Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 8. stav 1. u ime SRS, u ovom članu  da se briše, a u stvari u članu 8. stav 1. reči su – izražavaju najmanje jednu osobinu koja je posledica uticaja genotipa ili kombinacije genotipova, a se briše.
U starom zakonu je naznačeno u članu 8. – sorta se smatra različitom ako je jasno razlikuje u izražavanju najmanje jedne osobine koja je posledica uticaja genotipa ili kombinacije genotipova u odnosu na bilo koju drugu sortu, čije je postojanje opšte poznato u vreme podnošenja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte.
Moram, gospodine ministre, da vas obavestim da sam održao svoju sednicu Odbora za nauku i tehnološki razvoj 4. novembra u Institutu za povrtarstvo i ratarstvo Novi Sad, i da sam takođe održao sednicu Odbora u Institutu za fiziku, gde je došlo do jednog stručnog objašnjenja. Tražio sam, naročito na Institutu za povrtarstvo i ratarstvo Novi Sad, što vi rekoste da je održana jedna zajednička debata, gde sam u debati tražio objašnjenje ovog mog amandmana, pa i amandmana ostalih podnosioca da u diskusiji koju smo sa stručnjacima vodili, vezano za vid rada postojanja tog instituta, odnosno videvši sve probleme koji su nastali u jednom dvadesetogodišnjem periodu i nažalost, u zadnjih 10 godina, kada je došlo do određenih kriminalizovanih privatizacija, naročito u tim službama, da ih nazovemo, zadrugarstva, gde je došlo do jedne erozije, baš vezano za ove stručne debate, odnosno i do ovog zakona o oplemenjenim sortama, stvaranja novih sorti na teritoriji Republike Srbije, odnosno u određenim institutima. Vi dobro znate koliko se instituta na teritoriji Srbije zatvorilo.
Ipak, da kažem, čini mi se da je možda i ona narodna rečena – ko je bliži onome gore, vrhu, taj je možda i ostao, ali možda oni koji su dalje, koji su takođe imali u svom kolektivu stručnost, imali su određene naučne rezultate, nisu uspeli da opstanu.
Evo, osvrnuću se na nekolicinu problema koji su bitni i vezani za ovaj moj amandman, jer se u ovom mom amandmanu nažalost govori da se, kao što sam i pročitao, izražava ili se želi ukinuti sortiment ili gen ili koji je geneotip u jednoj sorti koja se priznaje.
To ljudima nije jasno, to povezivanje ovog novog zakona, znači, starog zakona i sa ovim novim zakonom, jer to je u stvari osobina koja daje asortiman, odnosno taj gen stvara jednu novu sortu.
Dosta je to stručno gospodin Krstin, moj stranački kolega objasnio, kao da je slušao i kao da je sa nama zajedno bio tamo. Nažalost, mnoge uvozne sorte ili mnoga uvozna semena se razlikuju po kvalitetu u odnosu na kvalitet, a to je ono što su naši instituti stvorili.
Imamo, kao što reče gospodin Krstin, "Apač pšenicu" koja je sa 13,5 % proteina na visokom stepenu. Kada se pogleda i u naše sorte, naročito, sorta "Partizanka" koja je sa 35% svoje mase, odnosno to se najradije i najbolje, kao što oni rekoše, može videti prilikom pečenja hleba. Tada se otkriva ovo, što reče gospodin Krstin, koliko strane kompanije, da kažem uvoznici, koriste kvalitetne naše sorte pšenice, da bi ih uvezli i da bi mogli da povećaju kvalitet.
