Nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu pretresom u pojedinostima, a po prvoj tački dnevnog reda, Predlog zakona o rehabilitaciji.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu. Obaveštavam vas da je, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, povodom pretresa u pojedinostima, a po prvoj tački dnevnog reda, Predlogu zakona o rehabilitaciji, pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnice predlagača, Snežane Malović, ministarke pravde, Srđana Srećkovića, ministra vera i dijaspore i Olivera Dulića, ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, prisustvuju i: Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, Jovan Ćosić, šef Odseka u Ministarstvu pravde i Zlatko Petrović, rukovodilac Grupe u Ministarstvu pravde.
Prva tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O REHABILITACIJI.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: zajedno Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz, zajedno narodni poslanici Aleksandra Jerkov i Radovan Radovanović, narodni poslanik Dušan Marić, Nikola Žutić, Vjerica Radeta, Meho Omerović, zajedno narodni poslanici Esad Džudžević i Bajram Omeragić, zajedno narodni poslanici Aleksandra Janković, Zlata Đerić i Miroslav Markićević, zatim narodni poslanik Aleksandar Martinović, narodni poslanik Sreto Perić, Milorad Buha, Nataša Jovanović, Zoran Krasić, Riza Halimi, Dejan Mirović, Nemanja Šarović, Boris Aleksić i narodni poslanik Mirko Munjić.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pre nego što pređemo na pretres prvog amandmana na član 1, podsećam vas da poslaničke grupe predstavljaju sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Konstantin Arsenović – poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Laslo Varga – poslaničku grupu Manjina; narodni poslanik Milisav Petronijević – poslanička grupa SPS-JS i narodna poslanica Vjerica Radeta – poslanička grupa SRS.
Istovremeno vas podsećam da svako od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ima na raspolaganju 15 minuta, kao i da svaka poslanička grupa ima na raspolaganju svoje vreme, proporcionalno određeno u odnosu na ukupnu raspravu od pet časova i da, naravno, svaki podnosilac amandmana ima pravo na dva minuta obrazlaganja amandmana.
Takođe vas obaveštavam da je ministarka sastanak koji je imala završila pre pet minuta i da će nam se pridružiti za desetak minuta, koliko joj treba da dođe od mesta sastanka do Narodne skupštine.
Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Na početku rasprave u pojedinostima, ponoviću prvo jednu principijelnu primedbu. Naime, trebalo je u vreme izrade Poslovnika usvojiti predlog da se u pojedinostima raspravlja odmah posle načelne rasprave, jer mislim da bi mnogo vremena uštedeli time što ne bi apsolutno istu argumentaciju koju iznosimo u načelnoj raspravi ponavljali i u pojedinostima. Ali, imamo vremena dovoljno, pa krećemo ponovo na isti način.
Znači, pre svega treba da kažemo da je ovo zakon koji jeste slika jednog obrnutog procesa koji podrazumeva da prvo utvrdimo naknadu, pa onda razlog zbog kojeg naknadu isplaćujemo kao naknadu štete za nešto što je učinjeno a nije smelo da bude. Znači, sve ono što koaliciona vlada nije razrešila Zakonom o vraćanju imovine, ili kako to kolokvijalno kažemo u javnosti – Zakonom o restituciji. Sada pokušava da ispravi, ne radeći kako to bog zapoveda, od početka prema kraju, nego obrnuto – pokušava da ispravi zakonom o rehabilitaciji.
U članu 1. odmah postoje krupni razlozi zbog kojih insistiramo da se amandman koji smo podneli usvoji, a on je odbijen. Ja ću sada govoriti ne o samom rešenju u amandmanima, nego o posledicama koje će zaista nastupiti zato što Vlada nije bila spremna da ovaj amandman usvoji.
Amandmanom na član 1. preciznije se uređuju pitanja prava na rehabilitaciju i otklanjaju se zaista neke nelogičnosti i propusti koji su očigledni. Pre svega, u uvodnoj rečenici mora da se navede da se rehabilitacija odnosi na štete koje su počinjene aktima i radnjama državnih organa i vojnih jedinica, ali mora da se naglasi u kom periodu, pa smo mi u tom smislu i dopunili tekst. Sadašnja formulacija je tako neodređena i zaista može da obuhvati bilo čiji postupak, uključujući i postupke odnosno zločine pojedinaca koji ne mogu da budu predmet rehabilitacije.
