Molim vas,  da vi imate u vidu vašu obavezu da govorite o temi dnevnog reda. Niti kodeks, niti vaš stav izražen kroz odevanje nije tema dnevnog reda. Tako da, molim vas da ne tražite od drugih ono što niste spremni da uradite sami a to je da poštujete pravila. Tema dnevnog reda.

U ovoj skupini zakona koja čini današnji dnevni red, kao što sam već na početku rekla, obuhvaćeno je više oblasti. Imamo potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indonezije o podsticanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja. Ovde je najvažnije istaći da Republika Indonezija nije priznala samoproklamovanu nezavisnost Kosova.
Što se ekonomske saradnje tiče, prema podacima Privredne komore, Srbija ima mali obim razmene sa Indonezijom koji se karakteriše izraženim deficitom na strani izvoza Srbije. U 2010. godini ta razmena je iznosila 51,1 milion dolara, a izvoz iz Srbije bio je samo 500.000 dolara. U ovoj godini naš izvoz je u prvih devet meseci bio oko 600.000 dolara dok je, sa druge strane, uvoz iz Indonezije u Srbiju povećan na 57,6 miliona. Ove sam podatke navela, a pročitaću i šta je napisano kao razlog zašto se potvrđuje, između ostalog, ovaj međunarodni ugovor: "Razlozi su sadržani u želji strana ugovornica da se ustanovi pravni okvir u kome će se obezbediti dodatno privlačenje investitora iz te zemlje."
Naravno, svaki investitor je potreban, ali da to bude investitor u pravom smislu te reči. Dosta je priča o investitorima koji dođu ovde samo kako bi imali koristi od novca koji dobiju iz budžeta Srbije, pa posle nekog vremena najave svoj odlazak. Neki odu i nenajavljeno. Govorila sam ovde više puta o jednom primeru koji se dogodio u Leskovcu.
Zamerka SRS koju upućujemo predstavnicima vlasti jeste da se nije činilo dovoljno kako bi se izvoz iz Srbije u Indoneziju povećao, kao što se nije činilo dovoljno da bi se povećao i u bilo koju drugu državu. Mnogo puta smo ponavljali da se ne koristi u dovoljnoj meri Sporazum o slobodnoj trgovini Rusije i Srbije iz 2000. godine. Predstavnici SRS su i ovde u Narodnoj skupštini i na mnogim drugim mestima iznosili svoje sumnje da tu postoje neke skrivene namere predstavnika vlasti kada ne koriste mogućnosti u obimu koji im pruža taj ugovor.
Imali smo prilike da u ovoj predizbornoj godini čujemo od predsednika države čak kako bi bilo dobro da Srbija sa nekim državama iz okruženja zajednički nastupa na tržištu Rusije. Svestan je i on koliko Srbija gubi žrtvujući se u nameri da bez pogovora sluša naloge EU i koliko je to pogubno za našu ekonomiju, umesto kompletnog zaokreta ka ekonomskoj i svim drugim vrstama saradnje sa državama gde bi Srbija imala koristi.
Kada govorimo o ugovoru između Republike Srbije i Crne Gore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak, karakteristično za ovaj ugovor je da je sačinjen na srpskom jeziku i crnogorskom jeziku. Sa strane Crne Gore potpisao je ministar finansija ali sa srpske strane ovaj ugovor nije potpisao ministar finansija već državni sekretar u Ministarstvu finansija, Dušan Nikezić, koga je Vlada ovlastila svojim zaključkom. Inače, pomenuti državni sekretar, član je družine iz "Ces Mekona", dobro poznate konsultantske kuće koja je radila procene za Agenciju za privatizaciju. On je sin vlasnika ove kuće koja je od 2002. godine do januara 2010. godine od agencije inkasirala preko 535 milion dinara za 14 ugovora.
Sadašnji premijer Mirko Cvetković, kako je svima dobro poznato bio je izvršni direktor "Ces Mekona" i direktor Agencije za privatizaciju. Dušan Nikezić bio je Cvetkovićev zamenik u Agenciji za privatizaciju. Više od "Ces Mekona" i radeći sa Agencijom zaradila je samo konsultantska kuća "Morgan i Stenli" koja je za posredovanje u prodaji duvanske industrije samo tokom 2003. godine zaradila 677 miliona dinara. "Ces Mekon"je u svakoj godini bio u među onima koji najviše zarađuju. Godine 2009. zaradio je nešto manje od 60 miliona dinara. Za razliku od Morgan i Stenli koji je bio angažovan samo jednom "Ces Mekon" je stalni, višegodišnji konsultant koji je najviše novca zaradio baš 2003. godine u vreme kada je Cvetković uporedo sa funkcijom izvršnog direktora "Ces Mekona" bio direktor Agencije za privatizaciju. U to vreme "Ces Mekon" je radio na privatizacijama beogradskog semena …

Narodna poslanice, molim vas da izveštaj o konsultantskim kućama dovedete u vezu sa bilo kojom tačkom dnevnog reda.

