Gospodine Ljajiću, niste od poslanika Srpske radikalne stranke čuli neko protivljenje, vi ste čuli samo kritiku i neke predloge. Ova dva datuma niko od poslanika Srpske radikalne stranke nije osporavao da su značajni. Tako da to malo ispravimo na početku, da nekom greškom zaključi da su radikali protiv svega. Odmah da raspravimo. To je prva stvar.
Druga stvar, gospodine Ljajiću, hvala vam dokazali ste dva puta ono na šta ja stalno ovde dobijam opomene – DOS ne zna da gleda u kalendar. Pa da. Vi ste podneli 20. oktobra Predlog zakona, a u samom tekstu se kaže – neradni dan 21. oktobar. Nije mogao za 15 minuta da se usvoji zakon. Doduše, promakao vam je i ovaj drugi termin 11. novembar, ali dobro.
Međutim, sada treba da uvedemo praznik demokratije. Vi ste svesni da je to besmislica, hitan postupak. Ali, većina je prihvatila hitan postupak. Znate, mora da se poštuje odluka većine. Znači, većina ne zna da gleda u kalendar.
Idemo dalje. Znate i sami, gospodine Ljajiću, kada odete na sajt UN i pogledate praznike, plavim slovima se plavi. Nešto su praznici, a nešto su datumi obeležavanja. Pa imamo – Dan planete, pa dan ovaj, pa dan onaj itd. Mnogo više nego crvenih slova u pravoslavnom kalendaru. Slažete se? Ako pogledate EU, pa vidite njihov redosled datuma za obeležavanje. Sad, da li je praznik ili nije praznik, takođe ćete videti crvena slova.
Gospodine Ljajiću, DOS i proevropske stranke, ovi, nemaju odgovor na jedno pitanje. Što 11 godina niste proglasili za praznik dan kada je završen Prvi svetski rat? Vidite kako su oni u EU rekli – Dan primirja, ne kapitulacije. Zbog te kapitulacije i nezadovoljstva se desio Drugi svetski rat. Je li tako, gospodine Ljajiću, pošto ste imali peticu iz istorije? Za razliku od Čikiriza, napravi čovek grešku i kaže – deveti maj 1945. godine, ujedinila se Evropa, a ona se podelila zbog hladnog rata, ali šta vredi, on je iz SPO, oni su sada u frakcijama.
Vidite, 9. maj Dan pobede, slavi se svuda u Evropi i na neki način se obeležava. Srbija se ne poziva na centralne proslave. Obeležava se i 11. novembar, obično u Parizu ispred Doma ratnih vojnih invalida itd. Godinama nešto ne pozivaju Srbiju. Nama su važna ta dva datuma, jer je srpski narod i Srbija bila pobednik. Bila je na strani saveznika. Pravilno se opredelila, je li tako, gospodine Ljajiću? Mnogo smo se pravilno opredelili. Međutim, oni nas ne pozivaju. Ode Mesić na proslavu, pa dobije orden. Srbija ne može da bude prisutna.
Šta se to promenilo? Promenili se ti saveznici, gospodine Ljajiću. Sada ti saveznici ili njihova elita koja predstavlja te države, radi ovo. Njima EU i NATO nema alternativu – 12 zvezdica, 12 sati, je li tako? Na broju 12 je Tadić, na broju šest je Čanak. Vi ste, gospodine Ljajiću na osmici.
Znate, u Holivudu postoje one zvezde. Svaki umetnik dobija svoju zvezdu na pločniku. Kod radikala je svako dobio žutu zvezdu EU. To su 12 dilbera koji zastupaju EU ovde, a baš ih briga za Srbiju. Zumbul Nikolić je broj jedan, a broj 11 je Dačić. Ovde vidim da čačka zube. To su proevropejci. Ovo je proevropska ideja.
Da li ste čuli malopre, gospodine Ljajiću, kako se nova demokratska vlast nije setila, da na neki način obeleži datum stradanja Srba u Drugom svetskom ratu? Sada ste našli 21. oktobar. Jeste simboličan datum. Međutim, da li on može da pokrije Jasenovac? Znate, otvara se pitanje.
Samo da vam objasnim jednu stvar, pošto verovatno niste čitali taj deo istorije. Posle 31. avgusta 1941. godine je krenula odmazda – jedan na sto, jedan ranjen 50, pa je Mačva očišćena i stradalo je na hiljade ljudi. Imamo i Kragujevac, pa imamo 2700 sa imenima i prezimenima u Kraljevu i da ne ređam dalje. Znate, u tom smislu je bila ova naša intervencija, a ne da dovodimo u pitanje taj datum.
