Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 85. narodnih poslanika.
Da bismo utvrdili broj narodnih poslanika koji stavljaju svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje, molim vas da to učinite.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema utvrđeno da je 86 narodna poslanika ubacilo svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice i da je još jedan određen broj narodnih poslanika prisutan u sali za sednice Narodne skupštine.
Podsećam, takođe, narodne poslanike da samo utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici i pre prelaska na dalju raspravu, Narodna skupština, odnosno sednice Narodne skupštine teče na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji u 1. stavu kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika Odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, pri čemu su mu ta obaveštenja i objašnjenja potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Izuzetno, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, pravo i stava 1. ovog člana može ostvariti na sednici Narodne skupštine usmeno u jednom obraćanju u trajanju do pet minuta utorkom i četvrtkom i to odmah nakon otvaranja sednici i utvrđivanje broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.
Pitam da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da iskoristi ovo pravo?

Narodni poslanik Arpad Fremond.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim pitanje u vezi subvencija poljoprivrednih proizvođača i u vezi subvencija u poljoprivredi za 2012. godinu. I uputio bi to i predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviću i ministru poljoprivrede Dušanu Petroviću.
Mi poslanici SVM više puta smo pričali o problemima u poljoprivredi, pa i konkretno i o ovom problemu. Na početku želim da kažem, kao narodni poslanik SVM smatram da je problem u tome da mi našu stratešku granu privrede, poljoprivrede, uređujemo, odnosno kreiramo na bazi uredbi i pravilnika, a ne zakona.
Na šta konkretno mislim? Mislim, na primer, na subvencionisanje poljoprivrednih proizvođača. Nije fer prema njima da subvencije dobijaju kroz uredbe. Uredbu Vlada može promeniti često, čak i na telefonskoj sednici. To po meni nije dobro. Zakon je ipak druga stvar.
Šta se desilo, na primer, ove godine? Protest poljoprivrednih proizvođača je svima nama poznat. Do njega je došlo zbog promene načina subvencionisanja u toku godine. Poljoprivredni proizvođač jednostavno nisu imali drugog izbora. Čekali su pare, čekali su subvencije, a od Ministarstva poljoprivrede su dobili materijale, čak i na početku godine, u kojima je bilo šta ih čeka u toku godine.
Nažalost, od toga se vrlo malo ostvarilo. Smatram da je trenutno u poljoprivredi najveće zlo neizvesnost. Neizvesno je cena, neizvesna je subvencija, neizvesna je podrška države.
Posle protesta, gospodin ministar Petrović najavio je da ćemo u toku avgusta ili septembra održati sednicu Odbora za poljoprivredu, na kojoj će saopštiti program Ministarstva poljoprivrede za 2012. godinu da bi naši poljoprivredni proizvođači znali unapred šta ih čeka u sledećoj godini.
Smatram da je izuzetno važno znati unapred da li će uopšte biti subvencija po hektaru, jer svi znamo da postoji ogroman rizik u ovoj proizvodnji. Smatram da je potrebno subvencionisati poljoprivredne proizvođače i dati im podršku po hektaru.
Pitanje je samo da li će to biti do 100 hektara, do 50, do 30 hektara. Lično smatram da bi država trebala da daje subvencije minimum do 50 hektara. Za četvoročlanu porodicu je potrebno barem toliko da bi živeli po nekom standardu.
Interesuje me – da li svaki registrovani poljoprivredni proizvođač može da računa na subvencije u 2012. godini? I, interesuje me koliko će Ministarstvo poljoprivrede dati tim poljoprivrednim proizvođačima po hektaru?
Priča da subvencionisanje nije imalo efekta smatram da je nerealna, pošto u okruženju svaka država to tako radi i svaka država u oblasti poljoprivrede ima napretke. To je dokazni metod i EU.
Naravno, oni poljoprivredni proizvođači dobijaju i više subvencija od naših, pa ako ovako nastavimo, naši poljoprivredni proizvođači neće biti konkurentni na tržištu EU. A mi sa subvencijama barem možemo da držimo poljoprivredu na nekom nivou, dok neće biti otvoreni fondovi EU i prema našim poljoprivrednim proizvođačima.
