih đubriva, koja su u sebi imala povišeni nivo radioaktivnosti u materiji ili u supstanci koja se zove fosfor?
Prema tome, taj deo koji je vrlo bitan, o kojima govorim, jesu i ti instituti iza kojih treba da stoji država. Ta kohabitacija između instituta, proizvođača i korisnika, mora da bude povezana, odnosno mora da bude praćena. Kada kažem instituta, znači, instituti su do proizvođača dopremili semensku robu. Ta semenska roba, a cilj kvalitetne robe jeste da se proizvede što više i da se proizvede što kvalitetnije, i normalno, da se ostvari što veća dobit.
Shvatite, ako danas u Srbije ne bude, a evo i jutros kada sam pošao, kod mene u sandučetu su ubacili ovakav reklamni deo, a vezano za "Pionir seme".
Oni su krenuli da osvajaju tim putem osvajaju naše tržište. Našeg čoveka ćete lako prevariti zato što je nestručan, zato što mu je potrebna određena stručna edukacija. Vi ste sada stvorili i stvarate jedan tim ljudi koji će obilaziti Srbiju. Ali vas pitam, da li će ti stručni ljudi doći na prostoru dole Prokuplja ili, da kažem, juga Srbije? Na žalost ne možemo da kažemo da nam je jug Srbije KiM, vidite kako pokušavaju da nam otmu i plašim se ako ovakvom politikom nastavimo, da će se to desiti, da određeni stručnjaci gde će on da uđe u selo kada ima pet ili šest staračkih domaćinstava, koji jedva preživljavaju biološki, a kamoli da bi se bavili određenom proizvodnjom, a tamo smo poslali te stručne ljude.
Ono što sam takođe tražio, odnosno što sam i dobio uverenje, a verujem da ću to preko vas i uspeti, da ti stručni ljudi koji će služiti u edukaciji, u poljoprivednoj proizvodnji, moraće da zakažu određeni seminar da bi ti stručni ljudi mogli da prenesu određeno znanje. Ovde nije samo znanje vezano za asortiman semena, već se određena struka prenosi i o zaštiti i prilikom skladištenja, čuvanja tog poljoprivednog proizvoda. Znači, to je ono što se od vas traži.
Drugo, šta se traži? Traži se da vi danas umesto 2,2, koliko je u budžetu predviđeno za poljoprivredu, da to mora biti minimum 5%. Zbog čega? Zato što danas i obično govorite da u tom procesu, u tom lancu, suficit jedino danas ostvaruje poljoprivreda. Mi se hvalimo sa 1,5 milijardu, koliko je, otprilike, ostvareno u tom suficitu, a pogledajmo zemlje Danska, Holandija, koliko one u svom BDP danas ostvaruju. Znači, to je ono što pričamo jer taj lanac ne sme da bude prekidan.
Ovo što ste govorili, kada je bilo u načelu, jeste da krajnji rezultat nije nama da izvozimo pšenicu i kukuruz, već nam je krajnji rezultat da izvozimo finalnu robu, robu koju ćemo mi, na neki način, preraditi i izvoziti u zemlje u okruženju ili u treće zemlje. To je enigma i to je jedini cilj. Možemo ovde pričati bajke, priče, ali ako ne dođe do stepena subvencionisanja poljoprivrednih proizvođača, ako im se ne omogući, prvo kupovinom mehanizacije koja je danas ruinirana, uništena, gde naša mehanizacija, vidite, industrija mašina "Zmaj" je uništena, industrija IMT je takoreći uništena. Kao što je na institutu rečeno i tačno je, po pitanju poljoprivredne proizvodnje pokrenuli ste celokupan lanac drugih industrijskih grana, hemijsku industriju, prehrambenu industriju itd. to je cilj ovoga.
Vi kažete, sa tim ću završiti – evo carinske barijere će biti otklonjene prilikom uvoza sojine sačme. Molim vas, uvozimo sojinu sačmu koja je možda modifikovana, možda nije, ne znamo. Moram vam nešto reći, kada sam prethodnog ministra pitao da li termičkom obradom postoji, jer ja kada svoju proizvedenu soju nosim da predam, on je ispituje i ja ga pitam – kako ste uspeli da nađete da je soja modifikovana ili ne, jer znate šta, ako je soja do moje parcele modifikovana, pčela je oprašila, tako da su ti geni modifikacije preneti i na soju koja nije modifikovana. To je taj problem. Kaže – kada je ubacite u jednu tekućinu za ispitivanje, vidite koliko se na tom semenu nalazi totalcida, herbicida sa kojim smo uništavali korove. Sada pogledajte, da li termičkom obradom mogu da se unište ti herbicidi koji su prisutni na semenu? Ne mogu. To je ta razlika. Neće vama niko da uveze iz Brazila, iz Argentine sojinu sačmu koja nije modifikovana, nemojte da se lažemo, jer u Evropi je dozvoljeno, iako je stornirano u Grčkoj, svuda je stornirana upotreba genetski modifikovane, osim genetski modifikovanog krompira. Danas u Evropi se on uvozi za ishranu stoke.
To je ta razlika. Negde se primenjuje, negde se ne primenjuje, negde je to zaustavljeno. Plašim se da li će to ući na mala vrata ili ne, ali to nije tema za ovu današnju diskusiju, niti hoću o tome da pričam. Verujem da smo svi toliko pametni da treba da zaštitimo svoje potomstvo, da zaštitimo svoju zemlju. Onaj ko nema svoje potomstvo, on ni ne može oko toga da se bori.