Prosto sam iznenađen da niste pokazali neku proevropsku i pro-NATO inicijativu da još neke vrlo značajne datume stavite makar na obeležavanje, ako se barem ne praznuje. Pa recimo, datum formiranja "Otpora". To je vrlo važan datum. Vidite da su oni postali sada planetarna sila. Sada drmaju svugde gde treba da se menjaju režimi. Onda, gospodine Ljajiću, datum kada je demokratija u najboljem svetlu eksplodirala. To je dan kada je onaj poslanik glasao iz Bodruma. Sećate se? I to je vrlo važan datum. Demokratija podrazumeva - možeš da budeš u Turskoj na letovanju, ali si po ovoj kartici prisutan u sali. Je li tako, gospođo?
Dalje, ste mogli da odredite i datum evropske bezbednosti u saobraćaju nad tramvajskim prugama. Kada Đilas rekonstruiše tramvajske pruge, onda krivine ne smeju da se obilaze jer se sudare. I taj datum treba da se obeleži.
Čudi me da niste odredili 9. decembar kao budući datum. Gospodine Ljajiću, budite malo vidoviti. Što se tiče potpisa, imate sigurno 12 potpisa. Evo ih. Svi ovi dilberi koji su za EU. Njima odgovara i za njih EU nema alternativu – i Vuk Drašković, i Čedomir Jovanović, i Čanak, i Suljo, i vi, i Dinkić, evo ga, duva u neku frulu, Krkobabić se muči da nešto čuje. Svi su tu.
Znači, mogli ste da kukuriknete unapred da 9. decembar je dan "D", kako ste ga najavili. Inače, da vas obavestim šta će biti dan "D", taj deveti, tu se otvara pitanje da ili ne, povodom čega? Paraf na status kandidata za početak pregovora o eventualnom pridruživanju u EU tamo do 2389. godine. Da znate, tog istoga dana ide i drugi izveštaj o napretku Kosova kao nezavisne države. Mogli ste 9. decembar, ratosiljali ste se od svega, dokazali ste gazdama u Evropi, to su oni što kažu – k nozi, znate kad se pozove u Brisel, šta je dogovoreno? K nozi, aport, jeste sproveli agendu? Niste. Nazad. Devetog pada kamen sa srca, a ratosiljate se KiM. To je vrlo značajan datum. To su neke inovacije.
Mogli ste, gospodine Ljajiću, pošto je sada sve kod nas, mogli ste i ovu Paradu gordosti da ubacite u državni praznik i onda Dačić nema da razmišlja kakve su bezbednosne pretpostavke, da li će biti više ovih koji slave i što se vole, pošto je to praznik ljubavi, ili ovih koji protestuju. U to vreme možete preventivno da pohapsite sve sveštenike. Zašto? Ono što oni pričaju to je njihova teološka zabluda. Dve hiljade godina oni imaju teološku zabludu. Vi ste ih oslobodili crnih misli, da robuju kanonima. Mogli ste dan Parada gordosti, "Prajd", kako se to kaže i onda nema, državni prazni, pendrek radi po zakonu. Mogli se i Svetog Trifuna, dan zaljubljenih, to danas ljudi obožavaju, preko Interneta, Fejsbuka itd, to je in. Mogli ste da odredite dan privatizacije u Republici Srbiji. Ne mora da se praznuje, može da se obeležava. To je prva privatizacija i odmah prva asocijacija – gubitak radnog mesta. Mogli ste da odredite i praznik uspešno izgubljenih 500.000 radnih mesta.
Gospodine Ljajiću, vi ste za rad i socijalnu politiku, mada nastupate kao opozicija, ali samo da vas obavestim vi ste na vlasti već osam godina, vi ste najdirektnije odgovorni za gubitak radnih mesta. Šta da vam radim, takva vam je formacija. Vi morate od radnog mesta da napravite svetinju, od rada da napravite svetinju. Gospodine Ljajiću, neki slave 1. i 2. maj kao praznik rada, a neke druge države imaju praznik slobode rada i to je prva nedelja u septembru i oktobru. Znači, oslobode se ideoloških predrasuda, ali to vas ne interesuje. Interesuje vas ovo – nema alternativu, EU.
Znači, dan privatizacije. Od 5. oktobra ste rekli – privatizacija je lek za sve naše probleme. Kada se zna, rešeno je. Predlažem i dan besplatnih akcija sa zlatnom kolajnom na kojoj bi bio Mlađan Dinkić, visi odlikovanje, Mlađa se smeška ili još bolje imate ovaj poster – Mlađa, Đilas i Mišković, pa sad Vučić neka vodi računa što je njegovog Miškovića stavio tamo. Možete i to, i to je jaka asocijacija i to treba da se obeleži za vjek i vjekova, da ljudi ne bi pogrešili.
