Gospodine ministre, Zakon o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama o kojem danas govorimo u ovoj raspravi po amandmanima, kroz ceo tekst zakona zapravo provlači ono što vaša stranka zastupa, a to je regionalizacija. To su svakako neki dogovori unutar sadašnje koalicije na vlasti i to je odgovor na ovo što ste vi malopre kolegi Preliću pokušali da odgovorite. Kroz to gurate zapravo regionalizaciju.
Ovaj zakon takođe je povod da, čini mi se i idealna prilika, konačno, pre svega zbog javnosti, kažete šta to piše u onom ugovoru sa "Fijatom" što smo pre neki dan videli u jednim novinama, gde je sve zatamnjeno kao u optužnicama Haškog tribunala, gde ni optuženi ne zna zbog čega ga, recimo u slučaju Vojislava Šešelja, za nepoštovanje suda, gde dobije optužni nalog, gde ni on ne zna za šta je optužen, na to liči i ovaj ugovor sa "Fijatom", gde niko ne zna šta zapravo u tom ugovoru piše.
Podsećam vas na onaj čuveni Veljin ugovor o koncesiji za auto-put sa "Alpinom" i "POOR". Isto tak se pojavio u javnosti potpuno crn tekst, samo se vidi sa kim se zaključuje taj ugovor o koncesiji i kada je došlo do toga da se iščačka šta zapravo piše u tom ugovoru, taj ugovor je morao da bude raskinut. Možda ovaj vaš ne bi morao da bude raskinut, ali dajte obelodanite, da vidimo o čemu se tu radi i da li je to zaista ugovor koji može da opstane u pravnom i privrednom sistemu Republike Srbije.
Član 18. na koji je SRS podnela amandman u stavu 2, zapravo član 18. govori o roku na koji se zaključuje javni ugovor. U drugom stavu ste predvideli da ovaj rok ne može biti kraći od pet godina, ni duži od 50 godina, uz mogućnost da se nakon isteka ugovorenog perioda zaključi novi ugovor, uz izbor privatnog partnera, na način propisan ovim zakonom. Mi u SRS smatramo da ovaj rok od 50 godina treba da se smanji na rok od 25 godina.
Napisali smo u obrazloženju da smatramo da je neophodno smanjiti predloženi broj godina i predlažemo primereniji, celishodniji i vremenski konzistentniji rok. Kažete da amandman ne može biti prihvaćen iz razloga iz kojeg nije prihvaćen amandman na član 6, to smo već čuli, a u tom obrazloženju kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što se iz obrazloženja ne vide razlozi koji upućuju na neophodnost usvajanja predloženog amandmana. Ovde se zaista vidi kako se poigravate narodnom skupštinom. Naše obrazloženje je isto kao i obrazloženje Vlade. Vi mislite da je primereniji rok od 50 godina, mi mislimo da je primereniji rok od 25 godina, vi mislite da je celishodniji rok od 50 godina, mi mislimo da je celishodniji rok od 25 godina. Dakle, argumenti su nam isti, samo što kod vas iz tih argumenata proizilazi 50 godina, kod nas 25 godina.
Kako onda možete na ovaj način da vređate parlament i da kažete da u obrazloženju amandmana ne stoje razlozi zbog čega bi trebalo amandman da bude prihvaćen. Možete da kažete da ne prihvatate amandman zato što ste procenili da je celishodnije 50 godina. Predlažete zakon, skupštinska većina ga usvaja i apsolutno je vaše pravo, ali ne smete da se rugate narodnim poslanicima i ne smete da se rugate parlamentu. To nije prvi put da se rugate sa narodnim poslanicima. To je prisutno od kada postoji ova Vlada, ne samo kroz obrazlaganje amandmana, igrate se Narodnom skupštinom tako što nam najavite jednog ministra, pa dođe drugi, tako što mi ne održimo sednicu skupštine zato što nije došao niko, odnosno jedan radni dan propadne zato što nije došao niko iz Vlade, pa mi raspravljamo o amandmanima i načelnoj raspravi – nema nikoga iz Vlade, pa 10 dana za redom slušamo da će Vlada doneti, usvojiti tekst neke deklaracije o KiM, pa nas predsednik parlamenta preko medija obaveštava da će ta sednica biti u toku nedelje, pa u subotu, pa u ponedeljak, pa ništa od toga nema zato što je skupština dovedena u ulogu da igra po muzici koju svira Vlada Republike Srbije. To je nedopustivo.
Juče se desio još jedan skandal, kada smo ujutru pročitali u medijima da, ako stigne taj predlog deklaracije do 12 sati, da ćemo danas o tome raspravljati i onda se pojavi Boris Tadić na Prvoj televiziji i kaže da mogu da se nastave pregovori iz deklaracije i onda se predsednik parlamenta javlja direktno u Dnevnik RTS da kaže da mi možemo i bez deklaracije. To je apsolutni skandal i još jedan od dokaza, a mi se odavno trudimo da objasnimo, pre svega građanima Republike Srbije, o diktatorskoj vlasti Borisa Tadića koji upravlja i skupštinom i Vladom i to je nedopustivo.
Možda sam se malo udaljila od teme…
(Predsedavajuća: Jeste, prilično ste se udaljili, pa vas molim da se vratite.)
… ali se svakako vraćam. Hvala lepo, vidite da ja pratim tok svojih misli, gospođo Čomić.
(Predsedavajuća: Obe pratimo.)
Dakle, ne prihvatamo vaše obrazloženje. Možemo da prihvatimo da vi nećete da prihvatite amandman, to je vaše pravo, ali ne prihvatamo obrazloženje zato što je uvredljivo, ne samo za poslaničku grupu SRS, uvredljivo je za Narodnu skupštinu. Izvinite, ali vaše ponašanje, gospođa Čomić vas ne vidi jer nema ogledalo ispred vas, vaše smejanje u lice narodnim poslanicima takođe nije u redu.