Shvatite još jednom da su priče, ovde možemo pričati danima kako je uništena poljoprivreda, kako je uništena hemijska industrija, kako je u ovoj zemlji uništena prerađivačka industrija, koliko su zemljoradničke zadruge i kombinati uništeni. Sve ovo govori da je period ispred nas onaj u koga moramo uložiti mnogo, ali na žalost ne znamo čime i kako, jer ljudski potencijal od mladosti neće se hvatati tog posla. Ovi koji su ostarili, oni su biološki zakasnili za sve to, a mislim da i novčanih sredstava neće biti. Možemo samo u predizbornoj kampanji govoriti bajke, da će sve to biti dobro, ali neće. Hvala vam.

 Osamnaest minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Dušan Petrović.

Pre nego što kažem nešto o suštini amandmana, mislim da je vrlo važno, da ne ostane nikakva sumnja ovde, ne možemo da izađemo iz ove sale a da visi negde u vazduhu pitanje da li jeste ili nije sojina sačma koja se uvozi u Srbiji genetski modifikovana. Nije. U Srbiji je zabranjen uvoz genetski modifikovanih materijala, odnosno sojine sačme od modifikovane soje.
Molimo vas još jednom, vas i sve građane koji nas sada gledaju, svako saznanje koje imate o tome molim da dostavite Ministarstvu poljoprivrede ili MUP, svako ima policijsku stanicu u svom gradu, manje-više i u opštinskim zgradama rade poljoprivredne inspekcije. Dakle, sve što znate a da je suprotno od ovoga što ja kažem, molim vas da to dostavite i mi ćemo odmah da reagujemo. To je krivično delo. Ne radi se o tome da li se sada radi o nečijoj dobroj volji i o brizi za decu ili odrasle ili štagod. Zakon u Srbiji zabranjuje uvoz ovakvog materijala. Svako ko to radi pravi kazneno delo. Za različite vrste tih dela su predviđene različite sankcije. Ko poseje genetski modifikovan materijal, biće mu uništena zasadna površina na kojoj je to uradio.
Malo je kontradiktorno kad kažemo mi u ovoj debati ovde – dobro ako su posejali, neka ostane. Neće da ostane, zato što je to zakon. Dakle, oko ove stvari nema debate.
Oko primene zakona, svako ko misli da treba da se menja zakon, može to da kaže. Svako ko smatra da ne treba da se menja zakon, ne da može da to kaže, to govore mnogi ljudi u ovoj zemlji. Posao Vlade Republike Srbije, moj posao jeste da sve vidim i sve čujem. Ustav i zakon mi nalažu da kažem šta mislim da je javni interes. Ja to radim i oko ovog pitanja i oko svega što ulazi u nadležnost posla kojim se bavim.
Isto tako i oko ovog pitanja koje ste imali, a odnosi se na kontaminirano seme. Nema ničega što je u neskladu sa našim propisima da je ušlo u zemlju, a da smo mi svojim inspekcijskim nadzorom uspeli da utvrdimo. Ako imate bilo kakvo saznanje, molim vas da to javite, da bi smo mogli da preduzmemo korake i mere.
Raduje me da ste imali sastanke u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Koliko vidim, na toj sednici Odbora za nauku nije izneta nikakva primedba na ove formulacije koje smo mi ovde dali. Sada govorimo o različitosti, kao specifičnom institutu u ovom zakonu. Suština je, kao i kada je u pitanju novitet o kojem smo razgovarali o prethodnom amandmanu, radi se o usklađivanju formulacije sa Međunarodnom konvencijom. Još jednom ću reći, mnogo je važno da imamo mogućnost za potpuno nesporna tumačenja i utvrđivanja pravog značenja, da znamo šta to primenjujemo kao propis i kada taj propis primenjuju uprava, kada se utvrđuje pravo i dobija licenca i kada propise, zakone i podzakonske akte primenjuju sudovi po tužbama, kada oni koji su zainteresovani traže zaštitu svog prava. Zbog toga mi sada ulazimo u jedan sistem i otklanjamo sve njegove neharmoničnosti, da bismo imali ista prava kao u bilo kojoj zemlji koje su članice ove međunarodne asocijacije, a tih zemalja ima i na istoku i na zapadu.
Ova konvencija obuhvata zemlje sa tako raznolikim spektrom međunarodnih interesa, geopolitičkih uticaja i čega god. Ovo je jedna stvar koja se svakako pokazalo u životu da dobro funkcioniše i ovo je jedan poziv za investiciju u ovu oblast. U dubini će to da bude suštinski važno. Četiri do šest miliona evra je potrebno uložiti da postoji velika verovatnoća da posle te investicije onaj ko to radi će da dobije jednu sortu koja posle može ekonomski i komercijalno da se eksploatiše. Mi ovim zakonom šaljemo poziv da se investira u ovu oblast i ovu delatnost.
Otvorili ste vrlo važnu temu i vrlo važno pitanje. U vrlo bliskoj budućnosti imaćemo, verujem, dobro pomake kod nekih od naših instituta. Sada neću da govorim o pojedinostima, ali očekujem već do Nove godine. Sa ministrom Obradovićem veoma mnogo se bavim tom stvari. Takođe, sa ovim najuspešnijim institutima vodimo ozbiljnu debatu o tome kako upravo da povećamo njihovu moć i njihovu sposobnost, kako oni da dođu do što efikasnijih i operativnijih mogućnosti da bi ogroman potencijal, koji imaju, pre svega, u aplikativnoj nauci, u ovome što je primenjivanje fundamentalnih znanja, da to podignemo na znatno viši nivo, tako da je dragocena svaka pomoć i veoma mi je drago da imate sa njima komunikaciju i da ste u dobrim odnosim. Mislim da će to svakako doprineti da mi svi zajedno na ovoj temi, koja u suštini nije politička, nego je životna i tiče se mogućnosti korišćenja potencijala koje naša zemlja ima, da uradimo sve najbolje što je moguće.