Nije bilo razloga za izricanje opomene.
Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi da koristi svoje pravo iz člana 286? Ako želi, molim vas da se prijavite u elektronski sistem. Ne.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika. Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Vitomir Mihajlović, Mladen Grujić i Zoran Nikolić.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu. Obaveštavam vas da je saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača Dušana Petrovića, ministra poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, pozvala da sednici prisustvuje i Ljubiša Dimitrijević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Lidija Stojanović, pomoćnica ministra poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede i Vera Despotović, viša savetnica u Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.
Nastavljamo rad i prelazimo na načelni pretres 6. tačke dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O TRŽIŠNOM NADZORU
Pre nego što otvorim načelni pretres po 6. tački dnevnog reda, na osnovu člana 90. i člana 87, podsećam narodne poslanike da je danas četvrtak, datumski 24. novembar i da na osnovu odredbi Poslovnika Narodne skupštine, pošto je datumski ovo poslednji četvrtak u radnom mesecu, od 16,00 d 19,00 časova Vlada Republike Srbije ima obavezu da prisustvuje sednici Narodne skupštine i odgovara na pitanja narodnih poslanika.
Zbog toga vas obaveštavam da će pre podnevni do sednice trajati najdalje do 15,00 časova, od 15,00 do 16,00 će biti određena pauza a u zavisnosti od tempa našeg rada, od vremena koje je potrebno iskoristiti za razmatranje ove 6. tačke dnevnog reda, koju ću otvoriti, moguće je da ćemo do 15,00 časova preći i na sledeći zajednički načelni pretres, ali do 15,00 časova o nastavku rada ćete biti blagovremeno obavešteni. O radnom vremenu van Poslovnikom utvrđenih dana utorak, sreda i četvrtak, narodni poslanici će biti blagovremeno obavešteni, da li postoji potreba da sednica, pošto Skupština radi i ponedeljkom i petkom, ali sednica traje utorkom, sredom i četvrtkom, bićete obavešteni da li će biti potrebe, kada pogledamo plan rada, da bude zakazana sednica i za petak ili za ponedeljak, da možete da planirate svoje vreme.
Šesta tačka dnevnog reda – Predlog zakona o tržišnom nadzoru.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada. Primili ste izveštaje Odbora za trgovinu i turizam i Zakonodavnog odbora. Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore jednom po pet minuta svako.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas takođe da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Zoran Kasalović, poslanička grupa SPS-JS; narodni poslanik Dragan Stevanović, poslanička grupa SRS. Ukoliko još neka od poslaničkih grupa želi da ovlasti nekog od svojih članova ili članica za ovlašćenog predstavnika, molim vas da nas o tome obavestite, da bi mogli da informišemo Narodnu skupštinu.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o tržišnom nadzoru.
Ministar Dušan Petrović će nam se priključiti za desetak minuta, tako da će tada koristiti svoje pravo.
Da li izvestilac Odbora za trgovinu i turizam, narodni poslanik Dejan Nikolić, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Narodni poslanik Zoran Kasalović ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Republika Srbija usvojila je Strategiju tržišnog nadzora za period od 2010. do 2014. godine koji je inicirala i primenjuje aktuelna Vlada Republike Srbije i treba reći da je to prvi dokument u Srbiji koji pravi jasnu razliku između tržišnog nadzora i inspekcijskog nadzora i koji pre svega identifikuje nadležne organe u čijem je delokrugu sprovođenje aktivnosti i primena mera tržišnog nadzora, a čiji je cilj bezbednost neprehrambenih proizvoda.
Ta strategija svakako zahteva i uspostavljanje jednog koordiniranog sistema u kome se propisima o bezbednosti neprehrambenih proizvoda. Organi tržišnog nadzora obavezuju da efikasno kontrolišu na celoj teritoriji Republike Srbije kako proizvodi u prometu ne bi ugrožavali zdravlje, bezbednost, životnu sredinu i druge javne interese građana Republike Srbije i države Srbije. Naravno, sve to bez nekog nepotrebnog ograničavanja prometa ili kada se to dešava samo u skladu sa zakonom i u okviru zakona.
