Reč ima narodni poslanik gospođa Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o predlogu Advokatske komore da se Miroslav Bojić izabere za člana Državnog veća tužilaca iz reda advokata. Svakako ćemo govoriti o dnevnom redu, ali je nemoguće, gospodine Novakoviću, a da vas javno ne upitamo kada će se održati sednica o problemima koji eskaliraju na KiM? Da li ste u nekom mediju, a niste, jer su svi pod državnom šapom, pod režimskom šapom, čuli da su u Jagnjenici napadnuti Srbi, da ima povređenih?
(Predsedavajući: Pitanje ste postavili, nisam vas prekinuo, ali sada obrazloženje pitanja, pa ipak nije fer da toliko od dnevnog reda odemo. Dakle, Predlog za izbor člana prvog sastava Državnog veća tužilaca od strane Advokatske komore Srbije. Hvala.)
Znam ja, gospodine Novakoviću, šta je na dnevnom, ali nije fer ovo što vi radite. Ne da nije fer, nego kršite Ustav i zabranjujete narodnim poslanicima i Skupštini da radi svoj posao.
Nećete da javno progovorimo o problemima na KiM, zato što srljate u monstrum organizaciju koja se zove EU. I sve ćete da date da bi ste otišli u to što više ni formalno, tako reći ne postoji. I ne možete, gospodine Novakoviću, da nas zaustavite da to govorimo. Danas Srbi na KiM rizikuju svoje živote…
(Predsedavajući: Nemam nameru da uopšte raspravljam o temi koju vi pokušavate da nametnete, ali vi mene dovodite u poziciju da primenim stav 7. člana 103, ili ovo drugo upozorenje shvatite kao poslednje i vratite se, molim vas, na temu i nemojte vi da kršite Poslovnik, gospođo Radeta. Hvala na razumevanju.)
Gospodine Novakoviću, naravno, vratiću se i govoriću pola sata o temi, toliko nam je ostalo vremena, ali vas ovako savetujem, nemojte da nas plašite kaznama, danas Srbi rizikuju svoje živote na KiM, a mislite uplašićete nas kaznom od 7.500 ili 15.000 dinara, koliko košta vaša opomena. Baš nas briga za te pare. Hoćemo ono što je najaktuelnije u Srbiji da se raspravlja…
(Predsedavajući: Nije pitanje nikakvog strašenja, nego je pitanje primene Poslovnika, bar ja sam apsolutno siguran da vi to čak i mnogo bolje od mene znate. Izvolite.)
Dakle, Predlog da se Miroslav Bojić izabere za člana Državnog veća tužilaca dolazi nam od Advokatske komore Srbije. Podsetili smo u toku današnje rasprave da je ovaj gospodin već jedanput bio tema dnevnog reda ovog parlamenta i da nije imao većinu da bude izabran za člana Državnog veća tužilaca. To apsolutno baca senku na ovaj predlog. Što se nas iz SRS tiče, pitamo se – da li je taj čovek dostojan ovako važne funkcije? Zašto to pitam? Dozvolio je sebi da se političke stranke u parlamentu igraju sa njim kao ping-pong lopticom. Političke stranke, mislim, na vladajuću koaliciju, koje za svaku tačku dnevnog reda imaju neku trgovinu, neku pogodbu, sad su našli tog Bojića da on bude ta tema za prepucavanje i za nekakvu političku trgovinu i, ako je on, kao ozbiljan čovek sebi to dozvolio, onda zaista smatramo da to nije dovoljno, da nije dostojan da bude izabran na ovako važnu državnu funkciju.
Žao mi je što ovde nema nikoga koga bismo mogli da pitamo, da postavimo neka pitanja vezano za ovog gospodina, kao i generalno za Državno veće tužilaca. Ne znamo da li je tačna informacija koju smo dobili u toku današnjeg dana, da je nedavno ovom gospodinu u Čačku u vazduh dignut džip zbog, navodno, nekih sumnjivih kombinacija sa nekim lokalnim kriminalnim strukturama? Da je ovde neko ko je predložio njegov izbor, mogli bismo da dobijemo taj odgovor. Mi ovde govorimo samo da bi se formalno ispunila obaveza iz Poslovnika. Naravno, mi iz SRS ne pričamo samo radi formalnog ispunjavanja, mi smo jedina politička partija koja uredno koristi ovo restriktivno pravo koje imamo u Poslovniku, jer nam Poslovnik ne dozvoljava da radimo svoj posao narodnog poslanika. Koliko god možemo, mi se borimo i sa vama i sa Poslovnikom, da ipak ovaj posao radimo onako kako građani Srbije od nas očekuju.
Možda bismo svoj stav prema ovom gospodinu Bojiću promenili kada bi nas, recimo, obavestio i pružio nam dokaz da je kao advokat podneo krivičnu prijavu protiv Borisa Tadića, zato što je Tadić dozvolio agresiju na Srbe na KiM. Ako nas sluša gospodin Bojić i ako pokrene ovu krivičnu prijavu, onda ćemo moći do dana za glasanje da razmislimo o njegovom izboru. Naravno, pozivamo i sve druge da se pridruže takvoj krivičnoj prijavi, jer Boris Tadić je odgovoran i njegov režim je odgovoran što je danas ponovo počela agresija na goloruke Srbe na KiM. Ima veza sa dnevnim redom, govorim o eventualnoj krivičnoj prijavi, gospodine Novakoviću. Od sada apsolutno vodim računa o tački dnevnog reda.
Što se tiče Državnog veća tužilaca i tog izuzetno važnog posla koji bi trebalo da obavlja Državno veće, kada smo dobili predlog za popunu ovog mesta u Državnom veću tužilaca, odmah nam se javila asocijacija – Blagoje Jakšić, kojeg ste izabrali u VSS, iako je već tada, pošto se sad ispostavilo, kada je čovek uhapšen, učestvovao u nekim mahinacijama, u proneveri velike količine novca.
