Narodni poslaniče, to je rečeno tokom dela sednice dok vi niste dobili reč, pa vas molim da svi malo pažljivije slušamo šta se dešava na sednici, da ne bismo morali da ulazimo u rizik da i bez namere kršimo odredbe Poslovnika Narodne skupštine.

Imao sam samo nameru da potenciram da predstavnik predlagača nije tu i da nije predsednik nadležnog odbora, kao izvestilac tu, a da je tu Zoran Krasić kao predstavnik SRS. Nije bilo teško da se to shvati, gospođo Čomić, ali je napokon urodilo plodom, iz trećeg pokušaja.
Ovo je drugi pokušaj, gospođo Čomić. Sećate se da je i ranije ovaj gospodin Miroslav Bojić, advokat iz Čačka, bio predložen za Državno veće tužilaca. Sada se postavlja pitanje, prošli put nije prošao, sada se ponovo predlaže, da li će da prođe? Zato sam smatrao da je bitno da ovde bude gospodin Boško Ristić, pošto on vedri i oblači i u Visokom savetu sudstva i u Državnom veću tužilaca. Zato nam je katastrofa u pravosudnom sistemu. On je reformisan, pa bi baš bila katastrofa. Svrha reforme nije bila da se u sudu dođe do istine i pravde nego da se baš ovakvim napravi naše pravosuđe, da ljudi ne znaju kako da ostvare neka svoja prava, neke svoje interese pred sudom, kao poslednjom instancom gde se vrši kontrola zakonitosti u najširem smislu reči.
Sada se postavlja pitanje da li će ovaj kandidat da prođe? Prošli put nije prošao zato što se stranke koje čine većinu u Narodnoj skupštini nisu mogle dogovoriti oko ovog kandidata. Šta je bila pozadina? Nekim strankama ne odgovara ovaj kandidat, pogotovo ne kandidat kojeg je predložila Advokatska komora Srbije, a nekima bi odgovaralo da ga je predložila Advokatska komora Beograda, pošto su i advokati rascepani po interesnom smislu na dva dela, pa ima nekih koji su odani Advokatskoj komori Srbije, a neki Advokatskoj komori Beograda. Tu se umešala politika.
Ono tamo kontroliše DS, a ovo kontrolišu "zumbuli". Oni kontrolišu i sada, kada je takva situacija, imate podelu u Advokatskoj komori, čisto po političkoj osnovi i uticaju političkih stranaka, a šta onda mi da biramo ovde? Objasnite mi, šta da biramo? Razumem DS da će da glasa za "svog" kandidata, ali onda će ovi drugi da se bune, pa će Cvijan da dođe sa diktafonom, da snima, pa da obavesti javnost.
Sada se postavlja pitanje, ako ste u reformi hteli da napravite Visoki savet sudstva i Držano veće tužilaca kao nezavisne, samostalne organe koji vedre i oblače po svim pitanjima u sudovima i kod tužilaca, da li ste to uspeli kada vidite način kako se ljudi biraju i zbog čega neko nije izabran. Dovodi se u sumnju budući rad tih kandidata, ako prođu, ako se budu izabrali, jer postoji politička pozadina. Vama, dragim prijateljima iz evropske komisije ste se zaklinjali kako je transformacija završena. Srbija je na dobrom putu ka EU.
Gospodine Novakoviću, ovi iz Evropske komisije prave dva izveštaja. Jedan o napretku Srbije, a drugi o napretku Kosova. Nisam čuo da su se neki advokati bog zna šta pobunili i oni moraju da štite Ustav Republike Srbije. Mnogi advokati su se podelili. Štiti klijenta, pravi dogovor sa suprotnom stranom ili sa sudijom. Zašto? Ponaša se tržišno, ko da više. Tržišna ekonomija je zavladala, to se zna, ponuda i potražnja.
Gospodine Novakoviću, da li vi znate za najobičniju tužbicu, itd. kolike su takse, 20, 40 hiljada dinara. Kažite mi kako će onaj iz Crne Trave da tuži za među? Kako? Mora da plati taksu čovek. Pa, tolike pare da prima mesečno, on bi i zaboravio tih metar od međe. Molim vas, vidite u kom pravcu ide ta vaša reforma. To su sve evropski standardi. Sve to važi u Evropi. Ne možeš sam na sud, mora da vodiš advokata. Ovo je svojevrsni sukob interesa, ako izostavimo ovu političku dimenziju, o kojoj sam malopre pričao. Sad će neko da kaže – pa to piše u zakonu, itd. Jeste, piše u zakonu, ali ste vi doneli zakon. Da je neko drugi imao većinu, ne bi takav zakon bio, pa se ne bi izgubili opštinski sudovi, pa sada i sudije moraju da tabanaju i stranke moraju da tabanaju i advokati, ne mogu čak ni da naplate svoja potraživanja. Da ne pričamo o veštacima, itd. Vodite računa malo. Razmišljajte o tome.
