TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 28.11.2011.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA

4. dan rada

28.11.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:35

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 76. narodnih poslanika, a radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u elektronskom sistemu za glasanje, molim narodne poslanike da svoje identifikacione kartice stave u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je 86 narodna poslanika ubacilo svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice i da je još jedan određen broj narodnih poslanika prisutan u sali za sednice Narodne skupštine.
Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika. Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: predsednica Narodne skupštine, Slavica Đukić-Dejanović, narodni poslanici: Momo Čolaković, Siniša Stamenković, Esad Džudžević, Vitomir Mihajlović i Zoran Nikolić.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu. Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović pozvala da današnjoj sednici prisustvuju, kao predstavnici predlagača: Božidar Đelić, potpredsednik Vlade, Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu i energetiku, Dragan Šutanovac, ministar odbrane, Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.
Takođe, pored predstavnika predlagača, predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović pozvala je da sednici prisustvuju i: Miodrag Miljković, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku, Tanja Miščević, državna sekretarka u Ministarstvu odbrane, Vuk Đoković, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Branislav Zec, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Pavle Galić, Dragan Jovanović i Radoslav Tomašević, pomoćnici ministra za infrastrukturu i energetiku, Milan Josipović i Ljiljana Džuver, pomoćnici ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Nebojša Pokimica, pomoćnik ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Nebojša Starčević i Aleksandra Potparević, iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, Dragan Radulović, sekretar Ministarstva odbrane, pukovnik Predrag Kraljević, zastupnik načelnika Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane, Jasmina Roskić, načelnica u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Dejan Dabetić, viši savetnik u Ministarstvu finansija i Jadranka Bubalo, savetnica u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 10 do 19 dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata po tačkama 10 do 19 dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspodeljuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova pojedine poslaničke grupe i to tako da poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe, imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, a sa redosledom narodnih poslanika, pošto nas odredba Poslovnika Narodne skupštine obavezuje da to učinimo, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika, a pre otvaranja pretresa tačke koja je na dnevnom redu.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Dejan Mirović, poslaničku grupu SRS.
Ukoliko još neka poslanička grupa želi da ovlasti nekog od svojih predstavnika, molim vas da nas o tome obavestite, da bi mogli da informišemo Narodnu skupštinu.
Saglasno članu 170. i shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Međunarodne konvencije o pomorskim privilegijama i hipotekama, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom prevozu lako kvarljivih namirnica i specijalnim sredstvima za njihov prevoz, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade države Kuvajt, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti odbrane i statusu njihovih snaga, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indonezije o podsticanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH o privremenom zapošljavanju državljana Republike Srbije u Bosni i Hercegovini i državljana Bosne i Hercegovine u Republici Srbiji i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti zaštite životne sredine.
Pre nego što pitam predstavnika predlagača, ministra Milutina Mrkonjića da li želi reč, na osnovu člana 90. i člana 87. obaveštavam narodne poslanike da ćemo danas raditi tačku dnevnog reda jedinstveni pretres po tačkama od 10 do 19, koja je upravo otvorena. Kada završimo jedinstveni pretres o ovih devet tačaka dnevnog reda, biće određena uobičajena pauza u trajanju od jednog sata i u popodnevnom delu sednice, posle pauze, radićemo pretres u pojedinostima na Predlog zakona o rehabilitaciji, i to, ukoliko bude potrebno, i posle 18.00 časova, a do završetka pretresa u pojedinostima, odnosno rasprave o amandmanima na Predlog zakona o rehabilitaciji.
Izvinjavam se, pauza će biti data nakon što budemo uradili i tačku 20.
Reč ima ministar, Milutin Mrkonjić. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ukratko ću da referišem prva četiri zakona. Zakon o potvrđivanju Međunarodne konvencije o pomorskim privilegijama i hipotekama usvojen je 1993. godine. Usvajanje Međunarodne konvencije o pomorskim privilegijama i hipotekama rezultat je potrebe za ostvarivanjem unifikacije u materiji pomorskih hipoteka i privilegija na međunarodnom nivou.
Osnovni cilj konvencije je poboljšanje uslova pod kojima se odobravaju krediti za nabavku brodova, i to uvođenjem sistema koji će omogućiti najadekvatniju zaštitu hipotekarnih poverioca. Konvencija pravi razliku između dva režima pomorskih privilegija, i to: predhipotekarnih privilegija, koje se namiruju pre hipoteke i posthipotekarnih privilegija. U odnosu na posthipotekarne privilegije, konvencija usvaja opšteprihvaćeno načelo da one nastavljaju na osnovu zakona, u trenutku nastanka samog potraživanja. Takođe, konvencija usvaja načelo da privilegije prati brod, u bilo čije ruke da je brod prešao.
Zakon pod rednim brojem 11 o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom prevozu lako kvarljivih namirnica i specijalnih sredstava za njihov prevoz. Sporazumom o međunarodnom prevozu lako kvarljivih namirnica i specijalnim sredstvima za njihov prevoz sačinjen je 1. septembra 1970. godine u Ženevi, objavljen je u "Službenom glasniku SFRJ", broj 50/76. U okviru UNICEF-a postoji radna grupa za drumski transport Ekonomske komisije za Evropu čiji je zadatak da unapređuje i poboljšava međunarodni drumski transport putnika i tereta u smislu povećanja bezbednosti, odnosno formulisanja uredbi koje regulišu izvesno pitanje rada u međunarodnom drumskom transportu, kao i mere za njihovo poštovanje. Radna grupa za transport lako kvarljivih namirnica, Komiteta za unutrašnji transport Ekonomske komisije za Evropu UNEC izradila je izmene sporazuma i njegovih priloga, koje predlagač ovom prilikom u formi nacrta zakona predlaže, a čime se izjednačavaju uslovi koji moraju biti ispunjeni prilikom obavljanja međunarodnog prevoza lako kvarljivih namirnica.
Treći zakon, to je pod rednim brojem 12 – Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Kuvajt, potpisali su prilikom posete predsednika Republike Srbije Državi Kuvajt, 10 aprila 2011. godine. Gospodin Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije, i Mohamed Albusari, ministar za komunikacije i državni ministar za pitanja nacionalne skupštine. Zaključivanje Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Kuvajt predstavlja korak napred u odnosima dve zemlje, obzirom da je u pitanju moderan sporazum usklađen sa savremenim tendencijama u međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, kojim se u celini uređuju odnosi u oblasti vazdušnog saobraćaja između Republike Srbije i Države Kuvajt i promovišu i ispunjavaju visoki međunarodni standardi. Takođe, ovaj sporazum stvara šire mogućnosti i predstavlja čvrst temelj dugoročne uspešne saradnje, kako za prevoznike strane ugovornica, tako i za druge objekte i subjekte u ukupnim privrednim kretanjima između Republike Srbije i Države Kuvajt. Država Kuvajt spada u grupu država koje su usvojile politiku otvorenog neba u bilateralnim odnosima u oblasti vazdušnog saobraćaja.
Četvrti zakon – Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije, potpisan u Beogradu 4. aprila 2011. godine. Zaključivanjem Sporazuma potvrđuje se dugoročni pravni osnov za obavljanje direktnog vazdušnog saobraćaja između dve države i povezivanje tog saobraćaja sa saobraćajem za druge destinacije. Sporazum je usklađen sa savremenim tendencijama u regulisanju odnosa u međunarodnom saobraćaju i pojedinačni elementi sporazuma su prava avio prevoznika u pogledu obavljanja vazdušnog saobraćaja, uslovi pod kojima se takva prava mogu koristiti, što uključuje i uslove za određivanje avio prevoznika i uslova za izdavanje odobrenja i njihovu obustavu ili povlačenje, standarda vazduhoplovne bezbednosti i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, obaveze primene zakona i propisa, uslova za međusobno priznanje dozvola i uverenja, osnovnih principa na kojima se zasniva obavljanje vazdušnog saobraćaja i uslova pod kojima avio prevoznici jedne strane obavljaju komercijalne aktivnosti na teritoriji druge strane, otvaranje predstavništva, prodaja dokumenata, konverzija, itd. Hvala najlepše.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li žele reč izvestioci nadležni odbora? Ne.
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Narodni poslanik Dejan Mirović ima reč, izvolite.