Čak i kada bi on bio čovek koji bi mogao da se uklopi u ovu funkciju i kada ne bismo imali ništa protiv njega, smetalo bi nam što dolazi u loše društvo, jer Državno veće tužilaca i VSS su veoma loše društvo za svakog čestitog čoveka.
Šta je uradio ovaj gospodin Miroslav Bojić ili šta je uradilo Državno veće tužilaca, šta je uradila neka advokatska komora, a svađaju se Advokatska komora Srbija i Advokatska komora Beograda oko nekakvih svojih funkcija, upravnih odbora, predsednika itd, šta su uradile da zaštite ljudska prava? Da li se neko od njih oglasio da kaže koji je to osnov, na osnovu čega je Haški tribunal danas produžio privilegovanu zabranu komunikacije na još 30 dana predsedniku SRS Vojislavu Šešelju?
Vi ste advokat, gospodine Novakoviću, znate da je privilegovana komunikacija optuženog sa stručnim timom nešto što je neprikosloveno, što niko ne sme da ugrozi, ali Haški tribunal ugrožava Vojislavu Šešelju pravo na pripremu odbrane. Naravno, nema glasa ni od advokatskih komora, ni od bilo koga drugog ko bi, eventualno, trebalo da se bavi zaštitom ljudskih prava svojih građana.
Kada je u pitanju ovaj predlog, takođe moramo da zamerimo, već jesmo, zašto ovde nije predsednik Odbora gospodin Boško Ristić. Za njega imamo neka konkretna pitanja. Pitala bih ga da li je tačno ono što sam pre neki dan saznala u Nišu? Ako se kao i mi srpski radikali bavite poslom narodnog poslanika tako što ste u narodu, što vas ljudi sreću i skreću pažnju na ovo ili ono, nas uglavnom podržavaju, pružaju nam podršku itekako i žale se građani u Nišu, kažu kako je veliki broj, a mi smo govorili o tome kada je bio reizbor sudija i tužilaca na dnevnom redu, advokata iz Niša postali sudije, tužioci, kako je najveći broj tih advokata prošlo kroz kancelariju Boška Ristića. Pitam – da li vi znate ko je Boško Ristić? Kažu – kako da ne, to je onaj advokat, poslanik čiji se pečat u Nišu plaća 500 evra. Nisam razumela šta to znači, pa sam pitala da mi ljudi objasne i objasnili su. Kažu, idu ljudi kod nekog drugog advokata da im napiše neki podnesak, a pošto podnesak sa pečatom kancelarije Boška Ristića ima prođu u niškim sudovima, onda se taj pečat plaća 500 evra.
Da je ovde član Državnog veća tužilaca Boško Ristić, mi bismo ga pitali da li je ovo tačno i šta je od ovog tačno? Dalje, da je ovde član Državnog veća tužilaca gospođa Malović, imali bismo i za nju neka interesantna pitanja.
Ovih dana pojavila se u medijima vest da je jedan sudski postupak zastareo i toliko mu se posvetila pažnja kao da je to jedan jedini sudski postupak u Srbiji koji je zastareo. Pošto su otporaši pokrenuli inicijativu za razrešenje sudije Gordane Vidojković koja je navodno odgovorna za zastaru ovog postupka, brže bolje se član Državnog veća tužilaca, gospođa Malović oglasila u javnosti da kaže da će ona da podrži tu inicijativu. Da je ovde, mi bismo je pitali zašto nije podržala inicijativu SRS da se Marina Tomić sa njenim većem, inače sudija Apelacionog suda, razreši zato što u svojoj presudi nisu "primetili" da je Tomislav Nikolić opljačkao svojevremeno SRS? Ili, zašto se nije oglasila o svom stavu o inicijativi za razrešenje Darka Lauševića? Ovo su, gospodine Novakoviću, pitanja baš za člana Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Samo izražavamo žaljenje zašto gospođa Malović nije ovde da bismo je to pitali.
Da bi obrazložio stav gospođe Malović, onda se otporaš Homen javio u medijima da on kaže da Ministarstvo pravde podržava inicijativu i da će se pridružiti inicijativi otporaša za razrešenje ove Gordane Vidojković i kaže – on se nada da će Apelacioni sud doneti konačnu presudu i da će staviti tačku na taj slučaj. Danas proširuje izjavu i kaže – on je imao sastanak sa svojim prijateljima otporašima da im kaže neka ne podnose Evropskom sudu u Strazburu zahtev za nadoknadu štete, neka se obrate Ministarstvu pravde, pa će Ministarstvo pravde da im nadoknadi štetu. Valjda, da bi izbegao da ga oni pitaju - gde su one pare koje je svojevremeno "Otpor" dobio iz Mađarske, koje su negde volšebno nestale u njegovim rukama, pa onda - daj daćemo im pare iz državnog budžeta od građana Srbije?
To je skandal što radite, ljudi moji. Kako može državni sekretar na ovaj način obraćajući se javnosti da utiče na rad pravosudnih organa? Kako je to moguće uopšte u državi Srbiji? Državno veće tužilaca je tema i ovde i te kako ima mesta za Državno veće tužilaca, i te kako ima mesta za to da se pitamo da li Miroslav Bojić može da doprinese boljem radu Državnog veća tužilaca, jer je očigledno da je u dosadašnjem radu Državno veće tužilaca, kao i Visoki savet sudstva, da su mnogo loše radili svoj posao, jer su izabrali dosta loših sudija i dosta loših tužilaca. Naravno, ne mislimo da su sve sudije loše, ne mislimo da su svi tužioci loši, ali nikada u zemlji Srbiji nije ovakav uticaj bio predstavnika vlasti na pravosudne organe kao što to sad. Zamislite da ovaj gospodin Homen se usuđuje da na ovaj način komentariše presude.