Sećam se kraja 2008, početkom 2009. godine sa oduševljenjem ste donosili zakone o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, sa oduševljenjem ste ukidali sudove po manjim mestima, pa osnovni, viši, apelacioni, pa nova mreža, pa novo ovo, sve će biti epohalno. Sada vršite što su neki predmeti zastareli. Oni su zastareli kod vas, 11 godina ste na vlasti. Dok ste vi na vlasti sve je apsolutno zastarelo. To piše u Predlogu za izbor kandidata, gospodine Novakoviću, piše. Da li vidite da je on radio na reformi pravosuđa, da li ste pročitali biografiju? Kada je bila ona državna zajednica Srbije i Crne Gore, nemojte to da zaboravljate, na vlast ste došli dok je postojala SRJ, nju ste otkinuli, pa ste napravili državnu zajednicu, i nju ste otkinuli, pa sada i Srbiju ukidate. Vi jednostavno šta god da uhvatite u ruke to se suši, od toga nema ništa. Zato je bio potreban Boško Ristić. Pet godina vam pričam – zašta se on uhvati to nema šanse da oživi, to samo može da se uništi.
Sada vrištite, predmeti zastareli. More, morate da volite Miru Marković, džabe se vi džapate, imate koalicionog partnera. Vi ste sa Mirom Marković u koaliciji. Zašto ste palili Skupštinu? Morate, šta da radimo, potpisali ste nacionalno pomirenje, prihvatili ste sve to, taj rizik ste prihvatili. Kobajagi, i oni hoće da idu u EU, pa sada nešto neće. Videli da ne valja. Pa, ako možete ponovo da prevarite birače.
Gospodine Novakoviću, krajnje je neizvesno da li će i ovaj kandidat da prođe. Objasniću vam zašto je to neizvesno, gospodine Novakoviću. Da li se sećate interpelacije povodom Srećković? Niko iz SPO nije ga branio, a kada je trebalo da se odluči o tome da li će da se glasa, neće da uđu u salu. To je vaš koalicioni partner. Pa ste priveli 2, 3 iz DS da nešto kažu pozitivno za Srećkovića, a SPO neće da vam uđe. Sada razmislite povodom ovog kandidata ko sve neće da vama uđe u salu da glasa. Nema razloga da se vraćaju u salu oni koji prošli put nisu hteli da glasaju. Onda se postavlja pitanje – da li vi to nas zamajavate ovde, ubacujete neke kandidate za koje ste sigurni da ne mogu da prođu? Da li se sećate, ranije vam nisu prošli ni profesori sa fakulteta. Ono što su pravni fakulteti odlučili, odlučili ko će da bude član, došlo na glasanje, propao kandidat. Zašto propao? Propao zbog demokratije. Vidite kako demokratija sve uništava.
I ovaj kandidat je propao zbog demokratije, jer se stranke nisu mogle dogovoriti da li to može da prođe, da li da glasaju za njega. Namerno više ne upotrebljavam ime i prezime ovog čoveka, jer nema razloga da čeprkamo po njegovoj biografiji, ali problem je u Skupštini, problem je u većini, problem je u proevropskim strankama. Svi ste vi proevropski, svi vi baštinite vrednosti EU. Zaklinjete se u standarde EU.
Gospodine Novakoviću, zamislite šta se desilo prošle nedelje. Bio neki Tomas Njoki, Njoki mu je prezime nije nadimak, iz Evropske komisije. On kaže – u Srbiji ne valja situacija, mnogo ljudi ima u pritvoru, pritvor je neopravdano dug. Zamislite, sedma godina pritvor u Srbiji, to nije evropsku standard – kaže Njoki, a Vojislav Šešelj je devet godina u pritvoru u Haškom tribunalu. Hoćete li vi gospodine Novakoviću da iskoristite vaš ugled kao advokata da utičete na Njokija, da i on ode da iskontroliše Haški tribunal i da vidimo kakav će tamo izveštaj da napiše. Hajde da vidimo to.