Kada se spominje i govori o zdravlju, o bezbednosti građana, o zaštiti životne sredine, to je jasan pokazatelj koliko je značajna oblast koju reguliše ovaj predlog zakona, samim tim i značaj ovog zakona. Zbog toga, kao predstavnik SPS-JS, želim da iznesem nekoliko stavova.
Pre svega smatram da je u Republici Srbiji potrebno da se teži jednom ambijentu koji bi dozvolio u punom tom smislu, nadam se i primena ovog zakona kada ga usvojimo, u kome će oni koji nadziru tržište posedovati jedno profesionalno i stručno znanje, koji će poznavati svoj delokrug rada i poslovno okruženje u kojem deluju, koji će uvek težiti profesionalnom i stručnom usavršavanju. Taj momenat je vrlo bitan i mislim da treba da se obezbedi tim ljudima koji nadziru tržište.
Sa druge strane, potrebni su nam potrošači koji znaju i prepoznaju svoja prava, ali i potrošači koji su edukovani, pre svega u tom smislu. O ovoj temi smo juče ili prekjuče govorili na Odboru za trgovinu i bilo je postavljeno pitanje – kada se dešava promet proizvoda na mestima na kojima to nije dozvoljeno, svi treba da znamo da su ti proizvodi proizvodi koji nemaju potvrdu o svom poreklu i da su u tom smislu i rizični. Sa tom činjenicom bi trebalo da bude upoznat svaki potrošač u Republici Srbiji. Naravno da je takav proizvod nebezbedan i uvek potrošač plati na kraju, iako se dešava da su ti proizvodi jeftiniji od onih na drugim mestima na kojima se legalno prodaju i u drugim oblicima.
Svakako da bi naši potrošači trebali biti upoznati i sa činjenicom da jedan krevetac može da bude opasan za bebe, ukoliko nije krevetac koji je napravljen od drveta, a ne od plastike, da jedan madrac ukoliko je manji od kreveca može da izazove velike nevolje i opasnost po zdravlje bebe. Naravno, dečije igračke, sa kojima smo imali, nažalost, prilike da se susretnemo pre nekoliko godina, sa opasnim hemijskim sastojcima, mogu da budu opasne. Želeo sam da iznesem ove podatke, o kojima smo kao poslanički klub iznosili kada smo raspravljali o Zakonu o opštoj bezbednosti proizvoda iz maja 2009. godine. Mislim da su oni bitni da se čuju i ovom prilikom u ovoj načelnoj raspravi.
S druge strane, jasna je i potrebna i adekvatna uloga privrednih subjekata, koji treba da budu svesni svoje odgovornosti. Mislim da je dobro, kao što je i predlagač zakona izneo u obrazloženju, što su učestvovali u izradi ovog predloga zakona, jer njihove sugestije u pravcu onih privrednih subjekata koji pospešuju nelojalnu konkurenciju, u smislu iznošenja proizvoda sa nižom cenom, treba da doprinesu tome da se takvi subjekti eliminišu sa tržišta. Naravno, treba uvažiti i njihove sugestije prema onim privrednim subjektima koji prodaju svoje proizvode bez fiskalnih isečaka, jer je to jedan od dokaza da to mogu biti proizvodi bez porekla, mogu biti proizvodi koji su nebezbedni za sve potrošače.