Pitanje i za Visoki savet sudstva i za Državno veće tužilaca, ako je tačno da je Gordana Vidojković, sudija, odgovorna zašto je ovaj predmet zastareo, onda se tu postavljaju dva pitanja. Ako je ovaj predmet bio kod nje 11 godina, kako je mogla biti reizabrana pre dve godine? Zar tada niko nije vodio računa da ona devet godina ima kod sebe neki predmet koji ne završava? A ako je taj predmet bio kod nekog drugog, što je s obzirom na reorganizaciju prilično logično, zašto taj sudija nije odgovoran što je državo devet godina, nego ona što nije završila za dve godine? Dakle, kako god, upleli ste se, odnosno uplelo se i Ministarstvo i gospođa Malović kao član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca u nešto što je apsolutno nedopustivo.
Pre dva dana čitamo, predsednik opštine Leskovac kaže da će ignorisati presudu kada je u pitanju vraćanje na posao zaposlenih u lokalnoj samoupravi Leskovca, kojima je on dao otkaz. Mi smo govorili o tome da je taj gospodin, predsednik, gradonačelnik Leskovca, da je kada je došao po partijskoj liniji podelio otkaze i da je zaposlio nove ljude iz DS u lokalnu samoupravu u Leskovcu. On sada kaže da će se obratiti Evropskom sudu za ljudska prava ako ga nateraju da vrati ljude kojima je on dao otkaz. To zaslužuje pažnju medija kako jedan predsednik jedne opštine može da utiče i da pokušava da utiče na rad pravosudnih organa, da govori o ne pravosnažnim presudama. Da li je to moguće u pravnoj državi? Nije. Da li je Srbija pravna država? Nije. Da li u Srbiji funkcionišu institucije sistema? Ne funkcionišu. Nažalost, to je naša realnost.
Pre 15, 20 dana čitamo u medijima na primer Ana Nikolić vozila u alkoholisanom stanju, Danijela Vranić, vozila u alkoholisanom stanju, neki iks, ipsilon, ali imenom i prezimenom naveden, neki Janko Janković sa Novog Beograda uhvaćen od strane policije vozio sa 1,5 promila alkohola u krvi, dakle, sve punim imenom i prezimenom. Ali, u petak M.R, sudija Višeg suda u Beogradu, uhvaćena je sinoć kako pijana vozi automobil glavnim gradom – kako nezvanično saznajemo, sudiju je oko 19,45 časova zaustavila saobraćajna patrola i uradila alko-test, utvrđeno je da ima 1,45 promila u krvi. Ko je M.R? Zašto nije punim imenom i prezimenom napisano ko je ova sudija? Ova sudija, pošto je sudija Višeg suda, tako piše, ona je ta koja je nadležna da rešava sporove kada je u pitanju bezbednost javnog saobraćaja, ona koja vozi sa 1,5 promila alkohola u krvi. Vi krijete taj podatak ko je ona. Svi drugi mogu imenom i prezimenom da budu objavljeni, da budu izloženi stubu srama zato što voze pijani, i treba, ali zašto se krije ova gospođa? Da li je ona već danas došla na posao, pošto je bila na trežnjenju u petak uveče u MUP Zemun, da li je ona na poslu danas, da li je mamurna? Da li može da radi? Da li će kada bude raspravljala o nekom predmetu koji se odnosi na ugrožavanje bezbednosti javnog saobraćaja, da li će biti trezna ili pijana?
Sve su ovo pitanja zbog čega su danas ovde trebali da budu predstavnici, odnosno članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, bar oni koji imaju obavezu prema parlamentu, a to su i Boško Ristić i gospođa Malović. Koliko god vi pokušali da nam date maltene sinapsis kako da vam se obraćamo, odnosno kako da se obraćamo pre svega građanima Srbije, vi ne možete da nas sprečite da mi u okviru određene tačke dnevnog reda kažemo i neke stvari koje se vama ne dopadaju. Znamo mi da se vama ne dopada pitanje kada će se i da li će se održati sednica o problemima na KiM, znamo da vam se to ne dopada, ali mi moramo to da pitamo. Mi ovde predstavljamo građane Srbije i građani Srbije treba da znaju istinu o svemu što se dešava u državi Srbiji. Moramo da vas pitamo da li će neko da digne svoj glas, osim srpskih radikala i ogromnog broja građana Srbije koji podržavaju našu akciju – hoćemo Šešelja, nećemo u EU, da li će još neko da kaže – halo ljudi, Šešelju je danas na 30 dana još produžena zabrana privilegovane komunikacije? Da li će neko zvanično to da kaže? Naravno da neće, zato što se vi plašite Šešelja u Srbiji, plašite se onog što bi Šešelj mogao da uradi pred naredne izbore. Ali, ne brinite, mi smo Šešeljevi radikali, pobedićemo mi iako je on 3000 kilometara daleko od nas, ali je on u našoj stranci i u Srbiji.
Kada je u pitanju ovo Državno veće tužilaca, vidite, kada dobijemo, a mi uglavnom dobijamo pisma građana i mi smo u obavezi da građanima stavimo do znanja da mi njihova pisma ne bacamo u koš, nego da mi ozbiljno čitamo šta tu piše i da u tom smislu postavljamo određena pitanja nadležnima. I opet mi ovde fali gospođa Malović.
