Dva minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin, koji ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici i uvaženi paori Srbije, a posle ću objasniti, gospodine ministre, zašto sam morao da upotrebim tu reč – uvaženi paori Srbije, ovaj zakon je bio pred nama 2009. godine. Zvao se Zakon o zaštiti oplemenjivača biljnih sorti. Sačinjavalo ga je 55 ili 56 članova. Tada je poslanička grupa SRS podnela podosta amandmana, a svojim učešćem u raspravi pokušali smo da vam kažemo i dokazali smo tada, doduše niste vi bili tada ministar, da će doći sigurno da izmena i dopuna ovog zakona.
Tada smo vam na to ukazivali još u načelnoj raspravi, a posle i putem amandmana, zato što je ovaj zakon, onaj prvi, 2009, ne ovaj kao dopuna, prepisan iz Francuske. Nije to uopšte ni strašno što je on prepisan iz jedne evropske države, članice EU, ali, mi smo tada prepoznali, te 2009. godine da on nije dovoljno dobar i da će pretrpeti neke izmene. Jer, da pristupite jednoj svetskoj trgovinskoj organizaciji, tada zakon mora da bude perfektan i uvek vuče ka onim državama u čijem je interesu da se donesu izmene i dopune postojećeg zakona. Ja sada govorim o zakonu koji smo doneli 2009. godine a koji se nadovezuje na moj amandman.
Naime, ja sam, čitajući dobro ovaj zakon, i kao ovlašćeni predlagač ispred poslaničke grupe SRS, našao da u izmeni i dopuni Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, u članu 2. ima nekih nelogičnosti. Ja ću se potruditi da i vi meni pojasnite, ili da se jednostavno usaglasimo da se ovaj moj amandman prihvati.
U članu 2, a to je inače stari član 4, st. 2. i 3. reči: "stvorili, otkrili ili razvili sortu" zamenjuju se rečima: "stvorili ili otkrili i razvili sortu". Znači, imamo samo ono "ili", ispred ili iza "otkrili". Ali, kad bi ovo recimo sada pročitao, a verujem da jeste pročitao, nažalost, niste konsultovali, a ja sam to rekao u načelnoj raspravi, recimo profesor Škorić, koji je stvorio podosta sorti suncokreta, znači, kada vidite negde na poljani jedno stablo sa lišćem, sa krunom tj. sa glavom, sa semenima i onim lepim laticama od žutog lišća, neko od umova se mnogo ranije setio da kaže – ovo je biljka od koje se može proizvesti hrana. Znači, prvo ono što treba da stoji jeste: "otkrio". Onda, kad je otkrio, polako stvara i razvija tu sortu. Jer, suncokret je plemenita kulturna biljka, oplemenjena. Sada služi za ljudsku ishranu, a njeni nus proizvodi za stočarstvo.
Ja sam tu našao nelogičnosti, naravno, konsultujući se sa našim vrhunskim stručnjacima. Ja mislim da jedan prof. Denčić zaslužuje pažnju, koji je jedan od stvaraoca sorti pšenice, pa jedan Jocković, koji je jedan od stvaraoca sorti kukuruza i to ne smemo zanemariti, gospodine ministre. Znači, ne možemo prvo reći: "stvorili ili otkrili i razvili sortu", nego prvo otkrili, stvorili pa onda razvijali sortu. Znate, sorte se stalno oplemenjuju, oplemenjuju se u svrhu da bi se njihovom setvom dobilo što više kao finalni proizvod i da bi bio zadovoljan taj naš srpski paor.
Zbog toga ste morali da obratite pažnju vi, tj. vaši saradnici ili saradnik koji je ovo pisao, da je došlo do jedne greške koju morate da ispravite. Vi još imate vremena da ispravite ovaj amandman. Ne mogu da verujem da ćete vi stvarno ostaviti da to bude ovako, ova bitna rečenica koju ste stavili, a u stvari, u postojećem zakonu, do 2009. godine, samo ste "stvorili ili otkrili", a ovamo piše: "stvorili, otkrili ili razvili sortu". To je jedan red reči koji je veoma bitan, ali stvarno je bitan. I ne vidim razlog, gospodine ministre, da ne prihvatite ovaj amandman.
