Reč ima narodni poslanik Dobrislav Prelić.
Vreme na raspolaganju poslaničke grupe je 55 minuta.

Gospodine ministre, da krenemo redom. Sada ste rekli da je Generalni inspektorat ukinut, ali da su sve službe ostale. Niste mi odgovorili, rekao sam da je to apsolutno u redu, da smo to upozoravali pre tri i po godine i vaš prethodnik nije shvatio ozbiljno. Verujte, posle godinu dana je rekao da sam bio u pravu. Nije verovao koliko je zasejano genetski modifikovanom sojom u Srbiji površina. Ali, niste mi odgovorili na ovo. Znači, ne moguće je iskontrolisati apsolutno sve parcele. Fizički je nemoguće, složićete se. Kada dođe kraj žetve, ogromne količine država, ipak nađe interes, otkupi po istoj ceni, a nuđeno je da se otkupi pod kontrolom Ministarstva poljoprivrede, da se posebno napravi otkupno mesto koje će biti bukvalno pod kontrolom tada generalnom inspektorata, da se napravi biodizel. Sve se otkupi na kraju žetve, bukvalno sve, i vi to znate. Dokle više? Znači, radimo selektivno, negde hoćemo, negde nećemo. Ne može tako.
Ono što je više nego alarmantno, vi kažete da nije uslov za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Ovde u obrazloženju zakona kaže se – stupanjem na snagu ovog zakona Republika Srbija će ispuniti uslove da položi instrument pristupanja i postane punopravna članica Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti. U redu je, ali u skladu sa pravilima procedure, a takođe ispuniće se i jedan od uslova Republike Srbije da pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Znate šta je najveći uslov da pristupimo Svetskoj trgovinskoj organizaciji? Ovo što je obećao Mlađan Dinkić. Dinkić je obećao genetski modifikovane organizme i ministarstvo Ivane Dulić-Marković, kada su vodili Ministarstvo poljoprivrede. Vi to, ministre, znate vrlo dobro.
Zato ja apelujem, ne samo na vas kao ministra, već na Vladu Republike Srbije da se ovako nešto ni slučajno ne dozvoli. Vi znate ko stoji iza svega ovoga - Monsanto. Ono što je još opasnije, u vreme Hitlera oni koji su ga finansirali začetnici su ovog programa. Stvarno se bojim da ćemo doći, ne daj bože, u situaciju za desetak godina da će ovde pisati u Republici Srbiji nestaćemo, kako kažu, biće tu jedan znak na kome će pisati – ovde je nekada bila zemlja Srbija koju je prodala i uništila svoja sopstvena vlada. Mislim da tako nešto ne smemo da dozvolimo ni slučajno.

Iskorišćeno je tri minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Dušan Petrović.

Odgovoriću redom kojim ste vi postavljali pitanja.
Vas, kao i sve poslanike i građane, pozivam da svako saznanje koje imate o tome da je neko zasejao površine sa genetski modifikovanim materijalom dostavite. Onda sam siguran da neće biti ni jednog ara više, ukoliko ga ima, koji će doživeti da bude požnjeven. Dakle, ako imate neka saznanja, molim vas da nam to javite i mi ćemo odmah izaći. Apsolutno je stvar neselektivno rađena, ono što je moje saznanje, a ja vas molim ako imate drugačija saznanja da dojavite i odmah ćemo reagovati i uništiti sve, jer to je naša zakonska obaveza.
Nisam rekao da ovaj zakon nije važan za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, važan je i to što piše u obrazloženju je tačno. O tome šta je politika prema genetski modifikovanom materijalu, to sam takođe govorio. Postoji zakon koji je vrlo jasan i na jedan vrlo decidan način uređuje ovo pitanje. Kao što vidite, nema predloga za izmenu i dopunu zakona. Mi guramo onako kako smatramo da je najbolje. Ne treba bežati od bilo kakve debate. Evo, vrlo pažljivo pratim debatu u javnosti o genetski modifikovanim organizmima i o genetski modifikovanom materijalu. Dobro je da svi sve znamo, dobro je da svi iznose svoja mišljenja. Naravno da su ministarstvo i Vlada nadležni da utvrđuju predloge zakona a vi ste nadležni da te zakone donosite. Još jednom ću reći, kao što vidite, predloga zakona koji se bavi ovom stvari.