Dejan Mirović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, radi se o devet predloga zakona, uglavnom o konvencijama i ratifikacijama sporazuma. Smatramo da u tom smislu su povezane neke teme koje i samo izlaganje ministra danas nam govori da se teško povezuju, jer on je govorio o prva četiri zakona.
Međutim, ovde imamo i neke zakone koji su povezani sa nekim drugim ministarstvima i ne vidimo razloga zašto i drugi ministri nisu, kao gospodin Mrkonjić, došli ovde i pokazali jednu vrstu uvažavanja prema Narodnoj skupštini, jer smatramo da bi bilo dosta reči o ovom sporazumu u odbrani sa Francuskom koji je ipak, priznaćete, malo neuobičajen u ovoj situaciji koju imamo u našoj južnoj pokrajini i jednoj vrsti napetosti koja je generisana i od strane upravo te države sa kojom treba da se potpiše Sporazum o saradnji u bezbedonosnoj strukturi, tj. u vojnoj oblasti, a to je Francuska.
Smatramo da su ova prva četiri zakona povezana i smatramo da je, posebno sa naše tačke gledišta, sa tačke jedne partije koja je apsolutno protiv ulaska u EU, ne samo zbog toga što se radi o političkim razlozima, nego i o ekonomskim, pravnim i svim drugim, vrlo je interesantno da u proceduri imamo jedan zakon koji potvrđuje, kao što je ministar rekao, Konvenciju iz 1993. godine. Mi u tom smislu, tj. ekonomski tim SRS je pokušao da dođe do svrhe tog sporazuma, da vidi šta on konkretno može da znači, kakva je njegova primenljivost u sadašnjim okolnostima u Republici Srbiji.
Posle analize ovog predloga zakona u vezi konvencije smatramo da se on može povezati sa Zakonom o pomorskoj plovidbi, može se povezati sa upitnikom EU, gde vidimo da u jednom delu, tačnije u naslovu Međunarodne organizacije i konvencije, na strani 157 se pominje upravo pomorski saobraćaj.
Prateći izlaganje predstavnika vlasti u vezi Zakona o pomorskoj plovidbi, koji mislimo da je konkretno povezan sa ovom konvencijom, došli smo do zaključka da ne može biti reči o ničem drugom već o jednoj činjenici da Srbija pokušava da privuče upisivanje stranih brodova u upisnik, tzv. registar gde bi se moglo na taj način doći do nekakve pomorske flote. Mislimo da je to osnovna svrha ratifikovanja, pored ove koju je pomenuo ministar, ove konvencije. Međutim, činjenica je da, ne možemo bežati od toga, da jednostavno posle 2006. godine Srbija je izgubila izlaz na more, tj. izgubili smo negde oko 200 kilometara morske obale i to je činjenica koja pokazuje da se radi trenutno o jednom zakonu koji je neprimenljiv i da se radi o zakonu koji bi mogao da bude mnogo više adekvatan za jednu državu koja ima izlaz na more, koja ima pomorsku flotu.
Naravno, vi ćete reći da postoje države koje iako nemaju izlaz na more, poput Austrije, imaju pomorsku flotu. To je tačno, znamo i mi da Austrija ima, ako se ne varam flotu od sedam brodova. Međutim, oni su u mnogo boljem položaju od nas i ne vidimo činjenicu da će Srbija moći u dogledno vreme da kupuje brodove i da stvara pomorsku flotu. U tom smislu, ponovo dolazimo do onoga što smatramo da je svrha i Zakona o pomorskoj plovidbi, a to je privlačenje upisivanja u upisnik stranih brodovlasnika. Međutim, to će vrlo teško ići, mislim da je to i vama jasno, ne samo zbog nezavidnog ekonomskog položaja u koji nas je dovela upravo EU, već i zbog činjenice da mnogo jače zemlje, zemlje koje imaju najveće trgovačke flote u svetu su u krizi, a vi sigurno znate, to je opštepoznat primer da se radi pre svega o zemlji koja je u našem regionu, a to je Grčka. Sigurno znate ministre da Grčka ima jednu od najvećih trgovačkih flota u svetu, da imaju oko 2.500 trgovačkih brodova, da imaju dugu i jaku tradiciju i da imaju jedan ozbiljan deo tržišta u ovoj oblasti.
Međutim, upravo zbog ispunjavanja nekih standarda u drugim oblastima, pre svega u finansijskoj sferi, u sferi ispunjavanja standarda EU, Grčka je došla danas u poziciju da ni ogromni prihodi od trgovačke flote tj. o onome što je iza ovog predloga ratifikacije tj. povećanja prihoda od trgovačke flote i naravno turizma nemaju mogućnost da izbegnu bankrot koji je proglašen posle smene Vlade Papandreua.
Dakle, radi se ipak o jednoj činjenici da, ne sporim vaše dobre namere u pogledu ratifikacije ovog zakona, ali mi smatramo da je on jednostavno ne primenjiv i da Srbija nema ni sredstava ni mogućnosti, upravo, zbog tog evropskog puta koji je tako jaku pomorsku silu, kao što je Grčka, doveo u položaj da ni ogromni prihodi, vi sigurno znate da od jednog trgovačkog broda se može zaraditi 8-10 miliona dolara godišnje. Došli su u poziciju da su na grani bankrota i upravo zbog dugovanja prema dvema najvažnijim članicama EU, prema Nemačkoj i Francuskoj, a vi sigurno znate da oni njima duguju 50 milijardi dolara kredita i da je to u osnovi ovog bankrota.
Takođe, da se radi o jednom neostvarivom Predlogu zakona nama pokazuju i drugi podaci, pokazuju nam podaci koji su povezani sa jednim drugim tzv. evropskim zakonom koji se ovde primenjuje kao maltene Sveto pismo, a to je Zakon o kontroli državne pomoći koji će konkretno dovesti do urušavanja naše industrije, brodogradilišta i to možemo navesti ponovo kao u primeru Grčke, možemo navesti i primer Hrvatske. Hrvatska koja upravo u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju u tom procesu imala uslov da primenjuje taj zakon o kontroli državne pomoći koji je doveo konkretno, a vi to sigurno znate, to je vaša nadležnost i materija koju reguliše ova konvencija i ovaj zakon o pomorskoj plovidbi, koji su povezani, je doveo do toga da Hrvatska koja je nekada imala nekoliko brodogradilišta, koja su bila poznata u svetu, danas je na ivici bankrota i koliko mi znamo samo ovo brodogradilište u Puli ima mogućnosti da koliko toliko normalno radi, dok u Rijeci i drugim gradovima je to faktički katastrofa i upravo zbog standarda koji se primenjuju od strane EU.
