Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović. Izvolite.

Podneli smo amandman kojim se ove predložene izmene odnose na kaznene odredbe i predložili smo da se sve izmene koje se predlažu brišu, odnosno da stvari ostanu po starom.
Danas je jako malo onih koji su iz realnog sektora, koji čine suštinu naše ekonomije i privrede, koji su u prilici i situaciji da izvoze zbog sveukupne ekonomske situacije u koju ste državu doveli svojim neodgovornim ponašanjem. Mislim da njima ne treba stajati, što se kaže onako narodski, na žulj. Zaista, ukoliko ima potrebe da se neko sankcioniše kroz kaznene, odnosno prekršajne odredbe, to možda i nije loše, ali ovde je vrlo interesantno obrazloženje da ove odredbe zakona menjate zato što se promenio Zakon o prekršaju. Onda napišete u tom istom obrazloženju da je Zakon o prekršajima promenjen 2009. godine. Godina 2011. je na izmaku i vi to usklađujete sa Zakonom o prekršajima. Sada bih voleo da pitam genijalce iz Vlade – kako je to, suprotno Zakonu o prekršajima, država mogla da izriče kazne od 2009. godine do sada?
Eto, toliko vas interesuje država, toliko vas interesuje naše domaće zakonodavstvo i toliko vas interesuje da ozbiljno gradite mehanizme kojima ćete štititi domaću privredu i domaću ekonomiju. U ovom zakonu ste napisali da ove mere, zaštitne mere koje se predviđaju ovim zakonom, ne smeju da budu u funkciji da zaštite domaćih proizvođača i to samo zato što su takve odredbe u međunarodnim dokumentima sa kojima ovo usklađujete. Šta to nas briga u ovom trenutku? Koja ozbiljna i odgovorna država donosi zakone ad hok samo zato što tako negde piše? Te države koje vas na ovo primoravaju i obavezuju, za koje vi želite da ih prihvatite kao partnere, a koji se gnušaju Srbije i srpstva, te zemlje razvijaju mehanizme kojim štite svoju domaću proizvodnju i svoju domaću privredu. Oni su tvorci protekcionizma i protekcionističkih mera. Nisu oni napravili svetsku trgovinsku organizaciju da bi uništili protekcionizam u svojim državama, nego da bi skinuli taj balast za svoju robu na tuđim teritorijama. Oni su te mehanizme izgradili onda kada su domaću proizvodnju podigli na taj nivo, da sve svoje domaće potrebe sopstvenom proizvodnjom pokriju.
Šta to mi radimo? Trubili ste na sva usta kako je sprovedena privatizacija i najveći trgovinski lanac u Srbiji "Delta Maksi" i onaj drugi, kupio ih je "Delez". Znate šta na konferencijama za štampu kaže "Delez"? Kupili smo, snizili smo cene i sada će Srbija konačno da dobije hranu iz Tajvana, pa će da dobije, na osnovu nekih njihovih robnih marki, belgijski eurokrem, pa će da dobije belgijsku čokoladu, pa će da dobije ovo, pa će da dobije ono. Gde je tu srpski proizvođač i srpska privreda? Gde je tu naš politički interes? Ko nama može da zabrani da štitimo sopstvenu proizvodnju? Ne može niko, ali mi imamo problem što vi nećete da je štitite. Nećete da je štitite jer vam je mozak u Briselu, a ne u Beogradu. Koliko ste crpeli mogućnosti povoljnog sporazuma sa Rusijom? Šest posto ukupnog izvoza Republike Srbije ide u Rusiju, ali smo zavisni u najvećoj meri u uvoznom smislu od Rusije. Tu prednost umesto da koristite, trujete narod i kažete da će potop da nastupi ako ne budemo kandidat za EU, za EU kojoj je do Srbije kao do lanjskog snega, koja ne zna šta će sa svojim ekonomskim problemima i neprilikama, samo joj još vi trebate, da vas crpe i da našu domaću proizvodnju i privredu oni unapređuju. Ne mogu oni, to ne mogu da rade oni, to moramo da radimo mi. SRS zato povlači jasnu crtu između sebe i vas, vas koje Srbija apsolutno ne interesuje, vas koji ste spremni sve da date radi jednog potpisa, ne vodeći računa o posledicama koje ekonomija Srbije ima i pre dobijanja tog potpisa, o posledici primene prelaznog sporazuma, SSP, gde ste kao ne znam ni ja ko napravili carinske stope duplo manje nego carinske stope u zemljama EU.
