Teško onome kome je zakon u topuzu. Nemojte sa pretnjama odmah. To je mobing, kada pretite. Radim ovde po evropskim propisima, nemojte tako.
Gospodine Petroviću, ovaj predlog zakona je u stvari sanaderizacija. Vi znate šta je sanaderizacija. Neko se hvalio da želi da bude srpski Sanader i Sanader završio u zatvoru, tako da će i srpski Sanader da završi u zatvoru. Što bi rekle moje Nišlije – izem ti zakon kad nema kaznene odredbe. Kakav je to zakon kad nema kazne? Članova 31, nema ni jedne kaznene odredbe. Pa, molim vas, Evropska unija nas je do 1990. godine, kad je bila evropska ekonomska zajednica učila - nemojte vi u zakon da stavljate sve kako treba da se radi, nego ono što je samo zabranjeno. Po toj logici zakon treba da bude prepun kaznenih odredbi. Ovaj zakon nema nijednu. Ali, ovaj zakon ima nekoliko opasnih stvari. Na te opasne stvari ću se pri kraju da se vratim.
Sad želim na početku da kažem gde realno postoji problem. Realno postoji problem u tome, kako mi možemo da definišemo šta je to tržišno? Po ovom zakonu i po prilično nekim standardima koji važe, sve je tržište. Ne postoji više privreda, sve je tržište. Sve što je ponuda i potražnja podleže, vodi se kao tržište, pa u okviru tog tržišta dolaze i kvalitet lekova, kvalitet boje za kosu, čarape, televizori i stiropor. Vidite, sve to dolazi.
Realno postoji problem ukoliko više njih, koji su zaduženi za tehničke aspekte, treba da vrše kontrolu na tržištu. Kako oni međusobno da komuniciraju? Po prirodi stvari svaki inspektorat ima onu devizu - svaka vaška obaška.
Niko ne da svoj deo nadležnosti. Kakva je koordinacija? Bože me sačuvaj. I zbog toga, čini mi se da je član 6, vi navodite u stvari devet institucija, devet državnih organa i pod brojem 10 stavljate preširoko nešto, gde mogu da budu i agencije i sve i svašta.
I sad svako treba, svako može da kontroliše. Odmah da vam kažem da ste u ovom članu 6. pobrkali malo kad ste nabrajali ove nadležnosti i oblasti, naročito kod poljoprivrede i kod sanitarne. Makar da ste prepisali iz zakona pa bi bilo jasnije, oko sudova ovih ovde, ne samo pod pritiskom, nego i ovih drugih. Ali, dobro, nije poenta ovog zakona to.
Dalje, gospodine Petroviću, ovu definiciju proizvođača u smislu ovog zakona da izbacite - proizvođač jeste svako fizičko ili pravno lice koje izrađuje proizvod ili za koga se proizvod projektuje ili izrađuje, odnosno trguje tim proizvodima pod svojim imenom i žigom. Ovo: "trguje pod svojim imenom i žigom" to obavezno da izbacite. Zašto? Vi danas u ovim velikim trgovinskim lancima imate te trgovce deklarisane kao proizvođače, a on ima samo pakericu. Zapamtite.
Pre desetak godina imali ste u Ivanjici proizvođača televizora, Sekulića, sećate se, "Best". On ništa nije imao za proizvodnju. Nije on proizvodio katodnu cev, nije okvir itd, nego čovek stavio u registraciji da je proizvođač. Takav vam je "Komtrejd". Koji čip on pravi? Sastavlja. Da bi neko bio proizvođač, on mora da se kvalifikuje sa minimalno tehničkim uslovima koje ispunjava za tu vrstu proizvodnje, a ne sad – ja imam pare, pa naručim kod vas koji imate te mašine, vi radite, a ide pod mojim imenom. To da se izbaci iz ovih propisa. Nije to samo u ovom propisu, u mnogim propisima. To mora da se izbaci, a ne prevara. To je prevara.
Znate li koliko imate firmi danas registrovanih,imaju skladište, mobilni telefon, faks, internet, tašnu, ne onu Dačićevu, nego manju, kravatu i mogućnost da se pojavi na javnom tenderu i da dobije kao proizvođač, a on ništa ne proizvodi, roba mu dolazi iz Poljske, iz EU? To ne sprečava ovaj zakon. To je po meni takođe veliki nedostatak.
Drugo, ovde ste neke stvari napisali. Pa, vi preterujete sa EU. Vi čak njih i omalovažavate, što mi je drago, da vam kažem iskreno, oko harmonizacije, oko tih standarda, itd. To je bilo ono – moj, moj, pa evropski. Preterivanje.
Vrhunac svega toga je član 30. Mislim da je Stevanović nešto pričao o tome. Ovo kad se pročita u Srbiji, kaže – odredba člana tog i tog do tog i tog primenjuje se od dana pristupanja Republike Srbije EU. Što ljude maltretirate? Terate ljude da se smeju, kad nije vreme za smejanje. Decembra 9. biće pitanje i doći će odgovor da li treba da se stavi paraf na status kandidata za početak eventualnih pregovora o eventualnom približavanju eventualno EU 2389. godine. Ovaj zakon trebalo bi, po najboljim računicama, 2389. godine da stupi na snagu, i to u drugoj polovini.
Što donosite taj zakon ovde, stavljate na dnevni red? Imamo preča posla. Srećom, niste ga stavili po hitnom postupku. Imate problem nešto sa kalendarom. Znam da imate problem sa crvenim slovima, ali sa kalendarom imate očigledno veliki problem.
Dalje, malopre vam gospodin Stevanović reče kako to stoji sa organizovanim kriminalom u EU u Briselskoj administraciji. Ovde je misija EU najveća po broju zaposlenih. Vidite, malo, malo Dežer kao kolektivni faktor. I on će biti na dnevnom redu u Evropskom parlamentu.
Kao što ste vi zaključili da treba da imate kontrolisani deo opozicije, koji je za EU, pa onda kada pravi probleme, vi računate – EU, pozovite, a oni kažu – k nozi, dođi. Tako i oni u EU rezonuju. I oni kažu – svi morate da budete proevropski. Sada imate sve proevropske stranke.
Obrazloženje je 74 strane, samo izjave o usklađenosti propisa sa propisima EU, 74 strane, toliko, prebrojao sam sve. Znate li šta kažu Francuzi, Portugalci i ovi drugi? Ove vaše direktive, uredbe, standardi, što donosi EU? Portugalci kažu – mi iskoristimo dva do tri posto što odgovara, ono što nam ne odgovara ne uzimamo u ruke. Zašto vi uzimate 120%? Samo se u Srbiji 120% primenjuje ono što je navodno standard. Ugrađuje se u naše propise. Svi su svesni da to ne može da se primeni kod nas. Ne daj Bože da se primeni kod nas. Ali, ne, 74 strane. S obzirom na ovo kada zakon treba da stupi na snagu, da vam iskreno kažem, kaznio bih vas i naterao bih vas da platite naknadu štete za ovaj papir, jer od ovog nema ništa. Ovo je samo šteta za papir i što je daktilografkinja kucala ovo. Tu bi morali da platite neku kaznu. Zašto trošimo papir na ovako besmislene stvari, nešto što će da počne da se primenjuju 2389. godine?
Ko će od nas da bude živ? Poenta je da li možemo da preživimo u ovom realnom vremenu, a ne u zamrznutoj slici.
Dalje, pričate o nekom međusobnom obaveštavanju. Gospodine Petroviću, vi ste i u ovom zakonu stavili – teritorija Republike Srbije. I Srbiju tretirate kao jedinstvenu, je li tako? Jeste. Tako kaže Boris Tadić. Postoje crvene linije ispod kojih se ne ide. Kosovo i Metohija su AP u Republici Srbiji, kao što je AP Vojvodina u Srbiji, kao što je opština Novi Pazar na teritoriji Republike Srbije. Ovde se priča o organima koji primenjuju propise na celoj teritoriji Republike Srbije. Molim vas, na celoj teritoriji Republike Srbije.
Imate maksimalnu podršku SRS, samo kažite kako ćete ovo da sprovedete na celoj teritoriji Republike Srbije? Pazite. Ali, gospodine Petroviću, da li vidite ove 74 strane? Ovo važi i kod onih 22 u EU koji kažu – Srbija je bez KiM.
Da li znate gospodine Petroviću, da u izveštajima o napretku ide posebno izveštaj za Srbiju, posebno za Kosovo? Gospodine Petroviću, oni vam ne veruju ovo što ste napisali ovde. To su vaši partneri, politički partneri itd. Oni ne veruju, gospodine Petroviću, što ste napisali ovde. Kad kažem, gospodine Petroviću, ne mislim na vas, mislim na Vladu Republike Srbije, mislim na DOS kao integralni deo, pošto je DOS integralni. Znači, tu se demonstrira veliki koalicioni kapacitet. Svako od vas može sa svakim od vas.