Stručnjaci su objasnili su i to je dosta dobro, a dobro je, jer sam mislio da će procedura ovog zakona biti ranije i da ne bih imao prilike da prenesem ono što sam na Institutu za nauku povrtarstvo čuo od vrlo stručnih ljudi, akademika, koji su iznosili probleme. Problemi jesu, prvo, što te multinacionalne kompanije, ovo što vi rekoste, da je i naše mesto sa njima, u stvari u tome da te kompanije tamo ne prihvataju ili mi tamo nemamo svoju stolicu, da bi naši stručnjaci mogli da se bore za dobrobit ove sorte koju mi prezentiramo. Ne, to je priča koja govori da o nama, odnosno o našoj biti odlučuje neko drugi ili neko treći, ali ne mi ili naši stručni ljudi.
Što se tiče određenih sorti koje su danas zastupljene, ovo što ste vi rekli da ste bili u Rusiji i Ukrajini, taj asortiman je jako dobro primenjen na tržištu Rusije. Pokazalo se baš u tim vremenskim uslovima, a danas možemo reći da u periodu kada vlada ili nastaje period velike suše, da mora da postoji jedna određena otpornost. Odnosno, ne možemo reći da je svaka biljka otporna na sušu, ne, ili samo u zavisnosti od svog procenta, koliko više apsorbuje vlagu, manje ili više. Sve biljke, nažalost, trpe ovu sušu i taj će period, u vremenskom razdoblju koji je ispred nas, sve više i više zadesiti ovu zemlju, a normalo i ostale u okruženju.
Ono što je takođe izneto – ne znam zbog čega se mi stidimo da smo organska zemlja? Znate šta, u primeni agrotehnike i u primeni, da kažem, određenih sorti sa kojima želimo da ostvarimo što veću dobit, to se postiže varanjem prirode. Želi se prevariti priroda da se podigne što veći nivo plodnosti, odnosno što veći nivo dobiti.
Ono što je interesantno i treba napomenuti je da je Institut Novi Sad stvorio određene sorte i pšenice i kukuruza, a naročito kukuruza, gde su dve sorte vrlo interesantne, a to su "NS 640 ultra" i "NS 444" koje su otporne na određene ultraherbicide sa kojima se, u stvari, primenjuje, što je i uslov primene genetski modifikovanih biljaka, korišćenje totalnih herbicida, da bi se u tom procesu proizvodnje što manje moglo ulagati u zaštitu biljaka od korova i od ostalih štetnih biljaka.
Sa tom metodom su naši stručnjaci selekciono uspeli da dođu do jedne značajne sorte koja u našim uslovima može da istrpi veliku sušu, baš u periodu koja je potrebna za taj vegetacioni deo, a naročito oprašivanja, kada je potrebno da ima određeni procenat vlage.
Ono što me je strahovito iznenadilo jeste nešto što sam prvi put čuo od ljudi koji su govorili da ih ne interesuje politika, da su van političkog domašaja, ali ih samo interesuje opstanak tih instituta. Jer, kao što sam rekao, Institut za fiziku, on koristi određenu metodu plazme da bi mogao da podigne stepen klijalosti kod pojedinih biljaka, što govori koliko treba da bude povezanost u krug, cirkulaciono, svih tih instituta, što rekoh i o čemu sam pričao, za određenu dobit.
Šta je problem? Problem je što kada pogledamo Institut za fiziku, 95% su na budžetu Srbije, a samo 5% ostvaruju iz svojih istraživačkih metoda. Dok, na primer, kada smo kod Instituta za povrtarstvo i ratarstvo Novi Sad, oni na neki način pokušavaju samostalno da opstaju na tržištu.
Molim vas, bilo mi je dovoljno kada sam ušao u magacin, znači, regalno postavljana semena pod određenom temperaturom, što to nije slučaj kada se distribuira do prodavnica, gde normalno tamo da li se prodaju i koliko vremenski seme opstaje i da vam kažem, to je jedan od najsavremenijih magacinskih prostora u Evropi, gde se semena čuvaju, odnosno i određene banke gena, gde je potrebna sledeća i prethodna reprodukcija, da bi se došlo do proizvodnje semenske robe.
