Poštovana narodna poslanice, pokušaću da dam odgovore na neka od ovih pitanja, a neka će možda ostati da se daju pismeni odgovori.
Kao što vam je poznato, nakon demokratskih promena od 2000. godine, Vlade koje su tada formirane, mislim pre svega na Vladu pokojnog Đinđića, i kasnije su se susrele sa vrlo značajnim dubiozama koje su nastale u prethodnom periodu. One su te dubioze morale da preuzmu na sebe, da ih razreše. Tu je bilo od stare devizne štednje, koja je praktično bila potrošena, pa do raznih obaveza penzionerima, zajam za preporod Srbije itd. Te su se obaveze rešavale na taj način što su one prenete u javni dug i onda je država preuzela obavezu da taj javni dug servisira.
U okviru toga su vrlo značajna sredstva preostala da se vrate penzionerima, gde su bile dve grupe penzionera. Jedna grupa su regularni penzioneri, a druga grupa su zemljoradnički penzioneri, kako ih vi zovete.
Pošto je iznos bio vrlo visok, koji je preuzet da se plati, država je bila slaba, onda je dogovoreno da se to isplaćuje u ratama, pri čemu su kasnije rate nosile i odgovarajuću kamatu, da ne bi bile inflaciono obezbeđene.
Za ovih 10-ak godina razne vlade, od 2001. do danas, su jedan dobar broj tih dugovanja isplatile, deviznu štednju jedan značajan deo, mada nam je još uvek ostalo do 2016. godine da plaćamo približno oko 300 miliona evra godišnje.
Što se tiče penzionera, do sada su isplaćeni praktično svi zaostaci kada se radi o redovnim penzionerima.
Kada se radi o zemljoradnicima, pošto su njihove penzije srazmerno bile pojedinačno male, onda je napravljen manji broj rata, ali je u jednoj rati bilo više neisplaćenih mesečnih penzija i to je, takođe, isplaćeno, sa izuzetkom te velike rate koja im nije isplaćena. Ideja je svojevremeno bila da im se ona isplati pre dve godine, ali je naišla kriza i onda to nije bilo moguće. Ove godine smo to planirali i taj iznos će biti isplaćen u decembru mesecu, naravno, uvećan za kamatu, tako da će penzioneri zemljoradnici dobiti ta sredstva. Ovo je malo šira elaboracija, pošto sam odgovor na to pitanje već dao na ovoj sednici, a pošto ste ga ponovo postavili, pretpostavio sam da želite širu elaboraciju.
Kada se radi o pitanju Kraljeva i zemljotresa u Kraljevu, mislim da nije preterano reći da je reakcija ove vlade i države u odnosu na to šta se desilo u Kraljevu bila verovatno reakcija koja je za primer u bilo kojim katastrofama koje su se desile u ovoj zemlji. Mi smo za samo godinu dana zbrinuli gotovo sve koji su ostali bez krova, iako je zemljotres bio izuzetno jak i sa pravom su se pojavili neki koji su bili oštećeni u zemljotresima pre 10-ak i 15 godina, pa još uvek su ostali nerešeni. U Kraljevu je napravljena jedna velika akcija solidarnosti, gde su i budžetska sredstva upotrebljavana, ali i lična. Da vas podsetim da su bili otvoreni i žiro-računi, bile su televizijske emisije na kojima smo pozivali građane. To je generisalo značajna sredstva i mi smo ta sredstva prevashodno upotrebili da bi građanima obezbedili krov nad glavom ili finansijskim sredstvima da mogu da kupe građevinske materijale. Isto tako, pokrenuli smo još neke zahteve vezano za dobijanje međunarodnih sredstava kada se radi o većim zgradama i isto tako budžetirali određena sredstva, a da se radi o oblastima koje su u ingerenciji države, kao što je školstvo, zdravstvo, itd.
Ono što imam informaciju jeste da se radi na ovim školama, ali konkretno i detaljnije je bolje da vas o tome obavesti resorni ministar, pošto imam samo uvida u globalnu sliku.
Što se tiče nuklearne deponije, o tome nemam informacije i to ćete, takođe, biti obavešteni pismenim putem.