Malopre ste iskreno rekli kod Letonije, Litvanije. Ne znam, možda sam pobrkao. To je vaš cilj - po svaku cenu da se dođe do EU kako bi se koristili fondovi, pa tako i EU kaže – 60 milijardi je istrošila na vama, ali "kam gi te pare", što bi rekle moje Nišlije? Za Božu se zna. Došao sa dve kese, pa sad milioni i milioni, a šta da radimo sa ovim drugim ljudima? Njima gore.
Kad se kaže EU, odmah gubitak radnog mesta, je li tako? Kad se kaže EU penzija 1,2% može da se podigne i ništa više. Vi lepo kažete, to vam je cilj, da zgrabite, ali nema vajde za, građane gospodine Petroviću. Ima vajde za neke, evo ih. Niste bili juče. Evo ko ima vajdu - Tadić, Toma, Koštunica, Velja, Vuk, Čeda, Čanak, Sulja, Rasim, Mlađa, Krkobabić, Dačić. Dvanaest. Časovnik. Svakome sam dao po jednu žutu zvezdicu. Vama će da bude dobro. EU je sasvim svejedno ko će od ovih 12 da bude u Vladi, a ko će da bude u opoziciji.
Vidite kako je neko dobro shvatio dobrosusedske odnose, gospodine Petroviću, nego što ste vi. Vas napada Milo Đukanović da mu se mešate u unutrašnje stvari, da vi branite Srpsku zajednicu, kako on to kaže. Je li tako? Pa vam prozivaju onog Đorđevića, onog savetnika. Vidite kako on pegla to. Vidite kako on to pegla, duvanski dim je čudo. Čudo. Vidite, "Sanaderizacija". Može kod Jaše, može Zukorlića. Gde god vi ne možete, on može. Duva vam u vrat, da vi pre njega završite prljav posao.
Nadam se da niko u Srbiji neće da završi taj prljav posao koji se od Srbije traži. Traži se potpisnik u Srbiji. Ima mnogo kandidata za potpise. Vidite i sami. I to je tržište. Po tržišnim principima ste napravili stranku neprijatelja Srbije. Vidite i sami. Svuda mogu. Ako mogu i Rusi da daju stiropor, Konuzin će da progovori na mitingu. Stiropor je čudo, kada se čovek navuče na stiropor. Šta je razlika između vas? Tadić leti avionom, a ovaj leti na stiroporu. Nema druge razlike.
Da li vam je sad jasno, da nema nikakve razlike između Vuka Draškovića kao vašeg koalicionog partnera. To nije nikakva razlika. Kakva je to razlika? Politika je ista – EU nema alternativu. Vidite, izađite iz te mantre, od toga nema ništa.
Ovaj zakon, gospodine Petroviću, neće da reši realne probleme koji postoje i oduvek su postojali. Da ne shvatite lično da postoji sada od kada ste vi ministar, ne, taj problem postoji 50 godina, ko je za šta nadležan, kako među sobom komuniciraju itd, pa je bilo različitih mišljenja. Čak je bilo mišljenje da se napravi ministarstvo za inspekcijske poslove. Čak je bilo i takvih mišljenja. Bilo je i velikih problema oko tih usaglašavanja sa nekim standardima.
Postoje neki standardi koji kod nas ne mogu da se usaglase. Ne možemo da ih prihvatimo. Mi sa tim kapacitetom kao država, treba da nađemo efikasni sistem. Nije toliko ni bitno kako će da se zove, ali kada se prihvata ovo iz EU, onda se preslikava njihova organizacija, njihov način razmišljanja, njihova komunikacija između nadležnih organa, njihova ovlašćenja od tih nadležnih organa. Ali, njima je lako, oni su bogati i oni to mogu da plaćaju, mogu oni to da imaju razuđeno. Znate, sa tri strane kontrola itd.
Mi nismo u toj poziciji, ni politički, ni ekonomski. Ta vrsta preslikavanja se kod nas pojavljuje kao direktna šteta. Danas imate situaciju da su državni službenici zaštićeni, što bi rekli Italijani "sinjore", a šta je sa realnim sektorom, kako se to priča, šta je sa privredom, šta je sa vašom poljoprivredom, gospodine Petroviću? Kada biste vi u poljoprivredi po domaćinstvu uložili 10.000 evra, kao što je Mlađa odneo u industriju, znate li koja bi korist bila od poljoprivrede? Ako ne direktna ekonomska, makar oni što žive na selu bi mogli da žive. To je velika korist, posle ovakve demografske slike i demografskih kretanja. To je.
Znam da ste prinuđeni i da morate bezuslovno da slušate EU, ali gospodine Petroviću, prenesite vašima, snosite i priličnu odgovornost zbog toga. Da vam budem iskren prilikom objašnjavanja, na sledećim izborima neće da se priča o Svetom Savi, Titu, Draži itd, pričaće se o surovoj stvarnosti i biće trenutak kada polaže račun onaj ko je na vlasti. Tako da, ova priča što napadate Slavicu Đukić Dejanović, što je bila potpredsednik Slobodanu Miloševiću i ovo što malo, malo napadate Ivicu Dačića, nemojte, to vam ne ide, kvarite koaliciju. Koalicija je čudo.
Videli ste kakvi su socijalisti. Oni su krvavi borci za socijalnu pravdu. Među njima se ističe najviše gospodin Bajatović. Mesečno prima 1,1 milion dinara i bori se za socijalnu pravdu, da sva usta budu puna da niko ne bude gladan.
(Predsedavajuća: Molim vas, o temi dnevnog reda.)
Molim? I gas je na tržištu, gospođo Čomić.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ne bih vas podsetila da ste odlutali od teme dnevnog reda, da se to nije dogodilo. Ako želite dokaz, mogu da vam citiram koliko dugo i o čemu ste govorili bez ikakve veze sa temom dnevnog reda. Dakle, član Poslovnika koji vas obavezuje da govorite o temi dnevnog reda.)
Gospođo Čomić, imam neka preča posla i moram da idem. Hvala vam što mi niste izrekli opomenu.

Za sada nije bilo razloga.
Dvadeset minuta je iskorišćeno.
Rečenica da imate neka preča posla od Skupštine je razlog za upozorenje. Molim vas, bez dobacivanja. Dakle, ovde se svi obraćamo javnosti. Moja je obaveza da, ukoliko uočim da je nešto izrečeno u narušavanju ugleda Narodne skupštine, da narodnog poslanika podsetim i upozorim da se to dogodilo. Rečenica koju izgovara narodni poslanik – da ima preča posla od Narodne skupštine, nije prihvatljiva.
Narodni poslanik Dejan Mirović ima reč. Posle njega narodni poslanik Milorad Buha.

Radi se o jednom, po našem mišljenju, zakonu koji je neprimenjiv i nerealan. Ministar je pokušao da na jedan način odbrani taj zakon. Međutim, jasno je da taj zakon čije će se odredbe primenjivati, deo odredbi, a to su, ako se ne varam poslednji članovi, koji će se primenjivati tek po ulasku u EU, blago rečeno je nerealan i ne vidimo svrhu kako se može tako parcijalno regulisati ova materija.  
U tom smislu mi smo konkretno proučavali taj vaš proces pridruživanja EU i došli smo do zaključka da Srbija jednostavno, ako uzmete proces stabilizacije i pridruživanja, potpisivanje SSP. Mišljenje Evropske komisije da neće, najranije pre 2020. godine pristupi EU, tj. pre 2020. godine Srbija neće potpisati ugovor o pristupu EU.
Dakle, radi se o jednoj vrlo nerealnoj zakonskoj materiji koja, moramo to da kažemo, nije u skladu sa drugim zakonima u pravnom sistemu Republike Srbije i jednostavno ona dovodi do jednog narušavanja pravne koherentnosti u pravnom sistemu Republike Srbije.
Naravno, vi kažete u razlogu za donošenje ovog zakona da se radi o usklađivanju tehničkih propisa sa tekovinama EU. Međutim, ne navodite ni jedan primarni izbor EU, ne navodite ni jedan član Ugovora o Lisabonu, koji je, može se reći uslovno, jedna vrsta ustava EU i samo koliko smo videli u ovom obrazloženju zakona i pratećoj dokumentaciji, tj. u izjavi o usklađenosti sa propisima EU, navodite član 8. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i član 72.
Međutim, mi imamo potpuno suprotan stav od vas i vi ste to lepo primetili, da jednostavno mi ne želimo ni zbog ekonomskih, ni zbog političkih razloga, tačnije zbog otimanja 15% naše teritorije od strane EU, ne želimo da budemo članica EU. Šta to konkretno znači? Za nas zbog promenjenih okolnosti, vi kao pravnik sigurno znate da je to jedna doktrina u međunarodnom pravu, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je ništav. Tačnije, pošto su 22 zemlje države članice EU, priznale tzv. Kosovo ili kriminalnu tvorevinu na čelu sa ovima koji trguju ljudskim organima, priznali kao jednu vrstu kvazidržave, to znači da se oni ne drže svrhe ugovora, tj. svrhe ugovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Dakle, za san Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i vi to sigurno znate, da je zbog toga bio i raskol u SRS, da je ova grupacija SNS zbog toga i napustila, tj. oterana iz stranke, zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, za nas taj sporazum jednostavno je ništav i, prema tome, sam ovaj zakon se ne može oslanjati na odredbe tog sporazuma.
