Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika, poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jankov, Zlata Đerić i Miroslav Markićević.
Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman u istovetnom tekstu podneli su grupa od 21 narodnog poslanika, poslaničke grupe Napred Srbijo i narodni poslanik Meho Omerović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Ovo je poslednji amandman u pretresu u pojedinostima, poslednji amandman koji je podnet na član 31.
Pre nego što zaključim, reč ima ministarka pravde Snežana Malović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se svima onima koji su diskutovali povodom ovog predloga zakona i u načelu i u pojedinostima. Zahvaljujem se i narodnim poslanicima koji su uputili amandmane. Ovom prilikom ću podsetiti na važnost donošenja ovog zakona, s obzirom da važeći  Zakon o rehabilitaciji, kojim se uređuje rehabilitacija lica koja su lišena slobode, života ili drugih prava iz političkih, ideoloških razloga je donet 2006. godine, a da jedno od najvažnijih pitanja, pitanje prava rehabilitovanih lica tim zakonom nije uređeno.
U članu 8. još uvek važećeg zakona stoji da pravo na naknadu štete i pravo na povraćaj konfiskovane imovine rehabilitovanog lica urediće se posebnim zakonom, međutim mi smo smatrali da je potrebno da se donese jedan celovit zakon koji će uređivati jedan i drugi deo i zato je ovaj predlog zakona u ovakvom obimu danas pred vama.
Takođe, ovom prilikom želim da ukažem da nam je na to pitanje ukazivao i Ustavni sud u više navrata. Smatram da zbog smo imali dodatno obavezu da ovo pitanje celovito uredimo.
Do sada je podneto oko 1.500 rešenja, tj. doneto je negde oko 1.500. rešenja sudova kojima se utvrđuje rehabilitacija takođe pred višim sudovima, s obzirom da su oni nadležni da postupaju u novoj mreži sudova.
U ovim sporovima je u toku još oko 800 postupaka po zahtevima za rehabilitaciju. Ovim predlogom zakona je uređena rehabilitacija i kao što sam rekla, pravne posledice rehabilitacije lica koja su iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga lišena slobode, života ili nekih drugih prava.
Za razliku od važećeg zakona, ovaj zakon proširuje i precizira krug lica na koja se rehabilitacija odnosi, jer po tom pitanju je do sada bilo nedoumica u sudskoj praksi.
Takođe, ovom prilikom želim da ukažem da važeći zakon u velikoj meri nije precizan, zato što je on u potpunosti izbegao da uredi postupak rehabilitacije, pa je onda to Vrhovni sud morao da učini u svojim stavovima, što smatram da je nedopustivo za jedan postupak koji se vodi pred sudom.
Pravo na rehabilitaciju nemaju pripadnici okupacionih snaga i pripadnici kvinsliških formacija koji su učestvovali u izvršenju radnih zločina.
Predlog zakona, kao što ste i sami konstatovali, predviđa dve vrste rehabilitacije – zakonsku i sudsku. Zakonsku rehabilitaciju, odnosno rehabilitaciju po samom zakonu i rehabilitaciju na osnovu sudske odluke. Bez obzira na vrstu rehabilitacije, za sticanje svojstva rehabilitovanog lica, neophodna je sudska odluka, pri čemu, kod zakonske rehabilitacije sud utvrđuje da je lice rehabilitovano po samom zakonu, dok kod sudske rehabilitacije, sud rehabilituje svojom odlukom.
Međutim, u današnjoj raspravi sam ukazala na to, da zakonska rehabilitacija ne predstavlja automatsku rehabilitaciju, ukoliko postoji mišljenje javnog tužioca, gde je potrebno da se sprovede sudska rehabilitacija, to će se i učiniti.
Predlog zakona propisuje pravila i postupke rehabilitacije, što predstavlja novinu u odnosu na važeći zakon. Već sam istakla da se važeći zakon primenjuje na osnovu stavova Vrhovnog suda. O zahtevu za rehabilitaciju sud odlučuje u jednostranačkom ili dvostranačkom postupku, a po pravilima vanparničnog postupka. U jednostranačkom postupku, sud odlučuje o zakonskoj rehabilitaciji, uz prethodno pribavljeno mišljenje nadležnog javnog tužioca. U slučaju da javni tužilac osporava zahtev za rehabilitaciju, dalji sudski postupak će se sprovesti kao dvostranački. Kada je u pitanju sudska rehabilitacija, sud odlučuje u dvostranačkom postupku, pri čemu je drugi učesnik postupka nadležni javni tužilac koji zastupa Republiku Srbiju.
U odnosu na važeći zakon, za rehabilitovana lica je predviđen najširi mogući obim prava koja ta lica mogu ostvariti. Ova lica imaju prava na poseban penzijski staž, mesečnu novčanu naknadu, zdravstvenu zaštitu, pravo na povraćaj konfiskovane imovine ili na drugi način oduzete imovine.
Znam da se ovde vodila rasprava i o ko člana 26. U svom prethodnom izlaganju sam rekla da postoje neki amandmani koji sa mog stanovišta jesu prihvatljivi, ali s obzirom, kao što sam istakla, da ovaj zakon predstavlja minimum kompromisa između političkih partija koja čine ovu koaliciju, obavićemo dodatne razgovore do dana za glasanje.
Još bih želela da ukažem na to da za dobijanje rehabilitovanog obeštećenja neophodno je postojanje sudske odluke o rehabilitaciji. Još jednom se zahvaljujem svima koji su učestvovali u raspravi i izražavam nadu da će ovaj zakon biti usvojen. Zahvaljujem se.

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima a pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Ovim završavamo naš današnji rad i rad nastavljamo sutra, u utorak 29. novembra 2011. godine u 10,00 časova, a radni dan sednice proteći će u pretresu u pojedinostima Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama, što je 2. tačka dnevnog reda sa podnetih 29 amandmana, pa zatim, kada završimo pretres o tim amandmanima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, na koji je podneto 65 amandmana i pretresom u pojedinostima sutrašnjeg dana ćemo završiti radni dan sednice. Sutra u 10,00 časova. Hvala vam.