Gospođa Dušanka Đurđević iz Rušnja ima interesantan jedan problem i pošto ja nisam pravnik kakav je Slobodan Homen, nego sam diplomirani pravnik sa dosta radnog iskustva i znam šta mogu a šta ne mogu da komentarišem, ali ono što jeste za komentarisanje, ova gospođa nam je rekla, odnosno napisala da je imala problem sa izvesnom sudijom Ivonom Lalović, koja je, navodno, njen predmet, vezano je za neko zemljišno-knjižno stanje, rešila u roku od jednog dana. Pa se ona obraćala Ministarstvu pravde, pa je onda naravno Ministarstvo poslalo po pravu nadzora nekom tamo, i ustanovili su da je to bilo sve u redu…
(Predsedavajući: Ali mi smo na izboru člana prvog sastava Državnog veća tužilaca i molim vas da te probleme individualne, ovo ipak nije ni mesto ni vreme, niti možemo da ih rešimo.)
Državno veće tužilaca imenuje, predlaže imenovanje tužilaca. Gospodin Miroslav Bojić iz Čačka…
(Predsedavajući: Advokatska komora predlaže imenovanje člana Državnog veća…)
Govorim o imenovanju tužilaca, ne slušate me, gospodine Novaković.

Gospođo Vjerice Radeta, pažljivo vas slušam i zato vas prekidam jer odlutate u žaru diskusije daleko od teme, pa u momentu kada ja više i uz najbolju maštu ne mogu da vidim kako ćete se vratiti. Moram da intervenišem, tako da vas molim. Sve što ste govorili misleći i siguran sam da gospodin Bojić sluša i da će to primeniti u svojoj praksi vaše sugestije, pustio sam vas da pričate i o primeru. Ali sada kada smo počeli da govorimo o individualnom problemu jedne građanke Srbije sa jednim sudijom, mislim da smo predaleko otišli i da nećemo moći stići do gospodina Bojića i njegovih kvaliteta ili nekvaliteta.)

Gospodina Bojića sam više puta imenom i prezimenom ovde pomenula, ali svakako nam je interesantnija funkcija koju bi on trebalo da obavlja i gospodine Novakoviću nikad ne odlutam, već vrlo svesno izgovaram svaku reč, a da li vama treba mašta da me razumete, ne znam, ali mislim da me građani Srbije odlično razumeju, kao i sve nas iz SRS. Nama i jeste cilj da nas razumeju građani, a vi kako se snađete sa vašom maštom.
Dakle, šta sam htela da kažem i šta sam počela, da se Miroslav Bojić predlaže u Državno veće tužilaca, da Državno veće tužilaca predlaže izbor tužilaca, javnih tužilaca i njihovih zamenika, da kada bi bio dobar izbor svih tužilaca i njihovih zamenika, onda bi oni i te kako imali posla i kada je u pitanju Visoki savet sudstva i odluke Visokog saveta sudstva o izboru nekih sudija. Konkretno, ovog Jakšića, gde je i te kako značajna uloga tužilaštva, jer da ne bi nekog tamo tužioca koji očigledno dostojan svoje funkcije, taj Jakšić bi i danas bio član Visokog saveta sudstva. Da li je tako? Vidite kako to vrlo ima veze i ne treba vam mnogo mašte, samo malo strpljenja gospodine Novakoviću i mi uvek kažemo ono što jeste tema dnevnog reda.
Tema svih tema danas u Srbiji jeste ovo što se dešava Jagnjenici i mi insistiramo gospodine Novakoviću, pretpostavljam da će uskoro biti pauza, da na toj pauzi razgovarate sa gospođom Đukić-Dejanović, ako nije negde u belom svetu kako pročitah u novinama i da se pod hitno zakaže sednica o problemima koji eskaliraju na KiM, tamo su opet počeli da ubijaju nenaoružane Srbe, a ubijaju ih do zuba naoružani pripadnici Euleksa. Mi znamo da vi hoćete tim vašim, ovaj put ne vi lično, ali u početku i vi, dakle vašim stavom, da nas stalno prekidate, da nas isprovocirate da izađemo iz ove sale. Ne, mi hoćemo da ostanemo da bismo svaki čas koristili priliku da upozoravamo građane Srbije da je ovo jedino mesto sa kojeg može da se čuje slobodna reč. Svi mediji su režimski, svi mediji su pod šapom režima i zato još niko nije objavio da je danas okupator na KiM počeo ponovo da strelja Srbe i da srpska skupština parlamenta Narodne Skupštine Srbije mora pod hitno da raspravlja o tome, a ne da neki Borko ide tamo i da ne znam u čije ime i šta pregovara i šta zagovara i šta potpisuje. Kada ćemo saznati koji su to potpisi koji on mimo Ustava Republike Srbije stavio. Hvala.

I kako ćete sada ovo povezati sa predlogom Advokatske komore? Naravno nikako.
Na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, niko se od onih koji imaju pravo iz člana 96. ne javlja za reč, pa zaključujem pretres o Predlogu za izbor člana Državnog veća tužilaca iz redova advokata.
Na osnovu člana 87. određujem pauzu i sa radom danas ćemo nastaviti u 15,00 sati raspravom o pojedinostima po Zakonu o rehabilitaciji.
(Posle pauze)

Nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu pretresom u pojedinostima, a po prvoj tački dnevnog reda, Predlog zakona o rehabilitaciji.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu. Obaveštavam vas da je, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, povodom pretresa u pojedinostima, a po prvoj tački dnevnog reda, Predlogu zakona o rehabilitaciji, pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnice predlagača, Snežane Malović, ministarke pravde, Srđana Srećkovića, ministra vera i dijaspore i Olivera Dulića, ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, prisustvuju i: Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, Jovan Ćosić, šef Odseka u Ministarstvu pravde i Zlatko Petrović, rukovodilac Grupe u Ministarstvu pravde.