Takođe kažete u obrazloženju zakona da se on zasniva, pre svega, na uredbi 765 iz 2008. godine evropskog parlamenta i Evropskog saveta. Vi kao pravnik sigurno znate da je Uredba EU jedna vrsta, ne jedna vrsta, nego po Lisabonskom ugovoru zakonski akt, koji je pre svega primenjiv za države članice EU, dakle, Srbija nije država članica EU i potpuno je neprimereno i sa ekonomske, a posebno sa pravne tačke gledišta, da se jedan zakonski akt koji je obavezan u celosti za sve države članice EU, primenjuje u državi koja nije čak ni kandidat za EU i, opet kažem, koja sigurno prema svim neutralnim i objektivnim istraživanjima neće pre 2020. godine biti u šansi da potpiše ugovor o pristupanju EU. To je realnost. Mi sada možemo da govorimo da će za dve godine, za tri godine, ali kada pogledate primer Hrvatske ili primer Makedonije kada su oni dobili kandidaturu, kada su otpočeli ugovori o pristupanju, kada je određen rok za potpisivanje Ugovora o pristupanju, videćete da jednostavno najmanje još 10 godina Srbija će biti na jednom pogubnom ekonomskom, pravnom i političkom putu pridruživanja EU.
Zašto to smatramo? Smatramo da ovakvi zakoni, tzv. evropski zakoni, narušavaju pravnu koherentnost našeg pravnog sistema, ali i to naglašavamo, i to je u vezi sa ovom materijom, narušavaju i životni standard naših građana i sve ono što čini našu industriju i našu poljoprivredu.
Daću vam samo dva primera, sigurno znate o čemu se radi, npr. radi se o Zakonu o kontroli državne pomoći na kojem je insistirala Evropska komisija i koji faktički uvodi Evropsku komisiju kao drugostepeni organ odlučivanja u Republici Srbiji. Nešto slično se dešava u ovom zakonu i vidimo da je zakon predvideo da se izveštaj o materiji zakona, tj. informacije, dostavljaju Evropskoj komisiji. To je potpuna besmislica sa pravne tačke gledišta, ne samo zbog toga što Srbija nije kandidat za EU, nije ni na 10 godina od članstva u EU, već i zbog toga što sva istraživanja, svi neutralni eksperti i strani i domaći pokazuju da je Evropska komisija, mi stojimo iza toga, trećerazredni organ, trećerazredna institucija u EU.
Sigurno znate da postoji 250 komiteta, između ostalog koji regulišu poljoprivrednu oblast, što je vaša nadležnost, koji su sastavljeni u EU od državnih činovnika i oni su ti koji faktički preuzimaju nadležnosti Evropske komisije i prilagođavaju sve propise koje Evropska komisija donosi, između ostalog i ove iz sekundarnog prava prilagođavaju primeni u njihovim zemljama. Dakle, to nacionalno pravo koje se ovde predstavlja kao obavezno, faktički se tretira kao drugorazredno pravo u EU.
Pošto ste vi pravnik, daću vam još jedan primer koji vrlo konkretno objašnjava našu tezu, da je evropsko pravo drugorazredno pravo u državama članicama EU. Sigurno znate da je Ustavni sud Savezne Republike Nemačke 2009. godine, povodom usvajanja Ugovora o Lisabonu, doneo presudu koja faktički stavlja evropsko pravo u drugorazredan položaj u odnosu na Nemačku i to, pre svega, u tako važnim oblastima kao što je poresko regulisanje, budžetsko, krivično pravo, građansko pravo i druge važne oblasti poput odbrane i spoljne politike.
Dakle, najjača država, članica EU ili upravo ona članica EU, koja je prva u otimanju Kosova, koja je prva u nametanju ovih tzv. evropskih zakona i standarda je preko svog saveznog Ustavnog suda donela presudu 2009. godine, to je slučaj Lisabon, sigurno znate za njega, da je evropsko pravo drugorazredno u toj zemlji koja je faktički motor EU.
Prema tome, ne vidim zašto bi mi bili, kolokvijalno rečeno, veći katolici od Pape i ne vidim razlog da se ovakav jedan zakon, vi to sigurno uviđate, da je neusklađen sa našim pravnim sistemom i to pokazuje tabela usklađenosti koja prati ovaj zakon gde, koliko smo videli, prema našoj analizi, više od deset puta se navodi izraz ili "neusklađeno" ili "neprenosivo". Dakle, ova uredba EU ili zakonski akt je neprimenjiva u pravnom sistemu Republike Srbije.
Takođe bih skrenuo pažnju da, ako navodite uredbu EU kao neki osnov ovog zakona, trebali ste da nam date tačnu i direktnu povezanost ili klauzulu između članova zakona i te uredbe EU. Međutim, zakonodavac postupa potpuno suprotno i vidimo da se u jednom delu zakona govori o uredbi, kako je ta uredba osnov zakona, a odjedanput, negde na sredini zakona se pojavljuje direktiva EU. Prosto je to jedna nelogičnost. Sigurno znate, pošto je vaš cilj, kao vlade, da bezuslovno uđete u EU, što je potpuno suprotno od nas i to nije naš cilj, niti uzor u politici i po tome se razlikujemo i vi ste to lepo primetili i imate i ovu treću grupaciju gde je cilj da budu kao Milo Đukanović, ali to je već druga tema. U tom smislu sigurno znate da između uredbe i direktive postoji velika razlika i da se direktiva faktički mora primenjivati preko donošenja zakonskih i podzakonskih propisa.
S druge strane, u obrazloženju zakona navodite da se on donosi, između ostalog, radi usklađivanja sa akcionim planom za brže sticanje kandidature iz 2010. godine. Navodi se tu i Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u EU. Opet postavljam nekoliko konkretnih pitanja na koje, sa pravne i ekonomske tačke gledišta, siguran sam da ne možete dati argumentovan odgovor. Kako je moguće da se donosi toliki broj zakona u trenutku kada imate toliko podzakonskih propisa koji nisu doneti i koji ne prate ove tzv. evropske zakone od 2008. godine, kada je donet SSP. Da budem potpuno jasan i konkretan zbog naših građana, radi se o tome da vi donosite zakone po jednom automatskom šablonu, po jednoj vrsti prepisivanja i ti zakoni su faktički neprimenjivi, jer i u vašem nacionalnom programu za integraciju piše da je ispunjenost plana za integraciju u EU, što se tiče podzakonskih propisa, negde oko 60%. Znači da imate procenat, što se tiče zakona, 90-100%, a što se tiče podzakonskih propisa koji treba da realizuju te zakone, imate 60%. Dakle, radi se o jednoj nelogičnosti ili o jednoj posledici i činjenici da pokušavate da primenite nešto što čak ni Nemačka, ni druge zemlje EU neće da primene, a to je, u pravnom smislu, direktno dejstvo i direktna primena uredbi i direktiva EU.
Mi smatramo, iako smo protiv EU i apsolutno smo jedina stranka koja je protiv EU i u ekonomskom i u pravnom i u političkom smislu, ne samo zato što nam otimaju 15% teritorije, nego zato što ne želimo da doživimo ekonomsku sudbinu jedne Bugarske, Rumunije i Grčke, i u tom smislu smatramo da su ovi standardi koji se uvode u vašem resoru, u poljoprivrednom resoru vrlo štetni. Vi sigurno znate da je Bugarska bila jedna od najvećih izvoznika pre takozvane tranzicije poljoprivrednih proizvoda, a vide šta se sad dešava i kako ti visoko subvencionisani proizvodi u poljoprivrednom smislu iz zapadne Evrope poklapaju to tržište istočne Evrope.
Vi ste pomenuli, ako se ne varam, primer Letonije. Ali, trebalo je reći zbog naših građana i zbog jedne argumentovane rasprave o tome da li treba Srbija uopšte da pristupi toj zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU, treba reći i sledeću činjenicu, to je opšte poznata činjenica i vi to sigurno znate. Do 2013. godine je propisano da stare države članice imaju veće subvencije u odnosu na nove države članice, a radi se o ovih upravo 10 zemalja koje su pristupile EU 2004. godine, uključujući i tri baltičke i tu jednu o kojoj govorite.
