Na član 2. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandar Martinović i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Aleksandar Martinović podneo je amandman u ime poslaničke grupe SRS i tražio da se član 2. Predloga zakona briše. Da podsetimo na šta se odnosi taj član 2. On zapravo u ovom predlogu menja član 45. osnovnog zakona. Vi ste ovde brisali deo člana 45. i to stav 2. koji kaže: "Odlukom o pokretanju postupka može se izreći i mera udaljenja do okončanja postupka za razrešenje".
Mi u SRS mislimo ovakva odredba ne rešava problem koji eventualno može da se desi i da nije dobro da ostavljate ovako nezavršene stvari. Naš stav je da se kod pokretanja postupka mora izreći mera udaljenja do okončanja postupka za razrešenje člana saveta.
Naravno, krivično delo je krivično delo, bez obzira ko ga učini. Postoje i kvalifikovana krivična dela i postoje olakšavajuće, otežavajuće okolnosti itd. Zamislite ne može nikako na isti način da se tretira član ili predsednik, ne daj Bože, Visokog saveta sudstva sa nekim drugim ko učini krivično delo, pa makar to bio i sudija. Visoki savet sudstva je taj koji bira sudije, razrešava, odnosno predlaže razrešenja, predlaže udaljenja sa posla itd, dakle, velika su ovlašćenja Visokog saveta sudstva, a onda to znači i veliku odgovornost, valjda, trebalo bi. Ne možete ako član Visokog saveta sudstva izvrši krivično delo zbog kojeg treba da bude udaljen sa funkcije, odnosno krivično delo vezano, evo kao u ovom slučaju što ste imali za zloupotrebu službenog položaja, onda ne možete da ostavljate bilo kakvu mogućnost da se pokreće ili da se izriče ili ne izriče mera udaljenja nego da mera mora da se izrekne.
Šta će vam u Visokom savetu sudstva neko ko je izvršio krivično delo? Jedan jedini dan, šta će vam? Tako da, mislimo da nije dobro i to ponavljam, nije dobro što ste zakon menjali samo da biste u zakon uokvirili hapšenje Bogdana Jakšića, člana Visokog saveta sudstva. Desiće vam se neki drugi Jakšić, u nekim drugim okolnostima, na neki drugi način. Šta ćete onda? Šta ćete onda sa njim, dok ne promenite zakon?
Zaista, ne razumem zašto niste prihvatili ove amandmane. Videli ste, ako ste ih uopšte gledali, možda neko od vaših saradnika, da su amandmani zaista dobri. Amandmanima smo zaista želeli da popravimo tekst zakona, zato što mislimo da treba da članovi Visokog saveta sudstva, pogotovo što sumnjamo i u njihovu dostojnost i u njihovi stručnost, pokazalo se i to su vam razni vaši evropski prijatelji pisali kroz koje kakve izveštaje, koliko ste loše uradili posao reizbora sudija itd. Pokazalo se da smo mi iz SRS bili potpuno u pravu kada smo vam tvrdili da niste dobro izabrali.
Vi sada nećete da nas poslušate, nego nam obrazlažete da ne prihvatate amandman iz razloga što je u članu 2. Predloga zakona izvršena pravno-tehnička intervencija u članu 45. Izvinite, brisanje stava, odlukom o pokretanju postupka može se izreći mera udaljenja do okončanja postupka za razrešenje, nazvati pravno-tehničkom redakcijom je neozbiljna. Ovo nije nikakva pravno-tehnička redakcija. Ovo je suštinsko pitanje. Hoćete li da donosite postupak ili da izričete meru udaljenja ili nećete? Vi ste se odlučili da nećete. Mi smatramo da to nije dobro i zato smo vam ponudili amandman. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospođo Radeta, izvolite.

U članu 45. u stavu 1, koji vi niste ovde dirali, stoji da odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi savet u roku od 15 dana od prijema inicijative.
Mislili smo, opet zbog specifičnosti lica na koja se ovo eventualno odnosi, da ovaj rok od 15 dana treba da se zameni rokom od osam dana. Mislimo da je primerenije i kada smo pisali ove amandmane, kada smo razgovarali o ovom predlogu zakona, čak smo razmišljali da ovo bude rok od 48 časova. Nema razloga, zamislite, da čekate 15 dana da razmišlja neko da li će pokrenuti postupak razrešenja protiv člana Visokog saveta sudstva. Pogotovo što tu odluku donosi Savet.