Suština je, kada se piše jedan amandman, da se izvrši konsultacija sa vrhunskim stručnjacima u Srbiji. Mi smo bili svetska sila i ostajemo po proizvodnji sorti pšenice, suncokreta, kukuruza, soje, šećerne repe. Jeste da smo sada, zbog čega se i donosi ovaj zakon, ugroženi, zato što da bismo mogli da budemo članice UPOV, to je skraćenica a pravi naziv je Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti, a to je prvi uslov izmene i dopune Zakona o poboljšivačima biljnih sorti. Drugi uslov je STO skraćeno, što znači – Svetska trgovinska organizacija. Tačno je da ovaj zakon delom i štiti naše institute, naše vrhunske stručnjake, po čemu smo još uvek poznati u svetu.
Vidite, na koliko stotina hiljada hektara suncokreta se seje u Ukrajini, lepe, spomenuo sam sada nju, jer nam je ona haje da kažem tu najbliža. Nema bukvalno države skoro u Evropi da nemamo i našu sorto tamo zastupljenu.
Ali, bar onda kada već imamo naše sorte i priznaju ih države, gde vi žurite da idemo u tu Evropsku uniju, a članice su Evropske unije, ne vidim zašto ne bi one malo osluhnule i naše sručnjake, ako su već prihvatili te sorte.
Stvarno ne vidim razlog da ovaj gospodine ministre, amandman ne bude prihvaćen. Nemate razloga da ga odbijete. Ne možete da parirate činjenici da su u ovom amandmanu raspravljali vrhunski stručnjaci, što se tiče iz domena oplemenjivača biljnih sorti i prihvatili su mišljenje. Tamo sam spomenuo naših par vrhunskih stručka, stvarno ne bih želeo da nekoga reklamiram ovde, samo sam spomenuo, ali moje konsultacije su bile sa određenim brojem ljudi koji i ne sede ovde u poslaničkim klupama, nego sede i rade svoj posao za dobrobit srpskog paora.
Ali opet kažem, vi prvo nešto morate gospodine ministre da otkrijete. Kada ga otkrijete, onda stvarate i razvijate, razvijate do vrhunca, dok ne može toliko da rodi da bi jedna fabrika mogla da izdrži takav rod, o čemu sada pričam.
Kod nas je ušao ogroman broj svetskih kompanija koje su nam podelile reklamni materijal, koji se nikada ne može meriti sa našim reklamnim materijalom, koji je kao mala brošurica, znate. Naši instituti nemaju toliko para i nisu toliko moćni da reklamiraju, kao što se reklamiraju, hoćete da ih spomenem, evo spomenuću ih, ali neka ne shvate to kao reklamaciju, stigao nam je "Pionir", zna se Mišković je bio glavni koji je tu, tu je KVS, LG, Siđenta, Koza i da ne nabrajam dalje.
Nemam ništa protiv toga, ali dajte da vidimo da li smo mi dovoljno ovim zakonom zastupljeni i na našem tržištu koliko smo mi zastupljeni na njihovom tržištu. Nismo sigurno. Nemojte da francuska sorta pšenice i kanadska ulazi ovde na polja Srbije, a da je srpska sorta pšenice, hoćete da ređam ili da ne ređam, da reklamiram ili da ne reklamiram, bude poboljšivač njihovih sorti, što se tiče kvaliteta brašna. Odgovorno tvrdim, proverite to molim vas kod naših vrhunskih stručnjaka. Zašto je ovde toliko zastupljen jedan "apač" jer ima ogromnu reklamu koji se u istoj količini seje, kao i naša NS 40S sorta pšenice. Govorim o dve identične sorte sa istom količinom semena po jednom katastarskom jutru.
Kada pogledate sve one parametre koji su kod izvoza bitni, naš kvalitet pšenice je puno bolji od tog koji je uvezen, jer naše sorte su kvalitetnije i ponavljam služe ovim drugim sortama iz uvoza kao poboljšivač brašna. Pitajte mlinare. Ovo će vam sigurno oni reći.