Moramo sačuvati naše male poljoprivredne proizvođače i ako to uspemo, možemo reći da će im biti lakše u toku pridruživanja naše države EU. Naravno, naši poljoprivrednice, najviše ih je iz Vojvodine, računaju na sredstva koja ih čekaju u januaru. Svi oni poljoprivredni proizvođači koji imaju u svom gazdinstvu više od 30 hektara, nažalost, situacija na terenu nije baš najbolja jer ima proizvođača koji nisu dobili sredstva ni do 30 hektara. Interesuje me – kad će biti oni isplaćeni? Interesuje me i to da li će budžetom za 2012. godinu biti predviđena sredstva od 30 do 100 hektara? To je izuzetno važno. To je obećano poljoprivrednim proizvođačima.
To su neka pitanja na koja čekamo odgovor, ne samo mi, nego verujem i svi poljoprivredni proizvođači.
Ovog puta apelujem na gospodina ministra Dušana Petrovića, da što hitnije odgovori na ova pitanja i da održimo što pre i sednicu Odbora za poljoprivredu i da nam prezentuje koji su planovi Ministarstva poljoprivrede u 2012. godini da bi poljoprivredni proizvođači znali kako da registruju, odnosno kako da obnove registracije svojih poljoprivrednih gazdinstava i da bi znali otprilike unapred koja sredstva mogu da računaju u 2012. godini. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Milentijević.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je 27. oktobra poslala izveštaj Skupštini Republike Srbije na stabilizovanju situacije na KiM.
Taj izveštaj je obuhvatio i opisao stanje na KiM, otprilike onako kako koja strana ima interes u toj eskalaciji sukoba i u toj situaciji koja je bezazlena. Prvo, albanska strana ima svoj interes. NATO i Euleks imaju svoj interes, jer sigurno su na strani sprovođenja Ahtisarijevog plana, samo se interes Republike Srbije tamo ne nazire.
Normalno je bilo posle ovog izveštaja da Narodna skupština zaseda, raspravlja o tome i donese neku deklaraciju kako dalje. Toga nije bilo, jer ova Narodna skupština nije imala većinu, i Vlada nije imala većinu i do nikakve deklaracije nije moglo doći u ovoj Narodnoj skupštini, o kojoj bi se raspravljalo.
Demokratska stranka Srbije je Narodnoj skupštini Republike Srbije uputila svoju deklaraciju o obnovi državotvorne politike na KiM, jer je dosadašnja očigledno propala.
Prekjuče ste izglasali da se ne uvrsti u dnevni red. Doduše, tu rezoluciju ste postavili na sajt Skupštine Republike Srbije, ali tamo nema ko je predlagač.
Postavljam pitanje predsednici Narodne skupštine Republike Srbije – zašto na sajtu Skupštine Republike Srbije ne stoji da je predložena deklaracija DSS? Drugo pitanje, zašto se sa sajta skinute sve dosadašnje deklaracije DSS kad je KiM u pitanju? To je jedna dimenzija vaše odgovornosti i bahatosti. Druga dimenzija je vaša politika koja je dovela KiM tamo gde ga je dovela. To je naopaka kapitulanska politika i to je nešto što opterećuje posebno nas Srbe koji živimo na KiM.
U dijalogu sa Prištinom postigli ste određene sporazume. Svi ti sporazumi bez izuzetaka su atributi državnosti republike Kosova. Vi možete da pričate priču i da zamajavate ovu skupštinu i građane Republike Srbije, ali samo da znate da ste to učinili mimo Ustava Republike Srbije, mimo svih dosadašnjih deklaracija i zakona, jer stalno se pozivate na deklaraciju, na Ustav, a zato nemate pokriće. Sve ovo što ste vi sporazumom sa Prištinom postigli, menja postojeće stanje na terenu, a poslednja deklaracija vam to ne dozvoljava. Prebacili ste sad to na Vladu Republike Srbije, da te vaše pogubne odluke i sporazume uredbom regulišu, gde nemate ni tu pokriće. Na kraju krajeva, nemate većinu u Vladi jer resorna ministarstva koja se dotiču ove problematike, sigurno nisu glasali za takva rešenja i to je nešto što mora da se zna.
Drugo, član 5. ove uredbe o matičnim knjigama kaže – podaci iz matičnih knjiga iz člana 1. ove uredbe koriste u skladu sa dogovorom tima za dijalog, sa privremenim institucijama samouprave u Prištini. To nisu privremene institucije samouprave u Prištini, nego nezavisna država Kosovo. Šef pregovaračkog tima je najavio da Vlada mora doneti uredbu po kojoj će se implementirati sporazum između Beograda i Prištine koji obuhvata čitavu teritoriju.