U čemu je problem da se taj savet sastane odmah, ako se desi osnov za razrešenje, da se savet sastane u najhitnijem roku i onda da se, ono što je i kolega Munjić, govorio kada biste te rokove skratili, onda ne bi bilo potrebe ni u članu 9v ostavljate, opet, mogućnost da li hoćete ili nećete da razrešavate, pa da na neki način uskraćujete pravo žalbe, pa još žalba ne odlaže izvršenje itd? Zato što ste te rokove mnogo produžili.
Ovo mora da bude neka vrsta "leks specijalisa", zato što se radi o ljudima, eventualno, ako ima još neko osim ovog Jakšića. Radi se o ljudima koji su na najvišim funkcijama, koji ne samo što sude u svojim predmetima, nego oni biraju sudije, predlažu sudije, predlažu tužioce. Zamislite šta ti ljudi rade, kolika je nadležnost vi ste u toj grupi u Visokom savetu sudstva. Zamislite koja je to odgovornost i kakve vi značajne poslove radite u ovoj zemlji.
Iz tog razloga, ovo mora biti neka vrsta "leks specijalisa", sa najkraćim mogućim rokovima – u roku do osam dana najdalje. Kažem, razmišljali smo da vam predložimo rok od 48 časova. U tom roku, da se sastanete, da procenite, da pogledate izveštaje MUP, tužilaštva i da tako brzo odlučujete, jer zadržavanje u Visokom savetu sudstva ovoliko dugo nekoga ko je izvršio krivično delo je nedopustivo. Hvala.

Na član 3. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Milorad Buha i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo".
Gospodine Buha, imate reč.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, za Srpsku radikalnu stranku je neprihvatljivo na ovaj način menjate zakon. Ovo je druga izmena ovoga zakona koji je donet 2008. godine. Moramo se kritički osvrnuti na ovu izmenu, zato što ona govori o načinu normiranja i načinu donošenja zakona. Nedovoljno se posvećuje pažnje od strane ministarstva i stručnih službi u ministarstvima, pa i u Vladi, pa i u Skupštini i pojedinim odredbama. Manje-više to prolazi kroz sve državne institucije, iz ruku u ruku, i na kraju ovde kada se usvoji pojavi se neki Blagoje Jakšić i zbog njega, odnosno zbog situacije koja je nastala moramo menjati zakon.
Ponekada i građanima Srbije intervencije Srpske radikalne stranke, prevashodno amandmanske, nekad su i suštinske. Nekad su vrlo bitne. Nekada samo u određenom detalju govore o ozbiljnosti i pripremi Srpske radikalne stranke, kada razmatramo pojedine zakonske predloge. Nemamo dovoljno vremena, ali vi imate dovoljno vremena. Imate sasvim dovoljno vremena da razmotrite i da dobijete stručno mišljenje od raznih institucija koje se bave pravosuđem. Javio se problem, Blagoje je pritvoren itd, ne možemo sada napraviti ništa, hajmo promeniti zakone itd. Ne radi se to tek tako. E, sada, Blagoje Jakšić, član najviše pravosudne institucije, pritvoren, mediji kažu, za neka krivična dela pre 13-15 godina. Zar istražni organi nisu znali za počinjeno krivično delo pre 15-ak godina? Znali su. Sada je nekome zasmetao i hajde da ga sklonimo. Ne radi se ni tako. Ne možete, ne smete to tako raditi. Ako i najmanja trunka sumnje postoji da je to krivično delo, da može izazvati određene negativne reperkusije u njegovom pristupu određenim predmetima, dokumentaciji itd, on ne sme biti na toj funkciji. Još ga vi unapređujete itd. To jasno govori o neozbiljnom pristupu, blago rečeno.
Kada govorimo o tome da li treba ili ne treba na ovaj način, jasan je stav i pozicija SRS. Ono što je još bitnije, mi se bavimo samo jednim segmentom pravosuđa, umesto da danas raspravljamo o vitalnijim stvarima, državnim stvarima, o Kosovu itd, moje kolege su dovoljno govorile o tome. Naglasiću po meni vrlo značajan segment pravosuđa, od koga vi bežite. To su takozvane liste ratnih zločinaca, ono što je Hrvatska dostavila državnim institucijama Republike Srbije, ali samo kao spisak. Tužioci Srbije i Hrvatske su još 2006. godine potpisali Sporazum o razmeni dokumenata o počinjenim ratnim zločinima. Tužilac Srbije nije dobio te podatka. Vi ste 2010. godine sa ministrom pravde Republike Hrvatske potpisali Sporazum o razmeni dokumentacije, a nikakvu dokumentaciju Hrvati nisu dostavili. Vi ste to dostavili. Šta su Hrvati napravili? Za njih je to sve ništa. Zvanično najviša institucija, Sabor Republike Hrvatske je rekao – za nas to ne važi.