Zbog koga? Zbog njih ili zbog nas? Baš vas briga, i za domaću proizvodnju i za domaću trgovinu. Ništa vas živo ne interesuje. Uveravate nas da treba da usvojimo izmene zakona koji je stupio pre dve godine. Od 2004. godine pregovarate sa Svetskom trgovinskom organizacijom. Dokle ste stigli? Šta ste uradili? Koje ste principe iskoristili i unapredili domaći privredni ambijent na osnovu pregovora sa Svetskom trgovinskom organizacijom, kakav god da je naš stav prema njoj? Sve ovo što danas radite, radite samo zašto što su to sugestije SAD, a to i piše u obrazloženju, i EU. Dve države, odnosno jedna unija i jedna država koje otvoreno urušavaju naš jedinstveni ekonomski prostor.
Šta je sa državnom imovinom Republike Srbije na KiM? Šta je sa našim privrednim resursima dole? Našu imovinu njihova kosovska agencija za privatizaciju krčmi i prodaje. Da li ste digli glas zbog toga? Za to je neko odvajao, u to je neko ulagao. Odakle vam pravo da se toga odričete? Odakle vam pravo da se odričete, na kraju krajeva, dugova koje je ova država imala zbog investicija na KiM? Sve ste vrlo smišljeno i planski radili za ovih 10 godina i državu doveli u poziciju kakva jeste. Doveli ste nas u poziciju u kakvoj jesmo vrlo tendenciozno. Možete da pričate i da prodajete maglu koliko god hoćete ali ono što je bitno za SRS je to što u Srbiji većina građana više ne veruje da će bez EU biti potop. Većina građana zaista veruje da nam tamo mesto nije i da će Srbija živeti, ako ne mnogo, bar dva puta bolje nego bez tog evropskog puta i bez sprovođenja evropskih standarda i evropskih principa u Republici Srbiji.
Briga vas i za ovaj zakon, i za efekte ovog zakona, baš vas briga i ako efekti primene ovog zakona izostanu. Vas interesuju izbori i opstanak na vlasti. Mi se iskreno nadamo, SRS zaista veruje da će sa takvom neodgovornošću i političkom drskošću, nezainteresovanošću, da se na sledećim izborima raščisti. Hvala.

Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima. Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 14. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU I KONCESIJAMA.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milorad Buha, Dragan Stevanović, Zoran Krasić, Vladan Jeremić, Dejan Mirović, Lidija Dimitrijević, Dobrislav Prelić, Milan Škrbić, Vjerica Radeta, Zoran Popović, Dušan Marić, Dušanka Plećević, Aleksandar Martinović, Boris Aleksić, Nikola Savić, Gordana Pop-Lazić, Momir Marković, Srboljub Živanović, Nenad Popović, Arsen Đurić, Milan Lapčević, Aleksandar Pejčić, Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Srđan Spasojević, Zoran Kasalović, Marko Đurišić, Elvira Kovač, Balint Pastor, Laslo Varga, Arpad Fremond i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Dragan Stevanović.

Ministre, dobar dan. Kažete da neće biti katastrofično, biće sjajno. Ministre, moram da iskoristim vaše prisustvo i tražim od vas odgovor zašto na deklaraciji proizvoda u Srbiji piše da je zemlja porekla Vojvodina? U skladu sa kojim zakonom je to? Ako ovo nije u skladu sa zakonom, ja očekujem da vi reagujete. Stigli ste taman na vreme, da se to ne zaboravi. Evo, ja ću vam posle dati ovu deklaraciju, daću vam vizit karticu te firme, adresa je Novi Sad, da sve pogledate i da u skladu sa zakonom preduzmete mere, zato što neko urušava ekonomski integritet Republike Srbije.
Ako sam ja u krivu, molim vas da mi to kažete. Kako je moguće da u Republici Srbiji piše da je proizvod – zemlja porekla – Vojvodina? Kako je to moguće?
Što se tiče ovog javnog i privatnog partnerstva, mi smo dosta toga rekli u načelnoj raspravi. Ovo nije loš koncept i ideja kao ideja o javno-privatnom partnerstvu nije neprihvatljiva za SRS. Ali, na ovom nivou slabosti institucija u Republici Srbiji, mi smatramo da se ovo može izroditi i pretvoriti u nešto jako loše i opasno, zato što su iskustva sa modelima javnog i privatnog partnerstva i do sada u Srbiji uglavnom loša.
Kad je bila načelna rasprava, tu je sedeo gospodin Dulić. Gospodin Dulić je rekao da u Srbiji ima i nešto dobro i ja sam tada rekao u ime SRS – da, postoje neki ugovori o javno-privatnom partnerstvu koji nisu loši, ali su oni u znatnoj manjini u odnosu na one koji su loši i vrlo nepovoljni, i po građane i po ekonomski interes Republike Srbije.