Prethodnih godina u Srbiji, nažalost, nije postojao odgovarajući nadzor i zbog toga je nakon izrade usledio prvo nacrt, a danas imamo i Predlog zakona o tržišnom nadzoru. Želim da kažem da je to jedan predlog koji u Republici Srbiji uvodi praksu, jednu dobru praksu u ovoj oblasti, a pre svega za nas je bitno da on ima cilj da se obezbedi korišćenje proizvoda koji u potpunosti ispunjavaju zahteve, pre svega u pogledu bezbednosti i zaštite zdravlja svih potrošača, a to znači i svih građana Republike Srbije. Svi smo ponekad potrošači, kupujemo određene proizvode, a naravno da treba da obezbedi i zaštitu imovine, životne sredine i drugih javnih interesa. Ovaj zakon u tom smislu obavezuje u članu 23. i uvodi znak usaglašenosti, koji uvodi obavezu označavanja proizvoda, što je garant da je on usaglašen sa svim tehničkim zahtevima i propisima.
Ovim zakonom se reguliše jedna posebna oblast na način kako je to uradila i EU i ovde treba da kažemo da ni EU u tom smislu nema neka preterana iskustva jer je ta uredba iz 2008. godine, ali je regulisano na taj način, i ovaj zakon će to takođe obezbediti, da se pre svega može utvrditi ko je odgovoran u slučaju ugrožavanja bezbednosti i zdravlja potrošača, životne sredine ili nekog drugog javnog interesa, što je jako bitno jer smo, nažalost, do sada u ovoj oblasti i u ovoj materiji imali praksu da se različitim merama, različitim sektorskim propisima intervenisalo različito u istoj pravnoj stvari. Mislim da će ovim predlogom zakona takva situacija biti izbegnuta.
Sa druge strane, ovaj zakon uvodi jedan planski koordinirani rad, što je u skladu sa strategijom, o kojoj sam u uvodu rekao nekoliko uvodnih napomena, pre svega o članu 26. i članu 27, kroz rad Saveta za bezbednost proizvoda i praćenje određene komunikacije, što je jako bitno, i saradnje između organa tržišnog nadzora i carinskih organa, a naravno i sa drugim zainteresovanim stranama. Postoji obaveza donošenja opšteg tržišnog nadzora za period od dve godine, naravno onih aktivnosti koje će pre svega biti usmerene kao ostvarivanju jednog opšteg cilja koji se utvrđuje tim programom, a u skladu sa strategijom i strateškim ciljevima.
Ovim predlogom zakona afirmiše se tržišni nadzor koji će biti u funkciji da se obezbedi slobodan promet roba, bez nepotrebnih ograničenja, a što se jasno definiše u članu 2. Predloga zakona. Sa druge strane, utvrđuje se obaveza da oni proizvodi koji ugrožavaju zdravlje i bezbednost korisnika, odnosno sa posebnim rizikom su da mogu da ugroze zdravlje i bezbednost potrošača, moraju da budu opozvani, odnosno povučeni sa tržišta. Dakle, obavezuju se organi tržišnog nadzora da to učine, naravno, uz obrazloženje koje je u skladu sa zakonom i zakonskim okvirima, a nikako u tom smislu proizvoljno.
Ono što je bitno jeste da se afirmiše i načelo transparentnosti i javnosti u radu tržišnih organa, da javnost o tome, o radu tržišnog nadzora, pre svega, bude na adekvatan način obaveštena, kako o radu, tako i o rezultatima rada, a pre svega u slučaju kada se utvrdi mogući rizik po zdravlje i bezbednost građana, da se na adekvatan način u najkraćem roku javnost obavesti kako bi se izbegli eventualni rizici u tom smislu.
S obzirom na značaj oblasti koju reguliše i navedena predložena rešenja u Predlogu zakona, koji poslanički klub SPS-JS smatra vrlo značajnim, mi u načelu podržavamo ovaj predlog zakona o tržišnom nadzoru. Zahvaljujem.

 Iskorišćeno je 10 minuta i 45 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku u ime SRS, gospodine ministre, želeo bih da čestitam na hrabrosti građanima Republike Srbije na severu KiM, na hrabrosti i jedinstvu koju su promovisali sinoć oko 23,00 časa, kada su svojim jedinstvom i opredeljenjem da žive na vekovnim ognjištima oterali sa svoje barikade predstavnike okupatora oličene u KFOR i EU, inače partnere ove vlade u pregovorima oko KiM, da im zaželim u ime SRS i dalje da budu čvrsti u svojim nastojanjima i opredeljenjima da čuvaju sever, odnosno južnu srpsku pokrajinu i da rade posao koji u njihovo ime neće da radi Vlada Republike Srbije.
