Uvažena profesorka Đukić-Dejanović, profesore Stankoviću, predstavnici ministarstva, namerno sam se obratio na način da se istaknu vaše akademske titule zato što kao po pravilu kada imamo teme koje imaju izvanredan javno-zdravstveni značaj veoma je malo interesovanje za tako nešto u Skupštini.

Daleko od toga, da to malo interesovanje može da smanji važnost ovakvog jednog zakona, pre svega se to odnosi na zaštitu zdravlja stanovnika u Republici Srbiji. Ono što se preterano banalizuje, ne samo kada je u pitanju ovaj zakon to je da se pre svega ističe nekakvo moranje da donosimo ovakve zakone, jer to stoji u nacionalnom planu integracija. To naravno niko ne spori da postoje i obaveze u tom smeru, ali te obaveze su pre svega korisne i za naše društvo i za našu državu.

Ono o čemu ću ja pre svega govoriti to je Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe. Naime, već je i prethodna govornica istakla upravo probleme koji se najčešće evidentiraju kroz ono što su medijske afere, medijske bombe u kojima vrlo često se raspolaže sa polu činjenicama ili neistinama. Dakle, imali smo pre nekoliko dana naslov u jednom dnevnom listu da je jedna građanka Srbije od farbe za kosu upala u komu. Nebrojeni su bili naslovi o tome da smo uvezli igračke iz nekih, uglavnom istočnih tržišta gde su farbe ili materijali od kojih su te dečije igračke napravljene predstavljaju veliku opasnost po zdravlje dece.

Takođe smo vrlo često imali prilike da se suočimo i sa problemima koji su vezani za upotrebu predmeta, pre svega posuđa koje dolazi u dodir sa hranom. Ono što je takođe jedan od problema koji se permanentno javlja, to je da imamo reklamiranje proizvoda koji imaju neverovatna lekovita svojstva, a u svoju suštini predstavljaju jednu ozbiljnu prevarenu nameru, odnosno ozbiljnu dovode u zabludu potrošače i naravno ne samo potrošače nego ukupno građanstvo u Republici.

Upravo zbog toga ovakvi zakoni se i donose i stvaraju tu normu koja bi trebala da u jednoj većoj meri uvede i red u ovu oblast. Naravno da mi imamo takvo zakonodavstvo postojeće ali to su zakoni koji su doneti početkom 90-ih godina prošlog veka, koji su za svoje vreme sigurno bili dobro adaptirani, međutim za današnje vreme kada su se razvile i tehnologije, prosto je prirodno da unapređujemo to zakonodavstvo i da ti zakoni koji su zastareli moraju da budu zamenjeni zakonima koji odgovaraju principima i uslovima u kojima danas živimo.

Činjenica je takođe da smo mi 2009. godine doneli i paket zakona koji na kraju mora i da se uokviri i da bude upotpunjen i ovim zakonom. Pre svega se to odnosilo na Zakon o bezbednosti hrane i naravno neću zaobići to da mi imamo pored obaveze iz Nacionalnog plana integracija i obavezu usklađivanja sa međunarodnim pravilima i propisima koji se samo ne odnose isključivo na regulativu EU.

Ono što mi svakako uspostavljamo ovim zakonom to su savremeni standardi u proizvodnji i prometu, dakle, odnosi se samo na pojedine aspekte proizvodnje i prometa predmeta opšte upotrebe. Sa druge strane, ovim zakonom se modernizuje pristup kontroli ili kako je to u samom zakonskom tekstu naglašeno, moritoringu, pa do onih stvari koje idu ispod toga a to je inspekcija uzorkovanja proizvoda i sve ono što treba da omogući jednu mnogo bolju kontrolu nego što je bila u prethodnom periodu.

Ono što bih takođe naglasi, to je, a mislim da su i moji prethodnici istakli tako nešto, dobro je što je u članu 9. ovog zakona, eksplicitno naglašeno da je zabranjeno lekovitih svojstava predmetima opšte upotrebe i sa druge strane, ne istinito izveštavanje i reklamiranje takvih proizvoda upravo iz razloga koje sam prethodno naveo.

Jedna od takođe veoma važnih aspekata donošenja ovakvog zakona i to treba naglasiti u ovoj diskusiji jeste to što ovim zakonom se praktično nadzor nad predmetima opšte upotrebe vraća u svoj matični resurs, što nije bio slučaj u prethodnim godinama. To nije bilo dobro, zato što Ministarstvo zdravlja kao institucija u okviru zdravstvenog sistema, pre svega se to odnosi na zavode za zaštitu zdravlja, imaju kapacitete, resurse, kadrovski i materijalne koje mogu da se bave ovom oblašću, a do sada je to bilo uglavnom rasuto na ministarstva koja su bila nadležna za poslove i trgovine i zaštite životne sredine itd.

Dakle, sad ćemo imati jedan okvir i tačnu odgovornost pre svega nadležnog ministra za poslove zdravlja i Ministarstva zdravlja i to je veoma važno i prosto je usaglašeno sa nekakvim prirodnim principima i praksom koje postoje u drugim zemljama.

Naravno da moram da kažem, to sam istakao na samom Odboru za zdravlje i porodicu, da kaznene odredbe koje postoje u samom zakonu se nama uvek čine kao nedovoljne, međutim, moramo da prihvatimo i činjenicu koju nam često pravnici kažu, a to je da to, pre svega, proizilazi iz izvornih zakona koji regulišu same prekršaje, te da vaša želja da uspostavimo ozbiljnije kazne nije realna dok ne dođe do promene tih zakona.