Ono što je takođe bitno i treba da se kaže, a tiče se tog modela javno-privatnog partnerstva, on je na jednom vrlo ozbiljnom ispitu u državama koje su u tom smislu otišle najdalje, što se tiče javnog i privatnog partnerstva. Postoji jedna vrlo interesantna statistika koju je ova država morala da ima u vidu kada je ulazila u ovo pisanje odnosno prepisivanje ovog zakona. Naime, u javnom sektoru u državama gde je ovaj model partnerstva uspostavljen u najvećoj meri, ne govorim o Srbiji, od ukupnih investicija na godišnjem nivou javnih sektora svega 4% se sprovode kroz model javnog i privatnog partnerstva. To je gotovo beznačajno. Ništa nije beznačajno ali ništa suštinski ne znači. Od toga, 50% tih investicija se sprovodi na lokalnom nivou.
Kada pogledate kakva je situacija danas u javno-privatnom partnerstvu na lokalnom nivou, sve je poraz do poraza. Ja sam u načelnoj raspravi, gospodine ministre, govorio o "Por-Veber-Veber". Oni se bave odvoženjem, odnosno tretiranjem čvrstog otpada i ja ne želim da diskvalifikujem njih kao kompaniju, ali mi je žao što naša država ne koristi sve svoje mehanizme da natera one koji predstavljaju privatni segment tog partnerstva na poštovanje obaveza preuzetih iz ugovora koje su potpisivali sa našim javnim sektorom.
Ono što je, takođe, problem jeste da ste u ovo mogli da uđete tek kada rešite restrukturiranje javnog sektora, tek kad ova država definiše šta to hoćemo da privatizujemo, šta nećemo, šta možemo da ponudimo kao privatnom sektoru, da se delatnost od javnog i opšteg interesa sprovodi od strane privatnih lica, privrednih društava, privatnih kompanija, a šta to Srbija neće ovim modelom da ponudi.
Ali, nama se čini da državu to ne interesuje. Čak i da je ovaj zakon najbolji na svetu, čak i da je najbolji i, ministre, vas kao vlast ništa živo ne interesuje, naročito sad, par meseci pred izbore. Ničim se ozbiljno ne bavite, sem promocijom sopstvenih političkih stranaka koje su vas tu gde jesu postavile. Nije to nenormalno u izbornim procesima, ali je to nenormalno kada oni koji su imenovani na najodgovornije državne funkcije ne brinu brigu o onome gde se nalazi i šta su im poslovi, nego nekim tuđim i drugim interesima.
Ovde se, takođe, sada postavlja jedno pitanje, vi kažete da će u javno privatno partnerstvo moći da idu komunalne delatnosti, Zakonom o komunalnim delatnostima je to promenjeno. Srpska radikalna stranka je predložila amandman koji je bio u skladu sa predlozima vezanim za komunalne delatnosti, koji je, na kraju krajeva, Vlada prihvatila, u stvari sami su ga napisali pa prihvatili i limitirali mogućnost da se vodosnabdevanje poveri privatnom sektoru da obavljaju tu delatnost. U ovom zakonu to i dalje stoji. Sada će se opet Vlada setiti, pa će Odbor ili Vlada da pišu amandman i da menjaju taj član zakona, Srpska radikalna stranka vam je to predložila da promenite, vi taj amandman niste prihvatili. Zašto? Došlo je do raskoraka. Mi se bojimo da će, ponavljam, zbog institucija koje su potpuno urušene u Republici Srbiji, ovo da ide na jedan vrlo po nju nepovoljan način.
Ono što je, takođe, bitno i iskustva su država koje su uređene i organizovane, da javno privatno partnerstva i najznačajnije delatnosti kroz ovaj vid saradnje obavlja deset kompanija iz tih država. I ako je ovo vid da se monopoli stvaraju, ako je ovo vid da se neke stvari regulišu tržišno, eto kako praksa uređenih i ozbiljnih država pokazuje šta će i kako će da se desi.
Da bi se ovaj vid investiranja razvoja, unapređenja nivoa određenih delatnosti unapredio, mora da se ispuni jedan preduslov, a to je da politički neodgovorni ljudi odu sa vlasti, ljudi koji ne razumeju šta je uloga i značaj države, definisanje ovih javnih privatnih partnerstava. Kakvu ravnotežu tu trebate da napravite kako, pre svega, ne biste urušili interes države, javni interes a, sa druge strane, da stvorite prostor i da privatni sektor ostvaruje svoje određeni ekonomski interes.
Zato smatramo da ništa dobro neće proisteći, ne zato što je koncept javnog privatnog partnerstva neprihvatljiv za Srpsku radikalnu stranku, nego zato što treba da ga sprovodite vi koji ste uništili privredu, koji ste uništili institucije, koji ste zaboravili na suverenitet ove države i koji, jednostavno, sve u poslednjih nekoliko dana, meseci, nedelja podređujete izbornim kampanjama. Hvala.

Gospodine ministre, da li želite reč? (Da.)