SRS je baš iznenađena da jedan ovakav sporazum potpisuje državni sekretar u ministarstvu. Ipak je trebalo imati malo više dostojanstva pa da taj ugovor potpiše onako kako je sa jedne strane potpisao ministar finansija da se udostoji i neko ko kod nas vrši funkciju ministra finansija, pa da i on to potpiše.
Inače, ovakvim stručnjacima koji su doveli do toga da nakon privatizacije imamo armiju nezaposlenih, njima nisu bitni nacionalni interesi to što neko napada Srbe na severu Kosova, oni poznaju jedino govor novca. I ovo govorim jer je važno da čuju svi oni čiji je život postao tragedija posle privatizovanja preduzeća u kojima su radili pa ostali na ulici. Danas je problem da ti ljudi prežive i da školuju svoju decu, a oni koji su delili savete Agenciji za privatizaciju i za to uzeli basnoslovne sume novca…

Narodne poslanice, mislim da sam vas podsetila šta je tema dnevnog reda, pa vas sad upozoravam da na bilo koji način sve ono što smatrate lošim u procesu privatizacije dovedete u vezu sa bilo kojom od tačaka dnevnog reda koje su trenutno u pretresu.

Još jedan sporazum koji je pred nama jeste Sporazum između Srbije i BiH o privremenom zapošljavanju državljana Srbije u Bih i državljana Bih u Srbiji. I ovde je predlagač naveo da se planira organizovano privremeno zapošljavanje na teritoriji druge strane ugovornice. Stav SRS-a jeste da u nekom većem organizovanom zapošljavanju neće biti ništa već će biti možda  pojedinih slučajeva. Nezaposlenost u Srbiji je ogromna i Republički zavod za statistiku sproveo je anketu o radnoj snazi i podaci su poražavajući jer se ispostavilo da je u 2007. godini 375 hiljada zaposlenih dobilo otkaze da bi u 2008. godini taj broj bio povećan na 540 hiljada. Povremeno čujemo neku priču o nekim novim radnim mestima ali njih je toliko malo da zaista ovu armiju nezaposlenih iz godinu u godinu samo povećavaju.
Setimo se na kom principu je formirana ova Vlada – na socijalnoj odgovornosti. Armija ne zaposlenih govori da Vlada svoj osnovni princip nije ispoštovala. To isto govore i sve veći redovi ispred narodnih kuhinja. Državni integritet i suverenitet se narušavaju. Svakim danom je dramatičnije na KiM, danas posebno. Sve su to karakteristike Vlade koja jedino sama sebi može izneti koju pohvalu, ali činjenično stanje pohvale demantuje. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je devet minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a posle njega narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uglavnom ću govoriti o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti zaštite životne sredine.
Kada bi sada nekog pitali u Srbiji kakve će koristi imati Srbija od ovog zakona, a to je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o saradnji u oblasti zaštite životne sredine, verovatno niko ne bi znao šta da vam odgovori. Kakve veze, pre svega teritorijalne, ima Srbija sa Azerbejdžanom, a pogotovo u oblasti zaštite životne sredine? Kakva to iskustva u ovoj oblasti imamo mi da razmenimo sa Vladom Republike Azerbejdžan ili oni sa nama? Jedino što možemo njima da prenesemo, neka naša iskustva rada našeg Ministarstva za zaštitu životne sredine je uvećanje broja divljih deponija, paljenje deponija, građenje postrojenja za preradu opasnog otpada u blizini škola, bolnica, naseljenih mesta, vodotokova ili, recimo, nenamenskog trošenja budžetskih sredstava za oblačenje radnika Dulićevog ministarstva. Znate već onu priču iz medija o kupovini kožnih cipela, kožnih jakni, mantila itd.