Daću vam još jedan primer koji pokazuje da je zakon nerealan i da ne neće moći i pored vaše verovatno dobre namere da dovede do napretka u ovoj oblasti industrije, a to je sigurno znate, najpoznatije brodogradilište u Evropi, a to je ono u Gdnjasku u Poljskoj koje je upravo zbog tih standarda EU u vezi zakona o kontroli državne pomoći, došlo na ivicu bankrota i na ivicu potpunog gašenja, međutim, zbog političkog razloga, zbog neke povezanosti sa prošlošću, sa nekim pokretima poput solidarnosti, nije ugašeno. Ali upravo zbog prekidanja subvencija, zbog tih standarda EU i u toj zemlji je brodogradilište faktički na korak do uništenja.
Dakle, smatramo da jednostavno nije realno da se stvori pomorska flota u ovom trenutku u kome se nalazi Republika Srbija, nije realno da se pokrene naša industrija u brodogradnji i to je činjenica koja nam pokazuje da je zakon koji treba da potvrdi ovu konvenciju neprimenjiv.
Daću vam još jedan primer koji potvrđuje naš stav i koji potvrđuje stav SRS da je EU kao ekonomski projekat loša za zemlje istočne Evrope, loša za zemlje zapadnog Balkana, a vi to sigurno znate kao neko ko je dugo radio u privredi, "Jugookeanija" iz Kotora. Vi znate da iako Crna Gora ima već dobijenu kandidaturu oni faktički ne mogu da pokrenu svoju privredu i stanje je sve gore i gore, ne samo zbog kombinata aluminijuma već i zbog trgovačke flote koja je nekada imala, u onoj staroj Jugoslaviji, negde oko 25 brodova, a sada se to svelo na osam, od tih osam brodova čak četiri su faktički zaplenjena zbog dugovanja. Dakle, kandidatura nam neće doneti ništa ni u ovoj sferi i u ovoj materiji koju reguliše ova konvencija koja treba da se potvrdi u ovom parlamentu.
Dakle, radi se o nekim podacima koji nemaju nikakve veze sa nekom političkom ostrašćenošću već jednostavno o podacima koji nam govore da unifikacija ili dobra namera koja možda postoji u ministarstvu neće biti dovoljna zbog jednog opšte konteksta koji postoji i koji se svodi na dogmu da EU nema alternativu. U ovoj oblasti gde treba da se ratifikuje ova konvencija o pomorskoj plovidbi mi nemamo nikakve šanse upravo zbog standarda EU koji su faktički doveli i ponovo ću ponoviti ta četiri primera, Grčku koja je imala najveću trgovačku flotu na ivicu bankrota, uništili su hrvatska brodogradilišta, uništili su i pomorsku flotu u Crnoj Gori.
Dakle, to su činjenice i to su činjenice koje nam govore da je ova ratifikacija faktički neprimenjiva iako se pominje u upitniku EU, iako je povezana sa Zakonom o pomorskoj plovidbi jer jednostavno standardi EU, i to ćemo ponovo ponoviti, su loši za Republiku Srbiju u svim oblastima privrede tako i u ovoj oblasti.
Pored ove ratifikacije, naravno za nas je vrlo interesantno i ovaj sporazum o vazdušnom saobraćaju sa Jermenijom i smatramo i tu vas podržavamo da treba razvijati dobre odnose sa tom zemljom. Ne samo zbog istorijskih i kulturnih veza koje postoje već i zbog jedne vrste ekonomske, kulturne i svake druge saradnje. Međutim, proučavajući ovaj sporazum došli smo do jedne fusnote, jednog dela sporazuma gde se on poziva, tačnije on se stavlja u okvir jednog sporazuma, kolokvijalno nazvanog, sporazuma o otvorenom nebu sa evropskom zajednicom, današnjom EU iz 2006. godine. Što se tiče pravnog dela tog sporazuma u nekom opštem smislu nema ništa sporno jer se tu ne priznaje legitimitet kvazi države Kosovo, međutim, naravno posle dve godine i za vreme potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, tačnije 22 države EU su potpuno primenile drugi metod i priznale su preko više jednostranih priznanja, znači više od dve trećine država je priznalo tzv. Kosovo, dakle, samo u dve godine je EU, evropska zajednica je promenila princip potpisivanja ugovora, princip tumačenja tog ugovora.
Međutim ono što je bitno za ovu temu i što je za nas uznemirujuće i opet pokazuje da je ispravna naša ekonomska politika, da je EU loša u ekonomskom i u svakom drugom smislu za Srbiju, jeste pozivanje na taj Sporazum o otvorenom nebu. Zašto i vi to sigurno znate i to je govorio i bivši ministar u vašoj oblasti, radi se o tome da taj Sporazum o otvorenom nebu na koji se poziva ovaj sporazum sa Jermenijom, ograničava mogućnosti daljeg napretka našeg avio prevoznika, da budem konkretan spašavanje avio prevoznika od bankrota u koji ga guraju između ostalog i standardi EU.