Dakle, svih 10 članica iz istočne Evrope nemaju pravo do 2013. godine da imaju iste subvencije kao što imaju farmeri u Francuskoj, u Holandiji, u Nemačkoj itd. To je činjenica. Dakle, Letonija, Litvanija i svih 10 zemalja država članica EU, koje su ušle posle 2004. godine, nemaju pravo na iste subvencije kao što imaju subvencije one u zapadnoj Evropi. One su u poljoprivrednom smislu drugorazredne zemlje. To je činjenica i to je opšti kontekst. Kada ovoj činjenici dodate i Prelazni trgovinski sporazum, koji je izuzetno štetan za našu poljoprivredu, vi sigurno znate da je u prvoj godini primene preko 40% carina na uvoz poljoprivrednih proizvoda ukinuto, kada dodate i gubitak od nekih 130 miliona evra u našem budžetu svake godine zbog ukidanja carina zbog Prelaznog trgovinskog sporazuma, doći ćete do jednostavnog i lako dokazivog zaključka.
U EU 2020. godine, što je najraniji datum kada Srbija može da pristupi tog tvorevini, biće u smislu poljoprivrede i u smislu ovog zakona i svih ostalih zakona tri vrste zemalja. Prva je zapadna Evropa, druga je istočna Evropa i treće razredne zemlje, zemlje zapadnog Balkana u koje će spadati i Srbija. To je činjenica koju niko ne može osporiti. Pogledajte Lisabonski ugovor, pogledajte ove uredbe, direktive, standarde i sve ono što nam se nameće iz EU.
Što se tiče samih standarda, o kojima se ovde govori, vidimo da je ovaj zakon povezan sa Zakonom o standardizaciji. Treba reći da naša javnost zna, znači, radi se o jednoj argumentovanoj raspravi, da jednostavno jesu ukinute carine u trgovini sa EU između Srbije i članica država EU. Vi sigurno znate da je EU, kada pogledate rad njihove Evropske komisije, kada pogledate Svetsku trgovinsku organizaciju, šampion u uvođenju necarinskih barijera, pre svega u poljoprivredi i u drugim važnim granama, poput industrije.
Dakle, mi nećemo moći ništa da prodamo na tržištu EU, to je činjenica. Džaba su ukinute carine, ako postoje necarinske barijere gde je EU šampion u svetskoj trgovini, koje se svake godine obnavljaju i koje su svake godine sve jače i jače. Jednostavno se štiti ono što je jedna od osnova EU, a to je zajednička poljoprivredna politika. Zajednička poljoprivredna politika na kojoj insistira upravo Francuska. Znate još od vremena de Gola da je to jedan od razloga stvaranja evropske ekonomske zajednice, isto kao što Nemci insistiraju na izradu svojih industrijskih proizvoda, i to su dve osnovne zemlje te EU.
Prema tome, treba ovom problemu i zakonodavstvu, u koje spada i ovaj predlog, neprimenjiv predlog zakona, prići sa jednom argumentacijom i videti da jednostavno EU nije dobar izbor za Srbiju, ne samo zbog toga što nam otima 15% teritorije, ne samo zbog toga što šalje vojnike i Euleks koji maltretiraju naš narod na KiM, već i zbog toga što mi jednostavno u ekonomskom smislu nećemo dobiti ništa dobro od EU. To je činjenica. Mogu da se stvaraju ovakve partije kao SNS, može da se stvara euforično evropsko raspoloženje, ali to su činjenice. Ankete koje pokazuju da je preko 50% građana protiv EU pokazuju jednu apsurdnu činjenicu da jednostavno narod vidi ono što politička elita, izuzimajući SRS koja je apsolutno protiv EU, ne vidi. Evropska unija je loš projekat za zemlje istočne Evrope i to je činjenica. To ne može niko osporiti, ne može osporiti ni ovaj zakon koji je neprimenjiv i čije će se delovi verovatno primenjivati najranije 2020. godine.
U tom smislu, vidim da ovde pominjete rok za primenu člana 6. do 2012. godine. Vi sigurno znate, a mi stojimo iza toga da je taj rok neprimenjiv. Vi nećete dobiti, ako dobijete uopšte kandidaturu koja ništa ne znači, to je gospodin Ognjen Milić, koji je koordinator za IPA fondove u Vladi Republike Srbije, otvoreno rekao, da nećemo dobiti ništa iz IPA fondova više nego pre kandidature. Znači, ako dobijete kandidaturu proći će godine dok ne dobijete datum za otpočinjanje pregovora sa EU. To sigurno neće biti 2012. godine. Vi sigurno znate da će to biti povezano, kao pre sa Haškim tribunalom, sada sa problemom KiM. Dakle, radi se o nekim činjenicama sa kojima jedna ozbiljna vlast mora da se suoči i jednostavno mora da ima neku strategiju šta ako sledećih 15 godina ne potpišemo ugovor o pristupanju EU. To su činjenice.
Naravno, imate populizam i evropski fanatizam, kao u SNS, gde se govorim o nekakvim dobrosusedskim odnosima i slično, ali to je više nego neozbiljno i to će se vrlo brzo pokazati posle raspada te stranke na dva dela, na Vučićev i Nikolićev, posle izbora, ali to je već druga tema.
Dakle, smatramo da rok do 2012. godine za usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, u koji spada i ovaj zakon, jednostavno nije realan. Mi smatramo da nije realan ni rok do 2014. godine, koji se pominje u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Vidite primer Makedonije, ona je dobila kandidaturu, ako se ne varam, 2005. godine, a već 2001. godine su uveli akcioni plan za usklađivanje sa tzv. evropskim zakonodavstvom i imate jednu konkretnu i lako proverljivu činjenicu da su jednostavno prosečne plate u Republici Makedoniji manje nego u Republici Srbiji, iako imaju kandidaturu, iako su korak ispred nas u evropskim integracijama. To vam pokazuje da je to jednostavno jedna vrsta propagande i jedna vrsta činjenice da EU ne donosi ništa što se tiče standarda bolje, već gore. Najbolji primer za to je Makedonija. Ne moramo da se upoređujemo sa Grčkom, to je već poznato.
Takođe, trebate da imate u vidu da se jednostavno radi o lex specialis. Vi ste naveli, ako se ne varam, 12 zakona u ovom predlogu zakona koji su povezani sa ovim zakonom. Opet kažem, treba pogledati malo širi kontekst i videti kako ovaj zakon utiče na druge zakone, na deo pravnog sistema Republike Srbije gde nema pozivanja na zakonske akte EU. U tom smislu smatram da je to jedan veliki propust Ustavnog suda Republike Srbije. Mi treba da donesemo, kao Slovačka u procesu pridruživanja, Poljska ili Mađarska, jedno tumačenje suda gde se mora reći da li se direktno primenjuju uredbe i direktive EU ili se one usklađuju u kontekstu nacionalnog prava.
Ovde nema nikakvog tumačenja, jednostavno svako ministarstvo radi šta hoće. Vi jednostavno, ne vi lično, nego ministarstva, očigledno ne postoji koordinacija između vas i Kancelarije za evropske integracije, svako tumači kako hoće to evropsko zakonodavstvo. Imate i primer krivičnog zakonodavstva, građanskog ili Zakona o restituciji gde ne postoji ni jedna direktna povezanost sa evropskim zakonodavstvom, ali se to jednostavno tumači kao jedna vrsta naredbi Evropske komisije, koja faktički na čelu sa gospodinom Dežerom zloupotrebljava ovaj proces pridruživanja EU i nameće, time ću završiti, veoma štetne uslove za naše poljoprivrednike, za naše građane, pre svega preko Zakona o kontroli državne pomoći.
Vi sigurno znate i oseća to vaše ministarstvo, ukidaju se subvencije koje su više nego neophodne našim poljoprivrednicima, ne vašom ličnom krivicom, nego jednostavno zato što ste deo Vlade koja sluša Evropsku komisiju. S druge strane, imate jedan neverovatno štetan podzakonski akt, spisak organizacija za koje ne važi Zakon o javnim nabavkama. To je podzakonski akt Ministarstva finansija koji je donet i koji faktički stavlja van snage Zakon o javnim nabavkama. Znate li koga favorizuje? Evropsku investicionu banku, Evropsku banku za obnovu i razvoj, Svetsku banku i Nemačku razvojnu banku.
Upravo te finansijske institucije biraju firme iz EU, poput "Alpine", poput "Por", koje uništavaju našu građevinsku industriju i imate apsurdnu situaciju da most preko Ade i most kod Beške grade austrijske firme a ne grade oni koji su to izgradili, poput "Mostogradnje", "Energoprojekta" itd. U tom smislu, evropski zakoni su loši za naš ekonomski pravni sistem i to je činjenica, i sa pravne i sa ekonomske tačke gledišta, kao što je loša i harmonizacija sa evropskim pravom za pravni sistem Republike Srbije. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Milorad Buha ima reč.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, sa SRS je ovo neprihvatljiv zakon iz više razloga. Ja ću govoriti o pravnim razlozima, ekonomskim razlozima, tehničko-tehnološkim i o štetnosti posledica koje mogu nastati usled primene ovog zakona. Koji su to pravni razlozi?
Naime, u pravnom sistemu Republike Srbije imamo na desetine zakona koji regulišu ovu oblast. Sve inspekcije koje su formirane i koje sada deluju u pravnom sistemu imaju svoje materijalno uporište, imaju svoje materijalne zakone na temelju kojih su dobili određena ovlaštenja, određena prava i određene dužnosti i određene sankcije na neizvršenje određenih radnji, ono što kontrolišu određene inspekcije.