Prva tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O REHABILITACIJI.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: zajedno Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz, zajedno narodni poslanici Aleksandra Jerkov i Radovan Radovanović, narodni poslanik Dušan Marić, Nikola Žutić, Vjerica Radeta, Meho Omerović, zajedno narodni poslanici Esad Džudžević i Bajram Omeragić, zajedno narodni poslanici Aleksandra Janković, Zlata Đerić i Miroslav Markićević, zatim narodni poslanik Aleksandar Martinović, narodni poslanik Sreto Perić, Milorad Buha, Nataša Jovanović, Zoran Krasić, Riza Halimi, Dejan Mirović, Nemanja Šarović, Boris Aleksić i narodni poslanik Mirko Munjić.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pre nego što pređemo na pretres prvog amandmana na član 1, podsećam vas da poslaničke grupe predstavljaju sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Konstantin Arsenović – poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Laslo Varga – poslaničku grupu Manjina; narodni poslanik Milisav Petronijević – poslanička grupa SPS-JS i narodna poslanica Vjerica Radeta – poslanička grupa SRS.
Istovremeno vas podsećam da svako od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ima na raspolaganju 15 minuta, kao i da svaka poslanička grupa ima na raspolaganju svoje vreme, proporcionalno određeno u odnosu na ukupnu raspravu od pet časova i da, naravno, svaki podnosilac amandmana ima pravo na dva minuta obrazlaganja amandmana.
Takođe vas obaveštavam da je ministarka sastanak koji je imala završila pre pet minuta i da će nam se pridružiti za desetak minuta, koliko joj treba da dođe od mesta sastanka do Narodne skupštine.
Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Na početku rasprave u pojedinostima, ponoviću prvo jednu principijelnu primedbu. Naime, trebalo je u vreme izrade Poslovnika usvojiti predlog da se u pojedinostima raspravlja odmah posle načelne rasprave, jer mislim da bi mnogo vremena uštedeli time što ne bi apsolutno istu argumentaciju koju iznosimo u načelnoj raspravi ponavljali i u pojedinostima. Ali, imamo vremena dovoljno, pa krećemo ponovo na isti način.
Znači, pre svega treba da kažemo da je ovo zakon koji jeste slika jednog obrnutog procesa koji podrazumeva da prvo utvrdimo naknadu, pa onda razlog zbog kojeg naknadu isplaćujemo kao naknadu štete za nešto što je učinjeno a nije smelo da bude. Znači, sve ono što koaliciona vlada nije razrešila Zakonom o vraćanju imovine, ili kako to kolokvijalno kažemo u javnosti – Zakonom o restituciji. Sada pokušava da ispravi, ne radeći kako to bog zapoveda, od početka prema kraju, nego obrnuto – pokušava da ispravi zakonom o rehabilitaciji.
U članu 1. odmah postoje krupni razlozi zbog kojih insistiramo da se amandman koji smo podneli usvoji, a on je odbijen. Ja ću sada govoriti ne o samom rešenju u amandmanima, nego o posledicama koje će zaista nastupiti zato što Vlada nije bila spremna da ovaj amandman usvoji.
Amandmanom na član 1. preciznije se uređuju pitanja prava na rehabilitaciju i otklanjaju se zaista neke nelogičnosti i propusti koji su očigledni. Pre svega, u uvodnoj rečenici mora da se navede da se rehabilitacija odnosi na štete koje su počinjene aktima i radnjama državnih organa i vojnih jedinica, ali mora da se naglasi u kom periodu, pa smo mi u tom smislu i dopunili tekst. Sadašnja formulacija je tako neodređena i zaista može da obuhvati bilo čiji postupak, uključujući i postupke odnosno zločine pojedinaca koji ne mogu da budu predmet rehabilitacije.
Kao početni datum primene zakona mi smo predložili da to bude 4. jul 1941. godine kao dan početka borbe protiv okupatora. Mi smo u članu 1. predložili i da se tačka 2) briše, jer rehabilitacija za radnje koje su učinjene van teritorije Republike Srbije mora da bude obaveza države na čijoj teritoriji je radnja učinjena, a ne obaveza Republike Srbije.
Neprihvatljivo je da Republika Srbija raspravljanjem događaja koji su se desili van njene teritorij nameće sebi obavezu ili da kažemo drugačije daje sebi pravo da uopšte o tome razgovara, ako o tome nije sačinjen međudržavni sporazum.
Osim poštovanja principa teritorijalne nadležnosti, znači da se zločin desio na samoj teritoriji države Srbije morate da imate u vidu brojne praktične razloge. Dokazi o učinjenim radnjama i posledicama tih radnji nalaze se na teritoriji druge države. Kako možete da se upustite o dokazivanje nečega gde nemate direktne nadležnosti ili niste to utvrdili međudržavnim sporazumom da istražujete dokaze za učinjeni zločin? Takođe jednom ovakvom odredbom Republika Srbija preuzima obavezu da nadoknadi štetu nastalu tim radnjama, koje znači nije lako utvrditi utvrđuje se na teritoriji druge države i obezbeđuje se ostvarivanje brojnih prava rehabilitovanim licima na teret budžeta Republike Srbije iako sama država apsolutno nema nikakve veze sa tim događajima.
Istovremeno vrlo je lako moguće da se desi da dođe do kolizije sa zakonima i sudskim odlukama druge države. Pri tome, kao jedan od razloga vi ste u obrazloženju naveli da su lica, pod znacima navoda kažem imala prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Jeste li vi negde naveli koji je to period u kojem je određeno lice imalo prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Tu neodređenost i tu širinu vi ćete pretvoriti ili u uništavanje budžeta Republike Srbije za isplatu ovakvih šteta ili u suprotnost nemogućnost naknade šteta po osnovu tamo gde je to zaista potrebno da se učini.