Ili, da li biste urgirali gospodine Novakoviću da pozovete sve advokate da podignu glas zbog kršenja ljudskih prava Vojislava Šešelja? Svaka čast, ima mnogo advokata koji javno nastupaju i izražavaju svoje neslaganje. Hajde da vidimo Advokatsku komoru Srbije, ova iz Beograda ne sme zato što se tamo ledi krv u žilama, pošto su oni pod kontrolom "zumbula", ovog Milovog. Ne može, ćuti se. To su evropski standardi – uzmi sve što ti život pruža, kako nisu evropski standardi. Gospodine Novakoviću, kako možete da mi kažete da to nisu evropski standardi? Vi ste pogrešno protumačili evropske standarde. Koliko smo puta u ovoj skupštini prilikom donošenja budžeta čuli – država u budžetu ne sme da ima više od 3% deficitarnog finansiranja od bruto društvenog proizvoda? Sve vreme u Francuskoj, Nemačkoj je 6,13,5% itd. Da li smo donosili zakon ovde, pa smo rekli – evropski standard, do 65% bruto društvenog proizvoda može da bude ukupno zaduženje države? Srbija je rekla 45, dobro, neka bude 45%. Koliko je Grčka zadužena – 120% od bruto društvenog proizvoda, Nemačka 186, Italija 200%. Kako tamo ne važe ti njihovi standardi? Znači, ti njihovi standardi važe samo kada je u pitanju Srbija, a kod njih ne. Hvala Bogu, zaigrala meca i kod njih. Gospodine Novakoviću, 11 godina ova grupa ljudi ovde, nekad više nekad manje, vodi borbu. Nije dovoljno što EU nama kaže – nećemo mi vas Srbe, nego i mi da kažemo njima – nećemo ni mi vas.
Vidite kako smo tu na istoj talasnoj dužini. I mi znamo šta nećemo, kao što i oni znaju. Naravno, samo mi ne želimo njima baš toliko loše kao što oni nama žele loše. Mi nemamo teritorijalnih pretenzija, izražavamo zabrinutost za stanje ljudskih prava u Zapadnoj Evropi, gospodine Novakoviću. Jel se sećate kad je ovde bio DEPOS, onaj Vidovdanski sabor? U to vreme, zbog sanitarnih i higijenskih uslova nije vlast mogla da interveniše. Sada imate ono – Okupiramo Vol Strit, zbog sanitarno-higijenskih razloga. Koliko je ljudi uhapšeno? Jel vidite kako se menja demokratija? Postala je selektivna.
Ovaj gospodin je žrtva demokratije. Prvi put nije mogao da prođe, jer se nisu dogovorili, verovatno niste platili nekome da uđe u salu. Nema drugoga. To je tržišni princip. Da li ste se sada dogovorili? Moguće je, zbog ovog rivaliteta između Beogradske komore i Advokatske komore Srbije. A u čemu se ogleda rivalitet? U sticanju pozicija. Jel ste vi primetili kako se to ide kapilarno? Zumbuli angažuju advokate, lekare, sudije, ispunjava kriterije dobrosusedskih odnosa, čak i nekritički, hoće da se kandiduje da bude prvi "Džeki" iz Srbije u EU. Prvi Džeki koji će da bude Knozi, kandiduje se.
Vidite ove velike borce za KiM. Neće u Skupštinu zato što se ne raspravlja o Kosovu, a nisu organizovali nijedan skup povodom KiM. A jedva čekate svi da mi izađemo. Ne. Mi pričamo o KiM.
Mislim da je ova biografija nedovoljna. Recimo, mene bi ova biografija zadovoljila da ja ovde vidim da je ovaj gospodin Bojić često odlazio na barikade, da je ulazio u te imovinske i druge sporove, da je na sve moguće načine pokušao da pomogne Srbima sa KiM. Ja ne znam, možda čovek to i radi, ali u biografiji toga nema. Pošto nema, moje zaključivanje je na mestu. Zašto? Na taj način, čovek se opredeljuje i kaže koliko voli Srbiju i koliko bi sutra predano radio svoj posao. Jer, ipak treba da se zavede neki red u ovom tužilaštvu. Ova Zagorka Dolovac, kad ju je Čanak predložio pa ste je izabrali, a sećate se onog Ostojića pre toga, zbog njega smo menjali zakon, nije imao radni staž, to je bilo 2003. godine, eno ga i on sada tamo vedri i oblači, a izabran je u "Sablji" – naknada štete zbog onih uhapšenih, itd, itd. Ima puno kandidata za "Džekija", nemojte da se sekirate, gospodine Novakoviću. Nego, ja to tresnem nogom i on zaskiči i pobegne. Nema veze.
Znači, stičem utisak da ste ovo radi reda stavili na dnevni red, da se jednostavno ispuni jedna od ovih obaveza. Jer, navodno, do 9. decembra morate da pokažete apsolutnu opredeljenost za EU, u svakom pogledu i povodom svakog zahteva i zato sada sa oduševljenjem gledate što se rasturaju barikade. To rade vaši prijatelji na koje ne možete i ne želite da utičete. Jer, vaša poruka otprilike glasi – dajte da se što pre ratosiljamo KiM, a onda će svima da svane.
Gospodine Novakoviću, već mesec i po dana gospođa Đukić-Dejanović kaže povodom KiM da će sutra, sutra pa malo sutra da bude sednica, a sada uopšte nema te sednice.