Vi ovde inaugurišete jedan sistem nad sistem kontrole, i to tržišni nadzor. Tržišni nadzor po samom pravnom određenju je vrlo uzan u odnosu na sve ono što vi definišete ovde. Ali, uglavnom, vi ste to definisali u članu 3. gde ste rekli na koje oblasti se primenjuje ovaj zakon, pa ste rekli da se ovaj zakon primenjuje na proizvode obuhvaćene sledećim propisima, pa dalje kažete pod tačkom 1: "tehničkim propisima donetim na osnovu zakona kojim se uređuju tehnički zahtevi za proizvode" itd. Oblast tehničke kontrole, tehničkog nadzora ne vrši tržišna inspekcija. Ona može vršiti samo u određenom delu prometa, ali ne i tehničke kontrole, tehničke ispravnosti itd. Znači, sve ove odredbe koje su usledile posle ovoga, one su kao takve ništave. One u pravnom sistemu ne mogu proizvesti nijednu posledicu.
Pod tačkom 2. rekli ste: "Posebnim zakonima i propisima donetim na osnovu tih zakona kojima se uređuju zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti, a koji su harmonizovani sa odgovarajućim propisima EU" itd, itd. Jedna opšta odrednica koja u osnovi ne znači ništa. Zašto? Zato što mi ne znamo na koje se to zakone odnose. Evo, tvrdim vam sada, da bilo koji inspektor pročita, koji će imati određene nadležnosti koje ste utvrdili u članu 6, on neće znati o čemu se radi. Koja će tu uputstva biti? Koje će to smernice i instrukcije biti i ko će ih dati, to je pitanje. U ovom zakonu ne stoji ništa. To je prazno slovo na papiru.
Šta je bitno? Sa pravnog aspekta, i da završim ovu pravnu dimenziju ovog zakona, nemate sve ono što je bitno. Prvo, vi ste u članu 5. u pojmovniku odredili u tački 10. da organ tržišnog nadzora jeste organ državne uprave nadležan za vršenje tržišnog nadzora na teritoriji Republike Srbije i to ministarstvo i sva ste ministarstva pobrojali, a inspekcije sa tim nemaju nikakve veze. Znači, nadzor vrši ministarstvo. Ne može to raditi inspekcija, nema zakonskog ovlašćenja. To mora biti jasno. Znači, da bi se određeni nadzor, određena kontrola, određeni vid sprovođenja svakog oblika nadzora, mora biti jasno definisano pravnim propisima, opštim pravnim propisom, a to mora biti zakon. Vi ste ovde stavili ministarstvo. Znači, to ne može raditi inspekcija, to mora raditi ministarstvo odnosno određeni organ u okviru ministarstva. Vi morate zapošljavati nove ljude ako želimo primenjivati pravo onako kako ga primenjuje normalan i savremeni svet.
Sve ono što proizilazi dalje od člana 6, gde ste spomenuli organe tržišnog nadzora, pa preneli na ovu ili onu inspekciju, itd, to nema veze. Ne može to raditi inspekcija, to radi ministarstvo, jer ste rekli da je organ tržišnog nadzora ministarstvo. Morali ste reći da je to u okviru tog ministarstva inspekcija i onda ste našli pravni put za pravu kontrolu.
Što se tiče ekonomskih razloga, one su usko vezana za tehničko-tehnološka rešenja i sve ono što imamo u ekonomskom i stvarnom životu, privrednom životu. Naša tehnika, naša tehnologija je na nivou 70-ih godina. Vi ministre jako dobro znate da mi danas u poljoprivredi koristimo traktore koji su u proseku stari preko 20 i nešto godina, kombajne od 25 i više godina. Naše šećerane su stare preko 35-40 godina. Naše mlinsko-pekarske industrije su stare i građene su pre 30-ak godina. Naše uljare isto tako. Sa aspekta standarda EU, sve to treba zatvoriti. E, to je bojazan SRS, da vi ovako, sa ovim "leks specijalis" zakonom, koji u pravnom smislu ne znači ništa, vi sutra možete kroz sve ovo što ste definisali u pravnom smislu ovde zatvoriti sve zato što ne odgovara standardima i nije usaglašeno sa raznim stvarima.
Mogu vam reći da je suludo da vi ovde kažete i hvalite se da su strane investicije u državi najviše u regionu, što jeste za pohvalu, ali nijedna rečenica o tome koliko to naša privreda ulaže, koliko domaći građani koji imaju privredna društva, koliko oni ulažu? Ne ulažu ništa. Zašto? Ogromna, pre svega finansijska kriza. Iz čega ona proizilazi? Iz bankarskog sistema koji je premešten u državne institucije. Država prodaje hartije od vrednosti i država i banke rade, ne rade banke i privreda. To vam je jasno. Subvencionisani krediti koji su davani u periodu 2009-2010. godine u vrednosti preko dve milijarde evra, kratkoročno 99%, svega 1% je dugoročno – 12 miliona u 2009. godini i 17 miliona u 2010. godini. To su dugoročne investicije tamo gde je učestvovala država.
Koliko su stvarno privredni subjekti mogli ulagati i odvojiti sredstva za neke dugoročne investicije, za obnavljanje mašina, opreme, uređaja itd? Gotovo ništa. To vam govori i Unija poslodavaca, to vam govori i Privredna komora, to vam govore razne grupacije koje deluju u ovoj oblasti. Traže vapaj – dajte nam vazduha malo, dajte, pomozite, kao što sve druge države čine, preko bankarskog sistema. Kako da bankarski sistem ulaže u takve privredne subjekte koji imaju opreme i uređaje stare preko 30 godina? Neće da ulažu. Zašto? Zato što im je sigurnije da ulažu u državu kupujući hartije od vrednosti i ucenjujući državu, dobijajući hipoteke na gotovo celokupnu državnu imovinu. To je suština bankarskog sistema. E, vidite na koji način ste vi doveli celokupan sistem u jedno zarobljeništvo, jednu hipoteku bankarskog sistema.
Sada gledajte – vi kažete da ćete vršiti kontrolu tehničke ispravnosti po tehničkim standardima, propisima itd usaglašenosti sa pravilima EU. Kako je to moguće? Kakve će posledice biti? Nijedan proizvod neće moći zadovoljiti ono što ste definisali u članu 2. gde ste odredili cilj: "Cilj ovog zakona je da se obezbedi korišćenje proizvoda koji ispunjavaju zahteve u pogledu bezbednosti i zaštite života i zdravlja ljudi, zaštite potrošača, zaštite imovine, životne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu i drugih aspekata javnog interesa kao i da se omogući slobodan promet robe bez nepotrebnih ograničenja". To je suština zakona. Da li možemo mi po standardima sa ovom tehnikom i tehnologijom koju imamo zadovoljiti i jedan od ovih propisa?
Ali, celokupna naša industrija će toga trenutka biti zatvorena. Ko će raditi? Radiće privredna društva koja su finansirana, čiji su vlasnici spolja. Inostrana preduzeća. To je izgleda suština ove vlasti. Vi želite da uništite domaću industriju, ona je već gotova i uništena, kroz privatizaciju, kroz neadekvatan bankarski sistem, kroz neadekvatni organizacioni sistem, itd.
Kada govorimo o merama, to je definisano članom 10, mi smo i uložili određene amandmane, ali samo da u nekoliko rečenica da kažem koja je bojazan Srpske radikalne stranke u smislu primene mera tržišnog nadzora. U stavu 3. rekli ste, šta će učiniti organ tržišnog nadzora. Kaže: "Ako je to potrebno, organi tržišnog nadzora mogu da odrede uništenje proizvoda koji predstavljaju ozbiljan rizik ili da odrede način na koji će se ti proizvodi učiniti neupotrebljivim". Niti jedna mera, niti jedan uslov, kada će to, kada to organ tržišnog nadzora može da odredi uništenje proizvoda, itd. Valjda ono što je štetno po ljudski organizam, po životnu sredinu, po bezbednost, to se mora, ne mogu, to se mora, ali to mora biti jasno zakonom definisano. U tim i tim situacijama mora, ali morate reći koje su to situacije i koji su to uslovi da bi došlo do uništenja tih proizvoda.
Dalje, kada inspekcija uništava, vi jako dobro znate u oblasti poljoprivrede, u oblasti veterinarstva kada se uništi određeni proizvod u koji je uložen određeni kapital, kakva je sudbina refundacije troškova onoga kojem je uništen taj proizvod? Koji su to objektivni razlozi, koji su to subjektivni razlozi zbog čega se mora uništiti? Da li je to definisano zakonom? Ne, ni jedna rečenica, ni jedno slovo, itd, itd.
