Mislim da je ovim završen krug replika, udaljili smo se od nesporazuma izrečenih u izlaganjima.
Na listi narodnih poslanika i prijavama za reč u načelnom pretresu više nema prijavljenih, pa pitam da li pre zaključivanja načelnog pretresa žele reč predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo ili ministar? (Ne.)
Ako se više niko ne javlja za reč, a pre nego što zaključim načelni pretres o Predlogu zakona, na osnovu člana 87. i člana 90. želim da dam obaveštenje da će uobičajena pauza od jednog sata biti određena nakon zaključivanja načelnog pretresa i da ćemo u popodnevnom delu raditi načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama idopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i da će to biti predmet našeg rada popodne. Ukoliko bude potrebno da radimo i posle 18.00 časova da bi završili načelni pretres, onda ćemo u skladu sa tempom našeg rada tako i završiti rad, a ukoliko ne, završićemo pre 18.00 časova. Zavisi od načina na koji radimo.
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.
Zahvaljujem se učesnicima na sednici. Bar smo utvrdili da je ministar Rasim Ljajić odlikaš iz istorije.
Određujem pauzu do 14.00 časova. Hvala vam.
(Posle pauze .)

Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram načelni pretres u popodnevnom delu sednice.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu. Obaveštavam vas je saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić Dejanović povodom načelnog pretresa o 5. tački dnevnog reda pozvala da današnjoj sednici pored predstavnika predlagača Rasima Ljajića, ministra rada i socijalne politike i Zorana Stankovića, ministra zdravlja prisustvuju i Zorica Pavlović i Dubravka Šaranović, pomoćnici ministra zdravlja i Danijela Rajković, rukovodilaca grupe za zarade u javnim službama u Ministarstvu rada i socijalne politike.
Peta tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLATAMA U DRŽAVNIM ORGANIMA I JAVNIM SLUŽBAMA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaj Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas, da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje srazmerno broju poslanika članova poslaničke grupe i to tako da poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, a sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika, narodni poslanici koji žele da učestvuju u raspravi dužni su da pre otvaranja načelnog pretresa podnesu spisak sa imenima i prezimenima narodnih poslanika koji žele da učestvuju u raspravi, te vas molim da narodni poslanici koji žele da iskoriste to pravo iz Poslovnika to učine pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Nikola Krpić, poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Milisav Petronijević, poslaničku grupu SPS - JS; narodna poslanica Vjerica Radeta, poslaničku grupu SRS.
Ukoliko još neka od poslaničkih grupa želi da nekog od svojih članova ovlasti da je predstavlja tokom načelnog pretresa po tački dnevnog reda koju ću uskoro otvoriti, molim da nas o tome obavestite da bi mogli da informišemo Narodnu skupštinu.
S obzirom da je početak popodnevnog rada relativno neuobičajen u 14.00 časova pitam još jedanput da li su sve poslaničke grupe, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koje žele da učestvuju u raspravi predali spisak sa imenima i prezimenima. Poslanička grupa SRS je to uradila na vreme i po Poslovniku. Dodaju kao i uvek.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača, ministar Zoran Stanković želi reč? (Da.)
Izvolite.

Uvaženi poslanici, dozvolite mi da u kratkim crtama iznesem osnovne postulate Zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Kao što znate ovaj zakon je usvojen juna meseca 2010. godine u Vladi Srbije i od tada se nalazi u skupštinskoj proceduri. Imao sam tu čast i poverenje da danas iznesem i branim ovaj zakon pred poslanicima. Neki koji su imali obavezu nisu došli a razloge ćete proceniti sami.
Potrudiću se da vam u narednom izlaganju predstavim razloge za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Cilj zakona je stvaranje uslova za sprovođenje reforme u finansiranju zdravstvene zaštite, odnosno zdravstvenog osiguranja kako na primarnom tako i na sekundarnom i tercijalnom nivou zdravstvene zaštite i sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Radi postizanja tog cilja neophodno je pre svega stvoriti uslove za drugačiji način obračuna isplata plata zaposlenih u zdravstvenim ustanovama koje zavise od rezultata rada.
Novim sistemom obračuna i isplate plate zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, plata se sastoji od osnovne plate, dela plate po osnovu radnog učinka, dodataka na platu i drugo. Na taj način u zdravstvenom sistemu, za razliku od drugih zaposlenih u javnim službama, uspostavlja se novi način obračuna i isplata plata, zbog čega je neophodno izvršiti izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju, kako bi se stvorio preduslov za uspostavljanje novih vidova finansiranja zdravstvene zaštite.
Na ovaj način stvoriće se uslovi, da se na primarnom nivou zdravstvene zaštite uvede novi model plaćanja za pružanje zdravstvenih usluga u domu zdravlja, primenom modela plaćanja po glavi stanovnika – perkapi.
Predlog uvođenja novog modela finansiranja primarnog nivoa zdravstvene zaštite ogleda se pre svega u uspostavljanju metodologije pravedne raspodele sredstava domovima zdravlja, kao i pravednog sistema kompenzacije zaposlenima za pruženu zdravstvenu zaštitu, odnosno mogućnost nagrađivanja prema rezultatima rada.
Na sekundarnom i tercijalnom nivou zdravstvene zaštite, planira se izmena sistema finansiranja uvođenjem modela finansiranja prema dijagnostički srodnim grupama, takozvanim dijarži sistem, odnosno dijagnostički srodnim grupama. To praktično podrazumeva da će se uvesti paketi usluga koji odgovaraju pojedinačnim dijagnostičkim srodnim grupama i na osnovu tih paketa, odnosno broja ugovorenih paketa na nivou jedne godine, vršiće se prenos sredstava zdravstvenim ustanovama, na sekundarnom i tercijalnom nivou zdravstvene zaštite.