Druga stvar koju hoću da vas pitam, ministre, prošle nedelje SRS je ovde iznela jednu primedbu. Naime, to je na jedan indirektan način vezano za tržišni nadzor. Govorili smo o jednoj deklaraciji koja se odnosila na jedan proizvod koji je proizveden u Srbiji i stavljen je u promet na tržište Republike Srbije. Na deklaraciji tog proizvoda stoji da je zemlja porekla Vojvodina. Tražili smo, gospodine ministre, da se stenogrami mog izlaganja u ime SRS proslede nadležnim državnim organima. Pretpostavljamo da je vaše ministarstvo direktno nadležno za tako nešto, pa vas pita SRS ponovo - da li ste nešto po tom pitanju preduzeli, kakve će biti reakcije na sve to i da li će neko zbog kršenja odredbi zakona i ekonomskog integriteta ove države da odgovara?
Znači, proizvođač i tržište na kome je uzet taj proizvod nalazi se u srcu grada Novog Sada severne srpske pokrajine, kako je to sad moderno, i zato vas molim da u skladu sa zakonom odreagujete i obavestite SRS i javnost šta ste učinili i šta ćete činiti da se takvi ispadi na tržištu, a u kontekstu tržišnog nadzora, više u Republici Srbiji ne dešavaju.
Ovo, ministre, što smo dobili u proceduri, ovaj zakon iz Vlade više liči na jedan pamflet. Ovaj dokument ima 106 stranica a svega 16 je posvećeno Zakonu o tržišnom nadzoru.
Mislim da treba čestitati gospodinu Kasaloviću na hrabrosti koju je smogao da nešto ovako pokuša da brani u ime vlasti koja to neće i ne želi da radi. U principu i u suštini, sve ono što bi ovaj zakon eventualno u nekoj normalnoj državi trebao da obezbedi, ovako definisan i po svojoj formi i po svojoj suštini u Srbiji neće obezbediti. Neće obezbediti zato što je manjkav, zato što se delovi ovog zakona nikada, ali nikada neće primeniti u praksi.
Gospodine ministre, podsetiću vas na član 30. zakona koji ste nam predložili, koji kaže da će se odredbe nekoliko članova, da ih ne nabrajam, primenjivati od dana pristupanja Republike Srbije EU, što nikad neće da se desi i to nije samo političko opredeljenje SRS, to je opredeljenje EU i to je opredeljenje većine građana države Srbije, što je dobro i što SRS odobrava i pozdravlja i, sa druge strane, neke će se odredbe primenjivati kad Srbija pristupi sistemu RAPEKS, koji ste ovde naveli u zakonu samo u jednoj zagradi, pa pretpostavljam da svi oni koji čitaju ovaj zakon ili bi eventualno bili u poziciji da ga primenjuju, moraju da se dovijaju da bi otkrili šta je RAPEKS, kako se RAPEKS-u pristupa i šta po svojoj suštini znači. Ono što javnost treba da čuje i treba da zna, sistem RAPEKS može da se koristi i baštini samo onda kada je država punopravni član EU. To znači, što SRS ponovo podržava, da se to nikada neće desiti. Zato smatramo da je ovaj zakon potpuno besmislen i beživotan.