Sada, što se tiče sankcija, ni jedna sankcija. Nezamislivo je da mi nemamo, sprovodeći određene postupke, pre svega upravne postupke ministarstvo ili inspekcija, da mi nemamo ni jednu sankciju za onoga ko prekrši, ko ne ispuni ono što je nalog, ili ćemo primenjivati supsidijarno ono što je propisano nekim drugim propisima gde je definisano uslov i način kontrole od strane pojedinog inspektora.
Ministre, kada ste govorili o Litvaniji, očito da vaše prisustvo na košarkaškoj utakmici onemogućava da dobijete potpunu informaciju o tome šta se desilo sa poljoprivredom u Litvaniji. Litvanija je bila rasadnik poljoprivredne proizvodnje do ulaska u EU. Učešće poljoprivrede u Litvaniji je 33%. Ovoga trenutka je 12%, a vi jasno znate zašto. Mere ekonomske politike Evropske unije onemogućavaju taj nivo koji su oni imali do ulaska u Evropsku uniju. Jasno znate šta znači novi član u oblasti poljoprivrede koji je ušao u Evropsku uniju, šta oni sa tri godine, šta oni sa sedam godina, šta oni sa deset godina, šta su stare članice, šta su nove članice, itd. To se isto desilo i sa Mađarskom, to se isto desilo sa Bugarskom, itd. Nemaju više poljoprivredu. To vam je jasno. To što će im uložiti sada milijardu evra, to je samo jedan vid ulaganja, a to što vi kažete da ovoga trenutka Litvanija ulaže isto kroz subvencije poljoprivredi iz vlastitih izvora, iz agrarnog budžeta, to govori o vašoj nesposobnosti. Ko vam brani da uložite 5% budžeta, ono što zahtevaju seljačka strukovna udruženja, ono što zahteva Privredna komora, razne grupacije koje su u toj oblasti? Ko vam to brani? Zašto ne uzmete kredite? Kao što uzimate kredite za infrastrukturu, uzmite i popunite agrarni budžet. Pomozite selu. Pomozite seljaku, vratite građane koji sada ne rade u gradu, vratite ih na selo. Dajte im kreditne sisteme, unapredite, osposobite, stvorite uslove za život na selu. Ne radite to zato što je to politika EU, to je suština problema.
Ministre, ovaj zakon je nefunkcionalan, on je pravno nedorečen. On u pravnom sistemu Republike Srbije ne može živeti ovako, jer u koliziji sa mnogim zakonima nećete ga moći primeniti. Prihvatite ono što smo kroz amandmane vam sugerisali, a nemoguće je ovakav zakon, sa našim amandmanima i sa svim sugestijama koje vam dajemo u ovoj načelnoj raspravi nećemo moći da popravimo zakon, nećete ga moći primeniti. S druge strane, vodite računa, govorimo o tome. Privreda Srbije živi i ona mora da živi i da preživi ovu krizu i da se stvore uslovi za unapređenje. Ovim zakonom i merama koje ćete posle ovoga, ako ga budete primenjivali, uništićete i ovo malo privrede što živi. Hvala.

Dajem reč narodnom poslaniku Sretu Periću.  Ostalo vam je još 10 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kao član SRS, stranke koja ima lepe manire, koja čuva tradiciju, voli svoju državu, ne traži neprijatelje srpskog naroda, a mnogo ih je, ne razgovaramo sa onima koji bi da je unište, ne tražimo finansijera u Stanku Subotiću. Sećate se već knjige koju je naš predsednik napisao 2002. godine, a je sud izrekao kaznu njemu od šest godina. To ukazuje da su bili u pravu, da imamo državnike u našoj stranci koji mogu da predviđaju situaciju i da ukazuju kako treba da se ponaša.
U vezi sa tim, kada sam razmišljao koja prva rečenica da bude vezano za ovaj zakon, da budem pristojan, a da bi me razumeli oni koji slušaju, moram da kažem da je ovaj zakon izuzetno loš. Da ste dali punu slobodu gospodinu Dimitrijeviću, gospođi Despotović i gospođi Stojanović, pretpostavljam kao poznavaoci tržišnih prilika, ambijenta u kojem naši privrednici rade mogli bi da napišu, ali bez nekih ograničenja, mnogo bolji zakon nego što ste nama ponudili.
Za vas imam jedno pitanje, nije lično upućeno samo vama, nego nekome ko predstavlja ovu vladu. Ko je vama dao za pravo da vi nas vodite u političku i ekonomsku izolaciju? Mislio sam da je to vreme prošlo, a vođenje Srbije u EU u svakom slučaju je vođenje Srbije u ekonomsku i političku izolaciju. Činjenica da je 2% budžeta EU od ukupnih budžeta tih zemalja članica ukazuje da je to jedna naddržavna tvorevina koja ima za cilj da porobi ostali deo zemalja u kojima su našli saradnike i idu ka tome.
Neću se više baviti tim, nego ću pokušati da vam kroz prilike koje su na tržištu ukažem da ovaj zakon je apsolutno besmislen. Vi kažete – pravne tekovine EU. Mi ovim zakonom pokušavamo da dostignemo pravne tekovine EU. Za mi ne možemo da napravimo bolji pravni sistem nego što je on u zemljama članicama EU? Ovde ste vi, kada kažem vi mislim na Vladu Mirka Cvetkovića, promovisali giljotinu propisa. Posle toga užurbano donosite neke zakone koji nemaju nikakvu primenu. To su vam rekli u agenciji koju je sprovela Republička agencija za regionalni razvoj, to su vam rekli mali privrednici, odnosno predstavnici malih i srednjih preduzeća šta su najveći problemi u privređivanju. Pa kažu – loše zakonodavstvo, nedostatak povoljnih izvora finansiranja, nedovoljno informacija o novim tržištima i tehnologijama. To bi sada mogli da pružaju donekle u oblasti poljoprivrede vaših 1.800 agronoma koji su se zaposlili, da se zna tačno šta treba da proizvode. Ne vredi nama što je gradonačelnik Leskovca spreman da donira svoje organe, kada mu je paradajz u okruženju bio dva dinara.
Ministar poljoprivrede, čini mi se već u to vreme ste bili ministar poljoprivrede i niste stvarali ambijent, niste doveli do preduslova da to što su naši vredni poljoprivredni proizvođači proizveli mogu da plasiraju. Neusklađenost poslovanja sa zahtevima standarda kvaliteta. Mi ne kažemo da ne treba da uvodimo standarde kvaliteta, ali ovo kako ste vi krenuli to zaista ništa nije dobro. Vi znate da je u toku 2011. godine, u prvih devet meseci podeljeno 60 miliona dinara, 362 preduzeća su bili korisnici tih kredita, za 85 firmi je obezbeđeno 40 miliona dinara, za preduzeća koja imaju brz razvoj takozvane gazele oko 17 miliona.
To je isuviše malo da bi se napravio ozbiljan pomak u privređivanju i da bi mogli da se unaprede standardi i uslovi prilikom proizvodnje i da bi mi deo od ovog što se predviđa ovim zakonom mogli i da ispoštujemo.
Evo, standard Hasap. Hasap standard se uvodi i pojavljuju se na tržištu pružanja usluga i mešetari i oni ljudi koji rade ozbiljno taj deo posla. Ali, pre svega, ljudi koji imaju male trgovinske radnje su dužni da plate, ne znam tačno koliki je iznos, da li on varira, ima to veze, i plaćaju umesto da inspekcije koje već obilaze vlasnike tih, ja ću vam pokazati ugovor, radnji da im pokažu kako i na koji način treba da osavremene svoje poslovanje. Zar za ovu državu nije dovoljno što će vlasnici trgovinskih i drugih radnji plaćati porez na promet ili porez na usluge? To bi trebalo da bude dovoljno.
U ovom momentu naša država, odnosno administracija, morala bi u potpunosti da bude zadovoljna. Znate da se u prošloj godini svaki treći vlasnik malog ili srednjeg preduzeća izjasnio da bi najradije zatvorio svoje preduzeće. Ne verujem da se u poslednje vreme nešto posebno promenio taj ambijent, da je bolja situacija. Pedeset tri hiljade preduzeća i preduzetničkih radnji je u blokadi. Dvadeset osam hiljada koje su u poslednje tri godine izašle iz sistema PDV. Trideset jedna hiljada preduzeća su iskazale negativan saldo završnog računa za 2010. godinu i 15 hiljada preduzeća povremeno negativno posluju. To je ambijent u kojem se mi danas nalazimo, u kojem se privređuje.
Ovde govorimo o zakonu koji treba da reguliše tržišni nadzor. Imajući u vidu naslov zakona očekivao sam sasvim druga rešenja. U članu 7. ako se ne varam vi ste pobrojali sektore, odnosno ministarstva, koja će imati pravo, mogućnost kontrolisanja. Ovde nema Borisa Tadića, Mirka Cvetkovića, Jelene iz Culina i onda bi situacija bila potpuno jasna. Tačno bi sve imali na spisku ko treba da kontroliše. Zar mi dosad sistem utvrđivanja minimalno tehničkih uslova za rad nekih radnji mogli da rešavamo sve probleme. Ne, mi sad idemo ka nečemu drugom.
