Narodni poslanik Momir Marković, želite da govorite o povredi Poslovnika? Nemate pravo na repliku. Zato što pažljivo slušam sve koji izlažu i zato što kada slušate, onda možete da čujete da li postoji razlog za repliku ili ne.
Ministar je u svom obraćanju rekao da mora da vas demantuje, to nije razlog za repliku, jer je izneo činjenice koje su tačne. Nemate šta da mu objasnite, pošto nemate pravo na repliku.
Da li još neko, ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. stav 4. želi da se javi pre zaključivanja rasprave, a na osnovu odredbi Poslovnika Narodne skupštine? (Ne.)
U tom slučaju, zaključujem zajednički jedinstveni pretres.
Pošto smo obavili zajednički jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlozima zakona iz zajedničkog jedinstvenog pretresa.
Prelazimo na 20. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZA IZBOR IZBORNOG ČLANA PRVOG SASTAVA DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA IZ REDA ADVOKATA
Primili ste Predlog za izbor člana Državnog veća tužilaca iz reda advokata, koji je podnela Advokatska komora Srbije.
Primili ste Izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu.
Pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, prema članu 201. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova pojedine poslaničke grupe i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore jednom svako do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ako to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Po odredbama Poslovnika, član 96. stav 4. prijave za reč se primaju do otvaranja pretresa.
Učesnicima sednice zahvaljujem na učešću, ministru Mrkonjiću i saradnicima iz Ministarstva.
Takođe vas obaveštavam da o ovoj tački dnevnog reda poslaničku grupu SRS predstavlja ovlašćeni predstavnik, narodni poslanik Zoran Krasić.
Ukoliko još neka od poslaničkih grupa odluči da ovlasti nekoga od svojih članova, molim vas da nas obavestite, da možemo da informišemo Narodnu skupštinu.
Molim narodne poslanike da ne dobacuju, pogotovo ne rečenice "da li ima nekoga iz ministarstva", pošto je upravo otvoren pretres tačke dnevnog reda i sa malo više pažnje moglo bi se čuti ko je predlagač u tački dnevnog reda koja je trenutno u pretresu. Molim vas malo zajedničkog napora, jer svima je mnogo jednostavnije kad slušamo i čujemo šta se dešava. Molim vas da ne dobacujete, pogotovo bez ikakve veze sa ičim što je trenutno u toku na sednici Narodne skupštine.
Saglasno članu 201. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres.
Predstavnik predlagača nije prisutan.
Da li izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Boško Ristić, želi reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? Narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Pošto je bilo govor ao ovlašćenog predlagaču, ja sam ovlašćeni predlagač poslaničke grupe SRS, a u ime Odbora je morao da bude tu Boško Ristić. On nije tu.

Narodni poslaniče, Odbor nije predlagač. Molim vas da pogledate ko je formalni predlagač za izbor izbornog člana prvog sastava Državnog veća tužilaca iz reda advokata. Tačno i uvek kažem ko je prisutan, ko nije prisutan, pa vas molim da i vi sa istom pažnjom govorite o licima koja mogu ili ne mogu da se jave za reč tokom ove tačke dnevnog reda.

Manje bi vi imali problema kada bi me samo saslušali. Rekao sam da Boško Ristić nije tu u ime Odbora, nisam rekao u ime predlagača…

Narodni poslaniče, to je rečeno tokom dela sednice dok vi niste dobili reč, pa vas molim da svi malo pažljivije slušamo šta se dešava na sednici, da ne bismo morali da ulazimo u rizik da i bez namere kršimo odredbe Poslovnika Narodne skupštine.

Imao sam samo nameru da potenciram da predstavnik predlagača nije tu i da nije predsednik nadležnog odbora, kao izvestilac tu, a da je tu Zoran Krasić kao predstavnik SRS. Nije bilo teško da se to shvati, gospođo Čomić, ali je napokon urodilo plodom, iz trećeg pokušaja.