Sigurno je da ova tri zakona donose taj kvalitet, kao što sam istakao, u razvijanju i naše javne zdravstvene politike i njenog sprovođenja u samoj praksi. Naravno, sigurno je da kao društvo i države još uvek nismo svesni značaja. Bez obzira što smo pre dve godine doneli Zakon o javnom zdravlju, još uvek nedovoljno razvijamo te kapacitete. U tom pogledu vidim i doprinos ovog zakona.

Moram da se osvrnem i na ono što je koleginica iz SRS potpuno legitimno kao opozicioni poslanik iznela, spomenuvši i moju stranku i pokret koji pripadam. Naravno, nikada nismo izbegavali odgovornost za sve ono što smo sprovodili, ne samo u zdravstvenoj politici, nego i u drugim resorima. Mislim da možda trebam da se obratite na neke druge adrese, jer smo ovde uvek stajali uspravno želeći da odgovaramo za sve postupke koje smo sprovodili u sklopu zdravstvene politike.

Nije nama potrebno nikakvo prepakivanje u neke nove okvire. Ako možda ne možete da ispravite ono što jeste koncept Ujedinjenih regiona Srbije, možemo o tome da porazgovaramo na nekom drugom mestu, ali ne ovde u plenumu gde imamo odgovarajuću temu.

Pošto nekako diskutujemo već nekoliko godine na ove zdravstvene teme, moram da vam kažem, nadam se da mi to nećete zameriti, da ste, prosto, u većini diskusija imali isključivo negaciju bez konstruktivnih konkretnih predloga. Uvek se setim vrlo često citirane rečenice pokojnog premijera koji je govorio, zaista ću parafrazirati, da je u Srbiji postalo stvar otmenosti ako ste pesimista. Naravno, da ćete uvek biti u pravu onog momenta kad nešto ne uspe, jer uvek govorite ne. Nemam problem sa tim, pokušavamo nešto da doprinesemo da se ne samo zdravstveni sistem nego i na drugim poljima, i mi i naši koalicioni partneri, nešto unapredi. Naravno, to je vaše legitimno pravo, to sam i na početku istakao.