Takođe, za sve druge zdravstvene ustanove u kojima se ne primenjuje model plaćanja "perkapi" ili "dijarži" sistem, plaćanje za određene zdravstvene usluge takođe će zavisiti od rezultata rada a time i plata zaposlenim u tim zdrvstvenim ustanovama.
U postupku sprovođenja reforme finansiranja oblasti zdravstvene zaštite, odnosno zdravstvenog osiguranja kao deo reforme javnih finansija, uspostavljanje održivog sistema finansiranja, odnosno stalno rastuće potrebe građana za zdravstvenom zaštitom i ograničenih mogućnosti izdvajanja iz BND, kao iskustvo evropskih zemalja i drugih razvijenih zemalja Republika Srbija je ka postizanju napred navedenog cilja usvojila više dokumenata.
Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 1. februara 2002. godine, zaključkom je usvojila dokument Zdravstvena politika u Srbiji čiji je cilj reforma sistema zdravstvene zaštite, odnosno zdravstvenog osiguranja, sprovođenjem reforme u načinu plaćanja zdravstvenih usluga, odnosno sprovođenje zdravstvene zaštite, a što za posledicu ima uvođenje novog sistema finansiranja plata zdravstvenih radnika zaposlenih u zdravstvenim ustanovama čije se plate obezbeđuju iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
U cilju promena načina finansiranja plata zaposlenih u zdravstvu 2007. godine, odobren je projekat EU "Podrška inplementaciji i kapitaciji u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ", koji se finansirao iz sredstava KAC, kojim su obezbeđena sredstva za pripremu i vođenje modela plaćanja po opredeljenom osiguraniku.
Svetska banka je krajem 2009. godine odobrila Republici Srbiji direktnu budžetsku pomoć, kredit za sprovođenje reforme finansiranja zdravstvene zaštite, budžetska podrška na reformu potrošnje u javnom sektoru, koji je usvojen od strane Narodne skupštine donošenjem Zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, "Službeni glasnik RS", broj 107/09 i 91/10.
Ovaj kredit podrazumeva prenošenje sredstava u budžet Srbije, uz ispunjenje određenih uslova u tri faze. Prava faza je realizovana u 2010. godini.
Sredstva su preneta u budžet Republike Srbije. Preduslov za realizaciju druge faze jeste uvođenje faktora produktivnosti u plate zaposlenih u zdravstvu, odnosno donošenjem Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Rok je sa juna 2010. godine pomeren na početak 2011. godine. Naime, odobrenje kredita odnosno usvajanjem napred navedenog zakona Republika Srbija je preuzela obavezu donošenja zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Realizacija treće faze zavisi od ispunjenja drugog uslova, odnosno usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.
Narodna skupština je na sednici održanoj 31. avgusta 2009. godine usvojila Zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, dodatno finansiranje projekta zdravstva između Republike Srbije i Međunarodna banke za obnovu i razvoj, "Službeni glasnik RS" broj 73/09 u cilju izgradnje kapaciteta za razvoj održivog sistema zdravstvene zaštite zasnovanog na vrednovanju rezultata, restrukturiranjem uslova zdravstvene zaštite i unapređenje finansiranja, upravljanje i odlučivanje u sistemu zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.
Naime, jedan od ciljeva koji treba ostvariti jeste pružanje podrške bolnicama u prilagođavanju strukture zaposlenih i uspostavljanje sistema plaćanja zaposlenih prema učinku i nagrađivanje zaposlenih za postizanje boljih rezultata i veće zadovoljstvo pacijenata.
Narodna skupština na sednici, koja je održana 23. novembra 2010. godine, je usvojila Plan razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije "Službeni glasnik RS" broj 88/10, kojim je planirano uvođenje novog načina finansiranja zdravstvenih ustanova koje obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom nivou, odnosno vođenje plaćanja po opredeljenom osiguraniku, tzv. perkapita.
Polazeći od napred pomenutih obaveza koje je preuzela Republika Srbija, Ministarstvo rada i socijalne politike kao nadležni organ za oblast plata u javnom sektoru, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, pripremilo je i dostavilo Vladi na usvajanja Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Na sednici Vlade koja je održana 10. juna 2010. godine usvojen je predlog ovog zakona.
Iz iznetog proizilazi da je Republike Srbija, preuzimanjem napred navedene međunarodne obaveze, preuzela i obavezu promene načina finansiranja zdravstvene zaštite, što kao posledicu ima promenu u načinu obračuna isplate plate zaposlenima u zdravstvenim ustanovama koje posluju sredstvima u državnoj svojini, odnosno promene u oblasti plata zaposlenih zdravstvenih radnika kojima se plata obezbeđuje iz javne potrošnje, odnosno iz sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Naime, kako bi se započela i sprovela reforma u finansiranju zdravstvene zaštite bilo je neophodno da se u sistem obračuna plate prepozna i element radnog učinka kako zdravstvenih radnika, tako i drugih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. Stoga je zakonom o platama u državnim organima i javnim službama predloženo da se donese uredba kojom će se urediti korektivni koeficijenti, najviše procentualno uvećanje osnovne plate, kriterijumi i merila za deo plate koji se ostvaruju po osnovu radnog učinka, kao i način obračuna plate.
U čl. 1. do 4. predložen je nov način obračuna plata zaposlenih u zdravstvenim ustanovama koje se isplaćuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Naime, do sada važeći Zakon o platama u javnim službama uređivao je sistem plata svih zaposlenih u javnim službama, zdravstvene ustanove, ustanove socijalne zaštite, ustanove kulture, organizacije za obavezno socijalno osiguranje i drugih na jedinstven način, bez poznavanja specifičnosti pojedinih oblasti, bez prepoznavanja potrebe da se u sistemu plata zaposlenih u javnim službama uvodi kategorija nagrađivanje prema radu, odnosno radnog učinka.