Vi dobro znate da sam krajem meseca postavio jedno značajno pitanje, ali me verovatno možda niste razumeli, kada sam govorio o uvozu kontaminirane pšenice. Nisam rekao da je to kontaminirano zato što se desila katastrofa u Japanu. Ne, nego usled neblagovremenog ili nestručnog korišćenja mineralnih đubriva. Jer, u fosforu, odnosno u fosfor prahu, gde se proizvodi fosforna kiselina, nalazi se ta radioaktivnost koja utiče štetno ako se koristi u prehrani u većim količinama. Jer, u fabrici mineralnih đubriva prvo ispitaju te sirovine, da nisu kontaminirane. Ako prelaze tu određenu dozu, onda se normalno to kasnije manifestuje.
Postavio sam to pitanje. Da li je to tačno i koliko, na koji način je došlo do uvoza ovakve kontaminirane pšenice koja je iz Čečenije ušla u Srbiju, neblagovremenim, odnosno nestručnom primenom mineralnih đubriva, koja su u sebi imala povišeni nivo radioaktivnosti u materiji ili u supstanci koja se zove fosfor?
Prema tome, taj deo koji je vrlo bitan, o kojima govorim, jesu i ti instituti iza kojih treba da stoji država. Ta kohabitacija između instituta, proizvođača i korisnika, mora da bude povezana, odnosno mora da bude praćena. Kada kažem instituta, znači, instituti su do proizvođača dopremili semensku robu. Ta semenska roba, a cilj kvalitetne robe jeste da se proizvede što više i da se proizvede što kvalitetnije, i normalno, da se ostvari što veća dobit.
Shvatite, ako danas u Srbije ne bude, a evo i jutros kada sam pošao, kod mene u sandučetu su ubacili ovakav reklamni deo, a vezano za "Pionir seme".
Oni su krenuli da osvajaju tim putem osvajaju naše tržište. Našeg čoveka ćete lako prevariti zato što je nestručan, zato što mu je potrebna određena stručna edukacija. Vi ste sada stvorili i stvarate jedan tim ljudi koji će obilaziti Srbiju. Ali vas pitam, da li će ti stručni ljudi doći na prostoru dole Prokuplja ili, da kažem, juga Srbije? Na žalost ne možemo da kažemo da nam je jug Srbije KiM, vidite kako pokušavaju da nam otmu i plašim se ako ovakvom politikom nastavimo, da će se to desiti, da određeni stručnjaci gde će on da uđe u selo kada ima pet ili šest staračkih domaćinstava, koji jedva preživljavaju biološki, a kamoli da bi se bavili određenom proizvodnjom, a tamo smo poslali te stručne ljude.
Ono što sam takođe tražio, odnosno što sam i dobio uverenje, a verujem da ću to preko vas i uspeti, da ti stručni ljudi koji će služiti u edukaciji, u poljoprivednoj proizvodnji, moraće da zakažu određeni seminar da bi ti stručni ljudi mogli da prenesu određeno znanje. Ovde nije samo znanje vezano za asortiman semena, već se određena struka prenosi i o zaštiti i prilikom skladištenja, čuvanja tog poljoprivednog proizvoda. Znači, to je ono što se od vas traži.
Drugo, šta se traži? Traži se da vi danas umesto 2,2, koliko je u budžetu predviđeno za poljoprivredu, da to mora biti minimum 5%. Zbog čega? Zato što danas i obično govorite da u tom procesu, u tom lancu, suficit jedino danas ostvaruje poljoprivreda. Mi se hvalimo sa 1,5 milijardu, koliko je, otprilike, ostvareno u tom suficitu, a pogledajmo zemlje Danska, Holandija, koliko one u svom BDP danas ostvaruju. Znači, to je ono što pričamo jer taj lanac ne sme da bude prekidan.