Da se vratimo ovoj temi, poslanička grupa Ujedinjenih regiona Srbije će dati podršku i u ovom načelnom pretresu i u okviru amandmanske rasprave. U danu za glasanje podržaćemo sva tri predložena zakona. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je deset minuta od vremena poslaničke grupe.
Pre nego što dam reč poslaniku koji je po redosledu sledeći po prijavama za reč, narodnom poslaniku Radiši Iliću, na osnovu člana 90, želim da obavestim Narodnu skupštinu da je u toku priprema sednica za pretres u pojedinostima, da je bilo interesovanja poslanika kojim danima će biti sednica, pošto Skupština radi i danima kada sednice nema, najverovatnije ćemo ovu sednicu nastaviti u ponedeljak, ne u utorak, a sutra će Skupština raditi, ali neće biti sednice i pretresa u pojedinostima.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, pa narodna poslanica Jelena Travar-Miljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju ću nešto više reći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama.
Na početku bih odmah konstatovao da su se uloge za samo dve godine promenile. Prošli put je ovaj zakon i Zakon o biocidnim proizvodima ovde zastupao ministar za zaštitu životne sredine, gospodin Oliver Dulić, sada je tu ministar zdravlja, gospodin dr Zoran Stanković, a sledeće godine možda nam zapadne i ministar kulture, ali o tom potom.
Ono što je iskazano u obrazloženju za donošenje ovih izmena i dopuna upravo je pojasnilo manjkavost osnovnog zakona i na to su poslanici SRS pre dve godine ukazivali, a to je nedefinisana nadležnost određenog ministarstva, ograničena efikasnost inspekcijskog nadzora i, dodao bih, postojanje jednog nepotrebnog subjekta u ovom lancu pravnih lica koje sprovode odredbe ovog zakona. Naravno, reč je o Agenciji za hemikalije. To smo i amandmanima pokušali da ispravimo, konkretno, u članu 2. i 4. ovih izmena i dopuna.
Ovaj predlog zakona na najbolji način pokazuje kako se širi nepotrebna birokratija. Naravno, to košta građane Srbije. Članom 2. ste ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine označili kao ministarstvo koje je odgovorno za vršenje nadzora nad primenom Zakona o hemikalijama. Znači, i za koordinaciju inspekcijskog nadzora iz čak tri ministarstva. Sada, pošto te inspekcije međusobno sarađuju, razmenjuju informacije, pomažu se u zajedničkim aktivnostima, treba sva ta saznanja i informacije od preduzetim merama i aktivnostima da prosleđuju ne Ministarstvu za zaštitu životne sredine već agenciji koja će valjda te informacije i preduzete mere, nekako prepakovane sa nekom mašnicom i sa prigodnom čestitkom, da ih samo proslede Ministarstvu za zaštitu životne sredine. Koja je onda korist od takve nepotrebne transmisije ovlašćenja koja liči na gubljenje poštara?
Nedavno smo mogli da saznamo, i to od Agencije za hemikalije, mada je čitav taj posao moglo da završi i resorno ministarstvo, da će svi proizvodi industrijske i kućne hemije koji se nađu na tržištu Srbije morati da imaju vidljiva obeležja na pakovanjima kako bi potrošači mogli da znaju sa kakvim hemikalijama dolaze u dodir. Te upozoravajuće slike odnosno tzv. piktogrami su postali nešto što će nas pratiti od sada pa sve dok postoji EU. Naravno, niko nema ništa protiv tih oznaka. To je dobro iz razloga bezbednosti, ali u oči upada jedno poređenje koje je dala direktorka Agencije, Jelena Cvetković, koja kaže da je Srbija prva zemlja u regiona koja je prenela sistem globalnog obeležavanja u svoje zakonodavstvo što su do sada, pored zemalja EU, uradili samo Japan, Novi Zeland, Australija, Južna Koreja i SAD. Prosto je jasno da smo u samom vrhu, pa makar i po ovom pitanju.
Kada se kaže – prvi u regionu, nije mi jasna konstatacija direktorke ove agencije da smo prvi u regionu, kada su to pre nas morale da urade zemlje članice EU upravo iz našeg regiona. To su Grčka, Mađarska, Bugarska, Rumunija i Slovenija.
Što se tiče samog obeležavanja proizvoda, to je najmanji tehnološki problem. Hemijska industrija Srbije je i onako u rukama stranih kompanija koje u stvari to već odavno rade u svojim zemljama, tako da će to uspešno zaživeti i kod nas u Srbiji. Onaj deo hemijske industrije koji nije bio zanimljiv stranim kompanijama uglavnom je danas u korovu, u stečaju ili je neko za sitne pare kupio neku hemijsku fabriku, zatim je razmontirao te skupocene mašine i sve to prodao u staro gvožđe i verovatno ostvario neki profit.
Pedantnost koju direktive EU proklamuju oko postupanja sa hemikalijama i opasnim supstancama i obeležavanja proizvoda sa konkretnim piktogramima dobro je poznato građanima Srbije. Svi oni Srbi koji su imali tu sreću da im u dvorište padne neispravna avio-bomba u NATO bombardovanju 1999. godine, u kome su učestvovale zemlje EU, mogli su na ne eksplodiranim projektilima da vide piktograme sa mrtvačkom glavom. Eto kako su evropejci pažljivi i uviđajni, još tada su vodili računa i brinuli o srpskom narodu.
To da mi imamo Zakon o hemikalijama poznato je svima. Da se ovaj zakon bavi hemikalijama u prometu, to je takođe jasno. Šta konkretno država sa ovim zakonom može da uradi, kada su u pitanju zaostale, veoma opasne hemikalije, kao npr. cijanid u nekim preduzećima, ustanovama, koje su zahvaljujući kriminalnim privatizacijama propale, a iza kojih je stajala Agencija za privatizaciju, a iza Agencije za privatizaciju je stajala država, a u ime te države su bili ljudi koji sada hoće da nas uvedu u EU, koja je na izdisaju i pred bankrotom?