Mogu vam reći, izmene i dopune zakona koje čine 22 ili 24 člana, dobro pogledao, još jednom ponavljam ovaj zakon o izmenama i dopuna Zakona su samo zbog toga, a to ste već rekli malopre, moram da priznam, zbog našeg ulaska, jer još nismo i ovoj Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti i još nismo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, jer ovaj zakon mora da bude dopunjen. Ponavljam, on treba da bude dopunjen, ali gledajte da mi vodimo računa i o našim sortama koje će se tu naći, a videćete kroz amandmane da malo "UPOV" više vuče tamo oni koji forsiraju, u stvari koji su stvorili taj "UPOV" nego za račun Srbije ili paora Srbije.
Prema tome, ubeđen sam, bez obzira što ste vi da kažem narodski, ne od juče, nego od skoro ministar poljoprivrede i trgovine, da ćete imati razumevanja za ovaj amandman. Nemojte prvo da dođemo do toga da prvo razvijamo sortu, pa onda da je otkrivamo. Ne može, nikad nije ni bilo. Dok je ovih naših umova, nažalost koje mi izvozimo iz domena poljoprivrede, i ako ih budete poslušali biće lakše i vama i srpskom paoru, a biće i nama. Hvala vam.

Dvanaest minuta iskorišćeno od ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Zahvaljujem.
Reč ima ministar Dušan Petrović.

Nekoliko stvari, mislim da je važno da odgovorim, u junu mesecu su sve ove izmene i dopune Zakona prezentirane na jednom velikom sastanku ovde u Zemunu u institutu, Semenarskoj asocijaciji Srbije. U ovom udruženju u ovoj asocijaciji, članice su svi naši instituti. Dakle, kada govorimo sada o mišljenju stručne javnosti, ovo je sada polovina novembra meseca, u junu svi instituti preko svojih predstavnika su učestvovali u jednoj ozbiljnoj debati u pogledu ovog teksta o kome mi ovde sada vodimo diskusiju u parlamentu.
Postignuta je puna saglasnost o tome da ovakve izmene i dopune zakona treba da budu usvojene. Uopšte ne sumnjam da se imali i vi kontakte sa ljudima iz struke i ne bih sad nikoga imenovao, ali mi smo javnu raspravu vodili na jedan institucionalni način tako što smo one koji su za to pozvani, od njih smo tražili da daju svoje predstavnike i još jednom ću reći, oni su to učinili u junu mesecu. Dakle, niko nikakvu primedbu ili primedbe koje su bile, pa posle diskusije su inplamentirane u ovaj tekst, ovo je dakle posledica jedne vrlo ozbiljne i temeljne debate koja je vođena. To je prva stvar.
Druga stvar oko merituma ovo o čemu ste vi pričali. Ne bih ulazio u tumačenje ovde. Logički možete stvari da postavite na jedan ili na drugi način. Definicija je identična definiciji koja postoji u Međunarodnoj konvenciji i očigledno se radi o dve situacije. U jednoj situaciji je novo što su sorte potpuno nove stvorene, druga da su otkrivene, ali kad su stvorene i otkrivene one se dalje razvijaju i to je negde ideja. Ali da ne ulazimo čak ni u to, suština usaglašavanja zakona sa Konvencijom jeste da ovde u Srbiji, u Rusiji, u Velikoj Britaniji, u svakoj zemlji koja je članica i potpisnica ove konvencije, svi mogu da imaju u postupcima zaštite ili u postupcima sticanja prava, da imaju mogućnost identičnog tumačenja svih termina koji se koriste u konvencijama.
Dakle, ove formulacije su usaglašene sa formulacijama koje postoje u Međunarodnoj konvenciji i zbog toga su ovakve kakve jesu. Takve formulacije su prodiskutovane na ovom forumu o kome sam upravo govorio i posle svega toga su došle na Vladu i posle ovde u parlament. To je negde neka procedura i suštinski nastanak ovog teksta o tome želim da obavestim vas i da obavestim celu javnost.