Ministar Nebojša Ćirić, ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem. Prvo da pozdravim uvažene narodne poslanike i, ako dozvoljavate, da odgovorim na nekoliko stvari koje smatram da su važne, a vi ste ih spomenuli.
Prvo, ovaj zakon obuhvata i koncesije i javno privatno partnerstvo. Sve što se do sada zvalo javnim privatnim partnerstvom nije to. Javno privatno partnerstvo, kao koncept, uopšte nije mogao da bude sproveden, jer nije bilo adekvatne zakonske regulative. Ono što se dešavalo na lokalu, a mislim da ste vi rekli neke primere, neko je zvao i javnim privatnim partnerstvom zato što postoji neka vrsta ugovornog odnosa između, npr. javnog partnera lokalne samouprave i neke privatne kompanije.
Ono što ću vam reći, do sada smo imali, u smislu ove regulative, samo Zakon o koncesijama, koji je usvojen 2003. godine. Od 2003. godine do danas imali smo sveukupno pet koncesija, od čega su četiri neuspešne. Najpoznatiji primer je koncesija za auto-put Horgoš-Požega, koji je zbog niza manjkavosti na kraju propao, ugovor je raskinut. To pokazuje dovoljno o tome kakva je zakonska regulativa bila do sada.
Ono što ste vi postavili kao pitanje odnosi se na komunalnu delatnost. Ovaj zakon treba da omogući, s jedne strane, realizaciju nacionalnih projekata, u smislu Republike, ali treba da omogući i lokalnim samoupravama da projekte koji su do sada čekali da budu prioritet Vlade, da se finansiraju, recimo, iz NIP, sada najširi mogući konsenzus na nivou lokalne samouprave, a to su skupštine opština i gradova, treba da donesu odluku da se inicira određeni projekat.
Sa druge strane, mi smo ovim zakonom, tim ljudi koji ga je pisao, pokušali da izbegnemo kreiranje nove birokratije, novih institucija, novih agencija. Jedino što smo zamislili, umesto osnivanja agencije za javno privatno partnerstvo i koncesije, u zakon smo ugradili pretpostavku komisije za javno privatno partnerstvo, znači, organa koji će činiti stručni ljudi, još jednom napominjem, ne članovi bilo koje političke stranke nego stručni ljudi iz Kabineta predsednika Vlade, ministarstva nadležnog za poslove ekonomije, Ministarstva za finansije, ministarstva nadležnog za infrastrukturu, za rudarstvo, za komunalne delatnosti za zaštitu životne sredine, autonomne pokrajine, Grada Beograda i lokalne samouprave.
Šta je bila ideja? Odgovornost za pokretanje inicijative, za nominovanje projekata treba da bude na nivou lokalne samouprave, da se kaže – da, mi u našem gradu hoćemo da imamo adekvatnu deponiju, hoćemo da imamo fabriku za prečišćavanje voda, hoćemo da uradimo projekat energetske efikasnosti, zamene javne rasvete koja treba da uštedi 70-80% troškova električne energije. To sada moramo da pitamo Republičku vladu, odnosno treba da se čeka neka lista prioriteta. Oni sada nominuju projekte, oni iniciraju, naravno i sprovode proces, ali na kraju opet dolazi kod ove komisije. Ono što smo mi ugradili u ovaj zakon, a što je jako važno, jeste princip ekonomske efikasnosti, da se gleda da li je određeni projekat isplativ ili nije.
Sa druge strane, mi smo Nacrt ovog zakona, moje lično mišljenje je, učestvovao sam u pisanju, podvrgli najširoj mogućoj javnoj raspravi: Privredna komora, Savet stranih investitora, Evropska komisija, Evropska banka za obnovu i razvoj, Stalna konferencija gradova i opština, itd. Mi smo sve njihove komentare, predloge analizirali, neke ugradili u finalnu verziju zakona.
Konkretno, ono što je vaš kolega rekao, a odnosi se na vodosnabdevanje, mi smo amandmanom brisali taj deo, vodosnabdevanje nije više predmet ovog zakona, upravo zbog zabrinutosti određenih ljudi i stručne javnosti zbog, na kraju krajeva i razgovora sa Stalnom konferencijom gradova i opština, sindikatima iz komunalnih delatnosti. Što se tiče korišćenja vode, u smislu vodosnabdevanja, to je izbačeno, tako da je to usklađeno sa drugim zakonskim rešenjima.
Ideja ovog zakona je ono što ste vi, čini mi se, spomenuli kao primer. Do sada ste na nivou lokalne samouprave imali neki ugovorni odnos o navodno zajedničkom ulaganju, gde onda lokalna samouprava daje, recimo, delatnost upravljanja otpadom, odnošenja smeća itd. nekoj privatnoj kompaniji i obveže se da će ta cena biti tržišna, a svi znamo da su cene komunalnih usluga u ovoj zemlji ispod tržišnih. I pored svih poskupljenja, one su i dalje ispod tržišnog nivoa. Mi smo na ovaj način uveli, rekao bih zakonodavni okvir da se na transparentan način sprovodi proces, da li davanja koncesije, da li javno privatnog partnerstva.