O čemu se konkretno radi? Vi sigurno znate, to je javni podatak, to nije nikakva tajna da je 2007. godine bila podneta jedna ozbiljna, najbolja i u tom trenutku prihvatljiva ponuda od strane "Areo flota" za kupovinu JAT, gde bi se obnovila flota, gde bi ostali svi zaposleni i gde bi se ušlo u sistem jednog avio prevoznika koji je više nego perspektivan i ima mnogo mogućnosti da se razvijaju linije prema svim delovima sveta. Šta se desilo i to nije nikakva tajna, to je bivši ministar ovde govorio i izneto je u javnosti. Upravo zbog poštovanja tog sporazuma, pod navodnicima, o otvorenom nebu sa evropskom zajednicom, današnjom EU, mi smo došli u poziciju da jednostavno Evropska komisija izvrši pritisak i pre potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da Republika Srbija u tom trenutku odustane od jedinog spasa za nacionalnog avio prevoznika. To je činjenica koja nam govori da se svaki sporazum sa EU uključujući i ovaj sporazum o otvorenom nebu, uključujući Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i uključujući Ugovor o pristupanju, je samo loš u ekonomskom smislu za Republiku Srbiju konkretno umesto da je danas srpski avio prevoznik u saradnji u kooperaciji sa jednom takvom moćnom firmom kao što je "Aero flota", mi imamo danas činjenicu da srpski avio prevoznik mora da uzima kredite za spašavanje od bankrota i gle čuda, od koga, od Evropske banke za obnovu i razvoj. To vam govori o pravim namerama EU prema Republici Srbiji, a to je dovođenje na granicu bankrota u svim oblastima, u pomorskoj plovidbi, u vazdušnom saobraćaju i u industriji uopšte.
Dakle, radi se o jednom uznemirujućem podatku. To smo primetili u sporazumu sa Jermenijom.
Iako smo za saradnju sa tom zemljom, smatramo da će taj sporazum biti samo u kontekstu jednog opšteg sporazuma o otvorenom nebu, uslovljen. Njegova primenjivost će, ne kao prethodni sporazum o kojem sam pričao, tj. konvencija, biti ne potpuno neprimenjiva, ali uslovna.
To su činjenice od kojih se ne može pobeći i koje govore da jednostavno sve te ratifikacije su uslovljen dogmom da EU nema alternativu koja je više nego štetna za nas u ekonomskom smislu.
Žao nam je što ministar odbrane ovde nije i žao nam je što nismo čuli njegove argumente za ovaj sporazum sa Francuskom u sferi odbrane za koji takođe mislimo da je više nego ne samo neprimenjiv kao ova dva sporazuma i ratifikacije o kojima smo govorili, već je i štetan u svakom smislu.
Mi ćemo vam dati nekoliko konkretnih primera koji pokazuju da je ovaj sporazum štetan i da neće doneti poboljšanje bezbedonosne i vojne situacije u Srbiji.
Da je ministar ovde, izneo bi argument da ista ta Francuska sarađuje sa Rusijom i da se jednostavno kupuju nosači aviona. To je činjenica, međutim možemo da vam damo drugi primer koji pokazuje da saradnja između jedne tako moćne zemlje kao što je Francuska u sferi odbrane i jedne zemlje kao što smo mi, koja ima ozbiljne probleme ne samo zbog okupacije 15% teritorije već i zbog činjenice da je ovaj bezbedonosni sektor upravljen kao samo jednom vektoru, tj. ka NATO, što je i normalno kada se pogleda da je Srbiji cilj da pristupi EU i da prihvati Lisabonski ugovor koji je jedna vrsta ustava EU, gde se u članu 42. doslovno kaže da Srbija tj. svaka država članica mora da usaglašava svoju politiku sa politikom NATO pakta u ovoj sferi. Dakle, radi se o činjenicama od kojih se ne može bežati sa nekim frazama da smo mi kao neutralni, već članstvo u EU je povezano i sa članstvo u NATO paktu.
Šta hoćemo da navedemo kao primer? Aktuelan primer je primer Libije. Sigurno znate da, pored toga što im je Ruska Federacija otpisala četiri milijarde dolara dugova u vojnoj industriji, oni su pokušali posle 2008. godine da potpišu sporazum sa Francuskom sa kojom se ovde stvara jedna vrsta vojne saradnje i pokušali su da naprave nekoliko ugovora u redu veličina 10 milijardi dolara upravo u vojnoj industriji ili, što se tiče ovog sporazuma, oblasti o kojoj govori ovaj sporazum. Znate kako se sve to završilo, da ne navodim opšte poznate, sumorne i monstruozne detalje. Radi se o činjenici koja svakoj normalnoj i ozbiljnoj vlasti govori da sa takvim partnerima, kao što je Francuska ili EU, u opštem smislu, najblaže rečeno, treba biti oprezan. Mislimo da je zato ovaj sporazum, ne samo zbog toga što se radi o činjenici da se zaključuje sporazum sa jednom zemljom koja učestvuje u jednom kvazi pravnom i nasilničkom ponašanju na 15% naše teritorije, nego sa jednom zemljom koja ne može biti kredibilan partner i to pokazuju svi primeri koje smo naveli.
Dakle, radi se o više sporazuma između kojih nema direktne povezanosti. Žao nam je što nisu tu i drugi ministri koji nisu našli, za razliku od vas, vremena da dođu ovde u ovaj parlament i da nam obrazloženje argumentovano, bez ostrašćenosti, bez pozivanja na tzv. frazu da EU nema alternativu, zašto mi treba da glasamo za ove sporazume. Naravno, nećemo glasati jer smatramo da su svi ovi sporazumi ili neprimenjivi ili više nego štetni za ekonomski, pravni i politički sistem Republike Srbije. U tom smislu i ovi sporazumi i ove naizgled nepovezane tačke, tačnije ovih devet tačaka nam pokazuju jednu konkretnu, tačnu i opšte proverljivu činjenicu da je evropski put i EU više nego loš izbor za Republiku Srbiju. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč da iskoristi svoje pravo iz Poslovnika, da u ovom delu sednice uzme reč? (Ne.)
Pošto više niko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa ne želi da koristi svoje pravo u ovom delu sednice, obaveštavam vas da je, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkoj jedinstvenog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika podnela poslanička grupa SRS.
Prelazimo na deo sednice gde pravo na reč imaju narodni poslanici, a po redosledu i prema prijavama za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka od 10. do 19. dnevnog reda.
Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Ljubiša Petković, a posle njega narodni poslanik Dušan Marić. Izvolite.