Izneću vam jedan najbolji primer, koliko smo svi mi kao država nemoćni i pored ovoliko proevropskih zakona da rešimo prost problem, problem izmeštanja opasnih hemikalija i tu izdvajam kalijum cijanid i kalijum fericijanid, iz samog centra Kragujevca, tačnije suterena Doma samoupravljača. Znači, 2005. godine je uspešna kragujevačka firma "Jugomedik", koja je proizvodila medicinske i hemijske reagense, konačno propala jer je njenu sudbinu u svoje ruke uzela Agencija za privatizaciju, a čega se oni dohvate, znamo šta iza njih ostaje, otpušteni radnici, katanci i privatno obezbeđenje.
Da se vratimo hemikalijama i "Jugomediku". Znači, pošto je kasnije došlo do stečaja, firma je ugašena i niko za tih šest godina nije tamo ulazio, a tamo su ostale ogromne količine opasnih hemikalija. Znači, niko nije reagovao, uključujući i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, makar u praksi. Ostaje da se čeka da neko radoznao, bukvalno rečeno, nabasa na to skladište u tom suterenu i da napravi katastrofu. Ponavljam, tamo se nalazi kalcijum cijanid. Sve se to dešava u centru grada sa 150.000 stanovnika, gospodine ministre.
Gospodine ministre i ostala gospodo iz Ministarstva, treba da se pokrenete, da uradite nešto konkretno po ovom pitanju. Uklanjajte ove hemikalije i nemojte samo da brinete da li se na šamponu za kosu nalazi neki trougao ili četvorougao ili kvadrat da bismo znali kakvog je kvaliteta i našta miriše.
Narod nas plaća da ga čuvate, zato i preduzmite nešto. Najlakše je da kažete da nije u vašoj nadležnosti. Verujem da ni jedna direktiva EU, a vidimo da se pozivate na nekoliko desetina direktiva u ovom predlogu zakona, ne bi vam dala, ali bi, recimo za ovu bruku u Kragujevcu, sa kalijum cijanidom, koji je inače smrtonosni krvni otrov.
Ovim zakonom i Zakonom o hemikalijama iz 2009. godine predvideli ste savetnika za hemikalije. Mogli ste da nam u par rečenica u ovom obrazloženju Predloga zakona date neke informacije o delotvornosti njihove uloge u dosadašnjem postupanju sa hemikalijama u procesu proizvodnje, prometa, skladištenja i transporta hemikalija. Znači, mislimo da ste i tu mogli da izvršite neke korekcije, kao što ste i ovim zakonom pojasnili status i ulogu određenog ministarstva i utvrdili dodatna ovlašćenja inspektora u postupku vršenja nadzora nad primenom ovog zakona.
Pošto su se u jednom medijskom promotivnom izveštaju predstavnici Atgencije za hemikalije pohvalili kako je pre 2010. godine bilo zabranjeno samo 19 supstanci, a sada je taj broj preko hiljadu hemikalija, čiji je promet, odnosno korišćenje, ograničeno ili zabranjeno, pitao bih predstavnike Vlade – da li je u Srbiji zabranjena upotreba proizvoda koji sadrže hemikaliju nonil fenol? Zašto ovo pitam? Verovatno ste čuli za organizaciju Green peace. Ta organizacija je došla do podataka da se u odeći 14 svetskih proizvođača nalaze tragovi toksičnih hemikalija, izuzetno štetnih za ljudsko zdravlje i životnu sredinu, znači između kojih s enalazi taj nonil fenol.
U čak dve trećine testiranja uzoraka odeće, konkretno "La Kosta", "Adidas", "Konvers" i da ih ne nabrajam, pronađeni su tragovi ove hemikalije. Međutim, ono što je najtragičnije u ovoj priči, nonil fenol, pored toga što je toksičan, malo je smešno, ima svojstvo imitiranja ženskih hormona, što može da utiče na reproduktivni sistem ljudi. Zato bi ova agencija za hemikalije, kada su je već izmislili, mogla da upozori predstavnike izvršne vlasti da paze koja odela oblače, da se ne bi u javnom životu malo čudno ponašali. Što se tiče običnih ljudi, verovatno nisu toliko dubokog džepa da bi mogli da se oblače sa ovim renomiranim proizvođačima. Ovo je rekla nauka, nisu rekli radikali.
Vratio bih se opet na agencija čija direktorka tvrdi da je, recimo, azbest apsolutno zabranjen za proizvodnju i promet, jer je dokazano da je kancerogen. To se znalo, ali sad smo dobili zvaničnu potvrdu.
Sada, gospodine ministre i vi gospodo iz izvršne vlasti, da li vam je poznato koliko kilometara azbestnih vodovoda, odnosno vodovodnih cevi, još uvek je u funkciji u državi Srbiji? Da li ste napravili neku bazu podataka o tom problemu? Ministarstvo za zaštitu životne sredine pothitno treba zajedno sa Vladom Srbije da napravi finansijski plan za zamenu pomenutih azbestnih vodovodnih cevi u čitavoj Srbiji, ako misle dobro ovom narodu. Opštine same to da urade nemaju para.
U obrazloženju koje ste nam dostavili videli smo izjave o usklađenosti propisa sa propisima EU. Navedeno je na desetine direktiva, na velikom broju strana, iz EU, koje regulišu ovu oblast i sve ste to, rekao bih, nakalemili srpskim uslovima koji su daleko od onog koji postoji u EU. Ali, za vas su to uslovi koji moraju da se ispune po svaku cenu i sve to zbog navodno pristupanja EU, tamo neke 2389. godine.
Gospodine ministre i ostali iz izvršne vlasti, vi nas gurate u naručje Unije čije članice se već nalaze na kladioničarskim listama na zapadu sa mogućnošću klađenja koja će sledeća zemlja EU bankrotirati.
Na kraju, u Pirotu, za vašu informaciju, što se tiče EU, dolazi u poslednje vreme dosta bugarskih državljana, državljana EU, koji na tezgama prodaju stare stvari donete iz Bugarske, ne bi li preživeli. Toliko im je lepo u EU. Kada su videli štand SRS i saznali da radikali prikupljaju potpise protiv ulaska Srbije u EU, potpisivali su se i levom i desnom rukom. To vam je jedno iskustvo o tome kako se živi u EU. Zahvaljujem.