Da dam konkretan primer. Ako ste sada u nekoj lokalnoj samoupravi hteli da napravite novu školu, vi ste se obraćali nekada Ministarstvu za NIP ili Ministarstvu prosvete, nekom drugom, da se u republičkom budžetu obezbedi novac za izgradnju škole. Sada vi, kao lokalna samouprava, opština ili grad, možete raspisati, da kažem poziv da se jave zainteresovani, vi ćete dati zemljište, ta neka kompanija ili konzorcijum koji to znaju da rade, domaći ili strani, po određenim kriterijumima će biti izabrani da sagrade tu školu, ta škola će biti na dobrobit, plaćaće se određena naknada i na kraju ta škola ostaje lokalnoj samoupravi. Da li je ta izgradnja škole ekonomski isplativa, da li su troškovi u redu, na kraju će takođe dati mišljenje i komisija za javno privatno partnerstvo.
Kao što znate, kad god sam ovde uvek sam voljan da razmotrim sve amandmane po drugi put i da prihvatim i u samoj raspravi, što i vi znate, jer sam do sada prihvatao i neke od vaših amandmana, čini mi se na Zakon o privrednim društvima i neke druge zakone, taj problem nemam. Kažem, mislim da je ovaj zakon sprovodiv, što je najvažnije, daje okvir da se radi, da se sada projekti koji su bili u zapećku, čekali da budu prioriteti, gde nije bilo para ali, na kraju krajeva, nije bilo ni mehanizama kako da se urade, sada će biti moguće te stvari uraditi. Hvala.

Narodni poslanik Dragan Stevanović, po ovom amandmanu jel te?
Nema replike, ministar je, zaista, samo obrazlagao u okviru vremena. Izvolite.

Gospodine Ćiriću, nisam  rekao da vi nećete da prihvatite amandman SRS sad, sutra, prekosutra ili juče, to uopšte nije bitno. Pokušao sam da vam skrenem pažnju da mi uopšte nemamo rezervi prema modelu javnog i privatnog partnerstva. Nismo protiv toga da se na takav način eventualno javni sektor i sve ono što javni sektor u Srbiji danas čini, od preduzeća do ustanova, unapredi. Ali vi ste ovde rekli nekoliko stvari kojima ste toliko indirektno potvrdili moj stav i stav SRS, pre svega, da u ovoj državi institucije ne funkcionišu.
Nemojte vi meni da pričate da niste imali para, da komunalne delatnosti, odnosno delatnosti od opšteg interesa, unapređujete u ovoj državi. To sam rekao, 900 ili koliko stotina miliona ste potrošili na "Fiat". Je l' to posao države? Nije to posao države, to su privatne investicije. Srbija plaća privatnu firmu. Pa, koliko ste finansirali radnih mesta politički inspirisanih, a ne zato što to ima neku logiku ili zato što je donelo nešto dobro Srbiji?
Hvalili ste se investicijama od 35 miliona, evo bol pakidžing 35 miliona. Za koliko radnih mesta? Za 30-40 novih radnih mesta. Nije posao države da finansira "Fiat" i da bude manjinski partner u vlasništvu te kompanije. Tako je, sa precrtanim slovima. Ni to nije slučajno, jer su ih njihovi od tamo najurili, takve im privilegije nisu dali, pa se protesti danas protiv tog istog čoveka sa kojim se vi grlite i potpisujete saradnju i ugovore, najveći protesti, obavljaju tamo. Ali, nije mi ni to ideja da govorim o tome.
Suština je što niste trošili javni novac kako je trebalo da se troši, pa posle 10 godina vaše vlasti i evropskog trovanja ovog naroda i ove nacije nama ministar kaže 6% voda u Srbiji se prečišćava. To je posao javnog sektora u Srbiji. Zato se povlače pare od međunarodnih finansijskih institucija, odnosno investicionih fondova itd. nije bitno kako ćemo ih nazvati. To je posao države.
Šta vi mene sad uveravate, da ćete kroz model javnog i privatnog partnerstva od sutra praviti škole u Srbiji? Šta je posao države? Šta je posao države nego da pravi škole, a da radna mesta finansiraju investitori koji neće da dođu u Srbiju, zato što za 10 godina ne možete da svedete vreme izdavanja građevinske dozvole ispod 130 dana, a da ne kažem 20, 60, 70 ili 100. Neće, ministre, niko da dođe. Neće da dođe zato što izvršnu presudu i rešenje suda ne može da sprovede. Ko da dođe? Neće niko da dođe. Jednostavno neće, jer vas baš briga za državu i baš briga za domaće nacionalne interese. Lepo je da vas tapšu po ramenima, lepo je da se slikate sa njima. Gde je tu narod i gde je tu ekonomski interes države?