Ispitivanje uzoraka u trgovinskim radnjama ide na teret vlasnika tih radnji. To nije dobro. Čini mi se da neke državne institucije funkcionišu na osnovu toga što idu, uzimaju uzorke, naplate to, pokaže se da je proizvod dobrog kvaliteta, a pod uslovom i da nije dobrog kvaliteta ako to uradite u onom privrednom subjektu koji je proizvođač, i to ima smisla. Valjda bi on trebalo da odgovara za kvalitet proizvoda, a distributer, odnosno prodavac treba da garantuje, odnosno da stoji iza roka trajanja, a ne kvaliteta proizvoda. Kvalitet proizvoda treba da garantuje proizvođač.
Nemojte sad reći da to nije tačno. Pokazaću vam fakturu za to. Znači, to je tako. Uradite nešto za male privrednike. Uradite nešto za stotine hiljada ljudi koji su možda iz nužde ušli u taj vid posla, ne zato što im se to najviše dopadalo, nego zbog prestanka rada velikih sistema. Ne može niko da okrivi ovu vlast da se to desilo u poslednje tri ili četiri godine, ili u poslednjih 10 godina. Prosto poslujemo u takvom ambijentu da su neke stvari bile neizbežne i one se ne mogu vezivati pojedinačno za bilo koju Vladu. Vi ste se upustili, u jednom momentu ste rekli da je standard nešto poboljšan u odnosu na 2000. godinu. Reći ću vam da baš nije sve tako.
Godine 2000. na jednog penzionera bilo je 1,75 zaposlenih. Đuro da li je tako? Tako je. Sada imamo situaciju da je na jednog penzionera 1,21 zaposlenih sa tendencijom opadanja broja zaposlenih. Od 2009. godine do današnjeg dana u javnom sektoru, zapravo ono što je evidentirano, što nije u zoni sive ekonomije, posao je izgubilo je 270 hiljada ljudi. To je zvanično. Lično smatram da je nezvanično daleko veći broj od toga, jer ono što nije evidentirano u Nacionalnoj službi za zapošljavanje ne može ni da se iskazuje, ne može kasnije ni da se vidi.
Sad vi kažete da je vaš cilj i ambicija da dođemo do milijarde evra, onih koje ćemo moći da povučemo kada dobijemo kandidaturu. Neki ljudi i danas dobijaju ta sredstva. Evo dva projekta iz okoline Arilja, jedan je ariljska malina, a drugi je malina preko granice. Ne tvrdim da je potpuno ovaj iznos, ali za jedan projekat je EU izdvojila 750 hiljada evra, za drugi 700 hiljada evra.
Realizatori projekta treba da pokažu proizvođačima maline da oni moraju da operu ruke pre ulaska u svoj malinjak i da to rade u toku dana ako se spremaju da ručaju, doručkuju. No znaju oni to, oni će tako i da urade, ali ajde da im ova vlada i država obezbedi neku cenu koja će biti adekvatna njihovom radu. Možda ono što oni zahtevaju ponekad nije realno ali sigurno da i ono što im bude isplaćeno više nije realno nego ono što oni žele da ostvare. Tu mora država da odigra veoma, veoma značajnu ulogu i mnogo više. Ne kažemo mi da država treba da uspostavlja privredne uslove u celosti, ali u datom momentu ako se u određenoj oblasti pojave problemi gde proizvođači, trgovci nisu u stanju, pa izvoznici, nisu u stanju sami da reše. Država mora na znatno bolji i efikasniji način da reaguje, a ne tako što će poslati vašeg pomoćnika koji će im obećati neka rešenja, a do toga zasigurno neće doći.
U ovom samom zakonu naravno ima i nekih stvari koje su potpuno nelogične, potpuno nejasne, baš kao da ih je neko pisao ko je upisao Pravni fakultet i trebao da pokaže šta još treba da nauči, a šta sve zna. Hvala vam.

Na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pa pre nego što zaključim i pitam da li neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika želi reč? Vidim da se niko nije prijavio, pitam da li gospodin ministar želi da uzme učešće? Izvolite ministre.

Hvala najlepše gospođo predsednice. Počeo bih sa jednim malim komentarom na ono što je poslednje rečeno oko tvrdnje da postoji pravna nesolidnost, čak sam razumeo u pravno tehničkom smislu, nesolidnost zakona.
Jedan utisak koji su učesnici u izradi ovog zakona, dok je on bio projekat i dok je bio nacrt rekli, a inače su sa katedre sa Pravnog fakulteta u Beogradu, koja se bavi ovom oblašću pravne nauke, oduševljeni su. Tražili su da budu volonteri kada bude počela primena ovog zakona. Tako da naravno postoje razlike u pogledima ali eto to je prosto jedan stav koji su ljudi koji žive od toga predaju mladim ljudima pravo ovde u Beogradu iskazali kada je ovaj zakon u pitanju.
Stav, vrlo važan privrede koji je iskazana u toku javne rasprave koja je održana u toku avgusta meseca. Veliki broj privrednika, jer ovde se ne radi o proizvodima koji su u prehrambenoj industriji, nego ne prehrambenim proizvodima, prosto su imali jedan vrlo veliki broj zahteva da se poveća broj preventivnih kontrola, što je i suština ovog zakona, jer to onda smanjuje broj ovih kontrola o kojima je ovde govoreno, klasičnih inspekcijskih kontrola koje onda imaju ili nemaju represivnu završnicu u zavisnosti od toga da li se utvrdi u njima povreda materijalnih propisa ili ne.
Dakle, pravna nauka sa jedne strane, privreda sa druge strane iskazali su veoma, veoma velike pohvale kada je počela izrada ovog zakona i učestvovali su svo vreme u pripremanju teksta koji se, kada je prošao adekvatnu proceduru u Vladi Republike Srbije i posle toga ovde u Skupštini u Odboru za trgovinu našao i pred vama.
Nešto o samom zakonu. Opet da razjasnim jednu stvar na samom početku koja je i pravne prirode, kako se to pravničkim terminima ovaj zakon utvrđuje supsidijarna pravila, nije ovo leks specijalis. Ovo je zakon koji se primenjuje kada se ne primenjuje bilo koji drugi zakon.
Svi ti drugi zakoni su pobrojani u obrazloženju. To su manje-više tehničke norme, tehnički zakoni koji utvrđuju šta sve je dužno da se u proizvodnji određene vrste industrijske produkcije ispuni da bi jedan proizvod mogao da se nađe na tržištu.
Svi ti zakoni su prošli ovaj parlament, usvojeni su i to su propisi koji danas važe u našoj zemlji. Ne vidim da imamo nekakvu naročitu nevolju zbog toga što se ti zakoni primenjuju, naprotiv.
Šta se menja kada je ovaj zakon došao ovde i šta bi se promenilo i šta će se promeniti ukoliko zakon bude dobio podršku parlamenta? O tome sam nešto rekao maločas. Radi se o koordinaciji. Pre svega, radi se o menjanju težišta, o tome da će se država pre svega baviti preventivnim kontrolama. Kolokvijalno da kažem, neće se baviti preventivnim kontrolama po svom ćefu, već tako što godinu dana unapred mora da bude spreman program kako će te preventivne kontrole da budu vršene, pa će manje-više oni koji će biti predmet kontrolisanja znati da će da imaju kontrolu.
Ne možete da sakrijete ukoliko ne proizvodite fen po tehničkim standardima ili ne proizvodite automobil, evo, u Kragujevcu bi trebala da krene iduće godine proizvodnja automobila, ako nije po tehničkim standardima. Sa druge strane, neće Ministarstvo trgovine ili Ministarstvo za zaštitu životne sredine da prepadne sada proizvođača automobila pa da to iskoristi kao nekakav način da ostvari ovaj ili onaj interes što će iznenada doći u fabriku kontrola. Ne dolazi se u industrijske objekte tako što ćete da banete nekome ili da ga zateknete kako se bavi nekakvim nedostojnim, nedoličnim stvarima, kao što je pravljenje tih industrijskih proizvoda protiv tehničkih standarda.
Da bismo napravili najbolju moguću koordinaciju između velikog broja ministarstava i drugih organa i inspekcija u okviru ministarstva koje vrše ovaj posao u javnom interesu, ovaj zakon predlaže da se naprave određeni mehanizmi koji bi trebalo da energiju koju država ulaže, a to je rad ljudi koji su za to kompetentni i po zakonu ovlašćeni i novac koji ova Skupština odobrava svake godine u budžetu, da dovedemo do toga da bezbednost građana bude podignuta na viši nivo tako što će se procenama rizika, kako se to kaže, a to je utvrđivanjem unapred kritičnih tema, situacija, proizvoda, proizvođača, dovesti do toga da svi mi kao kupci i kao poslanici, svi građani imamo manji rizik od toga da može nešto loše da nam se desi kada kupimo proizvod u radnji. To je državni posao, da zaštiti ljude od toga da imaju negativan efekat kada u prodavnici za svoj novac, regularno i legalno, kupe nekakav industrijski proizvod. To je suština ovog zakona.
