Dame i gospodo, radi se o devet predloga zakona, uglavnom o konvencijama i ratifikacijama sporazuma. Smatramo da u tom smislu su povezane neke teme koje i samo izlaganje ministra danas nam govori da se teško povezuju, jer on je govorio o prva četiri zakona.
Međutim, ovde imamo i neke zakone koji su povezani sa nekim drugim ministarstvima i ne vidimo razloga zašto i drugi ministri nisu, kao gospodin Mrkonjić, došli ovde i pokazali jednu vrstu uvažavanja prema Narodnoj skupštini, jer smatramo da bi bilo dosta reči o ovom sporazumu u odbrani sa Francuskom koji je ipak, priznaćete, malo neuobičajen u ovoj situaciji koju imamo u našoj južnoj pokrajini i jednoj vrsti napetosti koja je generisana i od strane upravo te države sa kojom treba da se potpiše Sporazum o saradnji u bezbedonosnoj strukturi, tj. u vojnoj oblasti, a to je Francuska.
Smatramo da su ova prva četiri zakona povezana i smatramo da je, posebno sa naše tačke gledišta, sa tačke jedne partije koja je apsolutno protiv ulaska u EU, ne samo zbog toga što se radi o političkim razlozima, nego i o ekonomskim, pravnim i svim drugim, vrlo je interesantno da u proceduri imamo jedan zakon koji potvrđuje, kao što je ministar rekao, Konvenciju iz 1993. godine. Mi u tom smislu, tj. ekonomski tim SRS je pokušao da dođe do svrhe tog sporazuma, da vidi šta on konkretno može da znači, kakva je njegova primenljivost u sadašnjim okolnostima u Republici Srbiji.
Posle analize ovog predloga zakona u vezi konvencije smatramo da se on može povezati sa Zakonom o pomorskoj plovidbi, može se povezati sa upitnikom EU, gde vidimo da u jednom delu, tačnije u naslovu Međunarodne organizacije i konvencije, na strani 157 se pominje upravo pomorski saobraćaj.
Prateći izlaganje predstavnika vlasti u vezi Zakona o pomorskoj plovidbi, koji mislimo da je konkretno povezan sa ovom konvencijom, došli smo do zaključka da ne može biti reči o ničem drugom već o jednoj činjenici da Srbija pokušava da privuče upisivanje stranih brodova u upisnik, tzv. registar gde bi se moglo na taj način doći do nekakve pomorske flote. Mislimo da je to osnovna svrha ratifikovanja, pored ove koju je pomenuo ministar, ove konvencije. Međutim, činjenica je da, ne možemo bežati od toga, da jednostavno posle 2006. godine Srbija je izgubila izlaz na more, tj. izgubili smo negde oko 200 kilometara morske obale i to je činjenica koja pokazuje da se radi trenutno o jednom zakonu koji je neprimenljiv i da se radi o zakonu koji bi mogao da bude mnogo više adekvatan za jednu državu koja ima izlaz na more, koja ima pomorsku flotu.
Naravno, vi ćete reći da postoje države koje iako nemaju izlaz na more, poput Austrije, imaju pomorsku flotu. To je tačno, znamo i mi da Austrija ima, ako se ne varam flotu od sedam brodova. Međutim, oni su u mnogo boljem položaju od nas i ne vidimo činjenicu da će Srbija moći u dogledno vreme da kupuje brodove i da stvara pomorsku flotu. U tom smislu, ponovo dolazimo do onoga što smatramo da je svrha i Zakona o pomorskoj plovidbi, a to je privlačenje upisivanja u upisnik stranih brodovlasnika. Međutim, to će vrlo teško ići, mislim da je to i vama jasno, ne samo zbog nezavidnog ekonomskog položaja u koji nas je dovela upravo EU, već i zbog činjenice da mnogo jače zemlje, zemlje koje imaju najveće trgovačke flote u svetu su u krizi, a vi sigurno znate, to je opštepoznat primer da se radi pre svega o zemlji koja je u našem regionu, a to je Grčka. Sigurno znate ministre da Grčka ima jednu od najvećih trgovačkih flota u svetu, da imaju oko 2.500 trgovačkih brodova, da imaju dugu i jaku tradiciju i da imaju jedan ozbiljan deo tržišta u ovoj oblasti.