Ali imamo predlog za izbor člana Prvog sastava Državnog veća tužilaca. Hvala.

Gospodine Novakoviću, ali odakle ste vi sigurni da me gospodin Bojić nije ovlastio da mu postavim pitanje šta je sa KiM? Odakle vam takva mogućnost da pomislite da možda čovek nije kontaktirao….
(Predsedavajući: Postoji ta mogućnost, ali ne u ovom poslovničkom momentu.)
Možda je čoveku neprijatno da ga vi izaberete za člana Državnog veća tužilaca. Mislim da je to problem.
(Predsedavajući: Ne bih više ovako nastavljao komunikaciju, možemo nas dvojica to i bolje. Molim vas da se vratimo na izbor, na predlog Advokatske komore o izboru iz reda advokata.)
Znate kako, svaki čestit čovek ima problem. Njemu je važno da ga izaberu čestiti ljudi. Jer, u Srbiji još uvek važi ona izreka – s kim si, takav si. Zato mora da se bira društvo sa kojim se čovek druži. Ja znam da sve što ja kažem nije milozvučno za vas i vaše prijatelje koji hrlite ka EU, samo vodite računa da se ne preigrate, jer je mnogima dogorelo do nokata, ljudi jedva krpe kraj sa krajem. Pravde i istine nema danas u našim sudovima, jer transformacija nije bila zbog toga nego da se očuvaju pozicije. Videćete kada bude došao taj dan za glasanje, mada je moguće da povodom ove tačke glasamo tek oktobra sledeće godine, ne bi me ni to iznenadilo. Jer, demokratija je isuviše fluidna stvar za razmatranje. A za ovih pet sekundi, gospodine Novakoviću, uzmite Čomićku pod ruke pa slobodno u EU i nemojte uopšte da se vraćate.

Obaveštavam vas da je, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnela poslanička grupa SRS.
Reč ima narodni poslanik gospodin Petar Jojić.

Gospodine predsedavajući, danas se u Narodnoj skupštini raspravlja o kandidatu kojeg je predložila Advokatska komora Republike Srbije, a radi se o gospodinu Bojiću, o čoveku koji dolazi iz profesije advokature.
Prvi zakon o javnim pravozastupnicima u Srbiji usvojen je još davne 1862. godine. Advokatura je prolazila kroz različite faze svoga razvoja, kao jedna od nezavisnih profesija koja je uvek imala zadatak da štiti osnovna ljudska prava koja su gažena i koja su kršena od strane aktuelne vlasti.
Međutim, advokatura Srbije je za poslednjih 10 godina imala obavezu da se oglasi povodom rada Haškog tribunala. Nijedna regionalna, ni Advokatska komora Beograda, ni Srbije, nije se oglasila o teškom stanju srpskih oficira, generala i političara prema kojima je samozvani zločinački Haški tribunal primenio najdrastičnije mere izričući drakonske kazne Srbima, a oslobađajući naše neprijatelje, Ustaše i Muslimane, koji su činili brojne zločine prema srpskom narodu. Advokatura Srbije je imala zadatak da se uključi u odbranu prava i sloboda naših građana. Među njima je i prof. dr Vojislav Šešelj. Gospodine Novakoviću, vi dobro znate, kao dobar profesionalac i advokat i stručnjak da se ni u jednoj zemlji na svetu nije dogodilo da se čovek drži u pritvoru bez rešenja o otvaranju istrage ili bez rešenja o određivanju pritvora.
U svim modernim zemljama sa razvijenim pravnim sistemom, pogotovo kada je u pitanju krivično-pravna materija, procesno pravo predviđa da se rešenja o određivanju pritvora mogu produžavati posle mesec dana, tri meseca, šest meseci i godinu dana.
U predmetu Vojislava Šešelja se dogodilo nešto što u istoriji nije zapisano, da nema rešenja o određivanju pritvora, da nema rešenja o produživanju pritvora, da nema pravičnog suđenja, da nema suđenja u razumnom roku, da se optužuje za nešto što prof. dr Vojislav Šešelj nije počinio. To je Advokatskoj komori Srbije, Beograda, Vojvodine i regionalnim komorama veoma dobro poznato. Režim iz Beograda doprinosi tome da dr Vojislav Šešelj treba da ostane što duže u neosnovanom i nezakonito određenom pritvoru da bi aktuelna vlast mogla da završava poslove u korist EU i NATO pakta, jer da je Vojislav Šešelj u Srbiji sasvim drugo stanje bi bilo.