Ovo što ste govorili, kada je bilo u načelu, jeste da krajnji rezultat nije nama da izvozimo pšenicu i kukuruz, već nam je krajnji rezultat da izvozimo finalnu robu, robu koju ćemo mi, na neki način, preraditi i izvoziti u zemlje u okruženju ili u treće zemlje. To je enigma i to je jedini cilj. Možemo ovde pričati bajke, priče, ali ako ne dođe do stepena subvencionisanja poljoprivrednih proizvođača, ako im se ne omogući, prvo kupovinom mehanizacije koja je danas ruinirana, uništena, gde naša mehanizacija, vidite, industrija mašina "Zmaj" je uništena, industrija IMT je takoreći uništena. Kao što je na institutu rečeno i tačno je, po pitanju poljoprivredne proizvodnje pokrenuli ste celokupan lanac drugih industrijskih grana, hemijsku industriju, prehrambenu industriju itd. to je cilj ovoga.
Vi kažete, sa tim ću završiti – evo carinske barijere će biti otklonjene prilikom uvoza sojine sačme. Molim vas, uvozimo sojinu sačmu koja je možda modifikovana, možda nije, ne znamo. Moram vam nešto reći, kada sam prethodnog ministra pitao da li termičkom obradom postoji, jer ja kada svoju proizvedenu soju nosim da predam, on je ispituje i ja ga pitam – kako ste uspeli da nađete da je soja modifikovana ili ne, jer znate šta, ako je soja do moje parcele modifikovana, pčela je oprašila, tako da su ti geni modifikacije preneti i na soju koja nije modifikovana. To je taj problem. Kaže – kada je ubacite u jednu tekućinu za ispitivanje, vidite koliko se na tom semenu nalazi totalcida, herbicida sa kojim smo uništavali korove. Sada pogledajte, da li termičkom obradom mogu da se unište ti herbicidi koji su prisutni na semenu? Ne mogu. To je ta razlika. Neće vama niko da uveze iz Brazila, iz Argentine sojinu sačmu koja nije modifikovana, nemojte da se lažemo, jer u Evropi je dozvoljeno, iako je stornirano u Grčkoj, svuda je stornirana upotreba genetski modifikovane, osim genetski modifikovanog krompira. Danas u Evropi se on uvozi za ishranu stoke.
To je ta razlika. Negde se primenjuje, negde se ne primenjuje, negde je to zaustavljeno. Plašim se da li će to ući na mala vrata ili ne, ali to nije tema za ovu današnju diskusiju, niti hoću o tome da pričam. Verujem da smo svi toliko pametni da treba da zaštitimo svoje potomstvo, da zaštitimo svoju zemlju. Onaj ko nema svoje potomstvo, on ni ne može oko toga da se bori.
Shvatite još jednom da su priče, ovde možemo pričati danima kako je uništena poljoprivreda, kako je uništena hemijska industrija, kako je u ovoj zemlji uništena prerađivačka industrija, koliko su zemljoradničke zadruge i kombinati uništeni. Sve ovo govori da je period ispred nas onaj u koga moramo uložiti mnogo, ali na žalost ne znamo čime i kako, jer ljudski potencijal od mladosti neće se hvatati tog posla. Ovi koji su ostarili, oni su biološki zakasnili za sve to, a mislim da i novčanih sredstava neće biti. Možemo samo u predizbornoj kampanji govoriti bajke, da će sve to biti dobro, ali neće. Hvala vam.

 Osamnaest minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Dušan Petrović.

Pre nego što kažem nešto o suštini amandmana, mislim da je vrlo važno, da ne ostane nikakva sumnja ovde, ne možemo da izađemo iz ove sale a da visi negde u vazduhu pitanje da li jeste ili nije sojina sačma koja se uvozi u Srbiji genetski modifikovana. Nije. U Srbiji je zabranjen uvoz genetski modifikovanih materijala, odnosno sojine sačme od modifikovane soje.