Kao početni datum primene zakona mi smo predložili da to bude 4. jul 1941. godine kao dan početka borbe protiv okupatora. Mi smo u članu 1. predložili i da se tačka 2) briše, jer rehabilitacija za radnje koje su učinjene van teritorije Republike Srbije mora da bude obaveza države na čijoj teritoriji je radnja učinjena, a ne obaveza Republike Srbije.
Neprihvatljivo je da Republika Srbija raspravljanjem događaja koji su se desili van njene teritorij nameće sebi obavezu ili da kažemo drugačije daje sebi pravo da uopšte o tome razgovara, ako o tome nije sačinjen međudržavni sporazum.
Osim poštovanja principa teritorijalne nadležnosti, znači da se zločin desio na samoj teritoriji države Srbije morate da imate u vidu brojne praktične razloge. Dokazi o učinjenim radnjama i posledicama tih radnji nalaze se na teritoriji druge države. Kako možete da se upustite o dokazivanje nečega gde nemate direktne nadležnosti ili niste to utvrdili međudržavnim sporazumom da istražujete dokaze za učinjeni zločin? Takođe jednom ovakvom odredbom Republika Srbija preuzima obavezu da nadoknadi štetu nastalu tim radnjama, koje znači nije lako utvrditi utvrđuje se na teritoriji druge države i obezbeđuje se ostvarivanje brojnih prava rehabilitovanim licima na teret budžeta Republike Srbije iako sama država apsolutno nema nikakve veze sa tim događajima.
Istovremeno vrlo je lako moguće da se desi da dođe do kolizije sa zakonima i sudskim odlukama druge države. Pri tome, kao jedan od razloga vi ste u obrazloženju naveli da su lica, pod znacima navoda kažem imala prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Jeste li vi negde naveli koji je to period u kojem je određeno lice imalo prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Tu neodređenost i tu širinu vi ćete pretvoriti ili u uništavanje budžeta Republike Srbije za isplatu ovakvih šteta ili u suprotnost nemogućnost naknade šteta po osnovu tamo gde je to zaista potrebno da se učini.
To s druge strane može da znači da se uključuju i lica kojima je neko pravilo bilo uskraćeno van Srbije, koja nemaju ni državljanstvo Republike Srbije. Sada nemaju ni prebivalište u Republici Srbiji, ali su u nekom periodu, opet kažem nije definisano kojem, imala prebivalište.
Ako imate u vidu da se u Srbiju nakon Drugog svetskog rata doselio vrlo veliki broj lica sa teritorija drugih republika i da je veliki broj tih lica u nekom periodu imao prebivalište, zaista će Republika Srbija na sebe preuzeti ogroman teret mogućih slučajeva eventualne rehabilitacije za sva lica kojima je šteta učinjena van Srbije, kao i za sve obaveze za naknadu štete i druga prava, a znamo da su vrlo široka po osnovu ovog Zakona o rehabilitaciji.
Namerno naglašavam reči "mogući slučajevi" i "eventualne rehabilitacije" navodeći kao potpuno neizvestan broj lica i visinu štete koja bi mogla da se nadoknadi jer vi niste udostojili ovu Skupštinu ni najširim mogućim nekim procenjenim efektima ovog zakona u smislu broja lica i mogućih i eventualnih rehabilitacija i naknada štete koja bi mogla da nastanu po ovom osnovu.
Ja zaista ne znam zašto bi Republika Srbija morala da snosi posledice nečega za šta nije kriva, u čemu nije učestvovala, a da to čini iz budžeta koji ne može da obavi ni svoje osnovne elementarne funkcije koje država inače ima.
Takođe, u tački 4. treba da se izvrši izmena iz istih razloga, tako da se obaveza odnosno ovlašćenje za rehabilitaciju ograniči samo na odluke koje su i donete i izvršene na teritoriji Republike Srbije.