S obzirom da je u sistemu zdravstvene zaštite odnosno zdravstvenog osiguranja, radi obezbeđenja većeg kvaliteta pružanja zdravstvenih usluga, kao i boljih rezultata rada, a time i veće zadovoljstvo pacijenata, neophodno je izvršiti promenu u načinu finansiranja plata zaposlenih. Predložen je novi sistem obračuna plata zaposlenih u zdravstvenim ustanovama koje se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i zarade onih zaposlenih koji ostvaruju zaradu iz sredstva poslodavca.
Predloženo je da se plata zaposlenih koja se isplaćuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja sastoji od dela plate koju čini osnovna plata, dela plate po osnovu radnog učinka, dodatka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa.
Predloženo je takođe da Vlada utvrdi osnovicu za obračun plate u visini koeficijenta, najmanje učešće koeficijenta u osnovnoj plati i najviše procentualno povećanje osnovne plate, kriterijume i merile za deo plate koji se ostvaruje po osnovu radnog učinka, način i postupka obračuna plate, kao i druga pitanja značajna za obračun plata zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.
Takođe predložena su i povećanja plata po osnovu dodatka na platu, koji po osnovu prihoda ostvaruje zdravstvena ustanova.
Uvođenjem novog načina obračunavanja plata zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, ostvaruju se uslovi za nagrađivanje prema radu, odnosno za nagrađivanje prema rezultatima rada, a što je jedan od osnovnih elemenata za promenu načina finansiranja obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Na predloženi način stvoriće se uslovi da zaposleni u zdravstvenoj ustanovi koji ostvaruju bolje rezultate rade, ostvare platu veću od plate onog zaposlenog koji ne ostvaruje prosečne rezultate rada. Ovakav vid finansiranja predstavlja dodatnu stimulaciju i podsticanje većeg kvaliteta u pružanju zdravstvenih usluga, a time veće zadovoljstvo korisnika zdravstvene zaštite. pored toga, predloženi način obračuna plate zarade zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, koje se ne obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i to najmanje do visine zaposlenih koji primaju platu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Članom 5. utvrđuje se rok za donošenje akta iz člana 2. ovog zakona i utvrđuje se koji se propisi primenjuju do donošenja istih.
Članom 6. utvrđuje se da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Hvala.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora žele reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nikola Krpić. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, molim vas da me razumete, jer sve je ovo započeto bez vas dok vi niste bili na čelu Ministarstva. Jedna od osnovnih primedaba ovoga predloga zakona je ta što nije prošao Socijalno ekonomski savet. Možda je kao takav suprotan Zakon o radu. Molio bih vas da mi posle na kraju vašem obraćanju i odgovorite da li ova dilema stoji ili ne?
Izračunata cena rada puta koeficijent, puta 0,9, to je formula za svakog pojedinca. Kolektivni ugovor, on bi trebao da bude u ovom slučaju onda suspendovan, ako prihvatimo ovu formulu da se radi. Onda kolektivni ugovor mora, sa pravne strane, pravnici kažu – da treba biti suspendovan. Možda su ga već suspendovali. Korektivni koeficijent nije predviđen u kolektivnom ugovoru, a ni u Zakon o radu. Rezultati rada su ti koji se mogu meriti, ali da li je moguće da 25% zdravstvenih radnika koji rade u preventivi odlučuje u onih drugih 75%, jer uvek se manjina pridruživala većini, ali ovde je obrnut slučaj?
Neće li nam se desiti da izabrani tim radi samo onoliko koliko im treba za normu i jednostavno da kažu - nećemo dalje, tu je tačka? Dijagnostika radne grupe kao pakte usluga u sekundarnom i tercijalnom, doći će u istu situaciju. Sve osetljivo u ovoj situaciji i lečiti najjeftinijim lekovima stanovnike Srbije neće biti baš dobro.
Da li se ovim novim zakonom suspenduje "Službeni glasnik", 24/05, 61/05, 54/09, svojim članovima 104. i 105, kojima se zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti? Ovde se precizno definiše smatram radom iste vrednosti, kao i struktura elementi zarade.
Što se tiče moje poslaničke grupe, čiji sam sada ovde predstavnik, mogu u ime moje grupe da kažem – mi ćemo glasati ovaj zakon, zbog onoga što je rečeno i u prethodnom delu da je to i obaveza države prema Evropi, i odnosno prema Svetskoj banci, ali mislimo da bi trebalo da predloženi korektivni koeficijent sada umanjuje zarade samo zaposlenim u delatnosti i zdravstva, a sutra svim zaposlenima u državnim organima i javnim službama. Plus, minus, 10%, ovaj nije ni veliko, a nije ni malo. I da li ćemo moći, budžet smo pripremili, prednacrt budžeta, takođe, da li ćemo moći da ovu razliku, ako bi bila sve u plusu, i isplatimo sa istim sredstvima, jer se kaže – ne traže nova i dodatna finansijska sredstva? Kakva će sada situacija biti? Hvala.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda odgovor na pitanje kolege Krpića – zašto ovaj predlog zakona nije prošao socijalno-ekonomski savet leži u činjenici da je ovaj zakon u proceduri tek godinu i po dana. Ovo je zaista ruganje sa parlamentom i ovo je ponižavanje parlamenta. Sad je samo pitanje – ko bi ovde mogao biti odgovoran, da li je to predsednik parlamenta, da li je to vaš prethodni kolega, bivši ministar Milosavljević? Vi u svakom slučaju, gospodine Stankoviću, ne možete da budete odgovorni za ovo zato što ste na toj funkciji tek od marta i verovatno niste ni znali da je ovo u proceduri. Pitamo se u kojoj je ovo fioci bilo zatureno i gde baš danas da raspravljamo o ovome, kao da nemamo prečih stvari, kao da nemamo obavezu parlamenta da raspravlja o stanju na KiM?