Molim vas o dnevnom redu.
Narodnog poslanika moram da obavestim da su ti potpisi nevažeći.
Narodna poslanica Jelena Travar-Miljević nije tu, ima druge obaveze.
Reč ima narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević, a posle nje narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, članovi Vlade, pred poslanicima Narodne skupštine i pred građanima Srbije, kao što smo čuli, danas u okviru zajedničkog načelnog pretresa vodimo raspravu o tri objedinjena predloga zakona, a to su: Predlog zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama.
Na prvi pogled iz ovih naziva bi se reklo da se radi o jednom novom i dva stara zakona. Međutim, to je samo na prvi pogled, jer su i jedan i drugi i treći zakon praktično stari-novi zakoni, jer egzistiraju u nekom obliku zakonske regulative već nekoliko godina.
Inače, sva tri zakona o kojima danas raspravljamo, tretiraju istu problematiku, a to je zaštita zdravlja ljudi i životne sredine, kao i odgovarajući stručni nadzor nad primenom ovih zakona.
Kada se donosi bilo koji zakon iz bilo koje oblasti, osnovno i nužno je da predlagač zakona ima na umu dve stvari. Prvo, kakvo je stanje u ovoj oblasti ovde? Konkretno, mislim na oblast zdravstva. Drugo, kakvo stanje želi predlagač da zakonima reši probleme u toj oblasti?
Međutim, ova tri zakona ne predlažu se zato što je stanje u oblasti zdravstva u Srbiji loše, nego što predložena zakonska rešenja, omogućavaju usklađivanje zaštite zdravlja ljudi sa zakonodavstvima EU, kao i usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim propisima i standardima, što predstavlja značajan prioritet Vlade Republike Srbije.
U maju 2009. godine, donet je Zakon o biocidnim proizvodima kao i Zakon o hemikalijama. U njih ste ugradili najsavremenija rešenja iz EU koja tretiraju ovu oblast. Posle dve i po godine, ponovo ste prinuđeni da se u Skupštini Srbije raspravlja o ovoj problematici, jer su vam iz EU stigle nove primedbe, nove direktive i nova rešenja.
Zbog navedenog, htela bih da postavim pitanje – da li smo mi poslanici jedne suverene države, koja svoju zakonodavnu aktivnost bazira na rešavanju suštinskih problema i potreba naših građana ili smo samo instrument Vlade u kojoj vi sedite, koja opet, bez ikakvog kritičkog stava, usvaja sve primedbe koje stižu iz EU?
Zato se bavimo pitanjima i zakonima koji, obično u datom trenutku, nisu od suštinske važnosti za građane Srbije ili su praktično neprimenljivi u našim okolnostima. Samim tim, ne posvećujemo neophodnu pažnju u rešavanju nagomilanih državnih, socijalnih, ekonomskih i drugih egzistencionalnih problema sa kojima se svi mi u Srbiji svakodnevno susrećemo. Valjda je ovih dana i najnepokolebljivim evropejcima, za koje donedavno EU nije imala alternativu, sada jasno da je EU neprijatelj srpskih nacionalnih interesa, jer nam otkida 15% teritorije.
Srpska radikalna stranka će svakodnevno skretati pažnju Vladi Republike Srbije da skrene sa tog pogrešnog puta kojim vodi građane Srbije.
Sada malo o predloženom setu zakona. Smatramo da ova zakonska rešenja nisu uopšte dotakla ključne problema zdravstvenog sistema Srbije, koji su nezadovoljavajući. Ne zato što to kažu poslanici SRS, već što to pokazuju svi objektivni, brojčani i statistički parametri. Uzeću parametar o smrtnosti, gde se Srbija svrstava na začelje po broju umrlih u toku jedne godine.
Srbija je treća zemlja u svetu po smrtnosti od infarkta. Od malignih oboljenja u Srbiji umire svaki peti bolesnik. Kod žene su najmaligniji tumori dojke i karcinomi grlića materice, a kod muškaraca su to tumori debelog creva, pankreasa i pluća sve češće.
Kada je u ovoj skupštini bio Predlog zakona o bakteriološkom i biološkom oružju, postavili smo pitanje na koje nismo dobili ni do dan danas odgovor. Zašto do sada nije urađena strategija zdravstvene zaštite od posledica NATO agresije? Zbog čega ovo pitanje? Zato što od 2000. godine, naročito na severu KiM a i u Srbiji, znatno je povećan broj od malignih oboljenja. Po nekim istraživanja istaknutih lekara, a to istraživanje su objavili u stručnom časopisu "Praksis medija". Oni su rekli da je u toku 1997. godine na odeljenju Kosovske Mitrovice bilo 2,6% obolelih od karcinoma pluća, a posle 2000. godine , taj broj se povećao na 22%. Zato bih volela i zamolila ministra da, ako ne sada ovom prilikom, u nekom pismenom obliku dostavi da li imate uopšte u planu da raspravljate o posledicama NATO bombardovanja i da napravite strategiju? Do sada ste napravili mnoge strategije, a ovako jednu važnu strategiju niste do sada doneli.
Što se tiče malignih oboljenja i hroničnih nezaraznih oboljenja, gde spadaju oboljenja srca, krvnih sudova, dijabetes, respiratorna oboljenja, nisu to jedina oboljenja koje su epidemije i koje su u obliku epidemije koje haraju državom Srbijom. Znamo da je sve više obolelih od psihičkih poremećaja, da će depresija do dve hiljade…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, molim vas da vaš izveštaj koji je sasvim zanimljiv i opravdan o zdravstvenom stanju stanovništva, dovedete na bilo koji način u vezu sa tri Predlog izmena i dopuna zakona koji su na dnevnom redu.)