Postavljam pitanje predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću - kako gospodine predsedniče, mislite da postignuti sporazum sa Prištinom implementirate na Kosovu, kad znate da su protiv interesa Srba koji žive na KiM, a posebno Srba na severu KiM koji nikada neće prihvatiti te prihvaćene sporazume? Hvala.

Narodni poslaniče, jedno od obaveštenja koje vam nedostaje, mogu odmah da vam dam, sa opaskom da se verovatno radi o nenamernoj omašci, a ne o vašem nepoznavanju Ustava Republike Srbije i Poslovnika Narodne skupštine.
Predlagač akta koji ulazi u skupštinsku proceduru, definisan je na osnovu člana 107. Ustava i na osnovu Poslovnika Narodne skupštine. Predlagač akta može biti 30 hiljada birača, svaki narodni poslanik, Skupština AP Vojvodine, Zaštitnik građana i NBS.
Molim vas da ne dobacujete. Narodni poslanik je vrlo ozbiljno optužio službu Narodne skupštine, da na neadekvatan način stavlja dokumente u proceduru Narodne skupštine. To je objašnjenje koje je narodnom poslaniku neophodno da bi mogao dalje da radi i da bi se, uz konsultaciju sa Ustavom i Poslovnikom, video da politička stranka ne može da bude predlagač akta u Narodnoj skupštini.
Za sva dalja obaveštenja, na raspolaganju sam vam ja i na raspolaganju vam je sekretar Narodne skupštine.
Narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospođo Čomić, u skladu sa onim članom Poslovnika za poslanike iz poslaničke grupe SRS, vrlo su važna obaveštenja koje treba da dobijemo i objašnjenja, da bi mogli da se bavimo ovim poslom, da zastupamo interese građana.
Koja objašnjenja, koja obaveštenja i ko treba to da da? Sigurno treba da da predsedik Vlade, a on to neka rasporedi ministarstvima, pošto podaci koji su nam potrebni, tiču se većeg broja ministarstva.
Gospođo Čomić, EU posebno tretira Republiku Srbiju, a posebno tretira Kosovo. Oni kažu da su to završili. Evropska statistika ovaj region ovde posmatra kao "SEE 6" ,"Jugoistočna Evropa 6" – Makedonija, Albanija, Kosovo, Crna Gora, BiH i Srbija.
Do 9. decembra ima da vam zavrću ruke i ostale ekstremitete, samo da završite domaći zadatak koji ste dobili iz Brisela. Međutim, da li ste vi svesni da zbog toga stradaju ljudi? Zahvaljajući toj vašoj politici, svako iz Kosovske Mitrovice koji želi da kupi robu, 18% mu je jeftinije ako roba dođe iz Prištine nego ako dođe iz Raške. Sa gledišta Ustava Republike Srbije, i Priština, i Kosovska Mitrovica i Raška su deo Republike Srbije. Kako je moguće da u startu postoje različite cene? Zašto neko tera ljude sa barikada da idu da u Prištinu da kod Tačija kupuju jeftinije, nego što bi bilo u Raškoj, Novom Pazaru, Kraljevu ili bilo gde?
Sad se neko dosetio i sada nam je tu potrebno objašnjenje i obrazloženje, sada ste krenuli sa restrikcijama struje. U Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku, Leposaviću, dva-tri sata ima struje, pa četiri-pet sati nema struje, pa dva-tri sata ima struje, pa četiri-pet nema struje. Ljudi nemaju ni gde da osiguraju elektromotore za zamrzivače i za frižidere. Zašto ljudima uskraćujete struju? Koliko znam, u Srbiji ne postoji restrikcija za struju. U Beogradu ima neprekidno struje. Kada u Beogradu bude dva sata struje, pa pet sati nema struje, tako neko bude i u Zvečanu.
Ali ne, vi ste dobili zadatak i sada terate te ljude na sve moguće načine, da se oslabi ideja da se oni suprotstavljaju nečemu. Oni se suprotstavljaju nečemu što se sprovodi i što je suprotno i nije u saglasnosti sa Rezolucijom 1244 i suprotno je Ustavu Republike Srbije.