To s druge strane može da znači da se uključuju i lica kojima je neko pravilo bilo uskraćeno van Srbije, koja nemaju ni državljanstvo Republike Srbije. Sada nemaju ni prebivalište u Republici Srbiji, ali su u nekom periodu, opet kažem nije definisano kojem, imala prebivalište.
Ako imate u vidu da se u Srbiju nakon Drugog svetskog rata doselio vrlo veliki broj lica sa teritorija drugih republika i da je veliki broj tih lica u nekom periodu imao prebivalište, zaista će Republika Srbija na sebe preuzeti ogroman teret mogućih slučajeva eventualne rehabilitacije za sva lica kojima je šteta učinjena van Srbije, kao i za sve obaveze za naknadu štete i druga prava, a znamo da su vrlo široka po osnovu ovog Zakona o rehabilitaciji.
Namerno naglašavam reči "mogući slučajevi" i "eventualne rehabilitacije" navodeći kao potpuno neizvestan broj lica i visinu štete koja bi mogla da se nadoknadi jer vi niste udostojili ovu Skupštinu ni najširim mogućim nekim procenjenim efektima ovog zakona u smislu broja lica i mogućih i eventualnih rehabilitacija i naknada štete koja bi mogla da nastanu po ovom osnovu.
Ja zaista ne znam zašto bi Republika Srbija morala da snosi posledice nečega za šta nije kriva, u čemu nije učestvovala, a da to čini iz budžeta koji ne može da obavi ni svoje osnovne elementarne funkcije koje država inače ima.
Takođe, u tački 4. treba da se izvrši izmena iz istih razloga, tako da se obaveza odnosno ovlašćenje za rehabilitaciju ograniči samo na odluke koje su i donete i izvršene na teritoriji Republike Srbije.
Stav 2. morate da brišete, koliko se god vi toga branili, jer je besmisleno da se kao dodatni uslov za rehabilitaciju navede da je odluka kojom se neko lice lišava prava iz zabranjenih razloga, donosi protivno načelima pravne države i opšteprihvaćenim standardima ljudskih prava i sloboda.
Znači, dovoljno je da se radi o nedopuštenim razlozima za oduzimanje prava. Ponoviću ono što bi vama kao pravnicima moralo da bude jasno – ukoliko stane ovakav stav u zakonu, to znači da je dopušteno da nekome oduzmete život ili neko drugo pravo zato što je pripadao određenoj naciji ili veri ako je poštovan formalni postupak. To uopšte nije preslobodno tumačenje, to proizilazi iz stava 2. koji je ovako u zakonu formulisan.
Možda se to može uskladiti sa današnjom situacijom u kojoj zaista kada kažete da neko treba da postupa po zakonu to ne podrazumeva ni pravdu ni pravednost, jer smo mi u ovoj Skupštini izglasali mnoge zakone koji su daleko od interesa onih na koje se odnose, daleko od pravednosti koju navodno žele da postignu ti zakoni. Izvinite na grubosti, mnogi su zakoni činjenično daleko i od logike kojom se rukovodi čovek prosečne inteligencije.
Stav 3. takođe treba brisati jer je potpuno nepotrebno da propišete da se ovaj zakon primenjuje i odnosi na borce NOR, jer ako ste propisali da je to opšte pravo, da je rehabilitacija opšte pravo, nema potrebe ponavljati da se ovo na nekoga posebno odnosi.
Stav 4. je neophodno izmeniti jer se rehabilitacija ne može primenjivati na bilo koju štetu nastalu u oružanim sukobima usled borbenih dejstava, bez obzira na vrstu štete i da li su u pitanju učesnici sukoba civilna lica i ako su poštovana pravila i običaji rata. Odgovornost za štete koje nastaju u borbenim dejstvima uvek snosi država koja je sukob započela, osim za štete koje su počinjene baš kršenjem pravila i običaja rata.
Tekst predloga je u toj meri neprecizan i nepotpuno jer propisuje da se rehabilitacija ne odnosi samo na lišavanje života, što bi moglo da se tumači kao da se rehabilitacija i naknada štete može ostvariti i za ranjavanje i za zarobljavanje, iako su to potpuno legitimne posledice oružanog sukoba, jer je samo jedno nametanje mira imalo naziv "milosrdni anđeo" i to je bio pokušaj da se ratom nametne mir, što jeste jedna od besmislica koja nije samo besmislica u terminu i u filozofskom shvatanju, nego po praktičnim posledicama koje je NATO bombardovanje kao operacija za nametanje mira imala na teritoriji države Srbije i Jugoslavije tada.
U stavu 5. ste propisali da Republika Srbija ne odgovara za akte i radnje okupacionih snaga, ali ste opet propustili da dodate – i kvinsliških formacija, jer nema razloga da Republika Srbija odgovara za postupke tih formacija koje su bile u službi okupacionih snaga.
U članu 1. i u članu 2. koji sledi sve moguće greške koje je ovaj zakon mogao da napravi, napravljene su i sažete u ova dva člana. Ukoliko ne prihvatite amandman na član 1. koji smo podneli vi niste ni svesni koliku štetu nanosite ne samo ovoj nego i budućim generacijama i niste ni svesni da cena očuvanja jedne vlade jeste preskupa i suprotna je onome što je vaše, na primer, osnovno pravilo kada govorite dugoročno o budućnosti, o evropskim merilima, kriterijumima i o fiskalnoj odgovornosti koju ne želite da prenesete na buduće generacije.
Vi niste ni svesni koliku štetu nanosite, ne samo ovoj nego i budućim generacijama i niste ni svesni da, cena očuvanja jedne Vlade jeste preskupa i suprotna je onome što je vaše npr. osnovno pravilo, kad govorite dugoročno o budućnosti, o evropskim merilima, kriterijumima i o fiskalnoj odgovornosti koju ne želite da prenesete na buduće generacije.