Molimo vas još jednom, vas i sve građane koji nas sada gledaju, svako saznanje koje imate o tome molim da dostavite Ministarstvu poljoprivrede ili MUP, svako ima policijsku stanicu u svom gradu, manje-više i u opštinskim zgradama rade poljoprivredne inspekcije. Dakle, sve što znate a da je suprotno od ovoga što ja kažem, molim vas da to dostavite i mi ćemo odmah da reagujemo. To je krivično delo. Ne radi se o tome da li se sada radi o nečijoj dobroj volji i o brizi za decu ili odrasle ili štagod. Zakon u Srbiji zabranjuje uvoz ovakvog materijala. Svako ko to radi pravi kazneno delo. Za različite vrste tih dela su predviđene različite sankcije. Ko poseje genetski modifikovan materijal, biće mu uništena zasadna površina na kojoj je to uradio.
Malo je kontradiktorno kad kažemo mi u ovoj debati ovde – dobro ako su posejali, neka ostane. Neće da ostane, zato što je to zakon. Dakle, oko ove stvari nema debate.
Oko primene zakona, svako ko misli da treba da se menja zakon, može to da kaže. Svako ko smatra da ne treba da se menja zakon, ne da može da to kaže, to govore mnogi ljudi u ovoj zemlji. Posao Vlade Republike Srbije, moj posao jeste da sve vidim i sve čujem. Ustav i zakon mi nalažu da kažem šta mislim da je javni interes. Ja to radim i oko ovog pitanja i oko svega što ulazi u nadležnost posla kojim se bavim.
Isto tako i oko ovog pitanja koje ste imali, a odnosi se na kontaminirano seme. Nema ničega što je u neskladu sa našim propisima da je ušlo u zemlju, a da smo mi svojim inspekcijskim nadzorom uspeli da utvrdimo. Ako imate bilo kakvo saznanje, molim vas da to javite, da bi smo mogli da preduzmemo korake i mere.
Raduje me da ste imali sastanke u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Koliko vidim, na toj sednici Odbora za nauku nije izneta nikakva primedba na ove formulacije koje smo mi ovde dali. Sada govorimo o različitosti, kao specifičnom institutu u ovom zakonu. Suština je, kao i kada je u pitanju novitet o kojem smo razgovarali o prethodnom amandmanu, radi se o usklađivanju formulacije sa Međunarodnom konvencijom. Još jednom ću reći, mnogo je važno da imamo mogućnost za potpuno nesporna tumačenja i utvrđivanja pravog značenja, da znamo šta to primenjujemo kao propis i kada taj propis primenjuju uprava, kada se utvrđuje pravo i dobija licenca i kada propise, zakone i podzakonske akte primenjuju sudovi po tužbama, kada oni koji su zainteresovani traže zaštitu svog prava. Zbog toga mi sada ulazimo u jedan sistem i otklanjamo sve njegove neharmoničnosti, da bismo imali ista prava kao u bilo kojoj zemlji koje su članice ove međunarodne asocijacije, a tih zemalja ima i na istoku i na zapadu.
Ova konvencija obuhvata zemlje sa tako raznolikim spektrom međunarodnih interesa, geopolitičkih uticaja i čega god. Ovo je jedna stvar koja se svakako pokazalo u životu da dobro funkcioniše i ovo je jedan poziv za investiciju u ovu oblast. U dubini će to da bude suštinski važno. Četiri do šest miliona evra je potrebno uložiti da postoji velika verovatnoća da posle te investicije onaj ko to radi će da dobije jednu sortu koja posle može ekonomski i komercijalno da se eksploatiše. Mi ovim zakonom šaljemo poziv da se investira u ovu oblast i ovu delatnost.
