Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, građani Srbije koji gledate direktan prenose, ne sporeći važnost pitanja koji su ovde inicirani u prethodnom vremenu u Skupštini od kolega drugih poslaničkih grupa, KiM jeste najvažnija tema u ovom trenutku, ali pošto ne bih imao bilo šta da dodam u pitanjima, da se ne bih ponavljao i pitao ono što su već pitali, zatražiću obaveštenje od Ministarstva ekonomije, od ministra Ćirića i Agencije za privatizaciju.
Na neki način ovde otvaram slučaj Fabrike hartije u Čačku i nekoliko stotina radnika i ne znam koliko hiljada članova porodica čiji su očevi, braća i sestre do juče radili u fabrici hartije u Čačku.
Fabrika hartije u Čačku trenutno ne radi, sa nikakvom perspektivom i nikakvim obaveštenjima od nadležnih državnih organa koje sam ja ovde pomenuo, kakva je sudbina fabrike hartije u Čačku, kakva je zapravo sudbina stotina porodica koje su imale bar minimalnu egzistenciju radeći u Fabrici hartije u Čačku?
Sindikat radnika u Fabrici hartije u Čačku, tačnije njihov vođa, gospodin Miloš Tripković je pokušavao junački, i kroz štrajkove, i kroz proteste, i kroz blokade fabrike da se izbori makar za minimalno dostojanstvo ljudi, ljudskih prava da dobiju informaciju šta država, šta vlast koja je privatizovala na jedan, ja mogu da kažem veoma sumnjiv način, Fabriku hartije u Čačku, šta je sudbina Fabrike hartije u Čačku, i konačno, ono što je najvažnije, šta je sa sudbinom radnika?
Ako vam kažem da ima dosta i bolesnih i starih ljudi koji su trebali ove godine ili za godinu ili dve da idu u penziju, a kada dođu tamo u nadležne državne organe, u fondove vide da im socijalno osiguranje nije uplaćivano, tako da su onemogućeni da odu i da dobiju i te minimalne penzije, teško i krvavo zarađene.
Fabrika hartije sa svojim asortimanom i programom Fabrika hartije u Čačku po mojoj skromnoj proceni i proceni ljudi koji su mnogo stručniji u ekonomiji i toj vrsti industrije od mene, ima perspektivu.
Zašto se Fabrika hartije u Čačku na jedan veštački i divlji način gasi? Zašto se ljudi teraju kući, da ostaju bez parčeta hleba? To je odgovor koji traže radnici širom Srbije, pa tako i radnici Fabrike hartije u Čačku.
Ako vam samo napomenem da je u vlasništvu Fabrike hartije, koja ima veliku i drugu tradiciju od pre Drugog svetskog rata, postojala mašina koja je proizvodila papir od kojeg su se pravile novčanice. Ta mašina je nestala. Onda državi, Ministarstvu ekonomije i Agenciji za privatizaciju treba da bude ili bi trebalo da im bude jasno o čemu se tu radi. Radi se o velikom kriminalu. Jednostavno, vlasnici su nestali. U ovom trenutku ne postoje. Fabrika je u nedavnim elementarnim nepogodama oštećena. Nestao je deo krova, tako da kisnu, nažalost, mašine koje su radnici svojim znojem i trudom, da kažem, decenijama stvarali.
Prema tome, očekujem, ne u roku od 15 dana koji je zakonski rok, da mi Agencija za privatizaciju i ministar Ćirić odmah odgovore. Ne zbog moje malenkosti nego zbog sudbine stotine radnika Fabrike hartije u Čačku, koji čekaju, makar jedan ljudski odgovor, da država kaže kakve su njene namere? Da li će da raskine privatizaciju? Da li fabrika ide u stečaj? Ovako, praktično ispada da ljudi ne znaju kome da se obrate i ostaju oni najžešći vidovi protesta na koje su oni spremni, kako su me obavestili.
Dakle, zahtevam, tražim i molim od Ministarstva ekonomije, od ministra Ćirića i od Agencije za privatizaciju, da odmah, koliko u toku ove sednice, upute odgovor na ovo pitanje, pre svega radnicima Fabrike hartije u Čačku, koji su na jedan divlji način ostali bez svojih radnih mesta i u čijem je to interesu? Nadam se, da će se saznati, ne samo kada se radi o Fabrici hartije u Čačku, nego i o stotini hiljada fabrika u Čačku i u našoj državi, koja su zatvorena zbog uskih privatnih interesa, povezanih sa državnim organima. Zbog toga, imamo sve više sirotinje, kako u Čačku tako i u celoj Srbiji.