Kada pogledate, gospodine Novakoviću, kako je advokatura prolazila kroz istoriju, jedan dokument iz Arhiva Srbije i Crne Gore koji je vođen, evidentiran je kao Fond pod brojem 507, Komisija za narodnu vlast, jedinica opis, broj taj i taj, dokument strogo poverljiv glasi: "Strogo poverljivo, čuvati u kasi", zamislite, ne sme da se čuva u drugom prostoru, nego mora biti u čeličnoj kasi, obaveštenja UDBE Narodne Republike Srbije za februar 1952. godinu, narodna vlast kaže: "Politički sastav i stanje u redovima advokata u Narodnoj Republici Srbije." Analzirajući stanje u redovima advokata, kaže se u ovom dokumentu, u 110 srezova došli smo do zaključka da advokati predstavljaju jedan od najvećih problema naše pravne službe i posebno našeg sudstva. Politički, to su bivše režimlije, rukovodioci i aktivni članovi bivših buržoaskih partija. Zamislite, napadaju kapitalizam? Bivši ministri, poslanici, sudije, sreski načelnici, policijski pisari, senatori, veliki župani, kraljevski beležnici, aktivni sudski oficiri, većina od njih aktivni pomagači i pristalice okupatora…

Gospodine Jojiću, molim vas da iz istorije dođemo u sadašnjost, u pitanju je Predlog Advokatske komore Srbije o kandidatu za izbor člana prvog sastava Državnog veća tužilaca.
Dakle, lepo je to što imate istorijski pristup i dobro pripremljen govor, ali molim vas da, očekivanje je moje lično da ćete i u vezi sa samim predlogom Advokatske komore i o kandidatu imati isti takav pristup, pa vas molim da se vratite na dnevni red i da dođete u prezent. Hvala vam.

Hvala vam, gospodine predsedniče, tako će i  biti.
Molio bih vas samo da mi dozvolite još nekoliko reči. Od velikog je značaja kroz šta je prošla advokatura, a to treba vezati za predloženog kandidata, za šta treba da se zalaže i kako treba da se suprotstavi svakom nasrtaju na nezavisnu profesiju advokature.
Govoriću o stanju u advokaturi, samo bih vas molio ako mi dozvolite. Kaže, 772 advokata su državni neprijatelji. Đilas kaže da su to okoreli državni neprijatelji i hvali kako je dobra OZNA, a nije loša ni milicija. Vidite, u ono vreme u jednopartijskom sistemu Josipa Broza, još 1953 godine je to izrekao Milovan Đilas.
Imao sam nameru da ukažem na činjenicu da je advokatura prolazila, a i danas prolazi kroz teška vremena da se izbori kao samostalna, nezavisna profesija koja je, po Ustavu Republike Srbije nezavisna i ulazi u sastav pravosudnog sistema. Vi to dobro znate.
Vidite, u svetu, povezaću, na ovu dužnost predlaže se kandidat, to je visoka funkcija, i nije ni čudo da iz advokature treba da budu birani sudije, da budu birani tužioci, jer je to jedina kompletna institucija koja u zemljama sa razvijenim pravnim sistemom je osnova za izbor sudija i tužilaca u 80% slučajeva u zapadnim zemljama, u Americi, u Engleskoj, u Francuskoj, u Italiji, u Holandiji, u Belgiji i da ne nabrajam, kadrova u pravosuđe, dakle od najnižih do najviših pravosudnih institucija, čak i u Gornji dom lordova, dolaze ljudi iz advokature. To su najstručniji ljudi. Zašto? Pa, oni su najstručniji. Nisu samo usko specijalizovni, ne rade smo krivične stvari ili iz oblasti civilistike, oni rade i zastupaju građane pred nadležnim sudovima iz svih oblasti i grana prava.
Nije slučajno, gospodine potpredsedniče, da su mnoge velike istorijske ličnost, kao što su Demosten, Ciceron, Tomas Mor, Gandi, Kastro, Mendela, Franc Kafka, bili po profesiji advokati. Ovo je dobro da advokatura bude u svim institucijama, ali se postavlja pitanje da li će jedan predstavnik advokat moći da uspešno zastupa advokaturu u Državnom veću tužilaca ili u Visokom savetu pravosuđa. To je diskutabilno pitanje.
Bilo bi dobro da kandidat koga bude Skupština izabrala više založi za zaštitu osnovnih ljudskih prava, da se bori da ta tužioce dođu oni ljudi koji neće dozvoliti kršenje Ustava, kršenje Zakonika o krivičnom postupka, kršenje krivičnog zakonika i drugih zakonskih propisa na štetu građana kada je u pitanju zaštita osnovnih prava naših građana.