Nema problema, skratiću.
Htela bih da kažem da smo nacija koja biološki nestaje. To je pokazao i najnoviji popis, da nas ima oko 380 hiljada manje nego 2002. godine. Zato bih pitala ministra – zbog čega je to tako? Koje će mere preduzeti? Statistika pokazuje i u narednom periodu se predviđa, da će u Srbiji do 2050. godine biti šest miliona stanovnika. Nažalost, o ovome se ne priča.
Ministarstvo, donošenjem ovih setova zakona koji su danas na dnevnom redu, samo produbljuje i pogoršava situaciju u zdravstvu.
Poslanička grupa SRS, uvažavajući značaj u oblasti zdravstva, smatram da će i ministar da uvažava ovo što mi pričamo i da nas bar sasluša, sa velikom pažnjom i bez bilo kakvih predrasuda je razmotrila predložene zakone.
Prvo ću nešto reći o Predlogu zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe. Na Odboru za zdravlje smo smatrali da je ovo trebalo da bude krovni zakon iz ove oblasti. Međutim, ovaj zakon, kao što smo videli, ima 54 člana i prilično je nedorečen, nije sveobuhvatan, ima mnogo manjkavosti. Smatramo da se ne može nazvati krovnim zakonom iz ove oblasti.
Smatramo da je član 3. veoma značajan. Neću ga čitati. On se odnosi samo na predmete opšte upotrebe. Vi ste u ovom zakonu podrazumevali da su to posuđe, pribori, uređaji, ambalaže, drugi materijali koji dolaze u kontakt sa hranom u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane. Pod 2, to su dečije igračke i predmeti namenjeni deci i odojčadi. Odojčad su deca do godinu dana, kao što znamo. Pod 3, kozmetički proizvodi, kozmetički proizvodi sa posebnom namenom i ambalaža za pakovanje ovih proizvoda. Pod 4, predmeti koji pri upotrebi dolaze u neposredan kontakt sa kožom ili sluzokožom, predmeti za ukrašavanje lica i tela, predmeti za pirsing i imitaciju nakita.
Smatramo da ste ovim zakonom redukovali mnoge predmete opšte upotrebe. Naprimer, izbacili ste duvan i proizvode koji se koriste za upotrebu duvana. U Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti namirnica i predmeta opšte upotrebe, ovi predmeti od opšte upotrebe, duvan i ova sredstva su postojali. Ne spominjete nigde u zakonu sredstva za odražavanje lične higijene kao sredstva za odražavanje čistoće.
Nije nam jasno da li u ovom zakonu pod kozmetičkim sredstvima podrazumevate i ova sredstva za održavanje lične higijene i sredstva za održavanje čistoće?
Smatramo da u ovom zakonu ima puno relativizacije. Navešću vam samo dva primera. Vi kažete jednu nespornu činjenicu – zaposleni u proizvodnji kozmetičkih proizvoda i drugih predmeta opšte upotrebe moraju imati osnovna znanja o higijeni proizvoda i o ličnoj higijeni. Mi se slažemo sa tim. Ali, gospodine ministre, šta vam to znači: "osnovna znanja"? Mislim da u jednoj zakonskoj regulativi ovaj pojam bukvalno ništa ne znači.
U nekom od sledećih članova kažete: "Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje način deklarisanja, sadržaj deklaracije u vezi sa svim elementima zdravstvene ispravnosti i zdravstvenim izjavama". Opet vas pitam – šta to znači? Vi možete kao ministar da dajete zdravstvene izjave, ali u nekoj zakonskoj odrednici zdravstvena izjava ništa ne znači. Ako znači, volela bih da mi odgovorite.
Dalje kažete da ćete u roku od šest meseci doneti podzakonska akta koja treba da prate ovaj zakon. Predviđeno je devet podzakonskih akata i to na sledeće članove: 6, 9, 17, 19, 20, 22, na dva stava, 3. i 4, član 32. i 39. To me malo podseća na bingo. Smatramo da ovim podzakonskim aktima postoji opasnost da se tekst zakona promeni, što nije dobro.
U sledećem članu kažete da zakon stupa na snagu osam dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Srbije". Moje pitanje je – šta će se desiti za tih šest meseci dok ne napišete ta podzakonska akta i šta će se desiti ukoliko dođe do nekih problema? Vi dajete ovde obrazloženje i kažete: "Mi ćemo primenjivati propise donete na osnovu Zakona o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmete opšte upotrebe i Zakona o zdravstvenom nadzoru nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe u slučajevima kada oni nisu u suprotnosti sa ovim zakonom". Ali, šta će biti ukoliko su oni u suprotnosti sa ovim zakonom, a mogu da budu zato što ste ove zakone u međuvremenu od 1991. godine ili neki od 2005. godine već i menjali?
Na kraju, htela bih da kažem da mi kao SRS i poslanički klub ne dovodimo u pitanje donošenje ovih zakona i smatramo da su Srbiji potrebni ovakvi zakoni, ali ne u ovo vreme i na ovaj način. Ovim zakonom sa jedne strane se ne uvažava stanje u našem zdravstvenom sistemu, a istovremeno ne stvarate neku perspektivu kako će to stanje da se popravi i poboljša nivo zaštite života i zdravlja ljudi, kao i zaštitu interesa potrošača. Hvala.