Ljubiša Petković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svoju diskusiju ću usmeriti na sporazume o vojnoj saradnji koje je ime Vlade Republike Srbije potpisao ministar odbrane, gospodine Dragan Šutanovac.

Sporazumi koje je ova Vlada potpisala sa Crnom Gorom u aprilu 2010. godine na Batajničkom aerodromu u Beogradu i Francuskom u Parizu u aprilu 2011. godine predstavljaju kontinuitet izdaje srpskih nacionalnih interesa, nakon potpisivanja sporazuma o vojnoj saradnji sa Hrvatskom, Turskom i drugim državama koje su priznale nezavisnost Kosova ili su članice najveće zločinačke organizacije na svetu – NATO pakta.

Istine radi, Crna Gora još uvek nije članica NATO pakta, ali prema izjavama ministra odbrane Bore Vučinića i načelnika generalštaba Dragana Samardžića, samo je pitanje dana kada će Crna Gora postati članica NATO alijanse.

Pošto je za sve države koje pristupaju u NATO bilo obavezno da unište sopstvenu vojsku, to pravilo važilo je i za Crnu Goru kako ne bi bila u stanju da sama odbrani svoju teritoriju. O tome je pisao i "Glas javnosti" pod naslovom "Uništite vojsku pa možete u NATO".

Evo jednog od primera. Da bi Bugarska ušla u NATO bila je prinuđena da ukine komandu operativnih snaga, komandu za specijalne operacije, istočnu i zapadnu komandu kopnenih snaga, taktičku avijacijsku komandu, komandu vazdušne odbrane i da smanji broj pripadnika oružanih snaga. Da bi Crna Gora pristupila toj zločinačkoj organizaciji dozvoljeno joj je da ima najviše 2.400 vojnika, tako da Crna Gora danas u svom sastavu ima ukupno 410 oficira, 898 podoficira i 782 vojnika po ugovoru, uz 310 civila. Da bi pokazala svoju odanost NATO paktu, Hrvatska bi morala da pošalje još 5.600 novih vojnika, što predstavljalo gotovo polovinu oružanih snaga Hrvatske koje bi se borile za američke interese a Srbija bi od 28.000 pripadnika oružanih snaga bila u obavezi da toj zločinačkoj NATO alijansi takođe stavi na raspolaganje polovinu svojih vojnika ili, da budem precizniji, 13.000. Isti slučaj je i sa Crnom Gorom, koja će imati obavezu da u ratnim operacijama pod komandom NATO uputi oko 900 vojnika, što takođe predstavlja polovinu vojnog potencijala i operativnog kadra.

Pitam vas, sa kojom polovinom Srbija pravi sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa Crnom Gorom, da li sa onih 900 vojnika koji će biti upućeni u NATO ili sa 800 vojnika koji će biti u Crnoj Gori?

Srpska radikalna stranka je protiv ovog sporazuma prvenstveno zbog toga što je režim Mila Đukanovića priznao nezavisnost tzv. države Kosovo. Još nešto, prema izjavama ministra odbrane Crne Gore, Bore Vučinića, Crna Gora je u martu 2010. godine uputila prvi kontigent od 67 vojnika u Avganistan koji se bore u ratnim operacijama pod komandom NATO snaga, a SRS smatra da Srbija mora da ostane vojno neutralna zemlja.

Podsetio bih vas i na izjavu američkog sekretara odbrane Roberta Gejtsa, koji je objavio RTS. Robert Gejts je tražio od zemalja jugoistične Evrope, da pošalju što više trupa u Avganistan, da bi se obračunale sa tamošnjim pobunjenicima. Samo se pitam, čiji su to pobunjenici? Kakve veze mi imamo sa tim pobunjenicima? Srbija i Crna Gora u tim stvarima ne bi smele da učestvuju.

Osim toga, ulaskom u NATO, Crna Gora će imati obavezu da NATO snagama stavi na raspolaganje baze u Baru i Danilovgradu. Prema, SOFA sporazumu, američkim vojnicima se daje pravo da u Crnoj Gori borave na teret tzv. crnogorske države, u kojoj će moći da rade šta im je volja, a da pri tome, nikome ne odgovaraju za svoja nedela.

Dame i gospodo, od dolaska na vlast Mila Đukanovića, Crna Gora nije ona ista koju poznajemo do pre 15 godina.

Ni Francuska sa kojom je ministar Šutanovac potpisao sporazum o vojnoj saradnji, nije ona ista, koja je bila naš saveznik u prošlosti. Podsećanja radi, Francuska je bila jedan od osnivača NATO pakta 1949. godine. kada je francuski predsednik, general Šarl de Gol, tokom šezdesetih godina da se NATO pretvara u zločinačku organizaciju, da SAD želi da dominiraju paktom i da Francuska ne treba da se povinuje naredbama iz SAD koje ugrožavaju njenu bezbednost, Francuska je 1966. godine istupila iz NATO pakta i primorala NATO da napusti glavni grad Francuske koji je u to vreme bio sedište i iz Pariza se preseli u Brisel.

Tadašnja zvanična politika Francuske je javno optuživala SAD da vode nepotrebne ratove u kojima Francuska odbija da učestvuje. U skladu sa tim, Šarl de Gol, francusku vojsku iz rata u Indokini, koju je izgubila uz velike i uzaludne žrtve.

Neposredno pred istupanje iz NATO pakta, Šarl de Gol je izjavio da Francuska neće učestvovati u novim ratovima za tuđe interesima. To je Franacuska koju ja poznajem.

Dolaskom Nikole Sarkozija za predsednika, u maju 2007. godine, Francuska se posle 43 godine, 2009. godine vratila u NATO i više ne prepoznajem Francusku kao prijatelja srpskog naroda, koja nesmetano učestvuje u nepotrebnim ratovima i bori se za tuđe interese.

SRS je apsolutno protiv sporazuma u saradnji u oblasti odbrane sa bilo kojom članicom NATO alijanse, posebno zbog toga, što vodeću ulogu u toj kriminalnoj organizaciji zauzimaju SAD, koje su učinile nezapamćene ratne zločine za koje nikada nisu odgovarale.

Podsetiću vas na samo nekoliko primera, da se ne vraćam u daleku prošlost. Tokom Drugog svetskog rata, Amerikanci su počinili stravičan zločin, bacivši atomske bombe na Hirošimu, gde je avgusta 2007. godine od posledica povreda od radijacije stradalo 253.000 lica. U Nagasakiju je stradalo više od 143.124 lica. U oba slučaja su mahom su stradali civili, žene i deca.