Ne može se ništa desiti u tajnosti i ništa se ne može desiti a da ne bude pod punim svetlima svih reflektorima i pod budnim okom javnosti. Mislim da mi imamo jednu poziciju koja je sasvim predvidiva i nije takva da može bilo šta da se, kako se to u našem narodu kaže, ispod žita uradi.

Reč ima narodni poslanik Dobrislav Prelić.

 Gospodine ministre, da li mislite da je normalno da na institutima u Novom Sadu i Zemun Polju se daju parcele da se zasadi genetski modifikovana soja, genetski modifikovani kukuruz i genetski modifikovan krompir? Ministarstvo poljoprivrede tako nešto ne sme da dozvoli. U Novom Sadu, odgovorno vam tvrdim, imate četiri hektara parcela, u Zemun Polju tri hektara, genetski modifikovani kukuruz i krompir. Znači, ne samo soja već i ove dve parcele. To je sigurno tako. Na takav način ne možemo da zaštitimo dve naše najjače semenske kuće u Srbiji. Ako je dozvoljeno, znači, zna se šta se sprema. Upozoravali smo.
Jasno je da se u našim mesarama pojavljuju proizvodi koji na sebi imaju natpis – kodeks alimentarijus. Kažete – nije dokazano. Pa, mi uvozimo genetski modifikovanu soju. Tada sam dobio obrazloženje iz Ministarstva poljoprivrede da nije dokazana bilo kakva štetnost termički obrađene soje. Zašto se cela EU polomi od otkupi od nas sojinu sačmu, a mi uvozimo genetski modifikovanu? Znate i sami kako to ide – onda se to ubaci u stočarsku proizvodnju, to koriste naše krave na velikim farmama, koje su, nažalost, u malom broju ali su još uvek opstale, mlekare otkupljuju i onda naša deca piju to mleko. Bolje sprečiti na vreme.

Dva minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin, koji ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici i uvaženi paori Srbije, a posle ću objasniti, gospodine ministre, zašto sam morao da upotrebim tu reč – uvaženi paori Srbije, ovaj zakon je bio pred nama 2009. godine. Zvao se Zakon o zaštiti oplemenjivača biljnih sorti. Sačinjavalo ga je 55 ili 56 članova. Tada je poslanička grupa SRS podnela podosta amandmana, a svojim učešćem u raspravi pokušali smo da vam kažemo i dokazali smo tada, doduše niste vi bili tada ministar, da će doći sigurno da izmena i dopuna ovog zakona.
Tada smo vam na to ukazivali još u načelnoj raspravi, a posle i putem amandmana, zato što je ovaj zakon, onaj prvi, 2009, ne ovaj kao dopuna, prepisan iz Francuske. Nije to uopšte ni strašno što je on prepisan iz jedne evropske države, članice EU, ali, mi smo tada prepoznali, te 2009. godine da on nije dovoljno dobar i da će pretrpeti neke izmene. Jer, da pristupite jednoj svetskoj trgovinskoj organizaciji, tada zakon mora da bude perfektan i uvek vuče ka onim državama u čijem je interesu da se donesu izmene i dopune postojećeg zakona. Ja sada govorim o zakonu koji smo doneli 2009. godine a koji se nadovezuje na moj amandman.
Naime, ja sam, čitajući dobro ovaj zakon, i kao ovlašćeni predlagač ispred poslaničke grupe SRS, našao da u izmeni i dopuni Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, u članu 2. ima nekih nelogičnosti. Ja ću se potruditi da i vi meni pojasnite, ili da se jednostavno usaglasimo da se ovaj moj amandman prihvati.