Ono što vama zameramo jeste što ste prihvatili da ovo u ime Vlade ovde branite i to da čitate ovo nebulozno obrazloženje, koje sigurno ni vi ne možete da prihvatite, jer na početku ovog obrazloženja kaže – cilj zakona je stvaranje uslova za sprovođenje reforme u finansiranju zdravstvene zaštite, odnosno zdravstvenog osiguranja, kako na primarnom, tako i na sekundarnom i tercijalnom nivou zdravstvene zaštite i sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Ovo možda jeste cilj zakona, ali taj cilj je valjda bio 10. juna 2010. kada je ovaj zakon došao u skupštinsku proceduru. Zamislite koliko se negativnih stvari desilo, ako je tačno da je ovaj zakon morao da se raspravlja, i to po hitnom postupku. Godinu i po dana stoji i Skupštini zakon koji treba da se raspravlja i mi ga danas raspravljamo po hitnom postupku. Zašto je ovo trebalo raspravljati po hitnom postupku, rekla nam je Vlada, u obrazloženju – radi što hitnije promene u načinu finansiranja zdravstvenih usluga na svim nivoima zdravstvene zaštite koja se planira u 2010. godini, a koja zahteva i promenu u načinu finansiranja plata zaposlenih u zdravstvu, neophodno je da se po hitnom postupku donese ovaj zakon radi mogućeg otklanjanja štetnih posledica koje bi mogle nastati po održivost sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Ovde se sada postavljaju prosta pitanja – da li su zaista nastale štetne posledice zato što je ovaj zakon godinu i po dana negde čučao u nekom ćošku i tek se danas našao na ovoj raspravi? Ako su nastale štetne posledice, ministre, da li ste sproveli neku istragu, da li ste ustanovili ko je odgovoran što su nastale te štetne posledice? Ili, ako nisu nastale štetne posledice, onda ne postoji potreba da se ovaj zakon donosi. Trećeg nema. Pogotovo ne da se donosi po hitnom postupku. Očekujemo da ćete da nam odgovorite na ta pitanja.
Pošto se ovo zove zakon o platama u državnim organima i javnim službama, ne možemo da zaobiđemo generalno priču o platama u državnim službama. Ono što je stav SRS, ukazivali smo na to, govorim u odnosu na ovaj predlog koji je ovde od juna 2010. godine, u međuvremenu je bio rebalans budžeta za 2010. godinu, pa je bio budžet za 2011. godinu, pa rebalans budžeta za 2011. godinu. Tri puta smo vam samo tim povodima skretali pažnju kako treba raspoređivati sredstva iz budžeta, ne samo u ovom delu, ali sada govorimo o ovom delu, gde je osnov ovaj zakon o kojem danas raspravljamo.
Mi u SRS mislimo da je neophodno da se povećaju plate u zdravstvu, plate u prosveti, plate u policiji. Znamo u kakvoj je situaciji budžet Republike Srbije. Naravno, u takvu situaciju budžet nije doveden zbog ekonomske krize, već zbog gomile neznalica i kriminalaca koji prave taj budžet, ali smo predlagali vrlo konkretno – ukinite agencije. U Srbiji 120 agencija obavlja paradržavne poslove, obavlja poslove koje treba da obavljaju ministarstva. Ljudi koji su zaposleni u tim agencijama su pre svega partijski kadrovi i to dobrim delom one stranke koja se zalaže, mislim na URS, koji se zalažu za departizaciju državnih funkcija i javnih funkcija.
Ti ljudi koji su zaposleni u agencijama, koji rade taj posao koji treba da rade ministarstva, imaju plate najmanje tri puta veće od plata zaposlenih u ministarstvima. Oni tamo direktori agencija imaju plate, ministre, bar tri puta veće od vaše plate. Vi ste ministar, a oni su direktori nekih paradržavnih organa. Onda mi imamo interesantne situacije, recimo, povećava se cena struje. Onda ministar izađe i kaže – nema Vlada ništa s tim, to Agencija utvrđuje cenu struje.
Dakle, zamajavanje naroda i otimanje para i stavljanje para stranačkim funkcionerima u džepove, a verovatno preko njih i preko tih agencija i direktno u stranačke tajne budžete.
Kolike su plate zaposlenih u javnim preduzećima? Kad će tome da se stane na kraj? Mi iz SRS godinama već pričamo i govorimo konkretne primere. Pričali smo o Bojanu Krišti, koji je morao da podnese ostavku zbog toga što smo ga mi prozivali kolika mu je plata. Prozivamo dugo direktora Kontrole letenja, koji ima platu šest hiljada evra. Prozivamo guvernera Narodne banke, koji ima platu pet hiljada evra.
Da li, gospodine ministre, vaše kolege, hirurzi, lekari koje god specijalnosti, kardiolozi, ginekolozi, da li je primereno da oni tako odgovoran posao rade za platu od možda hiljadu evra, u odnosu na sve ove koji ste vi, odnosno režim Tadićev omogućili da se natovari na grbaču ovog naroda? I onda kažete – kako ćete da raspodeljujete platu zaposlenih u zdravstvu.
Uvodite neki korektivni koeficijent. Vrlo interesantno. Korektivni koeficijent je mogućnost zloupotrebe, otvarate je na široka vrata. Na jednu stranu je pitanje kako je moguće, uopšte, na ovaj način kako ste vi predvideli bukvalno normirati rad zdravstvenih radnika. Znate, vi ste to tako uredili ovim izmenama zakona kao da je zdravstveni radnik, radnik u nekoj pilani koji slaže daske, pa mu je norma da složi 20 dasaka, preko 20 ima ovaj korektivni koeficijent i dobiće veću platu. Zdravstveni radnici, lekari, pre svega, rade sa pacijentima.