Između 1950-1953, u Korejskom ratu su Amerikanci za sebe ostavili tri miliona žrtava, uglavnom civila. U najdužem ratu koji je Amerika vodila u Vjetnamu, broj žrtava je poražavajući za čovečanstvo. Ubijeno je četiri miliona Vjetnamaca. Nastradalo je, opet kažem, na žalost, preko 60 hiljada Američkih vojnika.

U Indoneziji, u ratu 1965-1968. godine, je bilo oko milion mrtvih, opet, uglavnom, civilnih žrtava. U američkom bombardovanju Kambodže tokom 1969-1970. godine, ubijeno je 600 hiljada seljaka, a sve ukupnom ratu koji je trajao do 1975. godine, oko dva miliona mrtvih itd. U susednom Laosu, kasetnim bombama su Amerikanci sejali smrt i ubijali, i osakatili oko 20 hiljada ljudi godišnje.

U Iračno – Kuvajtskom sukobu kada je Amerika intervenisala protiv Iraka ubijeno je najmanje 100 hiljada iračkih vojnika. To nije sve, Amerikanci I Britanci su skratili opremu i stručnu pomoć za dekontaminaciju ratišta, što je rezultiralo velikom broju malignih oboljenja. Tom prilikom su Amerikanci bombardovali i uništili sve fabrike lekova u Iraku, zabranili uvoz humanitarne pomoći, a posebno medicinske aparate, lekove za hemoterapiju, difteriju, žuticu i druge zarazne bolesti, pravdajući svoje poteze da se sa tim lekovima i preparatima može proizvesti hemijsko oružje.

Pustoš koji su Amerikanci ostavili u Iraku za vreme Zalivskog rata je za osudu čitavog čovečanstva. Od 500 hiljada mrtve dece, 250 hiljada je mlađe od pet godina. Ukupan bilans Zalivskog rata je preko milion žrtava, uglavnom civilnog stanovništva.

Zbog vremena koje imam na raspolaganju, teško je danas nabrojati sve ratove i zločine koje su počinili Američki vojnici širom zapada. Zarad javnosti moram da kažem da je SAD posle Drugog svetskog rata bombardovala 23 države. Jedan od tih napada, prema pisanju francuskog novinara, bio je 11. septembar 2001. godine na kule bliznakinje u Njujorku, za koji neki stručnjaci tvrde da su bili rezultat unutrašnje pripreme, sa ciljem da Senat odobri više sredstava za vojne operacije u Iraku, Avganistanu i Pakistanu. Bilans Američkih ratova posle 11. septembra 2001. godine je stravičan. Izgubljeno je najmanje 225 hiljada ljudskih života, prvenstveno, civilnog stanovništva.

U vazdušnim napadima, odnosno u agresiji na SRJ su na 12 lokacija lansirane rakete sa osiromašenim uranijumom – 231, gde se i danas osećaju posledice.

Svoje izlaganje bih završio konstatacijom, da Srbija ne treba da sarađuje sporazumno sa Francuskom kao članicom NATO pakta, u kojoj ni jedna od 54 država sa afričkog kontinenta i 14 država Okeanije, uključujući i Australiju, nisu pristupile toj zločinačkoj organizaciji. Od 35 država sa američkog kontinenta, osim SAD, Kanade, 33 zemlje nisu pristupile NATO, dok je sa azijskog kontinenta od 47 država, samo Turska članica NATO pakta.

Nove članice NATO pakta su bivše komunističke istočno evropske zemlje, koje po nalogu SAD moraju biti članice NATO pakta. O tome je svojevremeno pisala i dnevna štampa kao i mediji u Srbiji. Navešću vam primer koji sam pronašao u "Glasu javnosti". U tekstu pod naslovom "Zašto svi žure u NATO", objavio je, citiram…

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da svoje izlaganje o aktivnostima članica NATO povežete sa temom dnevnog reda. Radi se, predpostavljam, ugovoru između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske. Molim vas, da dovedete u vezu sve podatke i opšte stavove o NATO, da bi bili u okviru dnevnog reda.)

…Samo ću još ovu rečenicu. Samo da objasnim i da pročitam, zamolio bih vas.

Hitnost priključivanja bivših socijalističkih zemalja u zapadno-vojnoj alijansi, podstiče se svim sredstvima…

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, Francuska nije bivša socijalistička zemlja. Ona je manje-više zemlja tržišnog kapitalizma.)

…Dajem samo primere i hoću da povežem ovu temu, ako to nije problem?

(Predsedavajuća: Jeste problem, zato što 7,5 minuta ne govorite o tački dnevnog reda. Moram da vas podsetim šta je na dnevnom redu i da sve to što imate kao podatke o NATO, dovedete u vezu sa temom dnevnog reda. Bivše socijalističke zemlje nisu tema dnevnog reda, ali nikako. Tu se i vi i ja slažemo.)