Ovo je drugi pokušaj, gospođo Čomić. Sećate se da je i ranije ovaj gospodin Miroslav Bojić, advokat iz Čačka, bio predložen za Državno veće tužilaca. Sada se postavlja pitanje, prošli put nije prošao, sada se ponovo predlaže, da li će da prođe? Zato sam smatrao da je bitno da ovde bude gospodin Boško Ristić, pošto on vedri i oblači i u Visokom savetu sudstva i u Državnom veću tužilaca. Zato nam je katastrofa u pravosudnom sistemu. On je reformisan, pa bi baš bila katastrofa. Svrha reforme nije bila da se u sudu dođe do istine i pravde nego da se baš ovakvim napravi naše pravosuđe, da ljudi ne znaju kako da ostvare neka svoja prava, neke svoje interese pred sudom, kao poslednjom instancom gde se vrši kontrola zakonitosti u najširem smislu reči.
Sada se postavlja pitanje da li će ovaj kandidat da prođe? Prošli put nije prošao zato što se stranke koje čine većinu u Narodnoj skupštini nisu mogle dogovoriti oko ovog kandidata. Šta je bila pozadina? Nekim strankama ne odgovara ovaj kandidat, pogotovo ne kandidat kojeg je predložila Advokatska komora Srbije, a nekima bi odgovaralo da ga je predložila Advokatska komora Beograda, pošto su i advokati rascepani po interesnom smislu na dva dela, pa ima nekih koji su odani Advokatskoj komori Srbije, a neki Advokatskoj komori Beograda. Tu se umešala politika.
Ono tamo kontroliše DS, a ovo kontrolišu "zumbuli". Oni kontrolišu i sada, kada je takva situacija, imate podelu u Advokatskoj komori, čisto po političkoj osnovi i uticaju političkih stranaka, a šta onda mi da biramo ovde? Objasnite mi, šta da biramo? Razumem DS da će da glasa za "svog" kandidata, ali onda će ovi drugi da se bune, pa će Cvijan da dođe sa diktafonom, da snima, pa da obavesti javnost.
Sada se postavlja pitanje, ako ste u reformi hteli da napravite Visoki savet sudstva i Držano veće tužilaca kao nezavisne, samostalne organe koji vedre i oblače po svim pitanjima u sudovima i kod tužilaca, da li ste to uspeli kada vidite način kako se ljudi biraju i zbog čega neko nije izabran. Dovodi se u sumnju budući rad tih kandidata, ako prođu, ako se budu izabrali, jer postoji politička pozadina. Vama, dragim prijateljima iz evropske komisije ste se zaklinjali kako je transformacija završena. Srbija je na dobrom putu ka EU.
Gospodine Novakoviću, ovi iz Evropske komisije prave dva izveštaja. Jedan o napretku Srbije, a drugi o napretku Kosova. Nisam čuo da su se neki advokati bog zna šta pobunili i oni moraju da štite Ustav Republike Srbije. Mnogi advokati su se podelili. Štiti klijenta, pravi dogovor sa suprotnom stranom ili sa sudijom. Zašto? Ponaša se tržišno, ko da više. Tržišna ekonomija je zavladala, to se zna, ponuda i potražnja.
Gospodine Novakoviću, da li vi znate za najobičniju tužbicu, itd. kolike su takse, 20, 40 hiljada dinara. Kažite mi kako će onaj iz Crne Trave da tuži za među? Kako? Mora da plati taksu čovek. Pa, tolike pare da prima mesečno, on bi i zaboravio tih metar od međe. Molim vas, vidite u kom pravcu ide ta vaša reforma. To su sve evropski standardi. Sve to važi u Evropi. Ne možeš sam na sud, mora da vodiš advokata. Ovo je svojevrsni sukob interesa, ako izostavimo ovu političku dimenziju, o kojoj sam malopre pričao. Sad će neko da kaže – pa to piše u zakonu, itd. Jeste, piše u zakonu, ali ste vi doneli zakon. Da je neko drugi imao većinu, ne bi takav zakon bio, pa se ne bi izgubili opštinski sudovi, pa sada i sudije moraju da tabanaju i stranke moraju da tabanaju i advokati, ne mogu čak ni da naplate svoja potraživanja. Da ne pričamo o veštacima, itd. Vodite računa malo. Razmišljajte o tome.