Stav 2. morate da brišete, koliko se god vi toga branili, jer je besmisleno da se kao dodatni uslov za rehabilitaciju navede da je odluka kojom se neko lice lišava prava iz zabranjenih razloga, donosi protivno načelima pravne države i opšteprihvaćenim standardima ljudskih prava i sloboda.
Znači, dovoljno je da se radi o nedopuštenim razlozima za oduzimanje prava. Ponoviću ono što bi vama kao pravnicima moralo da bude jasno – ukoliko stane ovakav stav u zakonu, to znači da je dopušteno da nekome oduzmete život ili neko drugo pravo zato što je pripadao određenoj naciji ili veri ako je poštovan formalni postupak. To uopšte nije preslobodno tumačenje, to proizilazi iz stava 2. koji je ovako u zakonu formulisan.
Možda se to može uskladiti sa današnjom situacijom u kojoj zaista kada kažete da neko treba da postupa po zakonu to ne podrazumeva ni pravdu ni pravednost, jer smo mi u ovoj Skupštini izglasali mnoge zakone koji su daleko od interesa onih na koje se odnose, daleko od pravednosti koju navodno žele da postignu ti zakoni. Izvinite na grubosti, mnogi su zakoni činjenično daleko i od logike kojom se rukovodi čovek prosečne inteligencije.
Stav 3. takođe treba brisati jer je potpuno nepotrebno da propišete da se ovaj zakon primenjuje i odnosi na borce NOR, jer ako ste propisali da je to opšte pravo, da je rehabilitacija opšte pravo, nema potrebe ponavljati da se ovo na nekoga posebno odnosi.
Stav 4. je neophodno izmeniti jer se rehabilitacija ne može primenjivati na bilo koju štetu nastalu u oružanim sukobima usled borbenih dejstava, bez obzira na vrstu štete i da li su u pitanju učesnici sukoba civilna lica i ako su poštovana pravila i običaji rata. Odgovornost za štete koje nastaju u borbenim dejstvima uvek snosi država koja je sukob započela, osim za štete koje su počinjene baš kršenjem pravila i običaja rata.
Tekst predloga je u toj meri neprecizan i nepotpuno jer propisuje da se rehabilitacija ne odnosi samo na lišavanje života, što bi moglo da se tumači kao da se rehabilitacija i naknada štete može ostvariti i za ranjavanje i za zarobljavanje, iako su to potpuno legitimne posledice oružanog sukoba, jer je samo jedno nametanje mira imalo naziv "milosrdni anđeo" i to je bio pokušaj da se ratom nametne mir, što jeste jedna od besmislica koja nije samo besmislica u terminu i u filozofskom shvatanju, nego po praktičnim posledicama koje je NATO bombardovanje kao operacija za nametanje mira imala na teritoriji države Srbije i Jugoslavije tada.
U stavu 5. ste propisali da Republika Srbija ne odgovara za akte i radnje okupacionih snaga, ali ste opet propustili da dodate – i kvinsliških formacija, jer nema razloga da Republika Srbija odgovara za postupke tih formacija koje su bile u službi okupacionih snaga.
U članu 1. i u članu 2. koji sledi sve moguće greške koje je ovaj zakon mogao da napravi, napravljene su i sažete u ova dva člana. Ukoliko ne prihvatite amandman na član 1. koji smo podneli vi niste ni svesni koliku štetu nanosite ne samo ovoj nego i budućim generacijama i niste ni svesni da cena očuvanja jedne vlade jeste preskupa i suprotna je onome što je vaše, na primer, osnovno pravilo kada govorite dugoročno o budućnosti, o evropskim merilima, kriterijumima i o fiskalnoj odgovornosti koju ne želite da prenesete na buduće generacije.
Vi niste ni svesni koliku štetu nanosite, ne samo ovoj nego i budućim generacijama i niste ni svesni da, cena očuvanja jedne Vlade jeste preskupa i suprotna je onome što je vaše npr. osnovno pravilo, kad govorite dugoročno o budućnosti, o evropskim merilima, kriterijumima i o fiskalnoj odgovornosti koju ne želite da prenesete na buduće generacije.