Narodni poslanik Milorad Krstin ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre vi niste te 2009. godine sedeli ovde tada kada sam ja bio izvestilac ispred poslaničke grupe SRS po jednom većem setu zakona iz domena poljoprivrede, među kojima su bila i ova dva zakona – Zakon o biocidnim proizvodima i Zakon o hemikalijama. Još tada smo mi, ministre, kao poslanička grupa govorili da ovaj zakon koji je predložila EU nije potpun i da će doći do njihovih izmena. I bili smo te 2009. godine u pravu.
Nažalost, tada ministar koji je tu sedeo nije hteo da uvaži naše primedbe, ni u načelu ni u pojedinostima. Nadam se da ćete vi, ako ništa drugo bar u pojedinostima prihvatiti naše amandmane koje smo podneli u smislu poboljšanja zakona, s obzirom da vam ovo sada traži EU. Znate kako su oni čudni? Oni, dok se žuri prema EU, bili su uslovi Karadžić, Mladić, sada priznavanje KiM kao nove države, otcepljene, sa 15% od ukupne površine Republike Srbije pa njima ni to nije dovoljno i sada traže izmene i dopune raznih novih zakona. Bukvalno, vraćaju se zakoni koji su doneti 2008, 2009, 2010. godine i traže se njihove izmene i dopune. Mada, kada sam ovo pogledao, meni više liči da ovde imate svega sedam članova u ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama i mislim da se ovo moglo uraditi i nekim vašim uredbama. Ali, čudi me nešto drugo, gospodine ministre.
Kada sam pročitao obrazloženje koje je verovatno pisala vaša služba, reč je o Zakonu o izmeni i dopuni Zakona o biocidnim proizvodima a drugi o hemikalijama i vidim da ste stavili ista obrazloženja. Ne mogu biti ista obrazloženja. Ali, suština je jedna jedina, a to je sledeće: "Izmenom člana 50. utvrđeno je da inspekcijski nadzor biocidnih proizvoda, govorim i o hemikalijama, pored inspektora za zaštitu životne sredine, to su jedni inspektori, i tržišnih inspektora vrše i sanitarni inspektori kontrolu". Imam osećaj da ta EU nije baš nešto ubeđena ili sigurna u naše inspektore, govorim o inspektorima za zaštitu životne sredine i tržišnim inspektorima, pa će zato da uključi i sanitarne inspektore. Ja ne verujem da sanitarni inspektor ima toliko znanja da bi mogao da izvrši kontrolu ovog zakona. Znači, govorim o Zakonu o hemikalijama i Zakonu o biocidnim proizvodima.
Ne mogu sada a da ne pročitam kako je to identično napisano i u jednom i u drugom zakonu, samo ste promenili stavove. Na primer, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, kaže se: "Ovakvo rešenje predlaže se iz razloga što sanitarni inspektori imaju iskustva u vršenju nadzora nad primenom propisa kojima se uređuju predmeti opšte upotrebe, a posebno sredstva za održavanje opšte higijene te vršenje sanitarne inspektore. Pored toga, propisivanje nadležnosti sanitarnih inspektora doprinosi većoj efikasnosti inspekcijskog nadzora nad primenom Zakona o hemikalijama i propisima donetim na osnovu njega, ne samo zbog njihovog iskustva već i broja". Obistinjuje se ono što sam ja rekao. Nije EU izgleda sigurna u inspektore o zaštiti životne sredine i tržišne inspektore. Ili ona možda misli da su oni korumpirani? Pretpostavljam da je to njihova sumnja – korupcija. Zato su i ubacili te sanitarne inspektore, koji su tobože stručniji i koji će pomoći da se ovi zakoni primenjuju na terenu.
Onda, vidite kako to glasi isto u Zakonu o zaštiti o hemikalijama i Zakonu o biocidnim proizvodima. U stavu 3. je, kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, identično ono obrazloženje. Kaže – u stavu 3. je izvršena dopuna člana 89, a u Zakonu o biocidnim proizvodima kažete – u stavu 2. je izvršena dopuna člana 51. i identično govori zašto. Evo, pročitaću – tako što je utvrđeno da troškove uzorkovanja i ispitivanja hemikalija i proizvoda snosi pravno ili fizičko lice ili preduzetnik, od koga je uzorak uzet, ako se u konačnom postupku utvrdi da ne odgovara propisanim svojstvima, dok u slučaju da uzorak odgovara propisanim svojstvima troškovi uzorkovanja i ispitivanja hemikalija i proizvoda padaju na teret sredstava predviđenih finansijskim planom Agencije za hemikalije. To isto piše u ovom drugom zakonu u obrazloženju. Identično isto, što je prosto nemoguće. To vaša služba nije smela da uradi. Ovo su dva zakona, jesu stavljena u jedan koš, u stvari tri, ali pričam o ova dva zakona, jesu stavljeni u jedan koš, ali to ne znači da bude obrazloženje isto, jer biocidni proizvodi su jedno, a hemikalije su drugo.
Kada bih se pitao, ne bih dozvolio da nijedna hemikalija više postoji ni u jednoj državi ovog sveta, nego da se proizvodi organska hrana. Ne bih dozvolio, ali ja se tu ne pitam. Možda će i biti vremena da se pita Srpska radikalna stranka, što je sigurno.
Moraću da vas samo podsetim nešto, ministre, kao i vaše saradnike, koji sede do vas, ovo su verovatno pisali ili prepisivali. Analiza efekta kaže – Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama ne dira se suštinsko rešenje dato u Zakonu o hemikalijama, odnosno ove izmene i dopune odnose se na preciziranje zakonskih termina i uvođenja sanitarnih inspektora u postupak nadzora nad primenom propisa kojima se uređuju hemikalije. To isto piše i ovde u obrazloženju o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima. Nastavljam – i dalje važe osnovni principi evropskih propisa iz oblasti hemikalije, da se regulišu uslovi za stavljanje u promet hemikalija kao proizvoda, odnosno način utvrđivanja uticaja hemikalija na zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Ne znam kako vi mislite da uopšte mi proizvodimo jednu zdravu hranu, kada dobro znate da smo 1999. godine, pa, vi ste bar bili, hvala Bogu, na terenu, ne od 1999. godine, nego od 1990. godine, kao patolog, kako sad ovo Srbija, koja je obogaćena osiromašenim uranijumom, više nego što treba, kako da zadovolji potrebe i standarde EU, kada ne može da zadovolji te standarde, jer znate da smo bombardovani? Dobro znate da je dobar deo Srbije, da je tim zločestim nahođenjem pojedinih moćnika EU i SAD učinjeno da Srbija ipak nije vrhunski tvorac organske hrane. Ti krivci neka snose svoje posledice.