Zbog toga mi smatramo da je dobro da ovakav tekst bude usvojen, da mi uđemo u jedan sistem u kome, kao što sam rekao, se nalaze i zapadne zemlje, ali se nalazi i Rusija i Ukrajina. Ne vidim da bi ušli Rusi i Ukrajinci u ovakav jedan sistem da smatraju da je to protivno njihovim nacionalnim interesima. Ne treba mi da se, naravno, oslanjamo na to šta rade druge zemlje, moramo svojom pameću i štiteći svoje interese da donosimo propise, ali nekako to je isto indikacija jedna. Ako su zemlje sa tako različitim interesima, geostrateškim, političkim i kakvim god, se našle u ovoj konvenciji, onda je to jedan vrlo značajan indikator da je dobro da se i naša zemlja nađe u takvoj jednoj situaciji. Analizirajući svaki od ovih članova ponaosob mislim da smo došli do jednog većinskog mišljenja, da je dobro da ovakav zakon bude usvojen.

Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Gospodine ministre, razumem da ne možete da odstupite od teksta, tj. od izmena i dopuna Zakona o oplemenjivačima biljnih sorti. Apsolutno vas razumem, jer ovo je tražila Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti i STO, čije nismo članica. Ovakav tekst mora da ostane iz prostog razloga, zato što ovaj UPOV ili ova Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti traži te uslove, traži takav tekst. Mi pri tome tekstu moramo da ostanemo, kako sam vas razumeo.
Želeo sam da vas pitam, gospodine ministre, da li se kuća gradi od krova ili počinje od temelja, zato sam uporan u ovome, da objasnim da i ovde u Srbiji ima stručnjaka koji mogu da učestvuju u građenju nekih zakona ili izmene i dopune zakona, bez obzira što nismo u EU, ali moraju da nas priznaju kao vrhunske stručnjake u stvaranju i oplemenjivanju sorti koje sam nabrojao, počev od kukuruza, pšenice, suncokreta, soje, šećerne repe, voća, šljiva itd.
Ako je to uslov, ako je preduslov ulaska Srbije u UPOV ili u STO, onda vas razumem zbog čega ne želite u amandmanu gde pravim jedan red prirodni. Majka priroda je tako uradila od onoga što je nekada bila obična biljčica za koju se nije smatralo, mislim na suncokret, da od nje čovek može da živi i da bude jedna od osnovnih hrana. Oplemenjivanjem, jer je prvootkrivena, se stvara i unapređuje. To je suština zbog čega želim da vam ukažem, mada se u obrazloženju spominje tek 1961. godina. U obrazloženju koje ste nam dostavili stoji – Zakon o potvrđivanju Međunarodne konvencije o zaštiti novih biljnih sorti itd, Republika Srbija je ratifikovala Međunarodnu konvenciju o zaštiti novih biljnih sorti, donete u Parizu 2. decembra 1961. godine. Da vas podsetim nešto, šta je sa Konvencijom koja je zaključena još 22. novembra 1928. godine u Parizu? Znači, spominjala se još 1928. godina. Spominje se nešto za šta smo uvek bili tu, sada nismo zato što tako neko želi da nismo još ili neko možda žuri da bismo tamo bili što pre.
Mislim da ste svesni da morate da ispoštujete ovo. Ako se usvoji tekst ovakav kakav jeste i predočen nama, ako ne bude urađen, ništa, nema UPOV, nemamo članstvo u UPOV, nema u STO itd. Ali, ako već stvarno mislite ovde da ostanete i da ostane ovako kako je predloženo, a ovo je prepisan zakon 2009. godine od Francuske. Ukazivali smo i tada da ima tih propusta, da će doći taj zakon za godinu-dve dana, sećam se dobro, kad bismo imali stenogram videli biste da tamo piše da će doći do izmena, jer uvek onaj ko predlaže, traži nešto novo i za sebe. Onaj ko je članica mora nešto i da trpi. Ovog puta mi trpimo samo zbog toga što neko ne želi iz EU ili iz te Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti, da bude usvojeno nešto iz Srbije, a to je amandman poslaničke grupe ili moj amandman što se tiče izmene i dopune Zakona o oplemenjivačima biljnih sorti. Hvala.