Gospodin Krasić je govorio o podeli u advokaturi. Sada u srpskoj advokaturi postoje grupe. Bojim se da to ne budu grupe koje bi htele da zadrže svoje pozicije u advokaturi, 20 godina da budu u organima advokature, a da primaju za to određena finansijska sredstva i nagrade i da žele da zadrže te pozicije boreći se na različite načine, pa čak i da dođu u Skupštine Srbije da se jednoj političkoj stranci ponude i da od te političke stranke zatraže potpise narodnih poslanika da se uputi inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o advokaturi zato što je sukob između Beogradske komore i unutar same Advokatske komore ima dosta neslaganja. Postoje grupe koje se sada u okviru te komore koja broj tri hiljade i nešto advokata i morala bi da bude reorganizovana na sledeći način, kao što je to u Francuskoj, Nemačkoj – najviše 300 advokata može biti u jednoj komori. Zašto bi bila ta jedna glomazna komora, a da se izvrši uzurpacija vlasti od pojedinaca u advokatskoj komori.
Otkud sada, gospodine Novakoviću, ne znam da li ste znali da je upravo ta grupa narodnih poslanika potpisala tu inicijativu? Zašto? Pridružila se. Mi to nismo potpisali. Poslanici SRS u tome neće da učestvuju. Oni traže ocenu ustavnosti Zakona o advokaturi jer im smeta što advokatura mora biti jedna institucija i da mora biti institucija u skladu sa Ustavom i drugim zakonima i da se moraju poštovati odluke viših organa vertikalno i horizontalno povezanih.
U Advokatskoj komori Beograda, da li je tačno da sada ima oko 10 telohranitelja oko dvoje-troje ljudi i ne dozvoljavaju organima Komore da pristupe materijalno-finansijskim dokumentima, dosijeima advokata i da koriste svoje prostorije? Da li je tačno da ima advokata protiv kojih se ne pokreću odgovarajući postupci? Jedan je podneo 500 inicijativa pred Međunarodnim sudom u Strazburu. Međunarodni sud u Strazburu kaže – odbija i da su mu inicijative neosnovane. Vraća se Advokatskoj komori Beograda, a Beogradska komora ćuti.
Postavlja se pitanje – da li je Advokatska komora privatizovana, politizovana i policizovana? Da li se organi policije mešaju u rad nezavisne profesije Advokatske komore? Postavljaju se ta pitanja. Ovaj odnos i ove institucije, Advokatska komora Beograda i Advokatska komora Srbije, u Advokatskoj komori Beograda moraju da zavedu red i red je da advokati uzmu stvari u svoje ruke i na taj način da prekinu sve nevolje koje se smišljeno poturaju Advokatskoj komori.
(Predsedavajući: Slažem se. Upravo i nas red obavezuje da se pridržavamo Poslovnika. Ti lokalni nesporazumi i regionalizmi ne treba da utiču na našu obavezu da se držimo tačke dnevnog reda i da diskutujemo o ovom predlogu za izbor člana prvog sastava Državnog veća tužilaca. Molim vas, gospodine Jojiću.)
Što se tiče predloženog kandidata, gospodine predsedavajući, gospodin Krasić je dao valjano obrazloženje i ne bih želeo da ga ponavljam. Samo bih želeo da vas zamolim, šteta je što danas ne prisustvuje ministar pravosuđa ili nego iz Državnog veća tužilaca, pa čak i predlagač iz Advokatske komore Srbije.
Postavlja se jedno pitanje – ko su privilegovani advokati pred nadležnim sudovima i iz kojih to struktura oni potiču? Imate privilegovane advokate koji imaju uporište u policiji, imaju uporište kod istražnog sudije i koji kod tužilaštva imaju uporište. Skoro stalno jedni te isti advokati, ne poštujući onu listu koja se dostavlja i policiji, i tužilaštvu i sudu, apsolutno ne poštuju tu listu, niti se poštuje redosled. Svako ima svoga i on dolazi da brani po službenoj dužnosti, kada ga oni pozovu i kada hoće i kada se dogovore.
Međutim, ima jedan veliki problem u advokaturi. Ovaj kolega bi morao da vodi računa, koji se predlaže, iako ga bude izabrala Narodna skupština, da se pozabavi i ovim pitanjem – koji je status i odnos advokature prema novom Zakoniku o krivičnom postupku, koje će poslove policija trebati da radi po nalogu javnog tužioca i da li je tužilaštvo osposobljeno za ubuduće za primenu novog Zakonika o krivičnog postupku ili nije? Da li se policija priprema za primenu određenih ovlašćenja ili ne? Prema ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o policiji, nema ni reči o tome, da li će se policija u tom delu pripremati, pre svega, sudska policija? Mi bi morali da imamo sudsku policiju, kao što je to u drugim državama.
Želeo bih još jednu stvar, ako mi dozvolite. Gospodine potpredsedniče, ovim putem postavljam pitanje ministru finansija i ministru pravde, kada će izvrše isplatu odbrana po službenoj dužnosti i kada će se ta odbrana po službenoj dužnosti plaćati 100% kao što se to plaća u drugim institucijama? Drugo, zašto se ne dozvoljava prebijanje dugova? Država duguje advokatima, a advokat duguje za porez državi, njemu se računa i zatezna zakonska kamata, ali država neće da isplati advokatima. Znate, i advokatura je u krizi sada, isto kao što je kriza u čitavom sistemu.