Pošto je ova vlada rešila da spasava planetu zemlju od globalne katastrofe ovim sporazumom u oblasti zaštite životne sredine sa Azerbejdžanom, a ne da spašava Srbe na KiM, da vidimo kako je to zamišljeno i napisano u ovih 11 članova sporazuma.
U članu 2. se kaže da će ugovorne strane razvijati, proširivati zajedničku saradnju u oblasti sprečavanja zagađenja životne sredine i zaštite životne sredine u interesu obe države, kao i promovisati dalji razvoj ekonomskih, naučnih i tehničkih kontakata.
Imam jedno pitanje za ovlašćenog predstavnika Vlade. Kako Srbija može da utiče na rešavanje nekog globalnog ekološkog problema u saradnji ne samo sa Azerbejdžanom, već sa bilo kojom drugom zemljom i sa ove i sa one strane zemljine kugle, pošto Azerbejdžan nije baš u blizini Srbije? Da li Srbija ima razvijenu naftnu sopstvenu industriju? Nema. Da li Srbija ima razvijenu industriju metalurgije? Nema. Da li ima neku ozbiljnu hemijsku industriju? Nema. Da li ima nuklearne elektrane? Nema i ne treba da ih ima. Tamo gde nešto i može u promilima Srbija da doprinese, neće moći jer kako da, recimo, američkoj železari "U.S. Steel", velikom zagađivaču, naloži da smanji emisiju štetnih gasova kada će to, recimo, da ugrozi sjajne odnose ove vlade i SAD? Ko će smeti uopšte američkim kompanijama u Srbiji da nameće bilo kakve zakonske obaveze i ograničenja, jer Amerikanci mogu u ovoj zemlji da rade šta hoće, mogu da kupuju preduzeća, kao železari za 25 miliona dolara, mogu da ubijaju Srbe na KiM, to se i danas dešava i niko ne može da im stane na put?
Kada već govorim o Azerbejdžanu, zaista im treba odati priznanje nedoslednosti što nisu priznali Kosovo kao nezavisnu državu.
U članu 3. pod prvom tačkom se kaže da će Srbija sa Azerbejdžanom sarađivati u zaštiti biodiverziteta. Prosto pitanje za one koji slušaju – kako mogu međusobno uticati na biodiverzitet zemlje koje su na hiljadu kilometara udaljene jedna od druge? Naše autohtone biljne i životinjske vrste su vezane za naša područja, za naš biodiverzitet. Teško mogu da imaju bilo kakav zajednički imenitelj sa biodiverzitetom Azerbejdžana. Šta će i njima i nama iskustvo za nešto što ne postoji ni kod njih ni kod nas?
Prokomentarisao bih zaštitu ozonskog omotača koji se spominje u tački obeleženoj pod slovom G) u članu 3. Šta Srbija i Azerbejdžan mogu da učine po ovom pitanju, kako Srbija i Azerbejdžan da zaštite ozonski omotač? Lako će ga zaštiti Srbija pošto Srbija skoro i nema industriju, pa samim tim ne može i da napravi neku globalnu štetu ili neko veliko zagađenje. Pravi zagađivači i uništivači ozonskog omotača su SAD. Koliko su samo zagađenja ostavili u Srbiji posle bombardovanja 1999. godine.
Azerbejdžan, za razliku od nas, ima razvijenu naftnu industriju, pa bi i imao veće obaveze da svoju industrijsku proizvodnju uskladi sa odredbama, pre svega, Kjoto protokola.
Što se tiče globalnog zagađenja i oštećenja ozonskog omotača, najveći svetski zagađivač, SAD, nisu potpisnici tog Protokola i oko ukupnog zagađenja planete učestvuju sa 25%, dakle jedna četvrtina. Sada Srbija i Azerbejdžan treba da spašavaju planetu dok je Amerikanci uništavaju.
Članom 4. ovog sporazuma definiše se način saradnje u oblasti životne sredine, pa se kaže u tački pod G) – razmena najbolje dostupnih ekoloških tehnologija. Na čiju se ovde ekološku tehnologiju misli, da li na našu ili na onu koja se koristi u Srbiji a stranog je porekla? Sumnjam da država sme da razmenjuje bilo kakve tehnologije, pa i ekološke koje nisu u njenom vlasništvu sa drugom državom, pa i sa Azerbejdžanom. Naše tehnologije, što se tiče ove ekologije, možda su neki najnoviji modeli kontejnera.