Šta je sa njihovim spiskovima? Bili su u obavezi, shodno potpisanom sporazumu, da dostave svu dokumentaciju da se izvrši revizija postupaka. Da li je izvršena revizija postupaka? Nije. Vi ste potpisali taj sporazum. Zašto nije? Ko tu snosi odgovornost? Ko može snositi odgovornost, ako ne onaj koji je potpisao? Ali, snosi i ova institucija. Pred ovom institucijom se mora naći spisak sa potpunom dokumentacijom, da se i ovde proceni i oceni da li je to ništavno ili nije. Vaš državni sekretar je rekao, pomalo i podrugljivo, pomalo smešno, zamislite, kaže – jedan Srbin koji je udario hrvatskog konja je ratni zločinac i osumnjičen je za ratni zločin. On je i dan danas na spisku i on će odgovarati za taj jedan udarac. Da je udario psa, on bi bio ratni zločinac. Da li je to krivično delo ratnog zločina? Nije, ali se nalazi na tom spisku.
Ne primenjujete ono što ste potpisali. Morate izvršiti reviziju svih dokumenata. Nemate dokumente? Morate tražiti. Potpisan sporazum? Dajte nam dokumentaciju, da sednemo i da razgovaramo. Vidite kako Hrvati rade – ništavno sve, ne dolazi u obzir. Tragično je jedno, što ni jedan postupak, ni jedan naš pravosudni organ, organ tužilaštva, SUP-a ili neki drugi organ nije prikupio dokumentaciju o zločinima nad Srbima u Republici Srpskoj Krajni i Republici Hrvatskoj, sem onih postupaka koji su pokretani 1991. godine od strane uglavnom vojnog tužilaštva. Hrvati su rekli – to nas ne interesuje, to je sve ništavno za nas i o tome nećemo razgovarati. Svi se peru od toga.
Šta je sa nama? Mi slepo izvršavamo sve ono što oni nalože. Provodimo sve postupke. Hapsite ovde ljude i odvodite u Hrvatsku. Po celom svetu Srbe hapse, privode, odvode itd, a vi ćutite o svemu tome. Da li sme da se ćuti o tome? Ne sme da se ćuti. Ovde se mora otvoriti rasprava o tome. Ovaj parlament mora zauzeti stav oko svega toga. Na to vas obavezuje međunarodno pravo, domaće zakonodavstvo, a i tužba koju ste protiv Hrvatske, odnosno kontra tužba protiv Hrvatske koju ste uputili, evo, dopunjena je pre 10 dana.
Vi ste pravnik, ministar ste pravde, za koje zločine genocida vi govorite, ako niste optužili ni jednog Hrvata? Ni jedan Hrvat nije optužen za zločin genocida, za ratni zločin, odnosno samo jedan na tom spisku od 44 što ste dostavili hrvatskom ministarstvu pravde, samo jedan Hrvat. Nema drugih, sve Srbi. O kom genocidu vi pričate? Zašto ova država nije prikupila svu dokumentaciju? Dobili ste svu dokumentaciju od Krajišnika koji su dolazili ovde od 1990. godine, svaki zločin je evidentiran u državnim organima, ali to je razbijeno. Ko zna gde su sada te izjave. Da li je to sumirano, sabrano i da li je sa naše strane proveden prethodni postupak, pa čak i da se išlo dalje od toga?
Državne institucije, počevši od prvog čoveka ove države, on se bogu moli da se povuče tužba sa hrvatske strane da bi mi odstupili od toga. To je krivično delo saučesništva. Ako je čovek svestan da je počinjen genocid, kao najteže krivično delo, on svakog počinioca koji je učestvovao u tom krivičnom delu mora da prijavi i da dostavi svu dokumentaciju o tome. Predsednik države kaže – mi ćemo povući. Kako se može povući nešto ako je genocid? Ili se mi igramo? Kao mala deca – ti si mene udario, udariću i ja tebe, reći ću tati, reći ću učiteljici, reći ću strini itd. To je igrarija.