Dalje, dan privatnih banaka. Postoji nedelja štednje. Ne to. Dan banaka. Da vam ne pričam, 500.000 porodica ne mogu mesečno da plaćaju dospele obaveze koje dospevaju za mesec dana. Za 500.000 familija, to je 1,5 miliona stanovnika, to je vrlo značajan datum. U doba praznovanja tog datuma, da im se za taj dan ne računa kamata, pa je veća vajda, korist ogromna.
Dan prodaje "Maksija", dan da se obeleži. Zašto? Jer je tada Srbija dobila mućak od poreza. Otišao porez na Kipar, a to je moglo da reši neke naše probleme. Uostalom, taj datum bi podsećao Ivicu Dačića kad ide na neke prijeme, pa kad sretne Miškovića, ne da se ljubi sa njim, pa da kamere to prikazuju, nego da kaže – kada ćeš da platiš čoveče? Koliko si dužan poreza, doprinosa, PDV, itd? To su važne stvari. To što osam dana nećemo da radimo praznujući, slaveći, to je posebna priča. Jedno je obeležavanje, drugo je slavlje uz nerad, kao što je praznik rada. U vreme praznika rada ne radi se, stradaju jagnjad i prasad po Košutnjaku i svi zadovoljni i sindikati zadovoljni.
Šta ste mogli još? Zašto niste 24. mart – dan zločinačkog NATO bombardovanja srpskog naroda? To bi vam svi u Srbiji potpisali. Mi sad, gospodine Ljajiću, skupljamo neku peticiju protiv EU i dobro nam ide posao, EU, NATO pakt, nema principijelne razlike, i jedni i drugi otimaju KiM, i jedni i drugi ubijaju ljude, Srbe. Znate, gospodine Ljajiću, pre 12, 13 dana, ovaj čovek što je stradao u Brđanima, Mojsić, on je 1002. Srbin na KiM od kada su došle UN koji je ubijen, a ni jedan predmet nije rešen. Znači, odstrel može. Ako se kokaju Srbi, sve je po evropskim standardima. Bonstil. Može u Uroševcu zato što je potpuno čisto, nema ni jednog Srbina. Tamo gde imaju dva Srbina u nekom mestu, u nekoj enklavi, Amerikanci ne ulaze, nije im bezbedna sredina. Može Srbin da otvori kiselu vodu, pa će da eksplodira i onda haos nastupa u SAD. Ali gde nema ni jednog Srbina, tu može i baza, tu mogu investicije, tu može sve.
Znači, NATO zlikovačko bombardovanje može da se obeleži, ne da se slavi. Znam da ima nekih od vas koji bi slavili. Ne, to je datum koji se obeležava. Zašto? Događaj. Koji događaj? Bez bilo kakve odluke Saveta bezbednosti zverski je napadnut Srpski narod. Molim vas, nemojte da slušate šta je rekao Džemi Šej povodom tog datuma. Džemi Šej, možda se sećate njega, bio je portparol NATO pakta, desna ruka i leva potkolenica Havijera Solane. On je rekao – NATO vojnici, samo vi spokojno bombardujte, i onako će sve to Srbi vrlo brzo da zaborave. Pošto je tako rekao, da ćemo brzo da zaboravimo, da vratimo, da uspostavimo 24. mart dan kada su zlikovci bombardovali narod.
Usput da vas podsetim, imaju 62 razloga zbog kojih su nas bombardovali. Prva je bila humanitarna katastrofa, pa 25. da skinemo diktatora. Šta mislite na kog diktatora misle? U koaliciji ste sa njima, jeste potpisali nacionalno pomirenje? Poslednji razlog koji je naveo Havijer Solana pre nego što je otišao u penziju – da vas nateramo da prihvatite evropske standarde. Znači, nas su ubijali da bi prihvatili evropske standarde. Bože, da su ubacili DOS da bude na vlasti, evo ih evropski standardi, svi žive po evropskim standardima, mi živimo po evropskim standardima.
Niste zaboravili onaj predlog za Dan zaljubljenih? Tu će da skoči popularnost vama iz DOS-a. Nemate pojma, neslućene granice, ima da vam skoči popularnost.
Smatram da treba da razmislimo da li je dobar ovaj predlog 11. novembar, gospodine Ljajiću. Da li je to dobar datum? Zašto bi mi slavili primirje?