Mi smo predlagali neke amandmane na tekst ovog zakona, do onog člana dok smo mislili da ima smisla. Vi ste Srbiju, u kontekstu tržišnog nadzora, uokvirili i zbog vašeg političkog opredeljenja isključivo usmerili i okrenuli ka EU. Odakle vam pravo na tako nešto? Za to vam građani nisu dali mandat. Većina građana u Republici Srbiji ne veruje više u to. Sa druge strane, postoje zakoni koji su srodni ovim zakonima i koji vrlo jasno, čak iako ste ih vi pisali, vaša vlada ili neke vlade pre vas, sasvim je svejedno, nema tu suštinske razlike, koji prevazilaze taj okvir i te programe saradnje su oni definisali kao međunarodni regionalni programi saradnje u oblasti tržišnog nadzora.
EU i naši odnosi u kontekstu tržišnog nadzora sa državama koje su članice EU, mogli bi da budu samo deo tog širokog međunarodnog okvira. Vi ste celu priču ovog zakona sveli na EU i Evropsku komisiju. To nije perspektiva Republike Srbije. Oslušnite njihovu javnost, oslušnite ljude iz njihove sredine, kakve vam poruke šalju, kad već nećete da slušate domaći glas javnosti, kad nećete da se rukovodite domaćim političkim, ekonomskim i nacionalnim interesima. Jednostavno, vi to niti želite niti smete da radite.
Nas ne čudi što je ovakav zakon došao u proceduru. Ministre, ne čudi nas ni 10 godina priče o evropskoj bajci. O ovakvim stvarima se Srbiji, građanima Srbije, ovom parlamentu i svima nama samo troši vreme. Pred kraj ove vaše vlade objektivno se postavlja pitanje – da li je bilo očekivano da dođe nešto drugačije.
Ono što ste naveli u članu 2. šta su ciljevi ovog zakona, ovo se neće ovim zakonom obezbediti. Vi to vrlo dobro znate. Poražavajuće je stanje tržišta u Srbiji, iako u ovoj oblasti Srbija ima nekoliko zakona, od akreditacije, standardizacije, bezbednosti proizvoda, tehničke usaglašenosti itd. Mi vas pitamo, pošto ste te zakone uveli opet u skladu sa evropskim standardima, gde su efekti? Srbija je prezasićena pokvarenim proizvodima, kojeg god da su karaktera, iz kojeg god da su sektora i sfere. Vi to vrlo dobro znate. Čak i ta vaša uređena EU, tamo gde jeste uređena, a posle ću vam pokazati kakva je u suštini i u prirodi, na primerima iz EU, ne može da se odupre prilivu nekvalitetne i loše robe, iako ima ove standarde, ko zna do kada uspostavljene i izgrađene i kroz svoje legislative usvojene. Jednostavno, ne može.
Suština, po mišljenju SRS, uopšte nije u formalnoj ili materijalnoj slabosti ovog zakona. Ono što državu Srbiju suštinski opterećuje jeste što ste urušili institucije za 10 godine, što ste urušili na osnovu toga poverenje građana u institucije i što ste u ekonomskom smislu unakazili pojedinca koji je glavni faktor tržišta.
Ministre, šta vi hoćete nama da kažete, da ćete ovim zakonom da zaštitite priliv pokvarenih, neispravnih ili suprotno standardima izgrađenih proizvoda na tržište Republike Srbije? Kako je moguće ovim zakonom unaprediti kvalitet tržišta u državi u kojoj se prašak za pranje kupuje na 100 grama ili za 50 dinara? U Srbiji, ministre, ljudi dnevno kupuju kafu na meru za 30 dinara. Ne određuje kvalitet robe isključivo zakon o tržišnom nadzoru, standardizaciji ili akreditaciji, nego ga određuje kupovna moć građanina jedne države. Kakva je kupovna moć? Kupovna moć je takva da potrošačka korpa iznosi 55 hiljada dinara, a prosečna plata 30 i kusur hiljada dinara. Ko u takvoj državi može da kupuje kvalitetnu robu? Mogu oni koji ne znaju koliko imaju, a njima to što treba ne kupuju u Srbiji, nego se prošetaju za vikend do Rima ili Londona ili ne znam ni ja gde dalje i kupe ono što im treba ili odu na zimovanje i letovanje i iznesu desetine hiljada evra koje su uzeli narodu sa leđa i troškare se u evropskim i svetskim metropolama.