Sećam se kraja 2008, početkom 2009. godine sa oduševljenjem ste donosili zakone o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, sa oduševljenjem ste ukidali sudove po manjim mestima, pa osnovni, viši, apelacioni, pa nova mreža, pa novo ovo, sve će biti epohalno. Sada vršite što su neki predmeti zastareli. Oni su zastareli kod vas, 11 godina ste na vlasti. Dok ste vi na vlasti sve je apsolutno zastarelo. To piše u Predlogu za izbor kandidata, gospodine Novakoviću, piše. Da li vidite da je on radio na reformi pravosuđa, da li ste pročitali biografiju? Kada je bila ona državna zajednica Srbije i Crne Gore, nemojte to da zaboravljate, na vlast ste došli dok je postojala SRJ, nju ste otkinuli, pa ste napravili državnu zajednicu, i nju ste otkinuli, pa sada i Srbiju ukidate. Vi jednostavno šta god da uhvatite u ruke to se suši, od toga nema ništa. Zato je bio potreban Boško Ristić. Pet godina vam pričam – zašta se on uhvati to nema šanse da oživi, to samo može da se uništi.
Sada vrištite, predmeti zastareli. More, morate da volite Miru Marković, džabe se vi džapate, imate koalicionog partnera. Vi ste sa Mirom Marković u koaliciji. Zašto ste palili Skupštinu? Morate, šta da radimo, potpisali ste nacionalno pomirenje, prihvatili ste sve to, taj rizik ste prihvatili. Kobajagi, i oni hoće da idu u EU, pa sada nešto neće. Videli da ne valja. Pa, ako možete ponovo da prevarite birače.
Gospodine Novakoviću, krajnje je neizvesno da li će i ovaj kandidat da prođe. Objasniću vam zašto je to neizvesno, gospodine Novakoviću. Da li se sećate interpelacije povodom Srećković? Niko iz SPO nije ga branio, a kada je trebalo da se odluči o tome da li će da se glasa, neće da uđu u salu. To je vaš koalicioni partner. Pa ste priveli 2, 3 iz DS da nešto kažu pozitivno za Srećkovića, a SPO neće da vam uđe. Sada razmislite povodom ovog kandidata ko sve neće da vama uđe u salu da glasa. Nema razloga da se vraćaju u salu oni koji prošli put nisu hteli da glasaju. Onda se postavlja pitanje – da li vi to nas zamajavate ovde, ubacujete neke kandidate za koje ste sigurni da ne mogu da prođu? Da li se sećate, ranije vam nisu prošli ni profesori sa fakulteta. Ono što su pravni fakulteti odlučili, odlučili ko će da bude član, došlo na glasanje, propao kandidat. Zašto propao? Propao zbog demokratije. Vidite kako demokratija sve uništava.
I ovaj kandidat je propao zbog demokratije, jer se stranke nisu mogle dogovoriti da li to može da prođe, da li da glasaju za njega. Namerno više ne upotrebljavam ime i prezime ovog čoveka, jer nema razloga da čeprkamo po njegovoj biografiji, ali problem je u Skupštini, problem je u većini, problem je u proevropskim strankama. Svi ste vi proevropski, svi vi baštinite vrednosti EU. Zaklinjete se u standarde EU.