Iskorišćeno je vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe i dva minuta od vremena poslaničke grupe.
Pre nego što pređemo na pretres amandmana na član 3, na osnovu članova 90. i 87, želim da obavestim Narodnu skupštinu da će uobičajena pauza od jednog sata biti određena kada završimo pretres u pojedinostima Predloga zakona koji je u toku i onda u popodnevnom delu, nakon pauze od jednog sata, otvorićemo pretres u pojedinostima 16. tačke dnevnog reda, odnosno Predloga zakona koji je nakon završetka pretresa u načelu jedini o kojem možemo da vodimo pretres u pojedinostima.
U skladu sa članom 87, ukoliko bude potrebe, radićemo i posle 18:00 časova.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Radimo samo 16. tačku nakon pauze?)
Izvinjavam se, 16. i 17. tačka.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin. Izvolite.

Kolega Vitomir Plužarević je podneo amandman na član 3, a u starom zakonu je to član 7. stav 2. tačka 2) i 3) – menjaju se i glase.
Gospodine ministre, ovde mi nešto upada u oči. Verujte, iz dobre namere želim da pojasnim zašto i zbog čega je izbačen ovaj deo ili je došlo tamo do nekog novog zakona, Francuzi pisali, pa sada piše možda Nemačka ili nije Nemačka, možda neka druga članica EU. Ne znam zašto? Zato smo i predložili da se član 3. briše, zato što ovaj postojeći je jasniji, a ovde se daje ono za šta mi imamo crv sumnje oko ovog zakona, jer baš ova organizacija kojoj težimo da budemo, da bi mogli da budemo ravnopravni što se tiče i učestvovanja nas u svetskoj trci u prodaji raznih semena kao proizvođača, mislim na Međunarodnu uniju za zaštitu novih biljnih sorti i sada kada pročitam, izbacujete član 2. i 3. stari.
U članu 2. stoji ovako – ugovorom između privrednih društva povezanih kapitalom, gde je jedno od tih privrednih društava većinski vlasnik ili između privrednih društva koji su u većinskom vlasništvu većeg privrednog društva. Pogledajte koje su sada izmene. Kaže se, ugovorom o otuđenja materijala sorte između privrednih društava povezanih kapitalom gde je jedno od tih privrednih društava vlasnik drugog ili između privrednih društava koja su u vlasništvu trećeg privrednog društva, pod uslovom da otuđenje materijala sorte nije u svrhu korišćenja sorte.
Verujte, kaže Bečej, berber. Izvinjavam se, ali tako mogu da protumačim. Verujte mi, imate već nešto u ovom starom članu 7. stav 2. tačka 2) i 3) i dodajete nešto. Pogledajte član 3. u starom zakonu – ugovorom na osnovu koga se u ime oplemenjivača reprodukcione ili urbani materijal proizvodi, reprodukuje, umnožava, kondicionira ili skladišti, pod uslovom da oplemenjivač zadržava isključivo pravo na dobijeni reprodukcioni ili urbani materijal ili njihove proizvode i da taj materijal odnosno proizvodi nisu otuđeni, s tim što mogu biti korišćeni za proizvodnju druge hibridne sorte, ali bez otuđenja reprodukcionog ili urbanog materijala hibridne sorte. To je u starom zakonu.
Ne vidim zašto je ova tačka 3) loša. Da biste je skratili novim izmenama i dopunama zakona i napisali samo kratko i jasno. Po vama, ugovor na osnovu koga se u ime oplemenjivača umnožava reproduktivni materijal sorte i na osnovu koga se vlasništvo umnoženog materijala vraća oplemenjivaču.
Opet pravite dobro nekome tamo, pravite dobro. Vi morate to da uradite, svestan sam, da bismo ušli u UPOV, svestan sam da je to opšta činjenica, jer rekao sam, moramo da napravimo i mi trku i da se pojavimo na svetskoj pijaci. Samo, mi smo neravnopravni, iz prostih razloga zato što ste baš ovaj konkretno član 3. toliko uprostili da bi nekome bio dostupniji, a u starom Zakonu o oplemenjivačima biljnih sorti je dosta to jasnije i sveobuhvatnije i nema propusta. U ovom članu 3. starom nema propusta. U ovome ima. U ovome može između redova malo da se pročita.