Međutim, upravo zbog ispunjavanja nekih standarda u drugim oblastima, pre svega u finansijskoj sferi, u sferi ispunjavanja standarda EU, Grčka je došla danas u poziciju da ni ogromni prihodi od trgovačke flote tj. o onome što je iza ovog predloga ratifikacije tj. povećanja prihoda od trgovačke flote i naravno turizma nemaju mogućnost da izbegnu bankrot koji je proglašen posle smene Vlade Papandreua.
Dakle, radi se ipak o jednoj činjenici da, ne sporim vaše dobre namere u pogledu ratifikacije ovog zakona, ali mi smatramo da je on jednostavno ne primenjiv i da Srbija nema ni sredstava ni mogućnosti, upravo, zbog tog evropskog puta koji je tako jaku pomorsku silu, kao što je Grčka, doveo u položaj da ni ogromni prihodi, vi sigurno znate da od jednog trgovačkog broda se može zaraditi 8-10 miliona dolara godišnje. Došli su u poziciju da su na grani bankrota i upravo zbog dugovanja prema dvema najvažnijim članicama EU, prema Nemačkoj i Francuskoj, a vi sigurno znate da oni njima duguju 50 milijardi dolara kredita i da je to u osnovi ovog bankrota.
Takođe, da se radi o jednom neostvarivom Predlogu zakona nama pokazuju i drugi podaci, pokazuju nam podaci koji su povezani sa jednim drugim tzv. evropskim zakonom koji se ovde primenjuje kao maltene Sveto pismo, a to je Zakon o kontroli državne pomoći koji će konkretno dovesti do urušavanja naše industrije, brodogradilišta i to možemo navesti ponovo kao u primeru Grčke, možemo navesti i primer Hrvatske. Hrvatska koja upravo u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju u tom procesu imala uslov da primenjuje taj zakon o kontroli državne pomoći koji je doveo konkretno, a vi to sigurno znate, to je vaša nadležnost i materija koju reguliše ova konvencija i ovaj zakon o pomorskoj plovidbi, koji su povezani, je doveo do toga da Hrvatska koja je nekada imala nekoliko brodogradilišta, koja su bila poznata u svetu, danas je na ivici bankrota i koliko mi znamo samo ovo brodogradilište u Puli ima mogućnosti da koliko toliko normalno radi, dok u Rijeci i drugim gradovima je to faktički katastrofa i upravo zbog standarda koji se primenjuju od strane EU.
Daću vam još jedan primer koji pokazuje da je zakon nerealan i da ne neće moći i pored vaše verovatno dobre namere da dovede do napretka u ovoj oblasti industrije, a to je sigurno znate, najpoznatije brodogradilište u Evropi, a to je ono u Gdnjasku u Poljskoj koje je upravo zbog tih standarda EU u vezi zakona o kontroli državne pomoći, došlo na ivicu bankrota i na ivicu potpunog gašenja, međutim, zbog političkog razloga, zbog neke povezanosti sa prošlošću, sa nekim pokretima poput solidarnosti, nije ugašeno. Ali upravo zbog prekidanja subvencija, zbog tih standarda EU i u toj zemlji je brodogradilište faktički na korak do uništenja.
Dakle, smatramo da jednostavno nije realno da se stvori pomorska flota u ovom trenutku u kome se nalazi Republika Srbija, nije realno da se pokrene naša industrija u brodogradnji i to je činjenica koja nam pokazuje da je zakon koji treba da potvrdi ovu konvenciju neprimenjiv.
Daću vam još jedan primer koji potvrđuje naš stav i koji potvrđuje stav SRS da je EU kao ekonomski projekat loša za zemlje istočne Evrope, loša za zemlje zapadnog Balkana, a vi to sigurno znate kao neko ko je dugo radio u privredi, "Jugookeanija" iz Kotora. Vi znate da iako Crna Gora ima već dobijenu kandidaturu oni faktički ne mogu da pokrenu svoju privredu i stanje je sve gore i gore, ne samo zbog kombinata aluminijuma već i zbog trgovačke flote koja je nekada imala, u onoj staroj Jugoslaviji, negde oko 25 brodova, a sada se to svelo na osam, od tih osam brodova čak četiri su faktički zaplenjena zbog dugovanja. Dakle, kandidatura nam neće doneti ništa ni u ovoj sferi i u ovoj materiji koju reguliše ova konvencija koja treba da se potvrdi u ovom parlamentu.
