Kao i kod prethodnog zakona, tako i ovde, ali pre toga nekoliko rečenica o tome što je rečeno ovde, a to je da je opozicija tu da bude konstruktivna. Opozicija je ovde da bude korektor vlasti. Ova skupština, a posebno opozicija, ima obavezu da kontroliše rad Vlade i da bude kritična i konstruktivna i nekonstruktivna.
Mislim da je SRS konstruktivna, i kroz dijalog koji se ovde vodi, i kroz određene primedbe i kroz određene sugestije kojima ukazuje na probleme u društvu i traži i nudi rešenja u smislu prevazilaženja svega onoga što nas muči u sistemu. Na taj način pomaže Ministarstvu.
Kroz ovu raspravu i kroz ova dva predloga zakona izneli smo mnogo primedbi, konstruktivnih primedbi, sve ono što mi kao poslanici i kao građani vidimo šta ne odgovara i tražimo od vas da reagujete. Vi ste tu, vi ste izvršni organ, imate sisteme i način da radite određene korekcije, menjate stanje, nudite rešenja i predlažete Skupštini sve ono što smatrate da je bitno itd.
Ono što ja vidim, a između ostalog vezano je za ovaj amandman, to se odnosi na tužilaštvo, tužilaštvo ima jedan veliki zadatak, toga ste verovatno svesni, ali ne znam koliko u javnosti. Mi nismo dobili dovoljno informacija o tome šta su istražni organi i organi tužilaštva učinili u smislu prikupljanja dokumentacija i sprovođenja postupka kod trgovine ljudskim organima. Radi se o najtežim krivičnim delima. Između ostalog, sada je to međunarodno pravni aspekt posle naše inicijative i posle deklaracije koja je usvojena u Savetu Evrope i organi UN takođe su preduzeli određene aktivnosti itd.
Državne institucije Republike Srbije su bile dužne, a posebno tužilaštvo da provede postupak, prikupi sve činjenice i podatke, podigne optužnice i da se sudi. Kome? Počiniocima zločina. Zašto? Zato što su to građani Republike Srbije. Tako piše u Ustavu. Mi smo morali ovde imati i razmotriti informaciju pre nego što je to izneto pred međunarodnim institucijama i informaciju o tome koliko je presuđenih slučajeva. Da li imamo jedan? Nemamo. Da li imamo optužnice? Nemamo. O čemu vi onda pričate?
Dalje, SRS vam ukazuje na probleme u funkcionisanju finansijskog sistema i traži od državnih institucija Republike Srbije da se sve neplatiše u javnom smislu obznane, da vidimo ko ne plaća porez. Građani Srbije plaćaju poreze. Da vidimo ko ne plaća? Zvanično kroz medije dobijamo informacije, pomalo to izlazi iz konteksta poreske uprave da je to neka svota od pet milijardi evra. Možda je to pet miliona evra, ali se mora znati ko ne plaća. Oni koji ne plaćaju moraju snositi konsekvence. Da li je iko do sada snosio konsekvence? Uglavnom nije. Ko ne plaća? Ne plaćaju tajkuni.
Radi se o ukupnom iznosu od nekih preko tri milijarde evra. Zašto se o tom ćuti? Ko je odgovoran? Poreska uprava, Ministarstvo finansija i Vlada. Šta ste vi sada kao Ministarstvo, imate na hrpe prijava protiv pojedinih izvršilaca, neplatiša, koliko je postupaka provedeno? Ni jedan. Hvala.

Reč ima ministarka Snežana Malović. Izvolite gospođo Malović.