Molim vas, neko mora da snosi odgovornost za to. Napravili ste integrisanu struju – EPS i KEK. Kolateralna šteta te vaše integracije jesu ljudi u Kosovskoj Mitrovici. Ne možete da se krijete. Tako vam je prošlo pitanje popisa i tako su vam prošla mnoga pitanja. To ništa ne važi, odmah da vam kažem. To niko živi u Srbiji neće da prihvati, to što ste dogovarili i pregovarali.
Molim vas zašto ljudima uskraćujete struju? Zašto ljude terate da kupuju robu sa neke druge lokacije, gde nema ni zdravstvene kontrole tih namirnica? Nema zdravstvene kontrole. Tamo Amerikanci prodaju genetski modifikovanu platu, truju tamo te ljude itd. Zašto vi terate te ljude da kupuju tu pokvarenu hranu? Ko je vas ovlastio da to radite?
Molim vas, neko mora da odgovara za ovo. Nije tehničko pitanje da li će biti struje dva sata ili je neće biti. Ako u Beogradu ima restrikcije, ima da bude restrikcije i u Kosovskoj Mitrovici. Ako u Beogradu ima 24 sata struje, u Kosovskoj Mitrovici mora da ima 24 sata struje, i to, pravog napona, a ne da ono da žmiri tamo. Molim vas dajte mi objašnjenje ko je to uradio? Zašto je to uradio? Šta će tužilac za organizovani kriminal da učini protiv tog lica? Hvala, što mi niste izrekli opomenu.

Nije bilo razloga za izricanje opomene.
Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi da koristi svoje pravo iz člana 286? Ako želi, molim vas da se prijavite u elektronski sistem. Ne.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika. Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Vitomir Mihajlović, Mladen Grujić i Zoran Nikolić.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu. Obaveštavam vas da je saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača Dušana Petrovića, ministra poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, pozvala da sednici prisustvuje i Ljubiša Dimitrijević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Lidija Stojanović, pomoćnica ministra poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede i Vera Despotović, viša savetnica u Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.
Nastavljamo rad i prelazimo na načelni pretres 6. tačke dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O TRŽIŠNOM NADZORU
Pre nego što otvorim načelni pretres po 6. tački dnevnog reda, na osnovu člana 90. i člana 87, podsećam narodne poslanike da je danas četvrtak, datumski 24. novembar i da na osnovu odredbi Poslovnika Narodne skupštine, pošto je datumski ovo poslednji četvrtak u radnom mesecu, od 16,00 d 19,00 časova Vlada Republike Srbije ima obavezu da prisustvuje sednici Narodne skupštine i odgovara na pitanja narodnih poslanika.
Zbog toga vas obaveštavam da će pre podnevni do sednice trajati najdalje do 15,00 časova, od 15,00 do 16,00 će biti određena pauza a u zavisnosti od tempa našeg rada, od vremena koje je potrebno iskoristiti za razmatranje ove 6. tačke dnevnog reda, koju ću otvoriti, moguće je da ćemo do 15,00 časova preći i na sledeći zajednički načelni pretres, ali do 15,00 časova o nastavku rada ćete biti blagovremeno obavešteni. O radnom vremenu van Poslovnikom utvrđenih dana utorak, sreda i četvrtak, narodni poslanici će biti blagovremeno obavešteni, da li postoji potreba da sednica, pošto Skupština radi i ponedeljkom i petkom, ali sednica traje utorkom, sredom i četvrtkom, bićete obavešteni da li će biti potrebe, kada pogledamo plan rada, da bude zakazana sednica i za petak ili za ponedeljak, da možete da planirate svoje vreme.
Šesta tačka dnevnog reda – Predlog zakona o tržišnom nadzoru.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada. Primili ste izveštaje Odbora za trgovinu i turizam i Zakonodavnog odbora. Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore jednom po pet minuta svako.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas takođe da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Zoran Kasalović, poslanička grupa SPS-JS; narodni poslanik Dragan Stevanović, poslanička grupa SRS. Ukoliko još neka od poslaničkih grupa želi da ovlasti nekog od svojih članova ili članica za ovlašćenog predstavnika, molim vas da nas o tome obavestite, da bi mogli da informišemo Narodnu skupštinu.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o tržišnom nadzoru.