Vaš državni sekretar pre sedam dana kaže – s obzirom da Hrvati neće, mi smo njima nudili da se povuče tužba, ali Hrvati neće, imaju dokumentaciju, imaju 1.549 ljudi na spisku takozvanih ratnih zločinaca. Koliko imate vi? Nemate ništa, nemate ništa obrađeno. Nemate ništa sistematizirano, nema pokrenutog postupka itd. To je lupanje u prazno, to što radi vaše ministarstvo, to što rade državne institucije Republike Hrvatske. Dokle tako? Dokle se može to tako i trpeti? Ko je oštećen? Oštećeni su građani Srbije, zato što oni snose troškove.
Evo, spominjao sam u načelnoj raspravi slučaj Purde. Čovek je uputio dve tužbe. Rekli ste da je počinio ratni zločin itd, imate dokumentaciju, nesporno je učinio to, to i to itd, a na kraju ste odustali od postupka. Zašto, ako je počinio ratni zločin?
Ko ima pravo da se igra sa ovim narodom? Ako je neko poginuo, ako je neko učestvovao u borbi tako da bi počinio ratne zločine, mora da odgovara. Pa, svi se deklarativno zalažemo za to, na kraju kad treba stvarno da se izvrši procesuiranje onda kažemo – nemamo dovoljno dokaza. Ko je kriv za to? Pa, to je međunarodna bruka. Od međunarodnog značaja je to što ste učinili. Sve novine, sve državne institucije Srbije, svi pojedinci iz vlasti su govorili da je počinjen zločin itd, on mora da odgovara i na kraju, nemamo dokaza.
Šta su vaše institucije radile, tužilaštvo i prevashodno vaše ministarstvo? Vi ste prvi čovek tog ministarstva, vi morate snositi odgovornost za sve to. Pa, ne možemo se igrati, to je igrarija. Dokle da se igramo? Šta je sa Krajišnicima koji ne smeju da izađu iz ove države, iz svog grada ne mogu da izađu samo zato što su zbog političkih prilika stavljene na spisak. Neka strina tamo čula da je ovaj počinio to i to, itd. Kakvi su to dokazi? U kom sistemu je to dokaz. Zašto ne izvršimo reviziju? Prikupimo sve ono što je bitno i kažemo, sednemo sa Hrvatima, te ljude moramo osloboditi jer tu nema dovoljno elemenata. Ovde je proterano do 800 hiljada Srba, oduzeta sva imovina, a vi se igrate sa tim narodom. Ništa ti pravno nije vraćeno. Dokle tako?
Vi kao Ministarstvo pravde morate, što se tiče ovog slučaja sa Hrvatskom, ovde predložiti mere, ne zakonske mere, nego predložiti jednu informaciju o tome šta vi kao nadležno ministarstvo smatrate u pogledu celokupnog postupka sudovanja sa Hrvatskom i u pogledu sporova koji idu sada u Hrvatskoj protiv Srba i onih postupaka što su ovde otvoreni i liste tzv. ratnih zločinaca koji su u strahu i u pogledu kontratužbe, odnosno tužbe Hrvatske. Nećete uspeti u tom sporu. Hrvati će, uz svu dokumentaciju koju su dostavili, još na hiljade dokumenata dostaviti, ali oni sistematično prikupljaju rade, dostavljaju to u Hag. Šta ste vi dostavili? Šta možete dostaviti kad nije sve to sumirano, nijedan postupak nije pokrenut? Još jednom vam kažem, ne smete se igrati sa narodom, ovo je jedna igrarija za koju će neko nekad odgovarati. Nemojte to činiti. Hvala.

Uz komentar da preširoko tumačite tačku dnevnog reda, zaključujem da smo završili pretres o svim amandmanima, pa zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo, kao što znate, obavili i pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 17. tačku dnevnog reda - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom veću tužilaca.
Primili ste amandmane koji su na predlog zakona podneli narodni poslanici: Vjerica Radeta, zajedno Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Zoran Krasić, zajedno Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović, Sreto Perić, Dušan Marić, Mirko Munjić, Aleksandar Martinović, Boris Aleksić i Milorad Buha.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, koja želi reč. Izvolite.