Na šta vi terate lekare kroz ovaj zakon? Kada dođem kod lekara, imam upalu grla, dolazim kod lekara i imam potrebu da porazgovaram sa svojim lekarom. Ne samo o toj upali grla, već hoću da znam i šta je uzrok, kakva može biti posledica itd. Ali, pošto lekar radi na normu, on će onako s vrata da kaže – nešto kašljete. Nemam vremena, idite u apoteku i kupite neki lek. Ne možete dobiti čak ni recept. Ovo nije karikiranje, ovo je ono što će se dešavati zaista u praksi.
Vi ste ovim zakonom poništili opšti kolektivni ugovor. Toga više u zdravstvu neće biti. To nije u skladu sa Zakonom o radu, gospodine ministre. Naprotiv, suprotno je Zakonu o radu, koji vas obavezuje na zaključivanje opšteg kolektivnog ugovora.
Onaj ko je predlagao ovaj zakon, vi niste, ali ste u međuvremenu mogli kada ste videli gde vas šalju, mogli ste ovo da pogledate i da kažete Cvetkoviću, da ne može ovo da ide, da je ovo suprotno Zakonu o radu. Neću da zastupam nezakonit predlog.
Kako ćete postići ovo što predviđate ovim zakonom, da vrednujete lekare na osnovu, sada banalizujem, na osnovu pregledanih pacijenata? Kako ćete vi da uporedite, ministre, onaj ko bude primenjivao ovaj zakon, kako će da uporedi lekara koji radi u nekoj seoskoj ambulanti ili u ambulanti u Crnoj Travi, ili u ambulanti u Novoj Crnji, sa lekarom koji radi u Domu zdravlja Zemun, Domu zdravlja Stari grad u Beogradu? kako oni mogu imati isti broj pacijenata? Kako oni mogu ostvariti isti efekat po kvantitetu? Sada ne govorim o kvalitetu, nego o kvantitetu. Kako može, kada mogu da se razbole, ne daj Bože, svi u Crnoj Travi, a to je manje nego jedna ulica u Zemunu. Jednostavno, neprimenjiv zakon.
Gde vi još možete da uštedite u zdravstvu da biste mogli realno da povećate plate i lekarima i medicinskom osoblju, nemedicinskom osoblju, dakle, svima zaposlenim u zdravstvu? Objasniću vam na primeru Doma zdravlja Stari grad.
Pre toga, pošto sam narodni poslanik, a pošto je opet, ponavljam, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama na dnevnom redu, da progovorim neku reč o zaposlenima u Skupštini. U Skupštini, ako sam jutros dobro izbrojala sistematizaciju, ima 367 zaposlenih. Najveći broj tih ljudi radi sa platom od 24.000 dinara. Uglavnom, ti zaposleni koji rade za platu od 24.000 dinara, sede isto i koliko poslanici ovde. Sinoć do pola jedanaest, a danas verovatno do četiri. Nekada kada nema ministra, dođu pa odu, ne moraju da ostanu jer se ne održi ni sednica, ali u svakom slučaju, moraju da prate sednicu Parlamenta.
Zato u Skupštini, u Narodnoj skupštini, ima oko 40 zaposlenih koji imaju posebna ovlašćenja, poslanicima neznana koja, koji rade za platu veću od plate predsednika Skupštine. Ali, zato, zahvaljujući verovatno "revnosnom" radu takvih službenika, može na primer da se desi da Administrativni odbor izgubi neki zahtev za skidanje imuniteta koji stigne iz suda. Na žalost, i to se plaća iz džepova građana, da bu se npr. zaštitio Tomislav Nikolić, ili da bi se zaštiti Veroljub Arsić, recimo. Od članova Administrativnog odbora sam lično čula, oni koji to treba da znaju, da znaju da su postojali, recimo, ti zahtevi za skidanje imuniteta i da su nestali. Neko ko je za to zadužen, ima duplo veću platu od predsednika Skupštine. To su vaši, kako ste napisali korektivni koeficijenti.
Sada malo o tom Domu zdravlja Stari grad i o par konkretnih slučajeva, ministre, pošto ste se vi i ovde, a u javnosti to često i kažete, i u prvom vašem obraćanju ovde u Parlamentu ste rekli da ćete da se uhvatite u koštac sa korupcijom u zdravstvu i da ćete pokušati, onoliko koliko je u vašoj moći, zdravstvo malo da rasteretite korupcije. Bojim se da je teško da je potpuno ukinete, jer je suviše pustilo korenje.
Dakle, Ljubiša Perišić je do skora bio direktor Doma zdravlja Stari grad u Beogradu. On je, pre nego što je napustio tu funkciju u Domu zdravlja, zaposlio nekog Stevicu Radišića koji je inače njegov rođak koji ima završen FON. Nisam iz ove oblasti, ali možda vi znate šta može neko sa FON-om da radi u domu zdravlja? Bilo bi vrlo interesantno da nam kažete.
U tom istom domu zdravlju, a čućete dalje, mnogo malverzacija je iz toga doma zdravlja, u tom istom domu zdravlja za finansije je zadužen rođeni brat guvernera Šoškića. To je onaj što ima platu pet – šest hiljada evrića i kaže da je on to zaradio, da to nisu narodne pare. Ne trepne i tako kaže u medijima.
Taj Ljubiša Perišić je, pre nego što je napustio funkciju direktora, sam samcijat, povećao sam sebi platu za 30% za januar i februar 2010. godine. Samom sebi. Ako su u pitanju neki posebni uspesi doma zdravlja, valjda nisu samo njegovi? Samom sebi čovek je povećao platu.