Ministar Dušan Petrović će nam se priključiti za desetak minuta, tako da će tada koristiti svoje pravo.
Da li izvestilac Odbora za trgovinu i turizam, narodni poslanik Dejan Nikolić, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Narodni poslanik Zoran Kasalović ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Republika Srbija usvojila je Strategiju tržišnog nadzora za period od 2010. do 2014. godine koji je inicirala i primenjuje aktuelna Vlada Republike Srbije i treba reći da je to prvi dokument u Srbiji koji pravi jasnu razliku između tržišnog nadzora i inspekcijskog nadzora i koji pre svega identifikuje nadležne organe u čijem je delokrugu sprovođenje aktivnosti i primena mera tržišnog nadzora, a čiji je cilj bezbednost neprehrambenih proizvoda.
Ta strategija svakako zahteva i uspostavljanje jednog koordiniranog sistema u kome se propisima o bezbednosti neprehrambenih proizvoda. Organi tržišnog nadzora obavezuju da efikasno kontrolišu na celoj teritoriji Republike Srbije kako proizvodi u prometu ne bi ugrožavali zdravlje, bezbednost, životnu sredinu i druge javne interese građana Republike Srbije i države Srbije. Naravno, sve to bez nekog nepotrebnog ograničavanja prometa ili kada se to dešava samo u skladu sa zakonom i u okviru zakona.
Kada se spominje i govori o zdravlju, o bezbednosti građana, o zaštiti životne sredine, to je jasan pokazatelj koliko je značajna oblast koju reguliše ovaj predlog zakona, samim tim i značaj ovog zakona. Zbog toga, kao predstavnik SPS-JS, želim da iznesem nekoliko stavova.
Pre svega smatram da je u Republici Srbiji potrebno da se teži jednom ambijentu koji bi dozvolio u punom tom smislu, nadam se i primena ovog zakona kada ga usvojimo, u kome će oni koji nadziru tržište posedovati jedno profesionalno i stručno znanje, koji će poznavati svoj delokrug rada i poslovno okruženje u kojem deluju, koji će uvek težiti profesionalnom i stručnom usavršavanju. Taj momenat je vrlo bitan i mislim da treba da se obezbedi tim ljudima koji nadziru tržište.
Sa druge strane, potrebni su nam potrošači koji znaju i prepoznaju svoja prava, ali i potrošači koji su edukovani, pre svega u tom smislu. O ovoj temi smo juče ili prekjuče govorili na Odboru za trgovinu i bilo je postavljeno pitanje – kada se dešava promet proizvoda na mestima na kojima to nije dozvoljeno, svi treba da znamo da su ti proizvodi proizvodi koji nemaju potvrdu o svom poreklu i da su u tom smislu i rizični. Sa tom činjenicom bi trebalo da bude upoznat svaki potrošač u Republici Srbiji. Naravno da je takav proizvod nebezbedan i uvek potrošač plati na kraju, iako se dešava da su ti proizvodi jeftiniji od onih na drugim mestima na kojima se legalno prodaju i u drugim oblicima.
Svakako da bi naši potrošači trebali biti upoznati i sa činjenicom da jedan krevetac može da bude opasan za bebe, ukoliko nije krevetac koji je napravljen od drveta, a ne od plastike, da jedan madrac ukoliko je manji od kreveca može da izazove velike nevolje i opasnost po zdravlje bebe. Naravno, dečije igračke, sa kojima smo imali, nažalost, prilike da se susretnemo pre nekoliko godina, sa opasnim hemijskim sastojcima, mogu da budu opasne. Želeo sam da iznesem ove podatke, o kojima smo kao poslanički klub iznosili kada smo raspravljali o Zakonu o opštoj bezbednosti proizvoda iz maja 2009. godine. Mislim da su oni bitni da se čuju i ovom prilikom u ovoj načelnoj raspravi.
S druge strane, jasna je i potrebna i adekvatna uloga privrednih subjekata, koji treba da budu svesni svoje odgovornosti. Mislim da je dobro, kao što je i predlagač zakona izneo u obrazloženju, što su učestvovali u izradi ovog predloga zakona, jer njihove sugestije u pravcu onih privrednih subjekata koji pospešuju nelojalnu konkurenciju, u smislu iznošenja proizvoda sa nižom cenom, treba da doprinesu tome da se takvi subjekti eliminišu sa tržišta. Naravno, treba uvažiti i njihove sugestije prema onim privrednim subjektima koji prodaju svoje proizvode bez fiskalnih isečaka, jer je to jedan od dokaza da to mogu biti proizvodi bez porekla, mogu biti proizvodi koji su nebezbedni za sve potrošače.