Gospodine Novakoviću, zamislite šta se desilo prošle nedelje. Bio neki Tomas Njoki, Njoki mu je prezime nije nadimak, iz Evropske komisije. On kaže – u Srbiji ne valja situacija, mnogo ljudi ima u pritvoru, pritvor je neopravdano dug. Zamislite, sedma godina pritvor u Srbiji, to nije evropsku standard – kaže Njoki, a Vojislav Šešelj je devet godina u pritvoru u Haškom tribunalu. Hoćete li vi gospodine Novakoviću da iskoristite vaš ugled kao advokata da utičete na Njokija, da i on ode da iskontroliše Haški tribunal i da vidimo kakav će tamo izveštaj da napiše. Hajde da vidimo to.
Ili, da li biste urgirali gospodine Novakoviću da pozovete sve advokate da podignu glas zbog kršenja ljudskih prava Vojislava Šešelja? Svaka čast, ima mnogo advokata koji javno nastupaju i izražavaju svoje neslaganje. Hajde da vidimo Advokatsku komoru Srbije, ova iz Beograda ne sme zato što se tamo ledi krv u žilama, pošto su oni pod kontrolom "zumbula", ovog Milovog. Ne može, ćuti se. To su evropski standardi – uzmi sve što ti život pruža, kako nisu evropski standardi. Gospodine Novakoviću, kako možete da mi kažete da to nisu evropski standardi? Vi ste pogrešno protumačili evropske standarde. Koliko smo puta u ovoj skupštini prilikom donošenja budžeta čuli – država u budžetu ne sme da ima više od 3% deficitarnog finansiranja od bruto društvenog proizvoda? Sve vreme u Francuskoj, Nemačkoj je 6,13,5% itd. Da li smo donosili zakon ovde, pa smo rekli – evropski standard, do 65% bruto društvenog proizvoda može da bude ukupno zaduženje države? Srbija je rekla 45, dobro, neka bude 45%. Koliko je Grčka zadužena – 120% od bruto društvenog proizvoda, Nemačka 186, Italija 200%. Kako tamo ne važe ti njihovi standardi? Znači, ti njihovi standardi važe samo kada je u pitanju Srbija, a kod njih ne. Hvala Bogu, zaigrala meca i kod njih. Gospodine Novakoviću, 11 godina ova grupa ljudi ovde, nekad više nekad manje, vodi borbu. Nije dovoljno što EU nama kaže – nećemo mi vas Srbe, nego i mi da kažemo njima – nećemo ni mi vas.
Vidite kako smo tu na istoj talasnoj dužini. I mi znamo šta nećemo, kao što i oni znaju. Naravno, samo mi ne želimo njima baš toliko loše kao što oni nama žele loše. Mi nemamo teritorijalnih pretenzija, izražavamo zabrinutost za stanje ljudskih prava u Zapadnoj Evropi, gospodine Novakoviću. Jel se sećate kad je ovde bio DEPOS, onaj Vidovdanski sabor? U to vreme, zbog sanitarnih i higijenskih uslova nije vlast mogla da interveniše. Sada imate ono – Okupiramo Vol Strit, zbog sanitarno-higijenskih razloga. Koliko je ljudi uhapšeno? Jel vidite kako se menja demokratija? Postala je selektivna.
Ovaj gospodin je žrtva demokratije. Prvi put nije mogao da prođe, jer se nisu dogovorili, verovatno niste platili nekome da uđe u salu. Nema drugoga. To je tržišni princip. Da li ste se sada dogovorili? Moguće je, zbog ovog rivaliteta između Beogradske komore i Advokatske komore Srbije. A u čemu se ogleda rivalitet? U sticanju pozicija. Jel ste vi primetili kako se to ide kapilarno? Zumbuli angažuju advokate, lekare, sudije, ispunjava kriterije dobrosusedskih odnosa, čak i nekritički, hoće da se kandiduje da bude prvi "Džeki" iz Srbije u EU. Prvi Džeki koji će da bude Knozi, kandiduje se.