Gospođo predsedavajuća, želim da dam do znanja, a ako mi ne dozvolite, prekinuću, ali želim da dam do znanja da pritisak, a govorio sam i sporazumu sa Crnom Gorom, reč je o svim istočno evropskim zemljama koje su svojevremeno bile komunističke. Hoću da kažem da je SAD vršila pritisak, što čine i na našu zemlju, da postanu članice NATO pakta, s ciljem da se približe granicama Ruske Federacije, kako bi Federaciju mogli da podele na tri dela. To je sadržina. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Sasvim sam vas razumela, narodni poslaniče, ali to nema veze sa temom dnevnog reda. Pažljivo sam pratila i razumem šta vam je ideja, ali morate bar nešto dovesti u vezu sa temom dnevnog reda, od izlaganja koje imate koncipirano kao da je reč o NATO-u, jer nije, ali se podrazumeva da poslanik ima argumentaciju, pa samo jednu rečenicu makar.
Narodni poslanik Zoran Krasić želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Gospođo Čomić, pozivam se formalno-pravno na član 27. Poslovnika, i to onaj deo gde je predsednik odnosno predsedavajući dužan da se stara o primeni Poslovnika i o redu i o radu Narodne skupštine.
Siguran sam da vi niste upoznati, s obzirom da su informacije od pre nekoliko minuta, ali prijatelji napadaju dole na teritoriji opštine Zubin Potok, vojnici NATO-pakta napali su Srbe na barikadama, probili su, a ima i povređenih. Mislim da ne bi bilo baš dobro da mi sada pričamo ovde o ovim zakonima, a da nemamo najosnovnije informacije, tim pre što se Francuska, kao član NATO-pakta, nalazi na KiM, ne u civilnoj, nego u vojnoj misiji, pa verovatno i njihovi vojnici bacaju šok bombe i pucaju gumenim mecima. Ne bi bilo dobro da mi ovde sada demonstriramo veliko prijateljstvo sa NATO-paktom, a da taj isti NATO-pakt, dok se ovde priča, sprovodi nasilje nad Srbima koji su na barikadama.
Zamolio bih vas da prekinete sa ovom sednicom, dok se ne dobiju prave informacije šta se dešava, da li ima povređenih i kako može tim našim ljudima tamo da se pomogne. Hvala vam što ste imali strpljenja da me saslušate.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Zamolila bih vas da ne zloupotrebljavate pravo koje nam je svima dato, da govorimo o povredi Poslovnika, i podsetila bih vas da niste obrazložili u čemu se sastoji moja povreda Poslovnika, odnosno povreda člana 27.
Narodni poslanik Dušan Marić ima reč, a posle njega narodni poslanik Momir Marković.
(Zoran Krasić, sa mesta: Možemo li u danu za glasanje da vidimo da li ste povredili Poslovnik?)
U danu za glasanje Narodna skupština će odlučiti da li je povređen član 27, na zahtev narodnog poslanika Zorana Krasića.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dušan Marić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, na Sporazum o odbrani sa Francuskom ću se vratiti kasnije, a sada ću reći nešto o Sporazumu Vlade Republike Srbije sa Vladom Azerbejdžana o zaštiti životne sredine.
Prvo pitanje je da li će Srbija imati korist od ovog sporazuma? Odgovor je neće. Drugo pitanje - da li će Azerbejdžan imati koristi od ovoga sporazuma? Odgovor je neće. Treće pitanje - da li će životne sredine u dve zemlje imati koristi od ovog sporazuma? Neće. Da li će stepen zagađenosti u Beogradu ili Bakuu biti manji? Odgovor je neće. Sledeće pitanje - da li će Srbija i Azerbejdžan imati štetu od ovog sporazuma? Neće veliku, ali će imati štetu. Novac koji je utrošen za pregovore, za razgovore, za ručkove, reprezentacije, za papir i, u krajnjem slučaju, za ovu raspravu je bačen novac.
Sledeće peto pitanje - kakva je svrha potpisivati jedan međunarodni sporazum koji zaista nema nikakvog smisla i za koji se zna da neće biti primenjivan? Jedina svrha potpisivanja ovog i desetine drugih sporazuma jeste njihova dnevno-politička, propagandna, predizborna upotreba, da Vlada Srbije ubedi građane kako radi korisnu stvar, kako potpisuje važne međunarodne sporazuma od kojih će njima biti bolje.
Kolega Krasić je rekao, deo KiM gori, ljudi dole ginu i ima povređenih. Imamo preko milion nezaposlenih i taj broj stalno raste. Imamo preko 700.000 gladnih i taj broj stalno raste. Više od 30.000 ljudi godišnje umre nego što ih se rodi. Ove godine smo zasejali duplo manje pšenice nego 1999. godine. U Srbiji 700.000 ljudi svakodnevno kocka, zato što jedino u igrama na sreću vide neku šansu da poboljšaju svoj životni položaj. Imamo 60.000 gladnih koji se dnevno hrane u narodnim kuhinjama. U Srbiji 370.000 ljudi nema krov nad glavom. Na drugoj strani, imamo 60.000 imanja koja su pusta, zvrje prazna. Svakog dana desetine privatnika zatvaraju svoje radnje zato što ne mogu da posluju. Selo gori, po onoj narodnoj, a Vlada Srbije se češlja. Usvaja sporazume od kojih bukvalno nema apsolutno nikakve koristi.
Potpisivati sporazum o saradnji u oblasti zaštite životne sredine sa državom koja je udaljena 3.000 kilometara, iz Azije, to je potpuno besmisleno. Zašto niste potpisali sporazum o saradnji u oblasti zaštite životne sredine sa Hrvatskom, BiH, Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Crnom Gorom, Albanijom, Grčkom, Makedonijom, sa zemljama koje su nam u komšiluku i koje objektivno svojim geografskim položajem utiču na životnu sredinu u Srbiji? Ovo vam je kao da želite da zaštitite svoje dvorište, pa o tome ne razgovarate sa svojim komšijom, nego razgovarate sa nekim iz susednog sela.
Sledeće, zašto ovaj sporazum niste potpisali sa Amerikom, sa Francuskom, sa Velikom Britanijom, sa zemljama članicama NATO-pakta, koje svakodnevno već 12 godina objektivno utiču na životnu sredinu u Srbiji, koje su planetarne sile i mogu da utiču čak i da se ne nalaze u misiji okupacije KiM? Znate, imate svakodnevno da bacaju otpad na KiM, svakog dana pucaju, svakog dana upotrebljavaju suzavac, šok bombe, svakog dana vrše nekontrolisana gađanja dole na poligonima. Zašto sa njima ne potpišete sporazum da uklone onih 30 tona osiromašenog uranijuma? Da uklone, ima raznih podataka, nekoliko desetina hiljada tona metala koji je ostao od bombardovanja SRJ? Da se tim sporazumom obavežu da više nikada neće učiniti to što su učinili 1999. godine.
Ne potpisujete sporazum sa državama koje 12 godina kontinuirano uništavaju životnu sredinu u Srbiji, a potpisujete sporazum sa državom koja nikada ni jedan jedini minut nije ugrožavala životnu sredinu u Srbiji, niti postoji teoretska šansa da to učini u sledećih sto godina. Ako takav sporazum ne možete da potpišete sa državama sa kojima ga treba potpisivati, onda ga nemojte potpisivati sa državama sa kojima to nema nikakvog smisla, potpuno besmisleno. Kada sa Azerbejdžanom potpišete sporazum o saradnji u oblasti zaštite životne sredine, to je kao da sa Nepalom Srbija potpiše sporazum o razvoju pomorske plovidbe, da sa Obalom Slonovače ili, recimo, Tobagom potpišete sporazum o nenapadanju.