Poznat je on još po mnogo čemu. Recimo po tome, da je u Domu zdravlja Stari grad nabavio dva ultrazvučna aparata. Oba je platio devet miliona dinara. Vi znate sigurno da Dom zdravlja u Nišu ima samo jedan ultrazvučni aparat i da je taj ultrazvučni aparat plaćen 300.000 dinara. Ovaj gospodin u Starom gradu je mogao da kupi tri, a kupio je dva, da bi uzeo proviziju, a ne treba mu više od jednog, složićete se, u jednom domu zdravlja.
On je poznat po tome da je zaključivao štetne ugovore. Zapravo, realizacijom tih ugovora je nanosio štetu domu zdravlja, odnosno posredno građanima Srbije i budžetu Republike Srbije, jer se finansira iz budžeta. Kako? Tako što je u svakom ugovoru koji je zaključivao imao klauzulu, a inače je taj gospodin u Starom gradu imao preko sto javnih nabavki bez konkursa. Preko sto javnih nabavki! Onda, kada zaključi ugovor, u ugovoru ima klauzulu da, ako se do 5. u mesecu plati obaveza iz ugovora, onda se obaveze za tu ratu umanjuju za 10%. Ako prekorači rok od 5. u mesecu, onda mora da plati još 5% više u odnosu na tu ratu koja je tada dospela. Zamislite, interesantno, imao je para, ali pošto je tu Šoškićev brat, lepo su to oni radili, imao je para svaki put na računu, ali je svaki put plaćao posle tog 5. u mesecu, pa je onda verovatno delio sa nekim tih 5% koje je morao da plaća iz budžeta Republike Srbije, zapravo direktno iz budžeta Doma zdravlja Stari grad.
U tom Starom gradu je načelnik uprave Dejan Kovačević. Ne, on je načelnik uprave u gradu, izvinjavam se, ali je u vezi sa ovim. Jeste, Vuče, načelnik uprave u gradu. Inače, za tvoju informaciju, Vuče, Đilas ga planira za predsednika opštine Stari grad, a poznat je po tome da je Canetu dao 56 lokacija "Future plus", iako je bio konkurs, ali je naravno bio namešten i Futura plus je dala najveću ponudu koju nikada nije poštovala i grad je oštećen za određena sredstva.
Za rekonstrukciju krova Doma zdravlja Stari grad, ministre, dva puta su dobijane pare, jedanput iz NIP-a, a drugi put isti iznos od Skupštine grada. Krov je rekonstruisan samo jedanput. Pitanje na koje možda nemate ovog momenta odgovor, ali svakako očekujemo da ćete da se potrudite da saznate, pitanje je gde su otišle pare od te druge, pod navodnicima, rekonstrukcije?
Inače, "Dima kompani", jedna firma je dala informaciju o mogućoj uštedi na adaptaciji tog krova od 150 miliona dinara. Kako? To je takođe bilo u junu 2010. godine, 2. juna, nekoliko dana pre nego što je ovaj zakon nama dat u proceduru. Na tenderu su bile dve firme, jedna je za radove na adaptaciji krova Doma zdravlja tražila 300 miliona dinara, a druga 150 miliona dinara. Onda su se odbornici SRS potrudili pa su od ove firme bez iznosa, dakle, samo su dali tendersku dokumentaciju i tražili da ova firma, sa potpisom i pečatom, i to je dostavljeno gradonačelniku Grada Beograda, kaže ko je povoljniji, bez obzira na cenu, ko je povoljniji izvođač radova? Bez obzira na cenu, povoljniji je izvođač ovaj koji je bio 150 miliona jeftiniji, ali je ovaj gospodin izabrao, zapravo nadležni u Skupštini grada, zato sam pomenula Dejana Kovačevića, Vuče, načelnika uprave koji je u ovo umešan, oni su izabrali ovog gospodina koji je uzeo 150 miliona više.
(Predsedavajuća: Dvadeset minuta!)
Završavam. Očekujem, ministre, odgovor na ova, čini nam se, vrlo interesantna pitanja, a zakon vam je veoma loš.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da koristi svoje pravo u ovom delu?
Narodni poslanik Veroljub Arsić ima pravo na repliku. Izvolite.
Narodni poslaniče, na panelu se pojavljuje ime narodne poslanice Gordane Paunović-Milosavljević. Ne sumnjam, ali moram da objasnim, jer ne mogu da vam dam reč na tuđu karticu, mada verujem da niste vi ništa odgovorni. Dešava se, samo moram da objasnim. Narodni poslanik koji zaboravi svoju ličnu karticu ima pravo na dnevnu zamenu. Greške se dešavaju, ali ovo moram da objasnim zbog javnosti i zbog toga što ime koje se pojavi u panelu moram da pročitam, a nije mi dozvoljeno da dajem reč na karticu koja ne pripada narodnom poslaniku. To je nenamerna omaška. Dešava se svima, apsolutno ništa neobično. Narodni poslanik Veroljub Arsić će imati pravo na repliku, samo da se steknu tehnički uslovi i da dobije svoju zamensku karticu.
Da li u međuvremenu žele reč predsednici ili predstavnici drugih poslaničkih grupa, pošto smo u toku dela sednice kada pravo na reč imaju oni?
Ako ne, obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslanička grupa SRS i poslanička grupa Napred Srbijo.
Prvi prijavljeni govornik na listi je narodni poslanik Paja Momčilov, a posle njega narodna poslanica Marina Toman. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovana gospođo Čomić, kao što je rekla naš ovlašćeni predstavnik, gospođa Radeta, ovaj predlog zakona je izuzetno loš i dolazi u nevreme. Poslanici SRS ne mogu nikako da glasaju za njega. Pokušaću da razjasnim osnovne činjenice i probleme zbog kojih se mi odlučujemo na žestoku kritiku ovog lošeg zakonskog predloga.