Vi sad nama kažete – Zakon o koncesijama od 2003. godine, pet početo, četiri nisu sprovedene kako treba. U čemu je, u kome je problem? U zakonu? Nije tačno, nego u vašim slabostima i nezainteresovanosti. Koga ste ozbiljno ponudili da dođe na taj vid investiranja i ulaganja Srbije dođe? Danas to više toliko nije ni atraktivno ni moderno. Za mnogo drugačije i u velikoj meri za drugačije vidove ulaganja se ljudi opredeljuju, ali tamo gde mogu da investiraju. Sad kad ih je sve stisla kriza, sad niko neće da investira ni u ovo ni u ono. Neće. Jednostavno nema mogućnosti, svi se paze i svi se čuvaju i idu tamo gde je predvidivo.
Malopre govorimo o zakonu na koji je insistirala vaša jedinica za giljotinu propisa. Šta ste uradili sa tim? To nisu naši projekti, to su vaši projekti koji ste sami obesmislili. Vi nas sada obaveštavate da su modeli javnog i privatnog partnerstva na lokalnom nivou uspostavljeni mimo zakona. To govori ministar iz Vlade, a ko će da odgovara zbog toga? Ko će da odgovara zbog činjenice da jedna opština trpi štetu, jer privatni partner ne poštuje ugovorne obaveze? Pa, vaše kolege ministri su čestitali tim lokalnim samoupravama na iskoraku, iako nije bilo uporište u zakonu. Pa ko je ovde u pravu? Srpska radikalna stranka ili vi? Šta će vama institucije? Šta će vam zakoni? Ali mi smo ubeđeni i da sa ovakvom legislativom, da je bilo malo više političke i nacionalne odgovornosti mogli ste sto puta više da uradite.
Čime se vi hvalite? Šezdeset kilometara puta za mandat cele vlade. Da li je to nešto što treba da bude na pohvalu jednoj vladi? Ali ste pet milijardi za isti vremenski period državu zadužili. Vi vrlo dobro znate, nijedan privatnik ne može da povuče novac, ni od banke, ni od međunarodne finansijske institucije, pod uslovima pod kojima može to država da radi. Javni sektor je stvar države. To su resursi koje država mora da neguje, da baštini i da unapređuje, pre svega, a tamo gde nije posao države, ali vi danas u Srbiji i ne znate šta je vaš interes, a šta nije.
Vi ne znate da li ćemo elektroprivredu da privatizujemo, da li ćemo telekomunikacije da privatizujemo, oćemo li školstvo da privatizujemo? Ali ministre, možete vi sve škole da prodate i mogu škole, privatne da podignu nivo prenosa znanja na najviši mogući nivo, ali nije to jedini smisao funkcija i bit jedne škole. Gomilu drugih funkcija škole treba da obavljaju, od podizanja nacionalne svesti, negovanja tradicionalnih, nacionalnih vrednosti itd, itd. Ali vi ne znate šta hoćete? Vlada ne zna šta hoće? To je problem, jer je država ne interesuje. Ne bi nam sektor javni bio u problemima u kakvim jeste da je drugačiji odnos institucija.
Kako je moguće da u Srbiji ni jedno javno preduzeće ne može da ode u stečaj? Pa ko će da dođe u državu u kojoj je stečaj i likvidacija ne prihvatljiva za javno preduzeće? Ko će da dođe u tu državu? Da ima ovde tržišnu utakmicu, pod istim uslovima da igraju igru. Neće, ali to su slabosti vlasti, to nisu slabosti zakona.
Zakoni se unapređuju onda kada postanu tesni za potrebe države, za neki sektor, a ne zato što je neko dao tamo predlog, pa hajde da bi mi 12. decembra dobili potpis, ta naša evropska agenda da je sprovedena. Usvojili ste hiljadu zakona, a dvesta ne sprovodite. To su vaše slabosti i mi sa tim ne možemo da nikada ni da prihvatimo, niti da podržimo. Šta nam kažete? Sad će lokalna samouprava moći da finansira nešto sama? Do sada nije mogla. Bilo je problema zato što su čekali na Vladu da im odobre. Kako je to u nekim opštinama moglo, a u nekima nije? Zato što se isključivo po političkoj linije donosila odluka šta će da se finansira i kako će da se finansira.
Znači, sve ono što danas čini urušeni javni sektor, to su posledica neodgovorne vlasti u poslednjih deset godina, a ne činjenica da nije bilo zakona ili jeste. Da je vama bilo do javnog i privatnog partnerstva doneli biste vi ovaj zakon 2003. godine, 2004. godine ili 2005. godine. Doneli biste ga 2000. godine. Gomilu problema koje ste nam kad odete sad sa vlasti, ostavili. Rešavaće neko drugi ko sa tim nije imao veze. To je bio problem, političke prirode vas koji ste rukovodili državom poslednjih deset godina. Hvala.