Evropska unija ima određene mehanizme gde je to utvrđeno zato što je EU pre svega tržište i u EU se razliku krivični zakoni između Belgije i Luksemburga i Portugala, ali se ne razlikuju zakoni koji uređuju tržište, jer je to zajedničko tržište, a zajedničko tržište znači da u Lisabonu i u Sofiji pod istim uslovima može bezbedno da kupite proizvode i da znate da je to kvalitet istovrstan.
Što se tiče ove teme, kakve veze ima da li ćemo postati članica EU prekosutra ili ne znam ni jad kad? Valjda je dobro da građani Srbije imaju iste prilike, iste mogućnosti da za svoj novac kupe kvalitetnu robu, kao i da se nalaze u Madridu ili gde god, u Zagrebu. Hrvatska će postati članica EU iduće godine.
Ovo je zakon u interesu građana. Kada ovaj zakon dobije i ako dobije podršku ovog parlamenta ljudima u Srbiji će biti znatno bolje zbog toga što će biti sigurniji da za svoj novac dobijaju kvalitet koji su platili. Mislim da je to stvar oko koje prosto nije moguće debatovati da li je to dobro ili nije dobro. Dobro je.
Možemo da se ne slažemo sa politikom ovoga ili onoga, ali da postoji kvalitetna kontrola tržišta u razvijenim zemljama zapadne Evrope i severne Amerike, tu baš ne vidim da nekakvu ozbiljnu polemiku možemo da vodimo. Mi hoćemo da budemo jedna takva zemlja. Ne ulazi se u bilo šta drugo. Tome se mnogo razlikujemo, razlikovali smo se i razlikovaćemo se, to nije tema.
Nekoliko važnih stvari koje su sadržane u ovom zakonu, pa ću onda ukratko da kažem po nešto o svim ovim važnim tezama koje su iznete u debati. Uvodi se jedan nov sistem davanja oznaka usaglašenosti za industrijske proizvode. To je vrlo važno zbog toga što ćemo u prodavnicama kada vidimo taj znak čije će stavljanje na proizvode Vlada usvojiti u zakonom utvrđenim rokovima, a posle Ministarstvo ekonomije implementirati, biti sigurni da za svoj novac možemo da dobijemo kvalitetnu robu. To je jedan nov momenat. To je bila tema velike debate za sve ovo vreme i mislim da je jako dobro da kao zemlja ulazimo u takav vid standardizacije jer je to preventivna zaštita. Svako ko zloupotrebljava to će snositi velike kazne. One nisu propisane ovim zakonom, ali su propisane drugim zakonima i tu ovu pravnu dilemu da otklonim. Ovaj zakon predviđa određene vrste sankcija, ali sve sankcije koje su predviđene drugim zakonima ostaju na snazi i dalje, tako da supsidijarna primena ovog zakona otvara neke nove mogućnosti ukoliko ovi drugi zakoni to nisu predvideli ili ukoliko postoji nekakva kontradikcija između njih.
Naravno da je vrlo važno da imamo potpuno uređenu situaciju kada novi proizvodi ulaze na tržište, bilo da su oni domaćeg porekla ili da su iz uvoza. Kada su uvoznog porekla onda carina ima svoju ulogu. Kada su domaćeg porekla, svi oni koji su zaduženi, nadležni da prate stanje stvari oko standardizacije će imati šta oko svega toga da kažu.
Oko koordinacije, rekao sam, Vlada je u obavezi kada zakon bude donet da ustanovi jedan savet u vrlo kratkom roku koji će vršiti punu koordinaciju nad svim nadležnim organima, davati obavezne odluke koje će imati obavezujući karakter.
Da se vratim na sam početak, suština je da imamo što bolju prevenciju, kao u medicini - što više prevencije, toliko manje lečenja i manje patologije. Tako je i ovde, što više prevencije, toliko ćemo manje nevolja imati kod svih vrsta proizvoda o kojima se ovde radi.
Polemika oko koristi i štete ili većeg i manjeg stepena koristi približavanja zemlje EU jeste jedna dobra polemika i mislim da ona uvek najbolje moguće svetlo baci na to. Svi daju najbolje moguće argumente.
Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji koji je izazvao veliku buru kada je usvojen, davao dosta teška predviđanja šta će da bude, evo sada kada je poljoprivreda, koja je uvek najranjivija i prehrambena industrija u pitanju, mi nikad veći izvoz nismo imali nego 2010. godine. Dakle, kada je ovaj sporazum stupio na snagu, kada su krenule da se smanjuju carine, 2010. godine izvoz Srbije je 2,2 milijarde dolara, suficit preko milijardu dolara. Da li je to dovoljno? Ma kakvi dovoljno, mi možemo višestruko da povećamo poljoprivrednu proizvodnju. Da li je to više nego što je bilo pre nego što je usvojen Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji? Kada je taj sporazum bio u Skupštini neki su predviđali da ćemo prestati da se bavimo poljoprivrednom proizvodnjom. Nije da smo prestali, postali smo konkurentniji.
Od ove 2,2 milijarde pola ide u EU – Nemačku, Francusku, Italiju. U godini 2011. biće znatno povećan izvoz u odnosu na 2010. koja je bila najbolja.
Izvozi se ozbiljna produkcija u prerađivačkoj industriji. Srbija je danas zemlja koja, zajedno sa Francuskom, ima najbolju industriju za preradu soje u Evropi.
Investicije koje su izvršene u šećerane u poslednjim godinama dovele su do toga da su neke od srpskih šećerana najbolje u ovom delu Evrope.
Dakle, mi ne izvozimo samo sirovinu. Mi izvozimo proizvode prerađivačke industrije. Naša konditorska industrija, sa svim nevoljama koje je imala, ima vrlo ozbiljan izvoz na nivou od 50 miliona dolara.
Industrija sokova, hoću to da podelim sa vama i sa građanima, industrija sokova prošle godine 40 miliona dolara, industrija piva 50 miliona evra. Sve je posle stupanja na snagu Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji, gde se iz godine u godinu smanjuju carine, i što su manje carine mi sve više izvozimo, i sve veći spoljnotrgovinski suficit ostvarujemo u proizvodima poljoprivrede i prehrambene industrije.
Pa, nema razloga, niko u Evropi ne pravi bolje ulje nego u Srbiji, i niko ne pravi bolji šećer nego u Srbiji, i ne pravi niko ni bolje kolače nego u Srbiji. Pa nemamo mi problem sa konkurencijom. Zašto bilo ko potcenjuje naše sposobnosti? Koga mi imamo da se bojimo kad su poljoprivreda i prehrambena industrija u pitanju? Dolaze, zato i ulažu pare u Srbiju. Ulažu pare u Srbiju, svi ulažu, i domaći privrednici novac u Srbiju, i nema nikakve dileme da jedan veliki deo privrede ima probleme i to su stvari koje su vezane sa likvidnošću, sa dosta ozbiljnim temama u bankarskom sektoru, o čemu sad ovde neću da govorim, i to su stvari za kojima se danas bore Grčka, bori se Italija, bori se Portugal, koji je danas ušao u generalni štrajk. Svi se bore sa tim. Bore se države na istoku Evrope, nije im lako i jednostavno.
Neke velike zemlje imaju veliki sirovinski potencijal i veliki izvoz, ne mogu da završe na ozbiljan način, da uđu u industrijalizaciju. Svi imaju svoje probleme. Kina ima svoje probleme, i svi rešavaju svoje probleme i Srbija rešava svoje probleme.
Činjenica je oko Litvanije, naravno da imaju manji udeo danas u poljoprivrednoj proizvodnji BDP, nego što su imali ranije, zbog toga što su neverovatno mnogo povećali ukupan BDP, pa povećanje u poljoprivredi nije stiglo. Kažem da bi bilo dobro da Srbija kao Litvanija dobije milijardu evra. Možete da kažete da to nije dobro. Ponoviću, dobro bi bilo. Da smo danas u EU, imali bismo ne milijardu, nego više od milijardu evra, plus u odnosu na poljoprivredni budžet, a o poljoprivrednom budžetu, kao i o ukupnom budžetu razgovaraćemo ovde vrlo brzo, do Nove godine, a pre toga ćemo imati ozbiljne razgovore u Vladi. Imamo ozbiljne planove za poljoprivredu, pa mislim da ćemo sa velikom radošću to da podelimo ovde sa vama.
Vrlo važna stvar. Kao što Zakon o bezbednosti hrane nije doveo do toga da se pogase klanice, mlekare, pekare, tako neće ni ovaj zakon dovesti do toga da se zatvori industrija u Srbiji.

Gospodo, zaista se izvinjavam, ali podsticaj ministru nije uopšte potreban. On sasvim konkretno obrazlaže. Razumem vašu potrebu, ali nema potrebe.