Prema tome, suština problema u Srbiji jeste što mi nemamo tržište koje može da zahteva kvalitetnu robu. Vi ćete sa socijalnog aspekta sputati nadležne državne organe da se objektivno bave tržišnim nadzorom i kontrolom, što nije neopravdano. Ko da kupuje "BMV" u državi u kojoj ne može da kupi "Ladu"? Jednostavno, to je nemoguće. Neko je odgovoran za činjenicu što su građani dovedeni do dna. U državi u kojoj je 22 ili 23% stanovništva nezaposleno, u državi u kojoj je inflacija najveća na nivou evropskog kontinenta, u državi u kojoj skoro milion ljudi živi na granici siromaštva, vi želite da sprovodite evropske standarde kvaliteta i kontrole proizvoda na tržištu. Ko u to da poveruje i ko više da se oslanja na te evropske bajke i evropske priče?
Ministre, mi nismo interesantni za proizvođače robe sa kvalitetima i standardima. Vi ovim zakonom želite da nas uverite da ćete unaprediti položaj potrošača, javnog interesa, zdravlja građana, ekoloških standarda u Srbiji. Kako da ne. Ne kupuju građani ovde ono što im se sviđa, nego ono što mogu da kupe i gro svojih potreba ostvaruju na buvljacima, na nekim neregistrovanim tržištima ili prodajnim mestima. Kao ministar trgovine vrlo dobro znate kako to izgleda i u kakvoj poziciji je država Srbija danas.
Sa druge strane, hoćete li ovim zakonom zaista domaće proizvođače obavezati da uvedu standarde? Koliko sektora industrijskih traži odlaganje uvođenja standarda da bi im proizvodi bili onakvi kakvi nisu u skladu sa vašim idejama i principima, zato što nemaju mogućnost da povuku kredit i da investiraju u svoju tehniku i tehnologiju?
Ministre, pročitaću vam samo jednu stvar. Prosečna starost tehnike i tehnologije po sektorima u tekstilu 35 godina, u mašinskoj industriji 34 godine, u farmaciji 21, u hemijskoj 27, u industriji građevinskog materijala 30 godina prosečna starost mašina. Vi nama prodajete evropske standarde kvaliteta, akreditacije i standardizacije. E, moj ministre. Spustite se svi u Vladi na zemlju i vratite se u stvarnost. Protraćili ste nam 10 godina, uništili tehniku i tehnologiju, industriju i standarde i tržište i život i sve ostalo. Sada ćemo da se pravimo ludi, da zatvaramo oči - mi sledimo Evropsku uniju.
Znate kako u toj vašoj Evropskoj uniji stoje stvari? Evo vam primer iz Evropske unije, pogledajte ovo ministre sada šta ovde piše. Ovo su primeri kako oni sprovode i primenjuju standarde. Pogledajte ovo - iz evropskih fondova kako su trošili novac: organsko maslinovo ulje sa deponije, potroše milione evra za proizvodnju organskog maslinovog ulja, a onda se uspostavi u istrazi da je ustvari organsko ulje pravljeno na deponiji koja je u Italiji visoka 10 metara. Onda ministre 50 miliona evra potroše za fantomske poljoprivrednike.
Znači, ovo su primeri, preko 100 primera krađe, pljačke i pronevere para u Evropskoj uniji od ljudi čiji primer sledite i čije standarde ovde hoćete. Moram i ovo da vam kažem ministre, vidite sada ovo - u Holandiji su jednu takvu organizaciju koja se bavila treniranjem nezaposlenih da postanu radnici železničkih preduzeća, sudac ih je nazvao zločinačkim udruženjem. Zamislite kada bi taj sudac došao u Srbiju koliko bi zločinačkih udruženja našao i proglasio. Pa su EU birokrate krali novac, ministre, i proneveravali novac namenjen za žrtve Černobila. Vi njihove standarde sledite i ovde ugrađujete.