Podsetiću vas sada šta je ubačeno u ovom zakonu kada je reč o hemikalijama. U članu 3. starog zakona, koji se ovde nalazi ispred mene, posle tačke 5) dodali ste tačku 5a) i tačku 5b). Niste vi dodali, oni su dodali zbog svoje sigurnosti. Samo zbog njihove sigurnosti, a govorim o EU. Ona kaže – opozivanje jeste svaka aktivnost ili mera kojom se vrši povraćaj hemikalije ili proizvoda koji je proizvođač, odnosno distributer već isporučio ili učinio dostupnim potrošačima, odnosno daljim korisnicima. Znači, on sebe hoće da osigura, da se nekako izvrši taj povraćaj te hemikalije, ako je, ne daj bože, stiglo do njih. Onda im ni to nije dovoljno, pa su tražili dopunu 5b), koja kaže – povlačenje jeste svaka aktivnost ili mera kojom se sprečava dalje snabdevanje i činjenje dostupnih hemikalija ili proizvoda koji su stavljeni u promet. Nije dovoljno opozivanjem, sada i povlačenje.
Sada ću vam pročitati tačku 16) – supstanca jeste hemijski element i njegova jedinjenja u prirodnom stanju ili dobijeno u proizvodnom procesu, uključujući aditive koji su neophodni za održavanje njene stabilnosti i nečistoće. Vi ste stavili - nečistoće, tu je samo promena. Znači, njih ne interesuje nečistoća, njih interesuje čistoća. Ne znam da li ta njihova čistoća stiže u Srbiju, tako kako oni traže ovde, posebno u ovoj tački 16) koja se menja u članu 3. izmena i dopuna Zakona o hemikalijama. Da li mi mislimo da oni sve tako sprovode u detalje ove zakone koje mi donosimo, tj. njihove zakone koji su nama prosleđeni ovde u ovom visokom domu? Ubeđen sam da to ne rade, iz više primera, kojih god hoćete primera.
Mi smo imali jedne izmene i dopune Zakona o oplemenjivačima biljnih sorti i sklopilo se da pričamo o GMO. Izvinite molim vas, ipak je Srbija preplavljena sa pojedinim proizvodima koji sadrže GMO, preplavljena. Tu trebamo malo da stanemo, pa da se zamislimo. Hajde, žurite u EU, žurite, stignite. Ne znam, priča se da je to 2020. godine. Sada će nam stići izmene i dopune, verovatno, Zakona o protivgradnim merama, pa sada više nema raketa, i to dobro znate. Sada ćemo ukinuti radna mesta, neće biti onih volontera koji primaju pet hiljada mesečno, a spasavaju poljoprivredne proizvode. Evo, tamo pritiskaju dugmad i šalju te rakete u gradonosne oblake. Neće onda raditi ni fabrika koja proizvodi te rakete. Sada ćemo morati da kupujemo avione koji će sa posebnim supstancama nadletati oblake i spuštati te supstance i onda ćemo tobože biti sigurni da neće biti štete na poljoprivrednim proizvodima.
Hajde da pričamo o nečemu još, što je veoma bitno, gospodine ministre. Hemikalije stižu i do fabrika koje se bave proizvodnjom lekova, one koje su dozvoljene. Zašto smo ušli, gospodine ministre, u jednu krizu, kada ne smemo da uđemo u tu krizu? Reč je o tome da neko, izgleda, želi da uništi ove fabrike lekova koje se nalaze u Srbiji. Spomenuću, šta je sa "Galenikom"? Pojedini proizvodi se ne pojavljuju više na tržištu, a nekome život zavisi od toga. Šta je sa zrenjaninskom "Jugoremedijom"? Ko je uništava? Je li opet ta privatizacija koju je dozvolio, svojevremeno, kada je bio Vlahović u privatizaciji, dozvolio tako nešto da kupi neko ko će uništiti i izmestiti jednu "Jugoremediju", koja stoji tamo, da ne kažem koliko godina? Šta ćemo sa "Srbolekom", gospodine ministre? Da li postoji samo jedna, dve, tri ili više veledrogerija, koje samo one mogu da izvoze lekove u pojedine države ili da distribuiraju po Srbiji? Ko su vlasnici? Ko je samo njima odobrio i dao te dozvole?
Niste vi bili tada kada su stvarane veledrogerije i kada su se vršile distribucije. I dan danas su samo određeni ljudi zaduženi za to. Imate i ove vakcine preko Miškovića. Sada ovi iz G17 ćute, izašli su. I tada je pričano o ministru, neću da mu spomenem ime. Svi beže iz G17. Nema Dinkića, sada je tu Ćirić, da ne kažem Ćira.
Građani Srbije moraju da vrednuju to šta se dešava u Srbiji. Dokle ćemo mi, ministre, trpeti uslove i uslovljavanja EU kroz ove zakone, a posebno me peče i jedva sam čekao da vi sednete ovde kao ministar i da vas pitam šta je sa posedom ove tri najpoznatije fabrike za proizvodnju lekova u Srbiji? Koji je razlog da se one unište? Koji je razlog da pojedini stanovnici, građani Srbije ne mogu da kupe lek? Recimo, nema brufena, klometola. Nisam medicinski stručnjak da bi se svih setio ali mnogi direktori bolnica su me nazvali da mi kažu da vas pitam to.
Mislim da građani Srbije i javnost treba da zna zbog čega se pred izbore uništavaju baš ove tri ključne fabrike za proizvodnju lekova? Nije dosta što imaju tu tešku ekonomsku situaciju građani Srbije, treba im još uskratiti i zdravstvo zbog nekih tajkuna koji hoće da uzmu te fabrike.
Samo ću napomenuti IMT, fabrika koja je bila poznata u svetu, mi smo bili izvoznici poznatog traktora IMT 539 i da ne nabrajam sve koje smo izvozili za Indiju, Kinu, afričke zemlje. Sad oni nama uvoze, Indija "Mahindru", Kina "Ito" itd. Treba da se uništi IMT zato što je u pitanju 36 hektara gradskog-građevinskog zemljišta. To je suština, ministre.
Tako isto finansijski moćnici i tajkuni, ovi na vlasti, hoće da unište ove fabrike: "Jugoremedija", "Galenika", "Srbolek", a vi donosite zakone ovde iz EU, koja nas stalno uslovljavanja i koja na stalno govori – dopune zakona. Koliko više dopuna? Hajde da sednemo jednom i da završimo, koliko treba zakona da izglasate ovde, da vidim da li ćete to uraditi. Ako može u toku noći, uđite više u tu evropsku zajednicu.
Kolege su napomenule kako žive druge. Živim blizu granice sa Rumunijom i znam kako tamo žive. Obilazim i Srpsku Crnju i granični prelaz, jer meni stranački pripada da to obilazim. Vidim kako žive oni tamo. Žive tako što švercuju našim cigaretama…

Gospodine Krstin, malo ste se udaljili od teme, a i ostavljate malo vremena svom kolegi, ostalo vam je nepunih 10 minuta.

Hvala što ste me upozorili, ali morao sam da iznesem činjenice, da građani Srbije budu upoznati. Hvala.

Ne držite se dnevnog reda.
Želela sam da podsetim sve vas, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, da su nam gosti u povodu 1. decembra, svetskog Dana borbe protiv side, danas u Narodnoj skupštini.
Dozvolite da vas obavestim da se u tom povodu i na galeriji, a prethodno sam imala razgovor i ja sa njima, nalaze predstavnici Unije organizacija Srbije koji se bave zaštitom osoba koja žive sa HIV-om, sidom, koji su već pratili deo naše sednice.
Prisutni su gospoda: Vladimir Antić, Boris Kovačić, Sandra Mančić, Dubravka Malohodžić, Rajko Gristić, Đurica Stankov i Goran Ostojić.
Molim da ih pozdravimo. (Aplauz.)
Narodni poslanik Dobrislav Prelić ima reč. Imate devet i po minuta.