Vidite, vi ste nam naznačili i rekli ste sada u svom obraćanju da su razlozi za podnošenje ovakvog predloga da se dođe do većeg kvaliteta rada u zdravstvu, boljih rezultata i većeg zadovoljstva građana. Ništa od ovoga nećete ostvariti. Naime, vi ste pošli od pretpostavke da ćete time stvoriti preduslove za reformisanje zdravstvene službe. Kada ste došli, gospodine ministre, na položaj na kom se sada nalazite, težak vam je zadatak, svi to znamo, nije ni malo lako naći se u sadašnjim vremenima na čelo ovog resora, vi ste rekli da nećete pribegavati krupnim sistemskim izmenama. Međutim, evo, niste održali reč. Vi ste ušli u veoma krupne sistemske promene u nevreme.
Naravno, obrazložiću i zbog čega mislim da je to tako. Prvo, ne vidim razloga za hitnost. Vi kažete u kondicionalu da će se možda sprečiti štete. Ne kažete ni da će biti štete. Kao što vam je rekla gospođa Vjerica, kažete da će ta šteta biti 2010. godine. Pa, u kojoj smo mi godini? Pročitajte materijal koji ste nam dali i obrazloženje. Vi kažete – radi što hitnije promene u načinu finansiranja zdravstvenih usluga na svim nivoima zdravstvene zaštite, koja se planira u 2010. godini. Tako nešto stvarno ne liči, em ima tri-četiri listića da popunite i da date kao zakonski predlog, a još pravite takve greške.
Prvo, šta je suština? Šta ste vi pokušali da objasnite? Niste vi krivi, mi apsolutno vas ne krivimo za ovo. Krivimo vas što ste prekršili obećanje da nećete velike sistemske preturbacije praviti u sistemu.
Šest članova zakona treba da uvedu u zdravstveni sistem nov način plaćanja zdravstvenih radnika. Ne svih zdravstvenih radnika, nego jedne četvrtine, recimo, lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti kojima ste odredili kapitaciju kao sistem najpravičnijeg određivanja zarade. Šta to znači? Lekar opšte prakse, znači oni u domovima zdravlja, a njih je jedna četvrtina lekara u našem zdravstvenom sistemu, to se zna, čine tim zajedno sa sestrom i sa nekim pomoćnim osobljem. Znači, toj jednoj četvrti vi ste odredili traku na koju ih stavljate, da oni moraju posebnim način da budu vrednovani, a taj način će zavisiti od broja građana koji će se za njih opredeliti, od kvaliteta koji ćete vi naknadno da odredite. Šta treba da ispuni lekar da bi ga vi ocenili da je kvalitetno odradio posao?
Sada gledajte, imate Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Zašto ne važi za sve kategorije koje obuhvata ovaj zakon? Zašto važi samo za jednu malu kategoriju zdravstvenih radnika? To je prvo pitanje. To pitanje je pokrenuo i gospodin Krpić, Odboru za zdravlje su se obratili sindikati zdravstvenih radnika, najreprezentativniji i najbrojniji. Odbor ih je primio. Mi smo sa njima razgovarali. Oni nas pozivaju, i uputili su cirkularno pismo svim narodnim poslanicima, da ne glasamo za ovaj zakon. Zbog čega?
Pa, da krenemo redom. Vidite, u Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama, u članu 1. vi imate kategorije funkcionera, pa u drugoj tački "izabranih, postavljenih lica u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave", pa onda 3) "zaposlenih u javnim službama, koje se finansiraju iz budžeta", pa 4) "zaposleni u javnim službama koji se finansiraju iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje", imate i 5) "zaposleni u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja".
Ali, ovaj zakon treba da važi samo za ovu četvrtu kategoriju, ali ne ni za sve lekare. Mi lekari voleli bi da budemo plaćeni po rezultatima našeg rada. Većina od nas, uključujući i mene, smatramo da smo potplaćeni za ovo što radimo, u uslovima u kojima radimo i sa patologijom koju moramo da zbrinemo. Mi bi voleli da ste vi doneli zakonske odredbe kojima ćete svima dati šansu da istinski svojim radom budemo i nagrađeni kako treba, a ne samo jedna četvrtina od nas da ima tu nazovi privilegiju, a nije privilegija. Objasniću vam zašto nije.
Šta ste vi kazali? Vi ste kazali – ovu grupaciju, njoj ćete na poseban način uredbom da regulišete kako će doći do svoje plate. Vi ćete propisati specijalne koeficijente. Kada je o ovome pričano i kada je ovo uvođeno davne 2001, Crveni krst je bio vlastan da preduzme reforme i da finansira uvođenje ovog principa kapitacije. Neću govoriti o ovom drugom, o srodnim grupama bolesti, kako ste zamislili da se plaćaju na sekundarnom i tercijalnom nivou u bolnicama zdravstveni radnici. Da to sada ostavimo, biće mnogo. Kroz amandmane ćemo pričati o tome.
Posle tri godine su potrošene pare, rezultat nikakav. Da bi ovo mogli da implementirate na jednom od sastanaka, od radionica koje su organizovane i u našoj zemlji i u inostranstvu, jasno je rečeno koji su preduslovi. Informatizacija. Morate imati bazu ne osiguranika, nego građana, jer vi sami dobro znate koliko naših građana nije obuhvaćeno, ne plaćaju doprinose, ne rade i iz budžeta im se obezbeđuje zdravstvena zaštita.
Dalje, ne postoji paket osnovnih zdravstvenih usluga, ni u primarnom nivou, to je tamo rečeno jasno, bez informacionog sistema kompletnog, gde ćete moći rezultate da jasno imate prikazane, i naravno, potrebno je odabrani lekar. Dan danas, vi kažete da imate 75% građana da se odlučilo, 25% nemate. Nemate ni jedan preduslov koji je ovde godinama pričam, pare su trošene, neću da čitam učesnike, neki koji sede ovde su svo vreme učestvovali u svemu ovome i tada je jasno rečeno bez čega ne može.