Oni virtuelno prave primirje zbog Nemaca i Francuza i imaju neku svoju internu potrebu. Usput, gospodine Ljajiću, pošto ste imali peticu iz istorije, Papa 12 je napravio evropsku ekonomsku zajednicu, njegova je to ideja, da bi se smanjio revanšizam Francuza prema Nemcima, pa su onda našli ugalj, čelik itd, pa je to otišlo sada na ovo.
Još jedna stvar, gospodine Ljajiću, pošto ste imali peticu iz istorije, kažite ovim neznalicama. Šta da im kažete? U EU postoji statistika za 27, postoji posebna statistika za EU 10 - Litvanije, Letonija, Poljska, Češka, Mađarska itd. Postoji i SEE, jugoistočna Evropa - šest. Ko je u grupi od šest ravnopravnih? BJRM, Makedonija, Albanija, Crna Gora, BiH, Republika Srbija i Kosovo. Šest ravnopravnih ta vaša EU gleda. Vidite, gospodine Ljajiću.
Znači, 9. decembar, dan kada se dobija para na status kandidata za početak priprema za pregovore o eventualnom pridruživanju u eventualno EU 2389. godine. To je epohalni datum. To je epohalni datum. Oko tog datuma ste se skupili vas dvanaestorica. Vi zastupate to. Baš vas briga za ove praznike koje ste naveli ovde, nego da popunite malo vremena, da ubacite 11. novembar, navodno primirja u Evropi posle Prvog svetskog rata. Da malo zamažete De Žeru oči, kako je u agendi još nešto ispunjeno, pričamo još o nečemu, a nećemo da pričamo o vitalnom pitanju KiM. Već, spusti se lopta, čeka se 9. decembar. Doduše, neki od vas jedva čekaju da 9. decembra dobijemo odluku da je EU pukla, da ne postoji. Međutim, ne može to da se desi, još je rano.
Šta će biti, o tome se ne razmišlja. Bitno je da se stiska. Bitno je da ste Srbima isključili struju na severu. Gospodine Ljajiću, ne vi, nego elektroprivreda. Dva sata imaju, a četiri sata nemaju. Zašto? Vodite računa, ne smete da dovodite u pitanje lik i delo Borka i Borisa Tadića. Ako meni ne verujete, evo, odite vi malo do barikada. Ja sam juče bio i slušao šta mi ljudi pričaju. Plaše se da ćete da ih izbacite sa biračkog spiska. Zašto? Kaže – ne možete glas da osvojite tamo posle ovog svega, a njima je sve jasno. Hvala Bogu, postoji jedinstvo, pa su živi.
Znači, postoji puno tih ideja šta bi mogao da bude praznik, ali preko nomenklature praznika očitava se sistem vrednosti u jednom društvu. Mi smo za taj tradicionalni sistem vrednosti koji ne trpi ideološke poglede, promene. Vi ste promenili zakon o izboru narodnih poslanika. Teoretski je potpuno moguće da posle sedećih izbora 126 poslanika interesno pripada da li Miškoviću, da li Šariću, da li Kariću, da li Beku, nije bitno. Ovde se donose pronormalni zakoni, po kojima se rehabilituje neko, vraća mu se imovina i dobićete državne praznike – kad se Miškoviću rodio sin, državni praznik kad je Beko prvi put zalepio akciznu markicu na viski i cigarete kad ih je švercovao ili možete ovog zumbula kad je zabo prvu šljivu u Bajčetini, pošto je on tata EU. To vi nikada ne biste rekli, gospodine Ljajiću. Kada su ga pitali da bira između EU i Kosova, on je rekao - to je kao da me pitate za dva deteta. Iz toga izvlačim zaključak da je on tata EU, samo ne znam ko je mama. Njemu EU dođe dete. Šta kaže on da se razlikuje od vas? On bi brže odveo Srbiju u propast od vas.
Gospodine Ljajiću, za vas nagradno pitanje – u čemu je razlika između Čede i Tome? Da li ima neke razlike? U čemu je razlika između Vuka i Tome? Nema nikakve razlike. Ovo što se mackaju sa ovim plakatima, pustite, to svi zmaju. Gospodine Ljajiću, ovi vaši vas ne slušaju, izlepili su auto-put, sve vaše slike stavili preko slike Vojislava Šešelja. Razumem vas, vi ste radili za Haški tribunal i morate da se dokažete, to vama i priliči. Doduše, Bramerc kada dođe, on ipak voli da uhvati za nogu ovog Vukčevića, vas nešto izbegava, brzo završava sastanke. Neko je to zalepio, a ja znam da vi niste za to i nemate potrebe da se pravdate. Nego, postavljam pitanje ko je to ukrao vaše plakate pa lepi preko Šešelja? To je ona ista grupa koja cepa plakate. Sada možete da zamislite koji je mentalni sklop onoga koji cepa plakate sa likom Vojislava Šešelja ili baca nešto na bilbord.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, da se svi malo bacimo do dnevnog reda, plakati su baš jako udaljeni od praznika.)