Odbijanjem amandmana na član 1. pokazali ste da ste važni jedino sami sebi kao vlast, da vas ne interesuje ni pravda, ni istorijski sud o onom što se desilo, ni borba Srbije protiv okupatora, ne interesuje vas ni mogućnost Srbije da tu štetu isplati, već vam je potrebno da ovaj zakon donesete kao garanciju svog trajanja do eventualnog redovnog roka za raspisivanje izbora. Hvala.

Jedanaest minuta iskorišćeno od vremena zamenice predsednika poslaničke grupe.
Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela i narodna poslanica Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Vjerica Radeta.

Koristiću i vreme ovlašćenog predstavnika.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo govorili o Predlogu zakona o rehabilitaciji, rekli smo da, odnosno podsetili smo da Srbija ima Zakon o rehabilitaciji, ali da se ne primenjuje, što svakako navodi na osnovanu sumnju da se i ovaj zakon neće primenjivati, bar ne u svim svojim delovima.
Ovaj zakon, odnosno Predlog zakon je nastao kao posledica političkog kompromisa i zato je mnogo lošiji tekst od onog koji smo imali za sednicu 11. septembra. I na taj zakon smo imali primedbe i tada smo podneli amandmane. Onaj tekst sa našim amandmanima bi i mogao da se uredi i da bude primenjiv, a ovaj, ovakav zakon je, ako ikada i nedaj bože dođe do njegove primene, veoma štetan za interese građana Srbije, a samim tim i za državne interese.
Kada smo govorili o zakonu koji postoji u Srbiji, o Zakonu o rehabilitaciji, tada smo skretali pažnju i sada to radimo, da je po postojećem Zakonu o rehabilitaciji zaista bilo moguće rehabilitovati lica koja su bile žrtve političkog progona komunističkog Titovog režima. Pitali smo i pitamo i sada – zašto nije rehabilitovan general srpske vojske Draža Mihajlović? Zašto je u januaru ove godine iz nekih nepoznatih razloga taj postupak prekinut i to na neodređeno vreme? Kako nam onda ovaj zakon može dati garanciju da će do rehabilitacije, onih koje treba rehabilitovati, zaista i doći?
Plašimo se nečeg drugog. Plašimo se upravo tog političkog, kako se to kaže, trulog kompromisa, da ste uspeli zato što ste ucenjivani od nekih koalicionih partnera, pa kako čujemo, SVM je tražio da se ovaj zakon glasa mimo ostalih, odnosno pre ostalih tačaka ovog dnevnog reda i videćemo da li je to tačno, vrlo brzo, da bi imali garanciju, zapravo, da oni dalje mogu da učestvuju u podržavanju Vlade Republike Srbije.
Ako je to tako, onda je zaista skandal. Pogotovo što u ovom zakonu postoji jedna velika, latentna opasnost, a to je da, ako se bude primenjivao, da će ovaj zakon rehabilitovati predstavnike folksdojčera i hortijevaca što je izuzetno opasno, s obzirom na činjenicu da su i jedni i drugi bili otvoreno na strani fašističkog tadašnjeg bloka i da su učestvovali u ubijanju Srba na teritoriji Vojvodine i da su mnogi bili pripadnici zloglasne "ss divizije".
Naravno, SRS se apsolutno protivi ovakvom zakonu a i ovaj sam član 1. koji je u jednom delu ispravljen u odnosu na onaj prethodni član sa početka septembra, gde smo takođe imali amandman i ono što smo tada mi u SRS predvideli amandmanom, vi ste to i ugradili u jedan deo ovog člana, ali ste zato napisali da se ovim zakonom uređuje rehabilitacija i pravne posledice rehabilitacije lica koja su iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga lišena života, slobode ili drugih prava do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Mi mislimo da ovo - do dana stupanja na snagu ovog zakona treba brisati, jer ste ovim članom 1. sebe predstavili kao neke neprikosnovene borce za ljudska prava i kao nekoga ko neće kršiti ljudska prava. Ako su se nekad u Srbiji kršila ljudska prava, onda je to za ovih poslednjih 11 godina otkada je DOS na vlasti u svojim različitim oblicima.