Gospodine ministre imate reč.

Probaću da vam odgovorim. Ovaj zakon smo krenuli da pišemo pre više od godinu dana, tako da ne mogu da se baš složim da je to deo predizborne kampanje, to je pod brojem jedan.
Pod brojem dva, što se tiče vašeg pitanja zašto javna preduzeća ne mogu da odu u stečaj? Javna preduzeća nigde u svetu ne mogu da odu u stečaj. I ukoliko imaju problem u funkcionisanju, pogotovo javna preduzeća kako ih zakon definiše, koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, ne mogu da odu u stečaj, svidelo se to vama ili ne.
Jedna su stvar državna preduzeća, društvena, koja mogu da odu u stečaj. Javna preduzeća, a vi znate koliko ih ima u Srbiji, jednostavno, ne mogu da odu u stečaj. Broj dva, što se tiče vašeg komentara da su određene lokalne samouprave radile mimo zakona, ako mogu da vas citiram, ako sam dobro zapisao, rekao sam te lokalne samouprave su naravno radile u skladu sa zakonom koristile druge zakone to proglašavale javnim privatnim partnerstvom. To što neko to pogrešno zove, ako je to, kako da vam kažem, prekršaj ili krivično delo, to je druga stvar. One su koristile, da kažem radile, to u skladu sa postojećim zakonskom regulativom.
Drugo je pitanje da li u procesu sprovođenja tog konkretnog ugovora bilo elemenata krivičnog dela ili ne, ali time treba da se bavi policija, tužilaštvo i sudovi.
Sledeća stvar, što se tiče privatizacije, mislim da je ova vlada bila vrlo jasna i eksplicitna. Rekli smo da EPS neće biti privatizovan, "Srbijagas" neće biti privatizovan. Za "Telekom" je bila privatizacija. Postavili smo minimalnu cenu, nismo je dobili. Nismo hteli da pregovaramo ispod cene od milijardu i 400 miliona evra shodno čemu "Telekom" nije privatizovan.
Što se tiče giljotine propisa, da li je ona u potpunosti završena, slažem se, nije. Do sada je preko 120 preporuka prihvaćeno. Nisam ja rekao cifru, rekli su ljudi koji se bave time. Ušteda na godišnjem nivou je preko 150 miliona evra za celu privredu na godišnjem nivou. Da li ima preporuka koje još nisu sprovedene, u pravu ste, ima i nije ih malo, ali to ne znači da ne treba da prihvatimo je nešto urađeno, a sa druge strane, možda je još važnije da ono što treba da uradimo bude urađeno.
Što se tiče škole, primer škole sam spomenuo u smislu izgradnje škole, izgradnje građevinskog objekta. To je ideja ovde. Do sada to niste mogli da uradite ukoliko vam neko ne da taj novac ako ste vi lokalna samouprava. Sada imate mogućnost da sami inicirate, da sami obezbedite mesto gde će naša deca u nekoj lokalnoj samoupravi da se školuju.
Što se tiče vašeg pitanja vezano za "Ball Packaging", država nije dala ni dinara "Ball Packaging". Znači, "Ball Packaging" je investirao negde oko blizu 100 miliona i pre dva još dodatnih 40 miliona evra. Četrdeset radnih mesta, ali imate neke industrije koje su radno intenzivne, neke koje su kapitalno intenzivne. Proizvodnja " Ball Packaging" limenki je kapitalno intenzivna. Najnovija tehnologija sa malim brojem ljudi. Imate sa druge strane radno intenzivne kao što je tekstil, proizvodnja kablova za automobile ili nešto drugo. Tu radi veliki broj ljudi. Zaista mislim da trebamo u ovoj situaciji kada se količina para na globalnom nivou uz investiranje smanjuje progresivno, da pozdravimo činjenicu da je jedna kompanija odlučila umesto da to radi na drugom mestu u Srbiji, proširi postojeći kapacitet i pokrije veći broj zemalja. Ona prodaje na tržištu Srbije, ali prodaje i na tržištu Bugarske, Rumunije, Makedonije, Crne Gore, Hrvatske. Odavde se limenke iz Beograda " Ball Packaging" izvoze u okolne zemlje i to ima uticaja na trgovinski bilans.
Sada bih došao na našu omiljenu temu "Fijata". Reći ću vam moje uverenje, posao sa "Fijatom" je dobar za državu. To je najveći industrijski projekat koji ova država ima u poslednjih 10 godina. Da li smo trebali da investiramo novac? Mi smo vlasnici 33% kompanije koja se zove "Fijat automobili Srbija"? Da, trebali smo. Da li košta da vi dovedete multinacionalnu kompaniju kao što je "Fijat", koja ovde treba da pravi 200 ili 300 hiljada automobila? Košta, novcem poreskih obveznika. To što smo mi nudili nudila je i Rumunija. To radi i svaka druga zemlja i sada.