Otvorili ste vrlo važnu temu i vrlo važno pitanje. U vrlo bliskoj budućnosti imaćemo, verujem, dobro pomake kod nekih od naših instituta. Sada neću da govorim o pojedinostima, ali očekujem već do Nove godine. Sa ministrom Obradovićem veoma mnogo se bavim tom stvari. Takođe, sa ovim najuspešnijim institutima vodimo ozbiljnu debatu o tome kako upravo da povećamo njihovu moć i njihovu sposobnost, kako oni da dođu do što efikasnijih i operativnijih mogućnosti da bi ogroman potencijal, koji imaju, pre svega, u aplikativnoj nauci, u ovome što je primenjivanje fundamentalnih znanja, da to podignemo na znatno viši nivo, tako da je dragocena svaka pomoć i veoma mi je drago da imate sa njima komunikaciju i da ste u dobrim odnosim. Mislim da će to svakako doprineti da mi svi zajedno na ovoj temi, koja u suštini nije politička, nego je životna i tiče se mogućnosti korišćenja potencijala koje naša zemlja ima, da uradimo sve najbolje što je moguće.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Ako želite da koristite vreme poslaničke grupe, prijavite se.
Izvolite, imate na raspolaganju 24 minuta od poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Vi stalno spominjete tu međunarodnu uniju za zaštitu novih biljnih sorti, gde instituti ne vide nekakvu našu budućnost, što se tiče priznavanja ili usaglašavanja ovih zakona sa tim njihovim zakonima, jer sigurno, znajte, te multinacionalne kompanije nemaju, odnosno u tim multinacionalnim kompanijama mi nemamo svoju stolicu da bi mogli da branimo, odnosno da kažemo – mi ćemo sortu semena pšenice ili suncokreta da uvezemo u Nemačku. Ne, mi ne možemo. To je taj problem, što su oni nacionalni zaštitili ta svoja semena. Jedino je Srbija ostala otvorena, gde sada mnoge kuće žele da unište, jer se prvo uništavanjem tih velikih kombinata uništila na neki način proizvodnja, prehrambena industrija i postali smo zavisni od drugih.
Što se tiče primene tih fundamentalnih nauka, vezano za tu korelaciju između svoje povezanosti, vrlo će teško doći do toga zbog tog velikog monopola i velikog trgovačkog lobija koji danas zarađuje, odnosno koji se, nažalost, uvukao u sistem vlasti i, u stvari, kako oni kažu tako Srbija, odnosno tako naša vlast radi. Hvala vam.

Iskorišćeno je minut i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Ministar Dušan Petrović ima reč.

Odličnu ste temu otvorili. Šta je suština? Baš nasuprot od ovoga što vi kažete. Kada budemo ušli u punopravno članstvo, svaka zaštita koja bude data u proceduri koju mi sprovedemo, licenca, prosto govoreći, ona postaje važeća na teritoriji svih zemalja članica koje su u okviru ove međunarodne asocijacije. Ta procedura i njena suština jeste, kada stavite jednu sortu, koja zadovoljava sve ove uslove u pogledu noviteta i uniformnosti i svih drugih osobina, da svi koji su članice na odgovarajući način imaju mogućnost da stave svoje primedbe da li je to zaista nova sorta u smislu konvencije i ovog zakona ili nije? Ne samo u Srbiji, nego u svim zemljama. Kada dobijete licencu, posle te procedure, vi ste zaštićeni gde god imate mogućnost da ekonomski eksploatišete svoju investiciju jer morate da potrošite silne pare da biste do nove sorte došli. U tome je poenta.
Ne plašim se konkurencije, mislim da Srbija, i o tome smo govorili ovde nekoliko puta danas, ima ljude sa vrlo ozbiljnim znanjem. Mi imamo problem zato što su državne institucije trome pa ne mogu da trče u komercijalnoj utakmici tako brzo, pa ćemo da vidimo šta bismo moli da tu promenimo, a da se suštinski uticaj države na te institute ne menja. Kako da budu snažniji i brži na tržištu? Ali, u ovom temeljnom delu, fundamentalnom, o tome da li mi imamo personalni potencijal, da li postoji verovatnoća da će se ozbiljni ljudi sa ozbiljnim znanjem vratiti u Srbiju, koji su otišli, ukoliko mi budemo napravili neke korake. Verujem da da. Tada se stvara ozbiljan kapacitet na osnovu toga što postajemo članica jedne međunarodne mreže koja štiti intelektualnu svojinu, da mi taj svoj kapital intelektualni i finansijski, koji će biti pretočen u nove zaštićene sorte, u stvari kao jedan veliki potencijal naše zemlje imamo.