U članu 2, a to je inače stari član 4, st. 2. i 3. reči: "stvorili, otkrili ili razvili sortu" zamenjuju se rečima: "stvorili ili otkrili i razvili sortu". Znači, imamo samo ono "ili", ispred ili iza "otkrili". Ali, kad bi ovo recimo sada pročitao, a verujem da jeste pročitao, nažalost, niste konsultovali, a ja sam to rekao u načelnoj raspravi, recimo profesor Škorić, koji je stvorio podosta sorti suncokreta, znači, kada vidite negde na poljani jedno stablo sa lišćem, sa krunom tj. sa glavom, sa semenima i onim lepim laticama od žutog lišća, neko od umova se mnogo ranije setio da kaže – ovo je biljka od koje se može proizvesti hrana. Znači, prvo ono što treba da stoji jeste: "otkrio". Onda, kad je otkrio, polako stvara i razvija tu sortu. Jer, suncokret je plemenita kulturna biljka, oplemenjena. Sada služi za ljudsku ishranu, a njeni nus proizvodi za stočarstvo.
Ja sam tu našao nelogičnosti, naravno, konsultujući se sa našim vrhunskim stručnjacima. Ja mislim da jedan prof. Denčić zaslužuje pažnju, koji je jedan od stvaraoca sorti pšenice, pa jedan Jocković, koji je jedan od stvaraoca sorti kukuruza i to ne smemo zanemariti, gospodine ministre. Znači, ne možemo prvo reći: "stvorili ili otkrili i razvili sortu", nego prvo otkrili, stvorili pa onda razvijali sortu. Znate, sorte se stalno oplemenjuju, oplemenjuju se u svrhu da bi se njihovom setvom dobilo što više kao finalni proizvod i da bi bio zadovoljan taj naš srpski paor.
Zbog toga ste morali da obratite pažnju vi, tj. vaši saradnici ili saradnik koji je ovo pisao, da je došlo do jedne greške koju morate da ispravite. Vi još imate vremena da ispravite ovaj amandman. Ne mogu da verujem da ćete vi stvarno ostaviti da to bude ovako, ova bitna rečenica koju ste stavili, a u stvari, u postojećem zakonu, do 2009. godine, samo ste "stvorili ili otkrili", a ovamo piše: "stvorili, otkrili ili razvili sortu". To je jedan red reči koji je veoma bitan, ali stvarno je bitan. I ne vidim razlog, gospodine ministre, da ne prihvatite ovaj amandman.
Suština je, kada se piše jedan amandman, da se izvrši konsultacija sa vrhunskim stručnjacima u Srbiji. Mi smo bili svetska sila i ostajemo po proizvodnji sorti pšenice, suncokreta, kukuruza, soje, šećerne repe. Jeste da smo sada, zbog čega se i donosi ovaj zakon, ugroženi, zato što da bismo mogli da budemo članice UPOV, to je skraćenica a pravi naziv je Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti, a to je prvi uslov izmene i dopune Zakona o poboljšivačima biljnih sorti. Drugi uslov je STO skraćeno, što znači – Svetska trgovinska organizacija. Tačno je da ovaj zakon delom i štiti naše institute, naše vrhunske stručnjake, po čemu smo još uvek poznati u svetu.
Vidite, na koliko stotina hiljada hektara suncokreta se seje u Ukrajini, lepe, spomenuo sam sada nju, jer nam je ona haje da kažem tu najbliža. Nema bukvalno države skoro u Evropi da nemamo i našu sorto tamo zastupljenu.
Ali, bar onda kada već imamo naše sorte i priznaju ih države, gde vi žurite da idemo u tu Evropsku uniju, a članice su Evropske unije, ne vidim zašto ne bi one malo osluhnule i naše sručnjake, ako su već prihvatili te sorte.