Postavljam pitanje – da li će ministar pravosuđa sa ministrom finansija naći ovo rešenje, da se izvrši prebijanje ovih dugova?
Nadam se da nisam povredio Poslovnik. Zaista sam imao nameru da govorim o ovom predlogu zakona. Mogao bih govoriti i više, ali neću zbog vremena, jer i moje uvažene kolege trebaju o tome da uzmu reč. Hvala vam najlepše.

Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada imamo na redu predlog Advokatske komore Srbije za izbor izbornog člana Državnog veća tužilaca iz reda advokata, gde se kao jedini kandidat Advokatske komore Srbije predlaže advokat Miroslav Bojić iz Advokatske kancelarije Bojić iz Čačka.
Osvrnuću se i ja u nekoliko reči o onome što je malopre govorio gospodin Zoran Krasić, a vezano za prvobitni predlog Advokatske komore Srbije za izbor izbornog člana u Državno veće tužilaca koji, ako se sećate, nije prošao ovu skupštinsku većinu.
Na Savindan 2009. godine, Advokatska komora je predložila određene kandidate, znate između njih je bio i gospodin Bojić. Taj predlog ovde nije prošao. Prošlo je godinu i 10 meseci od tada i evo nam novog predloga Advokatske komore Srbije, gde se kao jedini kandidat ispred Advokatske komore predlaže gospodin Bojić.
Postavlja se pitanje – šta se u međuvremenu dogodilo da ovaj kandidat, sada pretpostavljamo, dobije vaše poverenje i da bude izabran u Državno veće tužilaca, a da pre godinu dana…
(Predsedavajući: Predlagač je Advokatska komora.)
Izvinjavam se, Advokatska komora, a da pre godinu i po dana on tu vašu podršku nije imao?
Inače, gospodina Bojića poznajem lično. Sećam se da mi je pre nekih 25 godina, u svojstvu predsednika Advokatske komore Čačka potpisao potvrdu kojom potvrđuje da sam ja pripravnički za advokaturu završio kod advokata u Čačku.
Ono što bi trebalo reći ovde prilikom ovog izbora jeste da je Državno veće tužilaca jedan samostalni organ, bar je tako koncipiran, koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i koji bi trebalo da obezbedi samostalnost i javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Državno veće tužilaca ima široka ovlašćenja. Ona utvrđuje listu kandidata za izbor Republičkog javnog tužioca, a reći ću još neke, između ostalih, predlaže Narodnoj skupštini kandidate za prvi izbor zamenika javnog tužioca, bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca, bira zamenike javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu, odlučuje o prestanku funkcije javnih tužilaca, utvrđuje razloge za razrešenje, odlučuje o udaljenju, odlučuje po prigovoru na odluke o udaljenju javnog tužioca i zamenika, utvrđuje koje su funkcije, poslovi ili privatni interesi u suprotnosti sa dostojanstvom i samostalnošću javnog tužioca, vodi lični list za svakog javnog tužioca, zamenika javnog tužioca i zaposlenog u javnom tužilaštvu, ovo je vrlo zanimljivo ovlašćenje, donosi pravilnik o merilima za vrednovanje rada javnih tužioca i zamenika javnih tužioca, donosi odluku o pravnom leku itd.
Dakle, iz ovoga se vidi da su ovlašćenja Državnog veća tužilaca zaista široka. Državno veće tužilaca trebalo bi da predstavlja garant samostalnosti tužilačke organizacije. U principu, Državno veće tužilaca ne bi smelo da bude zavisno od bilo kakvog uticaja, od uticaja izvršene ili neke druge vlasti. Nad članovima Državnog veća tužilaca je vrlo velika odgovornost. Postavlja se pitanje na početku kakva je uloga Ministarstva pravde u Državnom veću tužilaca?
Podsetiću vas da je ministar pravde član Državnog veća tužilaca. Da li je uloga Ministarstva pravde i samog ministra pravde, kako je to svojevremeno rečeno, u obezbeđivanju kancelarija, zatim u sistematizaciji radnih mesta, u jednoj logističkoj podršci ili je uloga ministra pravde i samog ministarstva daleko veća? Da li je ta uloga mnogo veća kada je u pitanju Državno veće tužilaca?
Postavlja se pitanje kakva je uloga samog Državnog veća tužilaca u pogledu neizbora velikog broja nosilaca javno-tužilačke funkcije, i to prilikom prvog ciklusa opšteg izbora? Kakva su bila obrazloženja koja smo delimično samo imali priliku da vidimo?