Dakle, ako ne verujemo u sebe, nećemo ući u ovu konvenciju. Ako verujemo u sebe, zašto ne bismo ušli u jednu ravnopravnu utakmicu sa svima, sa punom svešću o snazi multinacionalnih kompanija, o njihovom uticaju, u celom svetu kako stoje stvari? Mislim da i ovih 20 godina pokazuje ozbiljnu vitalnost potencijala koje mi imamo u ovoj oblasti i taj potencijal može da otvori samo još veći i značajniji prostor. Još jednom da kažem, usvajanje ovog zakona, ulazak zemlje u punopravnu mrežu, koju pruža međunarodna organizacija, jeste poziv investitorima, poziv onima koji imaju novac da ulažu u stvaranje novih sorti.

Da li još neko želi reč po amandmanu na član 5, koji je podneo narodni poslanik Zoran Krasić? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 6. ovog predloga zakona, sa predlogom da se član 6. briše. Član 6. u Predlogu zakona za izmenu i dopunu ovog zakona glasi – u članu 10. stav 1. reči: "njene osobine koje su bile predmet ispitivanja različitosti" zamenjuju se rečima: "njene relevantne osobine".
Srpska radikalna stranka smatra da predloženo rešenje sadržano u osnovnom zakonu na bolji način daje mogućnost da se zakon usredsredi upravo na osobine biljne vrste koje su bile predmet ispitivanja različitosti. Umesto toga predlagač je našao rešenje koje se odnosi samo na relevantne osobine biljne vrste, što u nekim slučajevima može da da negativne efekte i da ostavi po strani neke sporedne osobine biljne sorte, ali upravo i te sporedne osobine biljne sorte nekada mogu biti bitne za dalji razvoj i upotrebu te biljne sorte.
Znači, naravno, i ovde je razlog za izmenu ovog člana Međunarodna konvencija o zaštiti novih biljnih sorti, kako ste naveli u obrazloženju, koje je poslednje izmene pretrpela 1991. godine u Ženevi i to ste naveli u obrazloženju za odbijanje amandmana.
Samo pitam, zašto onda Vlada Srbije, odnosno vaš prethodnik, odnosno predlagač, nisu ove izmene uvrstili u osnovni zakon donet pre dve godine, jer kako vidimo i tada je na snazi bila ova pomenuta konvencija? Verovatno je nekom zasmetalo prvobitno rešenje, a znamo i razlog za izmenu ovog zakona. Znači, nije možda uzrokovan samo neslaganjem oko ove konvencije.
Naravno, obrazloženje za ove izmene zakona, pa i ovog plana je ulazak Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju. Maločas ste pomenuli jesu tamo i Rusija i Ukrajina, ali to su zemlje koje su u situaciji, možda, da diktiraju neke uslove, da štite svoje interese jer su, moram da kažemo jače i moćnije od Srbije. Naravno, za razliku od, recimo Rusije, koja možda ima više mehanizama da brani svoje interese, za razliku od Srbije. Naravno, i u Organizaciji UN i Rusija i Srbija su članovi te organizacije, ali znamo sa kojom snagom tamo Rusija deluje, sa kojom Srbija.
Na kraju, očekujemo da ministar ostane dosledan svojim obećanjima da će se svim silama boriti protiv upotrebe genetski modifikovanih organizama u Srbiji, bez obzira odakle dolazili ti pritisci, da se to promeni, pa makar oni dolazili i iz Vašingtona. Zahvaljujem.