Ovde je, kada smo govorili u načelnoj raspravi, gospodin Mićunović je izrekao nekoliko rečenica koje ću citirati. Rekao da – pitanje državnog razloga zato veoma važno i teorija liberalizma, upravo zato insistira na pravima pojedinaca, na individuu koja ne sme biti tako lako žrtvovana državnim interesima, jer je najveća moguća zloupotreba upravo žrtvovanje pojedinaca u korist države. Taj odnos pojedinca i države mora biti takav, da je u pojedincu izvor te volje, koja će se konstituisati državno, a država da brine o njemu, a ne da ga žrtvuje radi svojih trenutnih, lokalnih, spoljno-političkih ili bilo kojih drugih razloga. Samo tako možemo da napredujemo ka slobodi i ka jednom pravednijem društvu.
Ovo bi bilo dobro kada bi bilo ovako. Nažalost, i gospodin Mićunović, a i svi vi koji ste u vladajućoj koaliciji, koji ste u ovom ili onom obliku na vlasti od 2000. godine, ponašate se apsolutno suprotno ovom iznetom stavu.
Čime to pokazujemo i dokazujemo? Činjenicom da ste učinili sve, upravo zbog vaših spoljno-političkih razloga, odnosno zbog uticaja EU i vašeg srljanja po svaku cenu u EU. Jedan od uslova koji vam je postavljala EU jeste bilo izručivanje Srba Haškom tribunalu. Vi ste sve do nedavno izručivali Srbe Haškom tribunalu, a svako normalan je morao da zna da se Srbima u Haškom tribunalu ne mogu garantovati ljudska prava, naprotiv, da će Srbima u Haškom tribunalu na najgori mogući način biti kršena i ljudska i procesna prava.
Dakle, time dokazujemo da radite potpuno suprotno od onoga što želitet da predstavite u javnosti da jeste.
Kada govorimo o Haškom tribunalu i o kršenju ljudskih i procesnih prava mi uvek za primer uzimamo predsednika naše stranke Vojislava Šešelja. Danas je Vojislavu Šešelju na još 30 dana produžena zabrana privilegovane komunikacije sa njegovim pravnim savetnicima.
Gospodo iz Ministarstva, pravnici ste, trebalo bi da znate da je najsvetije i najčuvanije pravo u međunarodnom pravu, pravo na odbranu. Na ovaj način Vojislavu Šešelju se krši pravo na odbranu. Njegov proces je u završnoj fazi. On je punih devet godina u pritvoru. Sada kada je došlo do završne faze, do završnih reči, njemu se onemogućava privilegovana komunikacija sa pravnim savetnicima, što znači da ne može ni jednu reč da progovori a da to ne bude zloupotrebljeno, a tako se prema njemu nisu ponašali ni predstavnici Titovog komunističkog režima, kada je bio u zatvoru u Zenici i kada je progonjen kao politički disident, a vi kao država ćutite kao predstavnici države i vlasti, na sva takva kršenja prava građana Srbije, u ovom slučaju građanina Srbije, predsednika SRS, prof. dr Vojislava Šešelja.
Onda ovamo pričate o nekakvom liberalizmu, o tome da su prava pojedinaca iznad prava države, da ih ne treba zloupotrebljavati itd. Obmanjujete.
Zbog čega smo mi tražili da se ovaj član 1. menja tako da se briše ovo da će se on primenjivati do dana stupanja na snagu ovog zakona? Upravo iz ovih razloga i još nekih koje ću u nastavku da kažem. Kada bi ostao ovakav član 1. ovog zakona, onda Vojislav Šešelj ne bi mogao da traži rehabilitaciju od Srbije, zbog svega onoga što mu se dešava zahvaljujući režimu u Srbiji, zahvaljujući činjenici da je u Srbiji pisana optužnica protiv njega i da je, kako je potvrdila i Karla del Ponte, Đinđić tražio da Šešelja vodi u Haški tribunal i da ga ne vraća u Srbiju.