Jasno je da se mnogim tužiocima, koji nisu izabrani u ovom prvom ciklusu, jednostavno nije moglo ništa pripisati, nište im se nije moglo zameriti. Obrazloženja koja smo dobijali i koja su procurila na neki način od Državnog veća tužilaca jeste da su oni koji tom prilikom nisu bili izabrani, odnosno oni koji su izabrani su trenutno nešto bolji od onih koji nisu izabrani. To obrazloženje, em što je na neki način vrlo opšte, zaista je i maliciozno i nemušto. Ne može se na taj način eliminisati čitava jedna plejada, čitava jedna grupa tužilaca koji nisu izabrani.
Postavlja se pitanje koji su kriterijumi korišćeni da bi neko mogao da izvede takvu jednu tananu nit, da kaže da je neko trenutno malo bolji? Šta to znači trenutno malo bolji i koliko je ta odrednica – trenutno malo bolji? Šta bi možda rekla BIA na to? Da li je BIA imala svoj stav oko izbora ovih javnih tužilaca?
Državno veće tužilaca u obrazloženjima navodi samo neke pojedinačne primere, nije uzimalo u obzir celokupan rad ovih javnih tužilaca ili zamenika koji nisu izabrani. Možda su smatrali da obrazloženjima, koja su dali za one koji su izabrani, čine u stvari da ovi koji su izabrani postanu na neki način bezgrešni. Da li je to baš tako? Da li su oni tužioci, za koje Državno veće tužilaca u obrazloženju navodi razloge zbog kojih su izabrani, baš toliko bezgrešni?
Mogu reći da ono što je moglo da procuri iz ovih obrazloženja jeste da je Državno veće tužilaca u tim obrazloženjima zameralo sve i svašta. Za one neizabrane su bili tako strogi kriterijumi, toliko strogi da se zaista to može porediti sa onim što je svojevremeno Vuk Karadžić rekao, da je teže da jedan grešnik uđe u raj nego kamili da prođe kroz iglene uši. Rekao bih da je teže bilo nekome ko ne treba da prođe i ne treba da bude izabran kao tužilac, teže mu je proći nego kamili kroz iglene uši. Na žalost, ispostavilo se da je to tačno.
Postavlja se i pitanje šta je sa onima koje je Državno veće tužilaca izabralo? Kako oni rade? Iskustva pokazuju, a to je i ono čime se Državno veće tužilaca mora pozabaviti, jer u ovim ovlašćenjima, koja sam pročitao za Državno veće tužilaca, stoji da im je i to posao. Uloga tužioca je vrlo delikatna i odgovorna, jer u stvari tužilac inicira i kanališe taj krivični postupak i tužilac je upravo taj koji optuženom može na teret staviti kako lakše, tako i teže krivično delo. Tu može doći do raznih zloupotreba.
Kada se u celu tu priču umeša i policija, što vrlo često biva slučaj, onda se dobija zaista u mnogim slučajevima prototip te korupcije. Ti slučajevi korupcije u svetlu te modifikacije tih primera su zaista jako brojni i mogli bi se čitav dan navoditi ti primeri. Bilo je slučajeva, kao što znate, i zamene krvi kod pijanog vozača i razbijanja prozora kroz koji je prošao metak itd, tako da do zloupotreba i do korupcije vrlo često može da dođe.
Jedno pitanje koje se ovde mora postaviti – zašto Državno veće tužilaca krši zakon? Podsetiću vas na jedna slučaj, to je slučaj kada je povodom odluke Poverenik za informacije od javnog značaja Državno veće tužilaca platilo kaznu od 20.000 dinara. Kod nove opomene Državno veće tužilaca plaća kaznu od 180.000 dinara. Zamislite šta se dešava posle. Posle izrečene i naplaćene druge kazne Državno veće tužilaca opet nije postupilo po rešenju Poverenika. Šta će onda vama taj poverenik? Šta će vam institucija poverenika, kada ni Državno veće tužilaca, koje treba da kontroliše sve ovo što se radi, jednostavno ne radi svoj posao i krši zakon?
Na kraju, smatram da ni ovaj izbor člana Državnog veća tužilaca, nažalost, u našem pravnom sistemu neće doneti ništa novo. Mislim da će sve ostati po starom. Ovako kako ste vi nakaradno uradili tzv. reformu pravosuđa neće promeniti ni ovaj izbor.
Želeo bih na kraju da postavim pitanje kada će sednica Skupštine o Kosovu i Metohiji? Znate, na Kosovu se dešavaju vrlo dramatične stvari. Nije valjda da ova većina to potpuno zanemaruje. Izgleda da ste vi to zanemarili. Predlažem, zaista je krajnje vreme da se otreznite već jednom i da se odreknete te iluzije o EU. Hvala.