Ko se nudi kao alternativa? Tomislav Nikolić. Kakva je razlika između njih, između vas i tih evropskih birokrata? Nema nikakve. Da li gledali juče televiziju? Zamislite da, ne daj bože, ovu državu i državu susednu treba da vode Milo Đukanović i Tomislav Nikolić. Znate ko ih je sastavio? Sastavio ih je kralj duvanske mafije Cane Subotić-Žabac. Da vam kažem nešto, postali su racionalni i pragmatični. Sada više ne putuju u Rim, ili, izvinjavam se, u Pariz u hotel "Ric", to im je daleko. Pošto nemaju para, pod znacima navoda, sada su se sastali bliže, u Crnoj Gori. Jedino ambijent koji je uskratio svoje prisustvo je Cane Žabac. Još im je samo trebao on i da vrlo jasno u maniru Evropske unije, kriminala, pljačke i korupcije profilišu budućnost i perspektivu Republike Srbije i Crne Gore, Tomislav Nikolić i Milo Đukanović.
Zato Srpska radikalna stranka smatra da građani moraju da naprave otklon od vas koji ste promoteri evropskih principa i standarda, jer su ovo suštinski evropski principi i standardi.
Šta nije zajedničko za ovo o čemu sam čitao, a sto je primera i ponašanja aktuelne vlasti u Srbiji? Šta je tu i gde je tu razlika? Kakva je razlika između Tomislava Nikolića i svih ovih o kojima smo pričali, o kojima govorim do sada? Nema razlike, Srbija mora da napravi otklon u odnosu na vas. Jednostavno, to mora da se uradi.
Odakle vam pravo da nas limitirate i da nam perspektivu isključivo usmeravate ka EU? Ne znam da li ste čitali ministre pre nekoliko dana intervju šefa kancelarije Svetske banke u Srbiji. On vam kaže da perspektivu u ovoj državi ne možete da gradite isključivo usmerenu tamo gde vi hoćete i da svoju šansu i perspektivu morate da tražite na istoku. To vam oni kažu, oni koji vas rangiraju na listama "Duing biznis" o korupciji, o jednom, o drugom, o trećem. Oni ocenjuju standarde i prilike u ovoj državi i oni vam kažu – alo, uzmite se u pamet. Oni svoj rast projektuju 0,5% u narednoj godini. Vi građane uveravate da im je tamo budućnost i perspektiva. Oni krčme i troše naše resurse.
Kako ćete Zakon o tržišnom nadzoru primenjivati na KiM? Ko će ga sprovoditi? Šiptarske institucije ili mi? EU ih doživljava kao samostalne, nezavisne. Od vas očekujem regionalnu saradnju i u ovom kontekstu. I sa njima ćete morati, ako budete deo tog evropskog društva, da razmenjujete u okviru rateksa informacije, sa sopstvenom teritorijom po tim evropskim standardima. Zato je sve ovo neprihvatljivo za SRS.
To što je za nas neprihvatljivo, neprihvatljivo je, ali javnost u Srbiji mora da čuje i mora da zna da je ovaj zakon potpuno neprimenljiv, da ovaj zakon delove svojih članova i odredbi nikada neće zaživeti u praksi, odnosno nikada ih neće primeniti. Srbija nikada neće biti deo EU, ali nikada i SRS ponavlja, to je opredeljenje pre svega EU, to je opredeljenje većine građana Republike Srbije i to će posle narednih izbora, zaista verujem, ostati opredeljenje ljudi koji će rukovoditi ovom državom da šansu i perspektivu za razvoj ove države potraže na nekim drugim meridijanima, da razvoj i perspektivu ove države počnu da grade sa onima koji su nam istinski prijatelji i partneri, a ne koji su nam to za teritoriju, za glave srpske ili za neke druge ustupke ili zavrtanje ruku.