Drugo, sporazum Vlade Srbije sa Vladom Francuske o saradnji u oblasti odbrane. Sporazum je potpisan, čini mi se, u aprilu, a već se sprovodi. Evo, francuski vojnici na KiM se već nalaze u dejstvu, primenjuju taj sporazum. Gađaju srpske civile na KiM. U istoriji je bilo raznih međunarodnih sporazuma, događala su se razna diplomatska čuda i poniženja, ali zaista ne verujem da se nekada dogodilo da jedna država, čiji je deo teritorije okupiran, sporazum o saradnji u oblasti odbrane potpisuje sa državom koja deo njene teritorije drži pod okupacijom. Da je ovo normalna država, pre bi bilo logičnije da Francuskoj objavite ratno stanje, bar formalno. Ne mislim da ratujemo sa njima, ali da se zna – ljudi, ne slažemo se, vi nam teritoriju držite pod okupacijom, pucate na naše ljude na barikadama, na nenaoružane civile, a mi sa vama potpisujemo sporazum u oblasti odbrane.
Podsećam šta su sve Francuzi učinili kada je u pitanju odbrana Srbije u poslednjih nekoliko decenija i godina. Francuski general Filip Morion je omogućio naoružavanje Srebrenice i Žepe, pa su posle Naser Orić i oni zlikovci popalili desetine srpskih sela i pobili nekoliko hiljada civila. Francuska artiljerija iz sastava snaga za brza dejstva je sa Igmana nekoliko meseci sijala smrt po srpskom Sarajevu. Francuski avioni su prvi bombardovali Republiku Srpsku. Francuski avioni su učestvovali u agresiji na SRJ. Francuski avioni su tri meseca sijali smrt po Srbiji, razarali nam gradove i sela, rušili mostove, škole i ubijali nam decu. Francuski avioni, ne mislim samo na avione NATO-patka, nego lično francuski avioni su izbacili više od pet tona osiromašenog uranijuma na građane Srbije. Francuska je odgovorna zato što je posle dolaska tzv. mirovnih snaga na KiM ubijeno više od hiljadu srpskih civila. Onaj zlikovac Bernad Kušner, ono čudovište, onaj monstrum, koji je bio šef UNMIK-a, je najodgovorniji što se Kosovo nalazi u ovoj fazi. To je čovek koji je najodgovorniji što su se srpski civili nakon 1999. godine odvodili u Albaniju da bi ih kasapili, radi prodaje njihovih organa.
Podsećam, Francuska se nalazi u misiji okupacije dela teritorije Republike Srbije, a vi ste sa njima potpisali Sporazum o saradnji u oblasti odbrane. Za razumnog čoveka, svaki dalji komentar je suvišan.
Zašto Vladi Francuske ne uputite protestnu notu? Zašto ne tražite da prekinu svoje okupatorske aktivnosti na teritoriji KiM? Zbog čega to ne uradite? Postavlja se pitanje šta Srbija dobija ovim sporazumom? Dobija jedno veliko ništa, dobija poniženje i sramotu.
Član 3. – saradnja se može ostvariti u sledećim oblastima: pod jedan, odbrambene i bezbedonosne politike. Kako da mi ostvarimo saradnju u oblasti ove politike, kad hoćemo da sačuvamo teritoriju Srbije, a oni hoće da nam je otmu? Mi hoćemo da KiM ostane u sastavu Srbije, oni kažu – ne, mi ćemo to da vam otmemo. Mi smo vam to već oteli.
Član 8. – saradnja u oblasti vojnih prava. Ne znam o čemu mi sa njima možemo razgovarati u oblasti vojnih prava. Jedino da nam objasne kako se na jednu međunarodno priznatu suverenu državu izvrši agresija mimo Saveta bezbednosti UN? Da nam objasne francuski vojnici i francuski državnici, da nam objasni francuske država kako kontinuirano krši Rezoluciju 1244, stvarajući šiptarsku terorističku državu Kosovo? Ili da nam objasni kako se jedna međunarodna priznata država 12 godina drži pod okupacijom?
Član 6. – osoblje države pošiljaoca koja se nalazi na teritoriji države primaoca saglasno ovom sporazumu citiram: "ne može učestvovati u aktivnostima vezanim za nacionalni suverenitet". Dame i gospodo, ako vi ratifikujete ovaj sporazum, znate šta treba da se dogodi? Pa, 24 časa posle toga, francuski vojnici na KiM treba da pakuju svoje kofere, treba da napuste teritoriju Republike Srbije. Da li će se to dogoditi? Naravno da se neće dogoditi.
Onda se postavlja pitanje – za čije babe zdravlje predlažete ovaj sporazum? Zbog čega zamajavate građane Srbije? Građani Srbije trpe vatru na KiM, ima ranjenih, možda i od francuskih vojnika. Jedni građani Srbije ne Kim. Drugi Srbi na KiM gledaju ovaj TV prenos gde mi raspravljamo o sporazumu o bratimljenju sa Francuskom. Znate, i ta priča sa Francuskom o tom večnom prijateljstvu iz Prvog svetskog rata. Pustimo vas da iskrvarimo u Albaniji, pustimo vas da se pogušimo u Jonskom moru, pustimo vas da pocrkamo od tifusa tamo na Kritu. Znate kad su intervenisali? Kad je ruski car rekao – dame i gospodo, ako dozvolite da Srpska vojska pocrka, mi nećemo da učestvujemo u ovoj priči. Nećemo da učestvujemo u ovom zločinu. Tek kada su dobili ultimatum ruskog cara Romanova, Francuzi su onda postali veliki prijatelji srpskog naroda.
Postavlja se pitanje šta Srbija dobija ovim sporazumom? Da li će posle ovog sporazuma Francuska prekinuti svoju okupaciju KiM? Neće. Da li će očistiti onaj osiromašeni uranijum? Neće. Da li će bar uputiti jednu reč izvinjenja za okupaciju teritorije Srbije? Neće. Da li će možda uputiti reči izvinjenja Dragoljubu Miliću iz Gojgulje kod Vučitrna, kome su ubili dva sina, sinove blizance? Da li će možda nadoknaditi štetu bar porodicama čije su najmilije pobili? Naravno da neće, ne pada im na pamet.
Zašto ovaj sporazum usvajamo? Samo zato da bi se Francuska amnestirala za seriju zločina koje već 20 godina čini nad srpskim narodom, samo zato da bi francuski predstavnik 9. decembra digao ruku da se Srbija može ukrcati 2389. na Titanik, na brod koji tone i samo zato da bi građani Srbije stekli uverenje kako Boris Tadić, DS i SPS rade u korist građana Srbije, kako bi na vlasti ostali i posle sledećih izbora.
Osvrnuću se još na Sporazum sa Crnom Gorom. Srbi u Crnoj Gori, bez obzira da li se izjašnjavaju kao Srbi ili kao Crnogorci, i Srbi u Srbiji treba da sarađuju, a po najviše u oblasti odbrane. Međutim, dok je na vlasti režim Mila Đukanovića, to je iluzija. Samo vas podsećam, režim Mila Đukanovića je igrao ulogu stegonoše barjaktara u razbijanju SRJ i režim Mila Đukanovića je priznao nezavisno KiM.
Na kraju, što se tiče Sporazuma o saradnji sa BiH o privremenom zapošljavanju državljana dve države, a koji se nalaze na teritoriji druge države, samo me zanima da li će se ovaj sporazum primenjivati na Muslimane iz Srebrenice, koji se nalaze na spisku žrtava navodnog srpskog genocida…