Prethodnih godina u Srbiji, nažalost, nije postojao odgovarajući nadzor i zbog toga je nakon izrade usledio prvo nacrt, a danas imamo i Predlog zakona o tržišnom nadzoru. Želim da kažem da je to jedan predlog koji u Republici Srbiji uvodi praksu, jednu dobru praksu u ovoj oblasti, a pre svega za nas je bitno da on ima cilj da se obezbedi korišćenje proizvoda koji u potpunosti ispunjavaju zahteve, pre svega u pogledu bezbednosti i zaštite zdravlja svih potrošača, a to znači i svih građana Republike Srbije. Svi smo ponekad potrošači, kupujemo određene proizvode, a naravno da treba da obezbedi i zaštitu imovine, životne sredine i drugih javnih interesa. Ovaj zakon u tom smislu obavezuje u članu 23. i uvodi znak usaglašenosti, koji uvodi obavezu označavanja proizvoda, što je garant da je on usaglašen sa svim tehničkim zahtevima i propisima.
Ovim zakonom se reguliše jedna posebna oblast na način kako je to uradila i EU i ovde treba da kažemo da ni EU u tom smislu nema neka preterana iskustva jer je ta uredba iz 2008. godine, ali je regulisano na taj način, i ovaj zakon će to takođe obezbediti, da se pre svega može utvrditi ko je odgovoran u slučaju ugrožavanja bezbednosti i zdravlja potrošača, životne sredine ili nekog drugog javnog interesa, što je jako bitno jer smo, nažalost, do sada u ovoj oblasti i u ovoj materiji imali praksu da se različitim merama, različitim sektorskim propisima intervenisalo različito u istoj pravnoj stvari. Mislim da će ovim predlogom zakona takva situacija biti izbegnuta.
Sa druge strane, ovaj zakon uvodi jedan planski koordinirani rad, što je u skladu sa strategijom, o kojoj sam u uvodu rekao nekoliko uvodnih napomena, pre svega o članu 26. i članu 27, kroz rad Saveta za bezbednost proizvoda i praćenje određene komunikacije, što je jako bitno, i saradnje između organa tržišnog nadzora i carinskih organa, a naravno i sa drugim zainteresovanim stranama. Postoji obaveza donošenja opšteg tržišnog nadzora za period od dve godine, naravno onih aktivnosti koje će pre svega biti usmerene kao ostvarivanju jednog opšteg cilja koji se utvrđuje tim programom, a u skladu sa strategijom i strateškim ciljevima.
Ovim predlogom zakona afirmiše se tržišni nadzor koji će biti u funkciji da se obezbedi slobodan promet roba, bez nepotrebnih ograničenja, a što se jasno definiše u članu 2. Predloga zakona. Sa druge strane, utvrđuje se obaveza da oni proizvodi koji ugrožavaju zdravlje i bezbednost korisnika, odnosno sa posebnim rizikom su da mogu da ugroze zdravlje i bezbednost potrošača, moraju da budu opozvani, odnosno povučeni sa tržišta. Dakle, obavezuju se organi tržišnog nadzora da to učine, naravno, uz obrazloženje koje je u skladu sa zakonom i zakonskim okvirima, a nikako u tom smislu proizvoljno.
Ono što je bitno jeste da se afirmiše i načelo transparentnosti i javnosti u radu tržišnih organa, da javnost o tome, o radu tržišnog nadzora, pre svega, bude na adekvatan način obaveštena, kako o radu, tako i o rezultatima rada, a pre svega u slučaju kada se utvrdi mogući rizik po zdravlje i bezbednost građana, da se na adekvatan način u najkraćem roku javnost obavesti kako bi se izbegli eventualni rizici u tom smislu.
S obzirom na značaj oblasti koju reguliše i navedena predložena rešenja u Predlogu zakona, koji poslanički klub SPS-JS smatra vrlo značajnim, mi u načelu podržavamo ovaj predlog zakona o tržišnom nadzoru. Zahvaljujem.

 Iskorišćeno je 10 minuta i 45 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović. Izvolite.