Odbijanjem amandmana na član 1. pokazali ste da ste važni jedino sami sebi kao vlast, da vas ne interesuje ni pravda, ni istorijski sud o onom što se desilo, ni borba Srbije protiv okupatora, ne interesuje vas ni mogućnost Srbije da tu štetu isplati, već vam je potrebno da ovaj zakon donesete kao garanciju svog trajanja do eventualnog redovnog roka za raspisivanje izbora. Hvala.

Jedanaest minuta iskorišćeno od vremena zamenice predsednika poslaničke grupe.
Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela i narodna poslanica Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Vjerica Radeta.

Koristiću i vreme ovlašćenog predstavnika.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo govorili o Predlogu zakona o rehabilitaciji, rekli smo da, odnosno podsetili smo da Srbija ima Zakon o rehabilitaciji, ali da se ne primenjuje, što svakako navodi na osnovanu sumnju da se i ovaj zakon neće primenjivati, bar ne u svim svojim delovima.
Ovaj zakon, odnosno Predlog zakon je nastao kao posledica političkog kompromisa i zato je mnogo lošiji tekst od onog koji smo imali za sednicu 11. septembra. I na taj zakon smo imali primedbe i tada smo podneli amandmane. Onaj tekst sa našim amandmanima bi i mogao da se uredi i da bude primenjiv, a ovaj, ovakav zakon je, ako ikada i nedaj bože dođe do njegove primene, veoma štetan za interese građana Srbije, a samim tim i za državne interese.
Kada smo govorili o zakonu koji postoji u Srbiji, o Zakonu o rehabilitaciji, tada smo skretali pažnju i sada to radimo, da je po postojećem Zakonu o rehabilitaciji zaista bilo moguće rehabilitovati lica koja su bile žrtve političkog progona komunističkog Titovog režima. Pitali smo i pitamo i sada – zašto nije rehabilitovan general srpske vojske Draža Mihajlović? Zašto je u januaru ove godine iz nekih nepoznatih razloga taj postupak prekinut i to na neodređeno vreme? Kako nam onda ovaj zakon može dati garanciju da će do rehabilitacije, onih koje treba rehabilitovati, zaista i doći?
Plašimo se nečeg drugog. Plašimo se upravo tog političkog, kako se to kaže, trulog kompromisa, da ste uspeli zato što ste ucenjivani od nekih koalicionih partnera, pa kako čujemo, SVM je tražio da se ovaj zakon glasa mimo ostalih, odnosno pre ostalih tačaka ovog dnevnog reda i videćemo da li je to tačno, vrlo brzo, da bi imali garanciju, zapravo, da oni dalje mogu da učestvuju u podržavanju Vlade Republike Srbije.
Ako je to tako, onda je zaista skandal. Pogotovo što u ovom zakonu postoji jedna velika, latentna opasnost, a to je da, ako se bude primenjivao, da će ovaj zakon rehabilitovati predstavnike folksdojčera i hortijevaca što je izuzetno opasno, s obzirom na činjenicu da su i jedni i drugi bili otvoreno na strani fašističkog tadašnjeg bloka i da su učestvovali u ubijanju Srba na teritoriji Vojvodine i da su mnogi bili pripadnici zloglasne "ss divizije".
Naravno, SRS se apsolutno protivi ovakvom zakonu a i ovaj sam član 1. koji je u jednom delu ispravljen u odnosu na onaj prethodni član sa početka septembra, gde smo takođe imali amandman i ono što smo tada mi u SRS predvideli amandmanom, vi ste to i ugradili u jedan deo ovog člana, ali ste zato napisali da se ovim zakonom uređuje rehabilitacija i pravne posledice rehabilitacije lica koja su iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga lišena života, slobode ili drugih prava do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Mi mislimo da ovo - do dana stupanja na snagu ovog zakona treba brisati, jer ste ovim članom 1. sebe predstavili kao neke neprikosnovene borce za ljudska prava i kao nekoga ko neće kršiti ljudska prava. Ako su se nekad u Srbiji kršila ljudska prava, onda je to za ovih poslednjih 11 godina otkada je DOS na vlasti u svojim različitim oblicima.
Ovde je, kada smo govorili u načelnoj raspravi, gospodin Mićunović je izrekao nekoliko rečenica koje ću citirati. Rekao da – pitanje državnog razloga zato veoma važno i teorija liberalizma, upravo zato insistira na pravima pojedinaca, na individuu koja ne sme biti tako lako žrtvovana državnim interesima, jer je najveća moguća zloupotreba upravo žrtvovanje pojedinaca u korist države. Taj odnos pojedinca i države mora biti takav, da je u pojedincu izvor te volje, koja će se konstituisati državno, a država da brine o njemu, a ne da ga žrtvuje radi svojih trenutnih, lokalnih, spoljno-političkih ili bilo kojih drugih razloga. Samo tako možemo da napredujemo ka slobodi i ka jednom pravednijem društvu.
Ovo bi bilo dobro kada bi bilo ovako. Nažalost, i gospodin Mićunović, a i svi vi koji ste u vladajućoj koaliciji, koji ste u ovom ili onom obliku na vlasti od 2000. godine, ponašate se apsolutno suprotno ovom iznetom stavu.
Čime to pokazujemo i dokazujemo? Činjenicom da ste učinili sve, upravo zbog vaših spoljno-političkih razloga, odnosno zbog uticaja EU i vašeg srljanja po svaku cenu u EU. Jedan od uslova koji vam je postavljala EU jeste bilo izručivanje Srba Haškom tribunalu. Vi ste sve do nedavno izručivali Srbe Haškom tribunalu, a svako normalan je morao da zna da se Srbima u Haškom tribunalu ne mogu garantovati ljudska prava, naprotiv, da će Srbima u Haškom tribunalu na najgori mogući način biti kršena i ljudska i procesna prava.