Opet, ponavljam, niste vi to pisali. Jedan je pisao, pouzdano, ovaj od 2009. godine Zakon o oplemenjivačima biljnih sorti, Francuzi, ali nisam došao do saznanja ko je ovu dopunu izvršio. Na osnovu čijeg predloga?
Zato smatram da bi trebalo amandmane koje predloži poslanička grupa SRS i moje uvažene kolege prihvatiti, jer smatram da su prihvatljivi. Zato i tražimo da se brišu ove nove izmene i dopune zakona. Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Dušan Petrović.

Čitajući ove stavove, svi su mogli da vide da se radi o jednom tehničkom uređenju odnosa između različitih učesnika u ovom postupku i u ovoj proceduri. Stvar nije u životu toliko komplikovana. Život ima različite manifestacije i propisi uređuju stvari do one mere do koje zakonodavac proceni da je korisno i potrebno da budu uređeni.
Mi smo 2009. godine imali određenu formulaciju. Ispostavili se da ta formulacija ne korespondira načinu na koji je ovaj institut uređen u Međunarodnoj konvenciji koju smo mi ratifikovali. Dakle, mi svoj pravni poredak usklađujemo, harmonizujemo, upodobljujemo sa opštim pravilima koja su uspostavljena ovom međunarodnom konvencijom. Ponovo ću reći, ista ovakva formulacija je u ruskom zakonodavstvu, ukrajinskom zakonodavstvu i siguran sam da ne postoji nikakva opasnost za naš nacionalni interes kada budemo i mi i ukoliko ovaj parlament bude ovakvu formulaciju usvojio.
Ponoviću ono što sam rekao i pre 10-ak minuta. Međunarodne konvencije, kada uređuju određeni sistem, između ostalog imaju jednu blagotvornu posledicu, a to je da svi koji su u tom sistemu su korisnici mogućnosti da na isti način tumače institute koji u tim konvencijama postoje. U međunarodnim odnosima to je dosta teško zbog jezičke raznolikosti, nije lako tumačiti, ne bi postojali sudovi, ne bi postojao pravni fakultet, da je jednostavno tumačiti zakone koje usvoje parlamenti po svetu i podzakonska akta. Koliko je teže kada je potrebno tumačiti propise koji sa jednog jezika moraju da budu prevedeni na drugi jezik i šta je sve neophodno učiniti da dobijemo pravo značenje svih tih termina?
Nemam nameru dalje da diskutujem o tome, nego hoću da kažem da ovo harmonizovanje sa Međunarodnom konvencijom, u stvari dovodi do toga da ćemo mi u Srbiji ovde imati mogućnost da svi koji su zainteresovani, svi koji imaju licence na ovu vrstu proizvoda, da budu zaštićeni tako što će se znati tačno šta znači svaki termin, šta znači svaka rečenica, pravnički govoreći šta znači svaki institut nema veće blagodeti od predvidljivosti. Najveći problem u pravnom poretku proizilazi iz toga što ne znate šta vas čeka i da na ovaj ili onaj način uprava kada sprovodi postupak priznavanja novih, dobijanja licence, sudovi kada pružaju zaštitu po tužbama, kada niste baš sigurni kakvo će tumačenje određenih tehničkih instituta biti.
Sada ćemo, kada ovaj zakon bude donet, mi ovde u Srbiji imati mogućnost da na isti način ova prava budu zaštićena, kao i na istoku našeg kontinenta, zapadu našeg kontinenta i u svakoj zemlji koja je ovu konvenciju usvojila.
Naravno da smo mi spremni da sve sugestije koje i ovde dobijemo i od stručne javnosti i svih zainteresovanih, proizvođača, onih koji su korisnici ovih prava, čujemo i na svim forumima kojima tamo to mesto jeste, da debatujemo i diskutujemo o tome i da učestvujemo u unapređenju, ali mislim da je jako važno da postanemo deo ovog sistema.