Takođe, pitali smo to i u onoj načelnoj raspravi, nećete vi biti večno na vlasti, doći će posla vas ljudi koji će biti mnogo bolji za ovaj narod, koji će znati da Srbiju vode pravim ekonomskim i socijalnim putem, ali i patriotskim putem. Kad biste vi ovaj član ovako ostavili, bez prihvatanja našeg amandmana, onda vas pitam, a pitali smo već, kako bi se onda rehabilitovao Slobodan Milošević? Budite sigurni da će doći na vlast stranka i ljudi koji će tražiti, koji će izvršiti to da se Slobodan Milošević, da se njegovi posmrtni ostaci polože u Aleju velikana, gde mu je mesto. Kako ćemo to, ako imamo ovakav zakon? Ne znam zašto sad neko ovde dobacuje, znamo mi i da je Otpor još uvek vrlo jak u Srbiji i da drma Srbijom i da se zbog Otpora smenjuju sudije i da to prihvata Ministarstvo pravde, to jeste sada tako, ali ni jedna muka nije doveka.
Dakle, insistiramo da se ovaj član 1. promeni u skladu sa našim amandmanom, ukoliko želite da on ima ikakvog smisla. Radi javnosti, pročitaću šta kaže Vlada zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen – ne prihvata se amandman iz razloga što je rešenje iz Predloga zakona celishodnije. Zaista, ne vidimo kako može biti celishodnije nešto što sužava neka prava u odnosu na predlog amandmana koji prava proširuje.
Dalje, kažete – u cilju rešavanja pitanja rehabilitacije neophodno je obuhvatiti što veći broj građana kako bi se sveobuhvatno rešila pitanja lica koja su neosnovano i nezakonito lišena života, slobode ili drugih prava, ne ograničavajući vremenski period na koji se Predlog zakona donosi.
Pitamo kako je to sveobuhvatnije rešeno vašim predlogom u odnosu na naš amandman? Na koji je način amandman ugrozio sveobuhvatnost? Ako ste vi rekli da se zakon odnosi na sve slučajeva do dana stupanja na snagu, a mi kažemo bez toga da se zakon generalno obuhvata, bez obzira na dan stupanja na snagu, recite, logično, šta je sveobuhvatnije? Razumemo mi da vi nećete prihvatiti naš amandman, nećete zato što imate svoj cilj, zato što imate nalog EU, zato što imate unutar-partijske kompromise i zato što je sve to na štetu interesa građana Srbije, što je sve na štetu interesa države Srbije, ali kad već odbijate amandman, onda se udostojite bar da napišete suvislu rečenicu na koju ne bismo mogli imati primedbe, a ne ovako da se ponašate kao da mislite da mi nećemo da pročitamo ono što ste vi napisali. Naravno da hoćemo i naravno i da ćemo da vas kritikujemo.
Naravno da koristimo svaku priliku, kao i sada, da pitamo kada će konačno Skupština Srbije da raspravlja o problemima na KiM, da skrenemo pažnju da je danas eskalirao sukob na KiM, da su Srbi povređeni gumenim mecima, suzavcima, da ih se više obratilo lekaru i da se sve to dešava pod okriljem Euleksa i uz vašu želju da idemo u tu monstrum organizaciju, koja se zove EU. Opet naglašavamo, 54% građana Srbije danas sledi ideju SRS i podržava našu akciju, našu kampanju koja se zove – Hoćemo Šešelja, nećemo u EU. Hvala.

 Iskorišćeno je 12 minuta od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Protiv toga sam da se prihvati ovaj amandman, jer je izmena koja se traži neprecizna. Traži se da zakon važi od Drugog svetskog rata, a ne kaže se da li od početka Drugog svetskog rata ili od njegovog završetka. Ako je od početka Drugog svetskog rata, onda je opet to ograničenje nekih lica kojima su odlukom državnih ili administrativnih organa Republike Srbije ili  u Republici Srbiji povređena ljudska prava, i to neposredno pre izbijanja Drugog svetskog rata. Ako je od kraja Drugog svetskog rata, onda onaj period u kome su zaista na najgrublji način kršena ljudska prava, to je period kada partizanske jedinice ulaze u Srbiju i kada delom u antifašističkoj borbi zaista oslobađaju Srbiju od fašista, ali delom i čine strašne zločine nad srpskim stanovništvom, upravo u oktobru 1944. godine i u Beogradu, u Kragujevcu, kao i širom Srbije gde su masovno streljane srpske građanske klase pripadnika ravnogorskog pokreta, desničarskih organizacija i svih onih za koje se sumnjalo da nisu pristalice nove vlasti ili su imali simpatije ka režimu koji je postojao pre Drugog svetskog rata.