Dakle, radi se o nekim podacima koji nemaju nikakve veze sa nekom političkom ostrašćenošću već jednostavno o podacima koji nam govore da unifikacija ili dobra namera koja možda postoji u ministarstvu neće biti dovoljna zbog jednog opšte konteksta koji postoji i koji se svodi na dogmu da EU nema alternativu. U ovoj oblasti gde treba da se ratifikuje ova konvencija o pomorskoj plovidbi mi nemamo nikakve šanse upravo zbog standarda EU koji su faktički doveli i ponovo ću ponoviti ta četiri primera, Grčku koja je imala najveću trgovačku flotu na ivicu bankrota, uništili su hrvatska brodogradilišta, uništili su i pomorsku flotu u Crnoj Gori.
Dakle, to su činjenice i to su činjenice koje nam govore da je ova ratifikacija faktički neprimenjiva iako se pominje u upitniku EU, iako je povezana sa Zakonom o pomorskoj plovidbi jer jednostavno standardi EU, i to ćemo ponovo ponoviti, su loši za Republiku Srbiju u svim oblastima privrede tako i u ovoj oblasti.
Pored ove ratifikacije, naravno za nas je vrlo interesantno i ovaj sporazum o vazdušnom saobraćaju sa Jermenijom i smatramo i tu vas podržavamo da treba razvijati dobre odnose sa tom zemljom. Ne samo zbog istorijskih i kulturnih veza koje postoje već i zbog jedne vrste ekonomske, kulturne i svake druge saradnje. Međutim, proučavajući ovaj sporazum došli smo do jedne fusnote, jednog dela sporazuma gde se on poziva, tačnije on se stavlja u okvir jednog sporazuma, kolokvijalno nazvanog, sporazuma o otvorenom nebu sa evropskom zajednicom, današnjom EU iz 2006. godine. Što se tiče pravnog dela tog sporazuma u nekom opštem smislu nema ništa sporno jer se tu ne priznaje legitimitet kvazi države Kosovo, međutim, naravno posle dve godine i za vreme potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, tačnije 22 države EU su potpuno primenile drugi metod i priznale su preko više jednostranih priznanja, znači više od dve trećine država je priznalo tzv. Kosovo, dakle, samo u dve godine je EU, evropska zajednica je promenila princip potpisivanja ugovora, princip tumačenja tog ugovora.
Međutim ono što je bitno za ovu temu i što je za nas uznemirujuće i opet pokazuje da je ispravna naša ekonomska politika, da je EU loša u ekonomskom i u svakom drugom smislu za Srbiju, jeste pozivanje na taj Sporazum o otvorenom nebu. Zašto i vi to sigurno znate i to je govorio i bivši ministar u vašoj oblasti, radi se o tome da taj Sporazum o otvorenom nebu na koji se poziva ovaj sporazum sa Jermenijom, ograničava mogućnosti daljeg napretka našeg avio prevoznika, da budem konkretan spašavanje avio prevoznika od bankrota u koji ga guraju između ostalog i standardi EU.
O čemu se konkretno radi? Vi sigurno znate, to je javni podatak, to nije nikakva tajna da je 2007. godine bila podneta jedna ozbiljna, najbolja i u tom trenutku prihvatljiva ponuda od strane "Areo flota" za kupovinu JAT, gde bi se obnovila flota, gde bi ostali svi zaposleni i gde bi se ušlo u sistem jednog avio prevoznika koji je više nego perspektivan i ima mnogo mogućnosti da se razvijaju linije prema svim delovima sveta. Šta se desilo i to nije nikakva tajna, to je bivši ministar ovde govorio i izneto je u javnosti. Upravo zbog poštovanja tog sporazuma, pod navodnicima, o otvorenom nebu sa evropskom zajednicom, današnjom EU, mi smo došli u poziciju da jednostavno Evropska komisija izvrši pritisak i pre potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da Republika Srbija u tom trenutku odustane od jedinog spasa za nacionalnog avio prevoznika. To je činjenica koja nam govori da se svaki sporazum sa EU uključujući i ovaj sporazum o otvorenom nebu, uključujući Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i uključujući Ugovor o pristupanju, je samo loš u ekonomskom smislu za Republiku Srbiju konkretno umesto da je danas srpski avio prevoznik u saradnji u kooperaciji sa jednom takvom moćnom firmom kao što je "Aero flota", mi imamo danas činjenicu da srpski avio prevoznik mora da uzima kredite za spašavanje od bankrota i gle čuda, od koga, od Evropske banke za obnovu i razvoj. To vam govori o pravim namerama EU prema Republici Srbiji, a to je dovođenje na granicu bankrota u svim oblastima, u pomorskoj plovidbi, u vazdušnom saobraćaju i u industriji uopšte.