Stvarno ne vidim razlog da ovaj gospodine ministre, amandman ne bude prihvaćen. Nemate razloga da ga odbijete. Ne možete da parirate činjenici da su u ovom amandmanu raspravljali vrhunski stručnjaci, što se tiče iz domena oplemenjivača biljnih sorti i prihvatili su mišljenje. Tamo sam spomenuo naših par vrhunskih stručka, stvarno ne bih želeo da nekoga reklamiram ovde, samo sam spomenuo, ali moje konsultacije su bile sa određenim brojem ljudi koji i ne sede ovde u poslaničkim klupama, nego sede i rade svoj posao za dobrobit srpskog paora.
Ali opet kažem, vi prvo nešto morate gospodine ministre da otkrijete. Kada ga otkrijete, onda stvarate i razvijate, razvijate do vrhunca, dok ne može toliko da rodi da bi jedna fabrika mogla da izdrži takav rod, o čemu sada pričam.
Kod nas je ušao ogroman broj svetskih kompanija koje su nam podelile reklamni materijal, koji se nikada ne može meriti sa našim reklamnim materijalom, koji je kao mala brošurica, znate. Naši instituti nemaju toliko para i nisu toliko moćni da reklamiraju, kao što se reklamiraju, hoćete da ih spomenem, evo spomenuću ih, ali neka ne shvate to kao reklamaciju, stigao nam je "Pionir", zna se Mišković je bio glavni koji je tu, tu je KVS, LG, Siđenta, Koza i da ne nabrajam dalje.
Nemam ništa protiv toga, ali dajte da vidimo da li smo mi dovoljno ovim zakonom zastupljeni i na našem tržištu koliko smo mi zastupljeni na njihovom tržištu. Nismo sigurno. Nemojte da francuska sorta pšenice i kanadska ulazi ovde na polja Srbije, a da je srpska sorta pšenice, hoćete da ređam ili da ne ređam, da reklamiram ili da ne reklamiram, bude poboljšivač njihovih sorti, što se tiče kvaliteta brašna. Odgovorno tvrdim, proverite to molim vas kod naših vrhunskih stručnjaka. Zašto je ovde toliko zastupljen jedan "apač" jer ima ogromnu reklamu koji se u istoj količini seje, kao i naša NS 40S sorta pšenice. Govorim o dve identične sorte sa istom količinom semena po jednom katastarskom jutru.
Kada pogledate sve one parametre koji su kod izvoza bitni, naš kvalitet pšenice je puno bolji od tog koji je uvezen, jer naše sorte su kvalitetnije i ponavljam služe ovim drugim sortama iz uvoza kao poboljšivač brašna. Pitajte mlinare. Ovo će vam sigurno oni reći.
Mogu vam reći, izmene i dopune zakona koje čine 22 ili 24 člana, dobro pogledao, još jednom ponavljam ovaj zakon o izmenama i dopuna Zakona su samo zbog toga, a to ste već rekli malopre, moram da priznam, zbog našeg ulaska, jer još nismo i ovoj Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti i još nismo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, jer ovaj zakon mora da bude dopunjen. Ponavljam, on treba da bude dopunjen, ali gledajte da mi vodimo računa i o našim sortama koje će se tu naći, a videćete kroz amandmane da malo "UPOV" više vuče tamo oni koji forsiraju, u stvari koji su stvorili taj "UPOV" nego za račun Srbije ili paora Srbije.
Prema tome, ubeđen sam, bez obzira što ste vi da kažem narodski, ne od juče, nego od skoro ministar poljoprivrede i trgovine, da ćete imati razumevanja za ovaj amandman. Nemojte prvo da dođemo do toga da prvo razvijamo sortu, pa onda da je otkrivamo. Ne može, nikad nije ni bilo. Dok je ovih naših umova, nažalost koje mi izvozimo iz domena poljoprivrede, i ako ih budete poslušali biće lakše i vama i srpskom paoru, a biće i nama. Hvala vam.