Ono što je za armiju ekoloških eksperata, pod znacima navoda, iz Vlade Republike Srbije bitno i ono što je predviđeno tačkom označenom pod slovom Đ) organizacija obuke, konferencije i simpozijumi. To je prava suština svega ovoga, trošenje para za simpozijume, delegacije, za eksperte radne grupe, a u stvari neće se dogoditi ništa značajno.
Gospodin Nebojša Pokimica, koji je ovde naveden kao neko ko predstavlja Ministarstvo za zaštitu životne sredine, trebao je da nam kaže makar jednu korisnu stvar koju će imati Srbija od ovog sporazuma ili Azerbejdžan. Šta će to Srbija da dobije? Gde će to primeniti? Gde će to iskoristiti? Koja je to zajednička tačka koja spaja Srbiju i Azerbejdžan u ovoj oblasti?
Srbija je, nažalost, zemlja apsurda. Ovde se usvajaju i rezolucije i konvencije i sporazumi o nečemu što Srbija čak i nema, a Srbija nema snage, recimo, da usvoji rezoluciju o KiM i stradanju srpskog naroda pod nadzorom SAD i EU. Jednostavno, ono što pita javnost u Srbiji narodne poslanike to je kada će sednica o KiM.
Posle ovog predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti zaštite životne sredine, očekujemo da Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo pothitno potpišu i sporazum i sa državama koje se nalaze u Okeaniji, da što pre uzmemo učešće u spasavanju koralnih ostrva od uništenja od prekomernog zagađenja vode okeana pošto smo sve poslove u Srbiji pozavršavali, iskorenili smo kriminal, povećali zaposlenost, zaštitili Srbe na KiM i iskorenili bedu i siromaštvo.
Na kraju, ovaj sporazum je u stvari deo uobičajenog međunarodnog scenarija. Poput većine sporazuma, ostaće mrtvo slovo na papiru. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je osam minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. On je poslednji prijavljeni govornik. Vreme na raspolaganju je 12 minuta.

Gospodine Mrkonjiću, na vama je zapalo da predstavljate Vladu. Da je ozbiljna situacija vidi se po stajlingu.
Obavestio sam vas šta se dešava na teritoriji KiM. Sada bih krenuo o vašim prijateljima, gospođo Čomić.
Kada se ratifikuju neki sporazumi sa nekom državom, bez obzira koja je oblast predmet ratifikacije tog sporazuma, mora da se vodi računa o Ustavu Republike Srbije na prvom mestu, a na drugom mestu da se vidi koji interes zadovoljavamo kao država.
Sada ste nas stavili u neprijatnu situaciju da mi ne znamo koji interes u oblasti odbrane treba da zadovoljimo sa vama dragom Republikom Francuskom u ovom sastavu vlasti koja je sad u Francuskoj. Došao sam do zaključka da između nomenklature koja je u Francuskoj na vlasti i ove nomenklature koja je na vlasti u Srbiji ne postoji nikakva razlika i da u cilju razvijanja dobrih prijateljskih odnosa između trenutne vlasti u Francuskoj i trenutne vlasti u Srbiji postoji prijateljstvo, a narod, ko pita narod. Tako ispada.
Zašto? Molim vas, Francuska je član NATO pakta. Učinila je iste zločine kao i NATO pakt. Svrstala se tamo i sad pucaju na naše ljude. Verovatno posle ovog sporazuma neće da pucaju na naše ljude na KiM. Što nam to ne kažete.
Priznali su nezavisno Kosovo. Finansirali su njihovu terorističku organizaciju. Vi negujete prijateljske odnose sa njima. Znači pritisli ste ih sa strujom, sa prometom roba. Pošto to nije dalo rezultata da oslabi otpor na barikadama idemo na prijateljstvo sa Francuskom koje nam otima KiM. Otima nam KiM. Ali to su vaši prijatelji.
Zašto to radite? U nadi da SRS napusti zasedanje, a mi nećemo da napustimo, jer da nije nas niko u ovoj zemlji ne bi znao šta se dešava. Niko. Niko ne bi preneo jednu reč. Tu smo da vas podsećamo. I na Bernarda Kušnera i na one Francuze koji su proterivali Srbe, i na ove Francuze koji sada pucaju. NATO pakt je napravio kosovske oružane snage. Gospođo Čomić, danas se u Preševu slavi i zato ga Nema Riza Halimi. Slavi se dan zastave. Vidite kako se to uklapa. Riza Halimi tamo sa njegovima, južni deo Kosovske Mitrovice njegovi pobratimi i njihovi sponzori iz Francuske …