Prema tome, gospodine ministre, ovo je sve samo nije zakon, vi to dobro znate, zato i niste hteli da ga branite. Ne zameramo vam zbog toga, ne biste imali ni šta da kažete, eventualno da pročitate obrazloženje. Mi ovo nećemo podržati i zaista verujemo da ovakav zakon nikada neće biti u primeni. Hvala.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić, pravo na repliku.

Narodna skupština jeste mesto velike slobode i u njoj bi trebalo da se neguje demokratija, pravo da svako iznese svoj stav, ali ne bi trebalo da postane mesto u kome će nedostojni imati pravo da napadaju dostojne, ne bi trebalo da postane mesto u kome će neko svoj bes da iskaljuje na boljima od sebe, ne bi trebalo da postane mesto na kome će po prognozama ove labudove pesme da budu uperene u isključivo protiv Tomislava Nikolića.
Vama to opet odgovara, gospođo Čomić, ne verujem da uživate u ovome što ste čuli u ovoj sali, ali pretpostavljate da može na neki način da vas odbrani od poraza koji vas očekuje na izborima. Molim vas, ne treba mene niko da brani u ovoj sali niti treba neko da govori narodnom poslaniku koji se ovako ispljuje po Tomislavu Nikoliću da to nije dobro ili da to šteti više njemu, jer bi prvo trebalo da obriše nos maramicom, pa da razgovara sa mnom, ali ipak postoji Poslovnik po kome je trebalo samo da kažete – izvinite, iznosite podatke iz privatnog života Tomislava Nikolića, možda on i jeste kriminalac, ali vi ne možete to da izgovorite ovde sa skupštinske govornice.
Molim vas, očuvajte malo, čuvaćemo mi bolje autoritet ove skupštine posle izbora, ali neće ni biti ovoliko onih koji ruše autoritet Skupštine. Molim vas, bar još za izvesno vreme izdignite se vi iznad ove naše političke stranačke borbe i nemojte da koristite ovaj kamen u cipeli koji bi da zaustavi progres i promene u Srbiji. Nemoguće je to, tri godine vam govorim da je nemoguće.

Zahvaljujem. Povredu Poslovnika narodna poslanica Nataša Jovanović.

Gospođo Čomić, povredili ste član 107. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Niste sačuvali dostojanstvo dok je prethodnik govorio, koji je u sprezi sa organizovanim kriminalom i sa mafijom koja vlada na Balkanu. Dakle, on je direktni učesnik tog kriminalnog klana i što se juče pokazalo, zajedno sa Milom Đukanovićem.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, molim vas da obrazloženje ako želite date u skladu sa Poslovnikom i da ne kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine i da svojih dva minuta koristite u skladu sa članom 103.)
Govoriću o tome kako ste ga povredili, jer vi vrlo dobro znate, iako je DS, odnosno Miki Rakić napravio ovu fantomsku organizaciju SNS.

Narodna poslanice ja vas upozoravam da ne možete zloupotrebljavati pravo da se dobije reč, da se govori o povredi Poslovnika za iskazivanje svojih političkih stavova na koje nemate pravo u okviru povrede Poslovnika. Tako da vas moli o povredi Poslovnika. Druge narodne poslanike molim da ne dobacuju. Pravo da govorite šta hoćete podrazumeva obavezu da slušate šta nećete.
Pravo da dobijete slobodnu reč na osnovu člana 103, podrazumeva obavezu da poštujete pravila po kojem se slobodna reč koristi. Ako hoćete pokušate da me ubedite da pravila jednaka za sve nisu dobra, onda moram da vam u skladu sa članom 90. dam obaveštenje da ja u to duboko verujem i da nema niko ko će da me ubedi da pravila za sve jednaka nisu dobra. Dakle, nema zloupotrebe prava na političku repliku pod stavom – želim da govorim o povredi Poslovnika.

Ja sam vas razumela gospođo Čomić, ako mogu da nastavim.