Dakle, radi se o jednom uznemirujućem podatku. To smo primetili u sporazumu sa Jermenijom.
Iako smo za saradnju sa tom zemljom, smatramo da će taj sporazum biti samo u kontekstu jednog opšteg sporazuma o otvorenom nebu, uslovljen. Njegova primenjivost će, ne kao prethodni sporazum o kojem sam pričao, tj. konvencija, biti ne potpuno neprimenjiva, ali uslovna.
To su činjenice od kojih se ne može pobeći i koje govore da jednostavno sve te ratifikacije su uslovljen dogmom da EU nema alternativu koja je više nego štetna za nas u ekonomskom smislu.
Žao nam je što ministar odbrane ovde nije i žao nam je što nismo čuli njegove argumente za ovaj sporazum sa Francuskom u sferi odbrane za koji takođe mislimo da je više nego ne samo neprimenjiv kao ova dva sporazuma i ratifikacije o kojima smo govorili, već je i štetan u svakom smislu.
Mi ćemo vam dati nekoliko konkretnih primera koji pokazuju da je ovaj sporazum štetan i da neće doneti poboljšanje bezbedonosne i vojne situacije u Srbiji.
Da je ministar ovde, izneo bi argument da ista ta Francuska sarađuje sa Rusijom i da se jednostavno kupuju nosači aviona. To je činjenica, međutim možemo da vam damo drugi primer koji pokazuje da saradnja između jedne tako moćne zemlje kao što je Francuska u sferi odbrane i jedne zemlje kao što smo mi, koja ima ozbiljne probleme ne samo zbog okupacije 15% teritorije već i zbog činjenice da je ovaj bezbedonosni sektor upravljen kao samo jednom vektoru, tj. ka NATO, što je i normalno kada se pogleda da je Srbiji cilj da pristupi EU i da prihvati Lisabonski ugovor koji je jedna vrsta ustava EU, gde se u članu 42. doslovno kaže da Srbija tj. svaka država članica mora da usaglašava svoju politiku sa politikom NATO pakta u ovoj sferi. Dakle, radi se o činjenicama od kojih se ne može bežati sa nekim frazama da smo mi kao neutralni, već članstvo u EU je povezano i sa članstvo u NATO paktu.
Šta hoćemo da navedemo kao primer? Aktuelan primer je primer Libije. Sigurno znate da, pored toga što im je Ruska Federacija otpisala četiri milijarde dolara dugova u vojnoj industriji, oni su pokušali posle 2008. godine da potpišu sporazum sa Francuskom sa kojom se ovde stvara jedna vrsta vojne saradnje i pokušali su da naprave nekoliko ugovora u redu veličina 10 milijardi dolara upravo u vojnoj industriji ili, što se tiče ovog sporazuma, oblasti o kojoj govori ovaj sporazum. Znate kako se sve to završilo, da ne navodim opšte poznate, sumorne i monstruozne detalje. Radi se o činjenici koja svakoj normalnoj i ozbiljnoj vlasti govori da sa takvim partnerima, kao što je Francuska ili EU, u opštem smislu, najblaže rečeno, treba biti oprezan. Mislimo da je zato ovaj sporazum, ne samo zbog toga što se radi o činjenici da se zaključuje sporazum sa jednom zemljom koja učestvuje u jednom kvazi pravnom i nasilničkom ponašanju na 15% naše teritorije, nego sa jednom zemljom koja ne može biti kredibilan partner i to pokazuju svi primeri koje smo naveli.
Dakle, radi se o više sporazuma između kojih nema direktne povezanosti. Žao nam je što nisu tu i drugi ministri koji nisu našli, za razliku od vas, vremena da dođu ovde u ovaj parlament i da nam obrazloženje argumentovano, bez ostrašćenosti, bez pozivanja na tzv. frazu da EU nema alternativu, zašto mi treba da glasamo za ove sporazume. Naravno, nećemo glasati jer smatramo da su svi ovi sporazumi ili neprimenjivi ili više nego štetni za ekonomski, pravni i politički sistem Republike Srbije. U tom smislu i ovi sporazumi i ove naizgled nepovezane tačke, tačnije ovih devet tačaka nam pokazuju jednu konkretnu, tačnu i opšte proverljivu činjenicu da je evropski put i EU više nego loš izbor za Republiku Srbiju. Zahvaljujem.