Dvanaest minuta iskorišćeno od ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Zahvaljujem.
Reč ima ministar Dušan Petrović.

Nekoliko stvari, mislim da je važno da odgovorim, u junu mesecu su sve ove izmene i dopune Zakona prezentirane na jednom velikom sastanku ovde u Zemunu u institutu, Semenarskoj asocijaciji Srbije. U ovom udruženju u ovoj asocijaciji, članice su svi naši instituti. Dakle, kada govorimo sada o mišljenju stručne javnosti, ovo je sada polovina novembra meseca, u junu svi instituti preko svojih predstavnika su učestvovali u jednoj ozbiljnoj debati u pogledu ovog teksta o kome mi ovde sada vodimo diskusiju u parlamentu.
Postignuta je puna saglasnost o tome da ovakve izmene i dopune zakona treba da budu usvojene. Uopšte ne sumnjam da se imali i vi kontakte sa ljudima iz struke i ne bih sad nikoga imenovao, ali mi smo javnu raspravu vodili na jedan institucionalni način tako što smo one koji su za to pozvani, od njih smo tražili da daju svoje predstavnike i još jednom ću reći, oni su to učinili u junu mesecu. Dakle, niko nikakvu primedbu ili primedbe koje su bile, pa posle diskusije su inplamentirane u ovaj tekst, ovo je dakle posledica jedne vrlo ozbiljne i temeljne debate koja je vođena. To je prva stvar.
Druga stvar oko merituma ovo o čemu ste vi pričali. Ne bih ulazio u tumačenje ovde. Logički možete stvari da postavite na jedan ili na drugi način. Definicija je identična definiciji koja postoji u Međunarodnoj konvenciji i očigledno se radi o dve situacije. U jednoj situaciji je novo što su sorte potpuno nove stvorene, druga da su otkrivene, ali kad su stvorene i otkrivene one se dalje razvijaju i to je negde ideja. Ali da ne ulazimo čak ni u to, suština usaglašavanja zakona sa Konvencijom jeste da ovde u Srbiji, u Rusiji, u Velikoj Britaniji, u svakoj zemlji koja je članica i potpisnica ove konvencije, svi mogu da imaju u postupcima zaštite ili u postupcima sticanja prava, da imaju mogućnost identičnog tumačenja svih termina koji se koriste u konvencijama.
Dakle, ove formulacije su usaglašene sa formulacijama koje postoje u Međunarodnoj konvenciji i zbog toga su ovakve kakve jesu. Takve formulacije su prodiskutovane na ovom forumu o kome sam upravo govorio i posle svega toga su došle na Vladu i posle ovde u parlament. To je negde neka procedura i suštinski nastanak ovog teksta o tome želim da obavestim vas i da obavestim celu javnost.
Zbog toga mi smatramo da je dobro da ovakav tekst bude usvojen, da mi uđemo u jedan sistem u kome, kao što sam rekao, se nalaze i zapadne zemlje, ali se nalazi i Rusija i Ukrajina. Ne vidim da bi ušli Rusi i Ukrajinci u ovakav jedan sistem da smatraju da je to protivno njihovim nacionalnim interesima. Ne treba mi da se, naravno, oslanjamo na to šta rade druge zemlje, moramo svojom pameću i štiteći svoje interese da donosimo propise, ali nekako to je isto indikacija jedna. Ako su zemlje sa tako različitim interesima, geostrateškim, političkim i kakvim god, se našle u ovoj konvenciji, onda je to jedan vrlo značajan indikator da je dobro da se i naša zemlja nađe u takvoj jednoj situaciji. Analizirajući svaki od ovih članova ponaosob mislim da smo došli do jednog većinskog mišljenja, da je dobro da ovakav zakon bude usvojen.