Takođe, nije tačno da se aktuelni Zakon o rehabilitacije ne primenjuje, jer je negde preko 800 lica rehabilitovano po tom zakonu i oko 1.500 postupaka je u toku. Takođe, nije tačno da je postojeći Zakon o rehabilitaciji, koji treba izmeniti, bolji u odnosu na predloženo rešenje. Pre svega, zbog činjenice da postojeći Zakon o rehabilitaciji omogućava samo tzv. moralnu rehabilitaciju. Sud svojom odlukom utvrđuje da se poništava odluka ili suda ili nekog administrativnog organa, kojom je neko proglašen ili za narodnog neprijatelja ili za izdajnika itd. Ali, to je samo jedan segment, i to moralna rehabilitacija. Rehabilitacija u najširem smislu reči podrazumeva ne samo moralnu rehabilitaciju, koja je veoma bitna, već i imovinsku rehabilitaciju, naknadu štete, vraćanje imovine, priznanje penzijskog staža u duplom trajanju, što propisuje ovaj zakon, mesečnu naknadu ili poseban dodatak, što propisuje ovaj zakon, zdravstvenu zaštitu, zdravstveno osiguranje, rehabilitaciono obeštećenje itd.
Zbog toga se zaista, sa stanovišta SPO, trenutno važeći Zakon o rehabilitaciji uopšte ne može tretirati kao neki dobar zakon o rehabilitaciji. On je zaista donet kasno u odnosu na okolne zemlje, pre svega zemlje istočno evropskog bloka i zaista čudi da je zakonodavac u to vreme, 2006. godine, doneo jedan tako loš zakon, a imali smo mogućnosti da se ugledamo na mnoga tuđa dobra iskustva. Ovakav zakon trenutno postojeći o rehabilitaciji zaista niko nije zaslužio i mislimo da je jedina dobra stvar koju je zaista pružio ta tzv. moralna rehabilitacija. Naravno da je SPO zainteresovan za rehabilitaciju Dragoljuba Draže Mihailovića. Taj postupak je u toku i naravno da smo mi upućeni u razloge zbog kojih se taj postupak do sada nije okončao. Mislim da javnost treba da zna da su lica koja su podnela zahtev za rehabilitaciju imala i nekih procesnih propusta itd. Treba biti realan, zaista tu sud nije zakazao i mi verujemo da će se u skorije vreme postupak nastaviti i da će se vođa Trećeg srpskog ustanka u potpunosti i sudski rehabilitovati.
Zbog toga kažem, pored toga što je nejasan, što se takođe ograničava period od kog treba da važi po ovom predlogu podnosioca amandmana, sva ostala argumentacija koja je ovde izneta, po stanovištu SPO, pada u vodu i zbog toga aktuelni Predlog zakona o rehabilitaciji je mnogo bolji jer pruža mnogo, mnogo širi krug prava licima koja treba rehabilitovati i kada imamo potpunu rehabilitaciju vraćanje imovine, naknadu duševnih patnji. Zamislite šta znači kada zatvorite celu jednu porodicu u zatvor, kada se deca školuju u kazneno-popravnim ustanovama, kada se porodici oduzme imovina i stavi pečat izdajnika. Zamislite koji su ne samo imovinski problemi koje ta porodica ima, koji su sve i pravni problemi, koji su sve zdravstveni problemi, koji su sve psihički problemi. Zato je ovaj zakon o rehabilitaciji pružio mogućnost da se celokupna šteta koju neko trpi usled povrede svojih osnovnih prava nadoknadi. Još jednom kažem, zbog argumentacije koje sam izneo, ne treba prihvatiti ovaj amandman. Hvala.