Vidite ove velike borce za KiM. Neće u Skupštinu zato što se ne raspravlja o Kosovu, a nisu organizovali nijedan skup povodom KiM. A jedva čekate svi da mi izađemo. Ne. Mi pričamo o KiM.
Mislim da je ova biografija nedovoljna. Recimo, mene bi ova biografija zadovoljila da ja ovde vidim da je ovaj gospodin Bojić često odlazio na barikade, da je ulazio u te imovinske i druge sporove, da je na sve moguće načine pokušao da pomogne Srbima sa KiM. Ja ne znam, možda čovek to i radi, ali u biografiji toga nema. Pošto nema, moje zaključivanje je na mestu. Zašto? Na taj način, čovek se opredeljuje i kaže koliko voli Srbiju i koliko bi sutra predano radio svoj posao. Jer, ipak treba da se zavede neki red u ovom tužilaštvu. Ova Zagorka Dolovac, kad ju je Čanak predložio pa ste je izabrali, a sećate se onog Ostojića pre toga, zbog njega smo menjali zakon, nije imao radni staž, to je bilo 2003. godine, eno ga i on sada tamo vedri i oblači, a izabran je u "Sablji" – naknada štete zbog onih uhapšenih, itd, itd. Ima puno kandidata za "Džekija", nemojte da se sekirate, gospodine Novakoviću. Nego, ja to tresnem nogom i on zaskiči i pobegne. Nema veze.
Znači, stičem utisak da ste ovo radi reda stavili na dnevni red, da se jednostavno ispuni jedna od ovih obaveza. Jer, navodno, do 9. decembra morate da pokažete apsolutnu opredeljenost za EU, u svakom pogledu i povodom svakog zahteva i zato sada sa oduševljenjem gledate što se rasturaju barikade. To rade vaši prijatelji na koje ne možete i ne želite da utičete. Jer, vaša poruka otprilike glasi – dajte da se što pre ratosiljamo KiM, a onda će svima da svane.
Gospodine Novakoviću, već mesec i po dana gospođa Đukić-Dejanović kaže povodom KiM da će sutra, sutra pa malo sutra da bude sednica, a sada uopšte nema te sednice.

Ali imamo predlog za izbor člana Prvog sastava Državnog veća tužilaca. Hvala.

Gospodine Novakoviću, ali odakle ste vi sigurni da me gospodin Bojić nije ovlastio da mu postavim pitanje šta je sa KiM? Odakle vam takva mogućnost da pomislite da možda čovek nije kontaktirao….
(Predsedavajući: Postoji ta mogućnost, ali ne u ovom poslovničkom momentu.)
Možda je čoveku neprijatno da ga vi izaberete za člana Državnog veća tužilaca. Mislim da je to problem.
(Predsedavajući: Ne bih više ovako nastavljao komunikaciju, možemo nas dvojica to i bolje. Molim vas da se vratimo na izbor, na predlog Advokatske komore o izboru iz reda advokata.)
Znate kako, svaki čestit čovek ima problem. Njemu je važno da ga izaberu čestiti ljudi. Jer, u Srbiji još uvek važi ona izreka – s kim si, takav si. Zato mora da se bira društvo sa kojim se čovek druži. Ja znam da sve što ja kažem nije milozvučno za vas i vaše prijatelje koji hrlite ka EU, samo vodite računa da se ne preigrate, jer je mnogima dogorelo do nokata, ljudi jedva krpe kraj sa krajem. Pravde i istine nema danas u našim sudovima, jer transformacija nije bila zbog toga nego da se očuvaju pozicije. Videćete kada bude došao taj dan za glasanje, mada je moguće da povodom ove tačke glasamo tek oktobra sledeće godine, ne bi me ni to iznenadilo. Jer, demokratija je isuviše fluidna stvar za razmatranje. A za ovih pet sekundi, gospodine Novakoviću, uzmite Čomićku pod ruke pa slobodno u EU i nemojte uopšte da se vraćate.

Obaveštavam vas da je, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnela poslanička grupa SRS.