Dakle, time dokazujemo da radite potpuno suprotno od onoga što želitet da predstavite u javnosti da jeste.
Kada govorimo o Haškom tribunalu i o kršenju ljudskih i procesnih prava mi uvek za primer uzimamo predsednika naše stranke Vojislava Šešelja. Danas je Vojislavu Šešelju na još 30 dana produžena zabrana privilegovane komunikacije sa njegovim pravnim savetnicima.
Gospodo iz Ministarstva, pravnici ste, trebalo bi da znate da je najsvetije i najčuvanije pravo u međunarodnom pravu, pravo na odbranu. Na ovaj način Vojislavu Šešelju se krši pravo na odbranu. Njegov proces je u završnoj fazi. On je punih devet godina u pritvoru. Sada kada je došlo do završne faze, do završnih reči, njemu se onemogućava privilegovana komunikacija sa pravnim savetnicima, što znači da ne može ni jednu reč da progovori a da to ne bude zloupotrebljeno, a tako se prema njemu nisu ponašali ni predstavnici Titovog komunističkog režima, kada je bio u zatvoru u Zenici i kada je progonjen kao politički disident, a vi kao država ćutite kao predstavnici države i vlasti, na sva takva kršenja prava građana Srbije, u ovom slučaju građanina Srbije, predsednika SRS, prof. dr Vojislava Šešelja.
Onda ovamo pričate o nekakvom liberalizmu, o tome da su prava pojedinaca iznad prava države, da ih ne treba zloupotrebljavati itd. Obmanjujete.
Zbog čega smo mi tražili da se ovaj član 1. menja tako da se briše ovo da će se on primenjivati do dana stupanja na snagu ovog zakona? Upravo iz ovih razloga i još nekih koje ću u nastavku da kažem. Kada bi ostao ovakav član 1. ovog zakona, onda Vojislav Šešelj ne bi mogao da traži rehabilitaciju od Srbije, zbog svega onoga što mu se dešava zahvaljujući režimu u Srbiji, zahvaljujući činjenici da je u Srbiji pisana optužnica protiv njega i da je, kako je potvrdila i Karla del Ponte, Đinđić tražio da Šešelja vodi u Haški tribunal i da ga ne vraća u Srbiju.
Takođe, pitali smo to i u onoj načelnoj raspravi, nećete vi biti večno na vlasti, doći će posla vas ljudi koji će biti mnogo bolji za ovaj narod, koji će znati da Srbiju vode pravim ekonomskim i socijalnim putem, ali i patriotskim putem. Kad biste vi ovaj član ovako ostavili, bez prihvatanja našeg amandmana, onda vas pitam, a pitali smo već, kako bi se onda rehabilitovao Slobodan Milošević? Budite sigurni da će doći na vlast stranka i ljudi koji će tražiti, koji će izvršiti to da se Slobodan Milošević, da se njegovi posmrtni ostaci polože u Aleju velikana, gde mu je mesto. Kako ćemo to, ako imamo ovakav zakon? Ne znam zašto sad neko ovde dobacuje, znamo mi i da je Otpor još uvek vrlo jak u Srbiji i da drma Srbijom i da se zbog Otpora smenjuju sudije i da to prihvata Ministarstvo pravde, to jeste sada tako, ali ni jedna muka nije doveka.
Dakle, insistiramo da se ovaj član 1. promeni u skladu sa našim amandmanom, ukoliko želite da on ima ikakvog smisla. Radi javnosti, pročitaću šta kaže Vlada zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen – ne prihvata se amandman iz razloga što je rešenje iz Predloga zakona celishodnije. Zaista, ne vidimo kako može biti celishodnije nešto što sužava neka prava u odnosu na predlog amandmana koji prava proširuje.
Dalje, kažete – u cilju rešavanja pitanja rehabilitacije neophodno je obuhvatiti što veći broj građana kako bi se sveobuhvatno rešila pitanja lica koja su neosnovano i nezakonito lišena života, slobode ili drugih prava, ne ograničavajući vremenski period na koji se Predlog zakona donosi.
Pitamo kako je to sveobuhvatnije rešeno vašim predlogom u odnosu na naš amandman? Na koji je način amandman ugrozio sveobuhvatnost? Ako ste vi rekli da se zakon odnosi na sve slučajeva do dana stupanja na snagu, a mi kažemo bez toga da se zakon generalno obuhvata, bez obzira na dan stupanja na snagu, recite, logično, šta je sveobuhvatnije? Razumemo mi da vi nećete prihvatiti naš amandman, nećete zato što imate svoj cilj, zato što imate nalog EU, zato što imate unutar-partijske kompromise i zato što je sve to na štetu interesa građana Srbije, što je sve na štetu interesa države Srbije, ali kad već odbijate amandman, onda se udostojite bar da napišete suvislu rečenicu na koju ne bismo mogli imati primedbe, a ne ovako da se ponašate kao da mislite da mi nećemo da pročitamo ono što ste vi napisali. Naravno da hoćemo i naravno i da ćemo da vas kritikujemo.
Naravno da koristimo svaku priliku, kao i sada, da pitamo kada će konačno Skupština Srbije da raspravlja o problemima na KiM, da skrenemo pažnju da je danas eskalirao sukob na KiM, da su Srbi povređeni gumenim mecima, suzavcima, da ih se više obratilo lekaru i da se sve to dešava pod okriljem Euleksa i uz vašu želju da idemo u tu monstrum organizaciju, koja se zove EU. Opet naglašavamo, 54% građana Srbije danas sledi ideju SRS i podržava našu akciju, našu kampanju koja se zove – Hoćemo Šešelja, nećemo u EU. Hvala.

 Iskorišćeno je 12 minuta od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.