Pet minuta i 30 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Izvolite.

Radi javnosti i razjašnjenja, u našem amandmanu uopšte se ne pominje početak primene ovog zakona i ako se kolegi Čikirizu ne dopada ovako kako je napisano u Predlogu zakona, onda je trebao amandmanom da interveniše. Mi smo u prvoj varijanti zakona intervenisali amandmanom i to je ovde prihvaćeno, jer je u prvoj varijanti bilo da se zakon primenjuje od kraja Drugog svetskog rata, a ovde je prihvaćeno i stoji od Drugog svetskog rata, naravno da se podrazumeva da je to početak Drugog svetskog rata, logično.
Mi smo samo govorili o ograničenju roka u ovom delu gde ste rekli da se zakon primenjuje do dana stupanja na snagu. To je bila naša intervencija, a ne početak primene ovog zakona. Sam kolega je rekao da zakon o rehabilitaciji, tačno je naravno i nesporno da postoji i tačno je da su po tom zakonu doneta neka rešenja, ali su doneta rešenja onako kako se dopadalo predstavnicima režima, pa se onda javi neko ko osporava rehabilitaciju Dragoljuba Mihajlovića i ne znam zašto to kolega nije rekao i onda se zbog nekog ko se javio, ko je bio partizan u to vreme i kome se ne dopada mogućnost rehabilitacije, stavio je primedbu na predlog rehabilitacije generala Mihajlovića i zato je taj postupak obustavljen na neodređeno vreme u januaru ove godine, znači, skoro će godina dana. Da su bile samo neke procesne smetnje u pitanju, svakako da bi u ovom periodu bilo moguće da se te smetnje odnosno ti razlozi otklone.
Mi smo to rekli u načelnoj raspravi, Srpska radikalna stranka jeste i za vraćanje imovinski prava, građanskih prava, prava na penziju, koje je takođe imovinsko pravo. Tu nema ničeg spornog što se tiče nas u SRS, ali se apsolutno protivimo da se rehabilitacija izjednači sa restitucijom, što je predlog ovog zakona. Vi ovim zakonom izjednačavate lica kojima je imovina oduzeta na osnovu tada važećih zakona, koji su bili loši, nije sporno, ali nikada nisu stavljeni van snage. Kada smo govorili o Zakonu o restituciji, detaljno smo to objašnjavali, a vi u ovom zakonu izjednačavate lica koja treba rehabilitovati zato što su bili žrtve komunističkog režima, sa licima kojima je imovina oduzeta na osnovu određenih zakona koji su bili na snazi u to vreme. To je neprihvatljivo za SRS. Hvala.

Sa ova tri minuta iskorišćeno je vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Kako smo mi shvatili zbog čega zakon treba da važi do dana stupanja na njegovu snagu? Upravo zbog toga što je Srbija zadnjih godina nizom svojih zakona poboljšala ljudska prava, što postoji Zakon o zabrani diskriminacije, što postoji i ustavna kategorija rodne ravnopravnosti, što ljudi kojima se gaze ljudska prava ili su neosnovano lišena slobode, mogu i po pozitivno pravnim propisima da dobiju i materijalnu i nematerijalnu satisfakciju. Čini nam se da je pozitivno pravnim propisima ta materija u savremenom dobu uređena, ali ne i u prošlosti. Upravo zbog toga se, po našem shvatanju, ovaj zakon pretežno tiče prošlosti.
Što se tiče veze rehabilitacije i restitucije, ona je odlična. Evo zbog čega. U raspravi u načelu sam rekao da je Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama dobar zbog činjenice da se svima vraća sve što im je oduzeto. Tu sam napravio paralelu sa aktuelnim Zakonom o restituciji, koji ima u tom delu određena ograničenja i samim tim se javlja i određena diskriminacija. Zašto bi crkve i verske zajednice, a mi iz SPO smo verujući ljudi, bile privilegovane u odnosu na druge građane ili druge institucije kojima je oduzeta imovina.
Zbog toga, po stanovištu SPO, rehabilitacija i restitucija ne treba da imaju nikakvu vrstu ograničenja.