Reč ima narodni poslanik gospodin Petar Jojić.

Gospodine predsedavajući, danas se u Narodnoj skupštini raspravlja o kandidatu kojeg je predložila Advokatska komora Republike Srbije, a radi se o gospodinu Bojiću, o čoveku koji dolazi iz profesije advokature.
Prvi zakon o javnim pravozastupnicima u Srbiji usvojen je još davne 1862. godine. Advokatura je prolazila kroz različite faze svoga razvoja, kao jedna od nezavisnih profesija koja je uvek imala zadatak da štiti osnovna ljudska prava koja su gažena i koja su kršena od strane aktuelne vlasti.
Međutim, advokatura Srbije je za poslednjih 10 godina imala obavezu da se oglasi povodom rada Haškog tribunala. Nijedna regionalna, ni Advokatska komora Beograda, ni Srbije, nije se oglasila o teškom stanju srpskih oficira, generala i političara prema kojima je samozvani zločinački Haški tribunal primenio najdrastičnije mere izričući drakonske kazne Srbima, a oslobađajući naše neprijatelje, Ustaše i Muslimane, koji su činili brojne zločine prema srpskom narodu. Advokatura Srbije je imala zadatak da se uključi u odbranu prava i sloboda naših građana. Među njima je i prof. dr Vojislav Šešelj. Gospodine Novakoviću, vi dobro znate, kao dobar profesionalac i advokat i stručnjak da se ni u jednoj zemlji na svetu nije dogodilo da se čovek drži u pritvoru bez rešenja o otvaranju istrage ili bez rešenja o određivanju pritvora.
U svim modernim zemljama sa razvijenim pravnim sistemom, pogotovo kada je u pitanju krivično-pravna materija, procesno pravo predviđa da se rešenja o određivanju pritvora mogu produžavati posle mesec dana, tri meseca, šest meseci i godinu dana.
U predmetu Vojislava Šešelja se dogodilo nešto što u istoriji nije zapisano, da nema rešenja o određivanju pritvora, da nema rešenja o produživanju pritvora, da nema pravičnog suđenja, da nema suđenja u razumnom roku, da se optužuje za nešto što prof. dr Vojislav Šešelj nije počinio. To je Advokatskoj komori Srbije, Beograda, Vojvodine i regionalnim komorama veoma dobro poznato. Režim iz Beograda doprinosi tome da dr Vojislav Šešelj treba da ostane što duže u neosnovanom i nezakonito određenom pritvoru da bi aktuelna vlast mogla da završava poslove u korist EU i NATO pakta, jer da je Vojislav Šešelj u Srbiji sasvim drugo stanje bi bilo.
Kada pogledate, gospodine Novakoviću, kako je advokatura prolazila kroz istoriju, jedan dokument iz Arhiva Srbije i Crne Gore koji je vođen, evidentiran je kao Fond pod brojem 507, Komisija za narodnu vlast, jedinica opis, broj taj i taj, dokument strogo poverljiv glasi: "Strogo poverljivo, čuvati u kasi", zamislite, ne sme da se čuva u drugom prostoru, nego mora biti u čeličnoj kasi, obaveštenja UDBE Narodne Republike Srbije za februar 1952. godinu, narodna vlast kaže: "Politički sastav i stanje u redovima advokata u Narodnoj Republici Srbije." Analzirajući stanje u redovima advokata, kaže se u ovom dokumentu, u 110 srezova došli smo do zaključka da advokati predstavljaju jedan od najvećih problema naše pravne službe i posebno našeg sudstva. Politički, to su bivše režimlije, rukovodioci i aktivni članovi bivših buržoaskih partija. Zamislite, napadaju kapitalizam? Bivši ministri, poslanici, sudije, sreski načelnici, policijski pisari, senatori, veliki župani, kraljevski beležnici, aktivni sudski oficiri, većina od njih aktivni pomagači i pristalice okupatora…