Šta mislite, kako su "Kia", "Hjundai" i "Škoda" napravile svoje i zašto su napravile fabrike u "Slovačkoj"? samo je bilo dobro okruženje za investiranje? Ne, dali su podsticaj i besplatnu zemlju i infrastrukturu, puteve, autoputeve, dali su novčani podsticaj, kao i mi. Mi možemo da kažemo da nećemo davati novac za podsticanje investicija nego, recimo, ako " Ball Packaging" treba da dođe i ako smatra da je u redu da investira. Daću vam nekoliko pokazatelja, ova investicija "Fijat" i Republike Srbije je oko milijardu evra. U fabrici će raditi dve i po hiljade ljudi. Na 500 metara od fabrike je grošnica park dobavljača gde će raditi još skoro hiljadu ljudi, šest kompanija. Ova fabrika kada počne da radi, a počeće negde u martu – aprilu da radi, kada ima pun kapacitet, svih 12 meseci proizvodiće 200 hiljada. Kapacitet u potencijalu može da bude 300 hiljada automobila. Izvoz iz te fabrike, dame i gospodo, je između, projektovan od strane "Fijata", ne nas, milijardu i 300 do milijardu i 500 miliona evra. Ako vam kažem da je izvoz ove države prošle godine bio oko 7,2 milijarde, onda vam je jasno koliki efekat samo ta jedna fabrika će imati i na industrijsku proizvodnju i na izvoz ove države.
Međunarodni monetarni fond je rekao da će od momenta kada fabrika počne da radi skoro 2% BDP, da budem konkretan 1,7% biti i predstavljati ova fabrika. Mislim da sve ovo što sam rekao dovoljan razlog da Republika Srbija, Vlada, poreski obveznici ulože novac koji će se vratiti. Izvozićemo. Imate gomilu malih firmi koje će raditi za njih. Na kraju, efekat "Fijata" i činjenica da su u ovoj zemlji prisutni "Fijat", "Beneton" ili neki gde smo dali podsticaj, proizvodi u pozitivnom smislu domino efekat. Nakon početka priče sa "Fijatom" vi u ovoj državi u poslednje tri godine imate preko 110 novih kompanija u automobilskoj industriji. Šta mislite, da oni rade samo za "Fijat"? Ne. Znači, tih 110 kompanija izvozi. Zašto je naša stopa pokrivenosti uvoza iz Italije ili Nemačke sa 30 – 40, recimo, u slučaju Italije došlo do 90. u slučaju Austrije došla na 60, Nemačke 60. Pa, ova država je imala pokrivenost uvoza izvozom pre dve godine 40%, a sada smo preko 60%. Da li je to dobar rezultat? Jeste. Da li može bolje? Može.
Da vam kažem, sada se svi, kada kažem svi, mislim na države i na Srbije i na Hrvatsku, Rumuniju, Bugarsku, Slovačku, Češku, takmičimo da ono malo pravih proizvodnih investicija, investicija u proizvodnju privučemo ka nama. Zašto je "Beneton" došao i ovde investira 60-70 miliona, a ne u Hrvatsku, gde već ima svoje poslovanje? Zašto "Fijat" nije otišao u Rumuniju? Treba realno da posmatramo.
Još jednom kažem, da li to košta? Košta.
(Zoran Popović, sa mesta: Zato što dajemo pare.)
Naravno da dajemo, gospodine, pare. Naravno, novac poreskih obveznika.
Da li vi mislite da neko hoće da dođe bilo gde a da ne traži neki podsticaj, ne od nas, od bilo koje države na svetu? Pa, američka država daje novac da "Mercedes" otvori fabriku u jednoj državi. Nismo mi izmislili rupu na saksiji.
Još jednom kažem, košta, ali dajte kada imamo raspravu da imamo argumentovanu raspravu. Koji je trošak i koji je benefit koji će dobre strane, konkretno priče o "Fijatu" biti za ovu državu i za ovaj narod, to je pitanje koje treba da postavimo. Nemojte da gledamo samo jednu stranu priče ili jednačine jer košta. Na naš novac oni ulažu tri do četiri puta više, ali sa druge strane koji efekat ima to što radimo.
Još jednom kažem, pogledajte kakav je krajnji rezultat i onda možemo da kažemo da je ovo korisno za Srbiju ili nije korisno za Srbiju.
Još jednom ću vam reći projekat "Fijata" je najveći industrijski projekat i on je od suštinskog značaja i za našu industriju i za našu privredu. Hvala.