Gospođo predsednice, poštovana gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se svima onima koji su učestvovali u raspravi po amandmanima, ali i onima koji su učestvovali u načelu i želela bih ovom prilikom da vam dam odgovore na neka pitanja koja su postavljena u današnjoj raspravi.
Prvo, pre svega želim da kažem da ne mogu da se složim da Ministarstvo pravde kao predlagač ovog zakona, snosi odgovornost zbog čega nije regulisano u prvobitnoj verziji, kada je usvajan zakon u Skupštini, režim koji će se odnositi na članove VSS, ukoliko dođe do pokretanja određenog krivičnog postupka. Naime, podsetiću vas da je u Predlogu zakona o VSS, kada je usvajan 2008. godine u Skupštini, članovi VSS su, uz sva prava i obaveze, u velikoj meri vukli iz samog statusa sudije. Međutim, usvajanjem jednog amandmana, a taj amandman nije došao iz vladajuće koalicije, naprotiv, došao je iz jedne opozicione stranke, članovi VSS, da kažem kolokvijalno su se izvukli iz režima sudija i na njih se moraju primenjivati posebne odredbe koje će se naći i u Zakonu o VSS, tako da ona suspenzija koja se primenjuje na sudije, kada dođe do pokretanja krivičnog postupka, ne može se odnositi na članove VSS. Naravno, odgovornost ne prebacujem na Narodnu skupštinu, koja je usvojila ovo, već je i ukazivanje nama da, kao predlagačima zakona, kada prihvatamo amandmane, moramo u potpunosti da sagledamo kakve posledice prihvatanje takvog amandmana može proizvesti. Naime, zbog toga se i sada, krajem 2011. godine, znači, posle tri godine, nalazimo u Narodnoj skupštini sa izmenama i prvenstveno dopunama Zakona o VSS.
Što se tiče predloga amandmana koji se odnosio na to da je potrebno da postoji obavezno udaljenje člana VSS kada je pokrenut postupak, moram da kažem da se lično u velikoj meri slažem sa tim i smatram da nije mesto onome protiv koga je pokrenut krivični postupak, da sedi, kako u VSS tako i u DVT. Prosto mislim da to nije održivo zbog toga što postoje velike palete krivičnih dela, nekada su ta krivična dela i nehatno učinjena, nekada i nisu, takvog značaja da utiču na dostojnost sudije. Možda ovo zvuči malo paradoksalno kada kažem, ali prosto je tako i duboko sam uverena da ste i vi svesni te činjenice.
Bilo je postavljeno pitanje šta se dešava sa predsednikom VSS, odnosno DVT ukoliko je pokrenut postupak. Na njih se ne odnosi ovo što se odnosi na članove VSS, jer predsednik je po svojoj funkciji tu i on svoja izvorna prava i obaveze vuče iz sudijske, odnosno tužilačke funkcije, tako da se na njega odnose sve one odredbe koje se odnose na sudije i tužioce kada je pokrenut krivični postupak.
Potpuno razumem da se, kada se raspravlja o zakonu o VSS i DVT, ne može kruto držati samih članova koji čine Predlog zakona, već se diskutuje i o celokupnoj reformi pravosuđa. Kao što sam rekla, to je potpuno razumljivo i takvu vrstu diskusije prihvatam, jer mislim da je ona nužna i potrebna. Meni jeste zadovoljstvo kada u ovom uvaženom domu raspravljamo o tome.
Za razliku od nekih prethodnih vremena, mogu da vas uverim da se krivične prijave ne drže u fijokama. Neću da govorim da li će one imati sudbinu sudskog procesa, da li će doći do pokretanja sudskog procesa, ali svakako neće stajati u fijokama, kao što je nekada bilo. Možda se stiče utisak, baš zbog tih negativnih iskustava iz prošlosti, ali nekada do obrade jednog pretkrivičnog postupka može da potraje vreme od momenta podnošenja prijave do pokretanja sudskog postupka, zato što se nekada radi o veoma složenim krivičnim delima po čijoj obradi mora nekada da učestvuje i više organa, ne samo MUP, koji je nadležan da rasvetljava krivična dela, već npr. ako se radi o nekim imovinskim krivičnim delima, što je ovde bilo pomenuto nedavno, mora da učestvuje poreska uprava itd. Ovo prvenstveno pričam zbog građana Srbije, jer znam da je vama to dosta poznato.
Što se tiče izbora samih tužilaca, zašto ih Vlada predlaže, ni ja možda ne mislim da je to najsrećnije rešenje, ali to je rešenje koje moramo da poštujemo zbog toga što je takvo rešenje sadržano u članu 159. stav 2. Ustava Republike Srbije, ako govorimo o tužiocima, a ako govorimo o Republičkom tužiocu, takvo rešenje se nalazi u članu 158. stav 2. Ustava. Mi smo zakonima pokušali da relativizujemo tu odredbu zbog toga što smo uveli obavezu da Vladi tužioce predlaže DVT. Rekla bih, barem je do sada takvo iskustvo bilo, da Vlada poštuje ono što struka kaže.
Takođe, želim da ukažem i na činjenicu da članove VSS i DTV iz reda sudija, odnosno tužilaca bira sama struka, ne bira ih Vlada, još manje Ministarstvo pravde, a konačan pečat o tome da je Narodna skupština, njihovim izborom u ovom uvaženom domu.
Za ostala pitanja koja nisu vezana za temu, daću odgovor u pisanom obliku. Na sva pitanja pokušavam da odgovorim, tako da verujem da ću uspeti da odgovorim i na ova pitanja.
Još jednom vam se zahvaljujem i izražavam nadu da će ovaj zakon uskoro biti usvojen u parlamentu.

Zahvaljujem gospođi Malović, gospodinu Ćosiću, naravno, ministarki posebno, koja je, kao i uvek, sa nama u aktivnom odnosu, u živoj komunikaciji.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će, u danu za glasanje, odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Pošto je Narodna skupština završila raspravu o svim tačkama dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem 17. novembar 2011. godine, sa početkom u 10,00 časova, kao dan za glasanje o svim tačkama dnevnog reda Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini. Zahvaljujem.