A zašto ste vi sada ovo uradili? Sindikati su sa vama imali dva sastanka. Usprotivili su se. Vi ukidate ovim zakonom, ako se pažljivo čitaju članovi kolektivni, opšti ugovor, posebni ugovor za zdravstvene radnike. Izbacujete ih prethodnog starog zakona i kažete da će Vlada da odlučuje o koeficijentima. Pa čekajte, šta je to?
Juče se prof. Mićunović ubi objašnjavajući kako zakon treba da je pravedan, kako ne treba da bude ono što je vladajuća ideološka volja. Vi ne slušate sindikat. Koga ste konsultovali? Niste konsultovali Odbor, a morali ste. Šta ste rekli sindikalcima? Možete harikiri da napravite, ali ovo mora zbog MMF. To je rekla osoba koja sedi u ovoj sali. Takvi su vaši odgovori.
Šta su sindikalci uradili? Organizovali su na brzinu štrajk upozorenja. Ovde imate većinu koja će najverovatnije ovo da izglasa. Šta ćete uraditi? Imaćete 10.000 ljudi, zdravstvenih radnika na ulici. Da li ste konsultovali Komoru zdravstvenih radnika? To je profesionalno udruženje. To im piše u opisu posla, da brinu o uslovima rada. Naravno da niste. Kako vi to mislite da radite?
Ova knjiga je 2009. godine bila u ovom domu raspravljana. Odbor za zdravlje je dao mišljenje. Ovde su rekli da smatraju da je ključni reformski potez koji treba uraditi upravo ova kapitacija i ove grupe bolesti. Mi smo to negirali. Nije to ključni problem. Da vam se kaže u ovoj knjizi da ima viška lekara, nije istina. Uzmite brojke u Evropi. Od Grčke ima 500 lekara na 100.000 stanovnika, mi imamo 200 i nešto. Pogledajte kako su raspoređeni po Srbiji, u Beogradu najviše i u velikim gradovima. Koliko ih ima u drugim mestima? To je ono što će takođe predstavljati veliki problem. Kako će onaj u selu da namakne broj pacijenata onoga u gradu? Nema šanse ni u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Zašto ovo radite? Vi ste toliko izmenili ovaj zakon prema jednoj grupaciji, prosto neverovatno. Zakon o radu govori da postoji osnovica, osnovna plata i da onda idu koeficijenti kojima se množi ta osnovica. Ne, vi ste ovde i osnovici dali koeficijent, koeficijent na kvadrat. Zašto to radite? Odredbe Zakona o radu su potpuno precizne i jasne. Izgleda treba da vam pročitam, i zbog građana, da vide kako vi rušite pravni sistem ove zemlje.
Kaže ovako: "Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizički i intelektualni rad". Onda se kaže: "Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenima koji nisu u skladu sa stavom 2. ovog člana, ništavni su".
Šta ćemo sa Zakonom o radu? Onda prvo ukinite njega. Ne može tako. Ili svima jednake uslove. Sindikalci ne beže od vrednovanja rada, ali svima da se vrednuje i svi da imaju istu poziciju. Vi ste korektivnim koeficijentom, koji ste predvideli u podzakonskom aktu, znači, Vlada će bez sindikata da odlučuje i o osnovici i o koeficijentima. Koja Vlada – gospodina Cvetkovića? Neodgovorna Vlada kada je zdravstvena politika u pitanju, koja uopšte ne brine o zdravlju građana Srbije.
Po oboljevanjima od karidiovaskularnih bolesti i od raka među prvima smo u Evropi. Niste sproveli, ne vi nego prethodni tim, ono što ste bili dužni prema propozicijama Svetske zdravstvene organizacije, evropskog dela, da preorijentišete sistem ka primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ka promociji zdravlja. Ništa niste uradili. Silne pare ste potrošili na projekte i silne pare leže u sistemskoj korupciji. Vi sebi uzimate pravo, ta vlada, da ona u samom startu smanjuje osnovicu.
Toga nema u drugim kategorijama zdravstvenih radnika, da im smanjujete osnovicu, a vi im i osnovicu smanjujete. Dobili smo predlog vašeg podzakonskog akta, množite neku osnovicu sa 0,9, pa tek onda ide vrednovanje kvaliteta rada.
Mislim da ovo treba da povučete u interesu zdravlja naroda Srbije. Nemojte slediti MMF i njene instrukcije. U ovom trenutku oni hoće samo da skrešu potrošnju zdravstvenu narodu koji je jako bolestan, koji ne ispunjava zdravstveni sistem, ako se pogleda detaljno, ni kriterijume evropske po broju zaposlenosti, kada govorimo o lekarima, ne o medicinskim radnicima, da budemo potpuno jasni, koji i postojeći fond za koji kažu da ga treba još smanjiti, ne ispunjava u meri u kojoj ispunjavaju druge evropske zemlje, a imate jako, jako bolestan narod. To ne može.
Šta rade sve razvijene zemlje u uslovima ekonomske krize, ta rade UN? Prave specijalnu konferenciju posvećenu zdravlju, hroničnim nezaraznim bolestima i kažu – investirati u zdravlje. Odgovorna vlada, pogotovo ako bi imala ovako tešku situaciju, razmišljala bi o načinima kako da sredstva obezbedi drugim mehanizmima koji u svetu postoje. Hajde da vam kažem jedan, možda se iz taksi takođe mogu ubirati sredstva, da ne širimo dalje priču.
Prema tome, ovo je skandalozno, ovo je sramota i molim vas, u interesu građana povucite ovo. Hvala.

Iskorišćeno je 17 minuta i 25 sekundi od vremena poslaničke grupe, uz izvinjenje za teškoće sa tehnikom.
Pravo na repliku dva minuta, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.