Gospođo Čomić, plakati nisu daleko od Predloga zakona o praznicima. Mogu da inoviram ovde, da dajem gospodinu Rasimu Ljajiću različite predloge šta bi mogao da konkuriše eventualno u budućoj izmeni da bude dan za obeležavanje.
(Predsedavajuća: Četiri minuta govorite samo o tome ko koga prelepljuje, to nije tema.)
Nije četiri, nego dva, ali nema veze. Dobro, gospođo Čomić, vi ćete mene da shvatite, SRS vodi dve političke akcije, jedna je – hoćemo Šešelja, a druga je – nećemo u EU. Rasime, nadam se da ćeš da potpišeš i jednu peticiju i drugu peticiju.
(Predsedavajuća: Te dve akcije trebate da dovedete u vezu sa temom Predloga zakona. Legitimne akcije, ali obavezno je da govorimo o temi dnevnog reda.)
Nema problema, gospođo Čomić, nemojte da se ljutite, i vama ću da ponudim da potpišete.
(Predsedavajuća: Ne ljutim se, ali ima problema zato što nećete da poštujete odredbe Poslovnika Narodne skupštine, tako da vas molim da vaše političke akcije dovedete u vezu sa temom dnevnog reda i nećemo imati problem.)
Danas je svečani dan, završeno sa inkubatorima, nemate potrebe da nas kažnjavate. Sve smo to rešili, platili smo inkubatore i uživajte.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, počeću da kažnjavam ako vi insistirate da kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine.)
Dobro. Osam dana da se u Srbiji ne radi, sa gledišta ekonomije može da se kaže da je to mnogo dana. Međutim, te ekonomiste moram da ispravim. I kada se ne radi, radi se, rade kafane, troši se gorivo, radi saobraćaj, radi muzika, radi plavi most. Znate, ti ekonomski kriterijumi za osam neradnih dana po osnovu praznovanja otpadaju. To vam je jasno, gospodine Ljajiću, to nije neki problem.
Šta je sada drugo važno? Vi uopšte niste hteli kao predlagači da razmišljate da promenite neke datume i neke praznike koji se već nalaze u tekstu zakona. Tu ste pokazali da ova vlada ima tu ideološku odrednicu kada su u pitanju praznici. Mi smo našim amandmanima upravo hteli nešto drugo da uradimo, da izbacimo bilo kakvu ideološku odrednicu da ostane kod praznika i kod dana obeležavanja, pošto su i to praznici, ono što je opšte prihvaćeno za sve. Tu nas niste razumeli. Verovatno imate prilike dok razmatrate amandmane da shvatite koja je svrha svih ovih naših amandmana i koliko su oni u interesu svih građana.
Rekli ste da ste dobili jednu inicijativu, mnogo je bilo potpisa itd. Da li to znači da možete da date ideju svakome da donese inicijativu sa pet, šest ili sedam puta većim brojem potpisa? Budite oprezni. Drugo nešto, gospodine Ljajiću, malopre ste čuli od ovih ljudi iz SRS, koji se malo razumeju u istoriju, o 4. julu 1941. godine i na Dedinju šta se desilo. I sada se neke stvari dešavaju na Dedinju. Da li ste videli? Kaže – Dedinje na prvom mestu. Onda ima – Senjak na prvom mestu. To Mlađa vodi akciju. Onda – Pinosava na prvom mestu, Resnik na prvom mestu. Ima u Leskovcu i Donje Brijanje itd. Nije to problem, ali je sve na prvom mestu, Kosanica, Kosančić itd. Ima različitih naziva, ali je sve na prvom mestu. Da li ste razumeli, gospodine Ljajiću. Budite oprezni, kada se nešto tako potencira na prvom mestu, to ispada kao ovo vaše – EU nema alternativu.
Ako vi zastupate stav da EU nema alternativu, moram da vas pohvalim. Vi ste mogli da nam uvalite sve praznike Evropske unije, a da zaboravimo našu istoriju, jer naše istorije se svi odriču. Pa, na Sretenje, gospodine Ljajiću, jedino vi kao državni funkcioner smete da idete tamo da porazgovarate sa ljudima u onoj jaruzi. Predsednik Vlade ne sme da se pojavi u Aranđelovcu..
