TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 28.11.2011.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA

4. dan rada

28.11.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:35

OBRAĆANJA

...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

Za evropsku Srbiju
Protiv toga sam da se prihvati ovaj amandman, jer je izmena koja se traži neprecizna. Traži se da zakon važi od Drugog svetskog rata, a ne kaže se da li od početka Drugog svetskog rata ili od njegovog završetka. Ako je od početka Drugog svetskog rata, onda je opet to ograničenje nekih lica kojima su odlukom državnih ili administrativnih organa Republike Srbije ili  u Republici Srbiji povređena ljudska prava, i to neposredno pre izbijanja Drugog svetskog rata. Ako je od kraja Drugog svetskog rata, onda onaj period u kome su zaista na najgrublji način kršena ljudska prava, to je period kada partizanske jedinice ulaze u Srbiju i kada delom u antifašističkoj borbi zaista oslobađaju Srbiju od fašista, ali delom i čine strašne zločine nad srpskim stanovništvom, upravo u oktobru 1944. godine i u Beogradu, u Kragujevcu, kao i širom Srbije gde su masovno streljane srpske građanske klase pripadnika ravnogorskog pokreta, desničarskih organizacija i svih onih za koje se sumnjalo da nisu pristalice nove vlasti ili su imali simpatije ka režimu koji je postojao pre Drugog svetskog rata.
Takođe, nije tačno da se aktuelni Zakon o rehabilitacije ne primenjuje, jer je negde preko 800 lica rehabilitovano po tom zakonu i oko 1.500 postupaka je u toku. Takođe, nije tačno da je postojeći Zakon o rehabilitaciji, koji treba izmeniti, bolji u odnosu na predloženo rešenje. Pre svega, zbog činjenice da postojeći Zakon o rehabilitaciji omogućava samo tzv. moralnu rehabilitaciju. Sud svojom odlukom utvrđuje da se poništava odluka ili suda ili nekog administrativnog organa, kojom je neko proglašen ili za narodnog neprijatelja ili za izdajnika itd. Ali, to je samo jedan segment, i to moralna rehabilitacija. Rehabilitacija u najširem smislu reči podrazumeva ne samo moralnu rehabilitaciju, koja je veoma bitna, već i imovinsku rehabilitaciju, naknadu štete, vraćanje imovine, priznanje penzijskog staža u duplom trajanju, što propisuje ovaj zakon, mesečnu naknadu ili poseban dodatak, što propisuje ovaj zakon, zdravstvenu zaštitu, zdravstveno osiguranje, rehabilitaciono obeštećenje itd.
Zbog toga se zaista, sa stanovišta SPO, trenutno važeći Zakon o rehabilitaciji uopšte ne može tretirati kao neki dobar zakon o rehabilitaciji. On je zaista donet kasno u odnosu na okolne zemlje, pre svega zemlje istočno evropskog bloka i zaista čudi da je zakonodavac u to vreme, 2006. godine, doneo jedan tako loš zakon, a imali smo mogućnosti da se ugledamo na mnoga tuđa dobra iskustva. Ovakav zakon trenutno postojeći o rehabilitaciji zaista niko nije zaslužio i mislimo da je jedina dobra stvar koju je zaista pružio ta tzv. moralna rehabilitacija. Naravno da je SPO zainteresovan za rehabilitaciju Dragoljuba Draže Mihailovića. Taj postupak je u toku i naravno da smo mi upućeni u razloge zbog kojih se taj postupak do sada nije okončao. Mislim da javnost treba da zna da su lica koja su podnela zahtev za rehabilitaciju imala i nekih procesnih propusta itd. Treba biti realan, zaista tu sud nije zakazao i mi verujemo da će se u skorije vreme postupak nastaviti i da će se vođa Trećeg srpskog ustanka u potpunosti i sudski rehabilitovati.
Zbog toga kažem, pored toga što je nejasan, što se takođe ograničava period od kog treba da važi po ovom predlogu podnosioca amandmana, sva ostala argumentacija koja je ovde izneta, po stanovištu SPO, pada u vodu i zbog toga aktuelni Predlog zakona o rehabilitaciji je mnogo bolji jer pruža mnogo, mnogo širi krug prava licima koja treba rehabilitovati i kada imamo potpunu rehabilitaciju vraćanje imovine, naknadu duševnih patnji. Zamislite šta znači kada zatvorite celu jednu porodicu u zatvor, kada se deca školuju u kazneno-popravnim ustanovama, kada se porodici oduzme imovina i stavi pečat izdajnika. Zamislite koji su ne samo imovinski problemi koje ta porodica ima, koji su sve i pravni problemi, koji su sve zdravstveni problemi, koji su sve psihički problemi. Zato je ovaj zakon o rehabilitaciji pružio mogućnost da se celokupna šteta koju neko trpi usled povrede svojih osnovnih prava nadoknadi. Još jednom kažem, zbog argumentacije koje sam izneo, ne treba prihvatiti ovaj amandman. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Pet minuta i 30 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Radi javnosti i razjašnjenja, u našem amandmanu uopšte se ne pominje početak primene ovog zakona i ako se kolegi Čikirizu ne dopada ovako kako je napisano u Predlogu zakona, onda je trebao amandmanom da interveniše. Mi smo u prvoj varijanti zakona intervenisali amandmanom i to je ovde prihvaćeno, jer je u prvoj varijanti bilo da se zakon primenjuje od kraja Drugog svetskog rata, a ovde je prihvaćeno i stoji od Drugog svetskog rata, naravno da se podrazumeva da je to početak Drugog svetskog rata, logično.
Mi smo samo govorili o ograničenju roka u ovom delu gde ste rekli da se zakon primenjuje do dana stupanja na snagu. To je bila naša intervencija, a ne početak primene ovog zakona. Sam kolega je rekao da zakon o rehabilitaciji, tačno je naravno i nesporno da postoji i tačno je da su po tom zakonu doneta neka rešenja, ali su doneta rešenja onako kako se dopadalo predstavnicima režima, pa se onda javi neko ko osporava rehabilitaciju Dragoljuba Mihajlovića i ne znam zašto to kolega nije rekao i onda se zbog nekog ko se javio, ko je bio partizan u to vreme i kome se ne dopada mogućnost rehabilitacije, stavio je primedbu na predlog rehabilitacije generala Mihajlovića i zato je taj postupak obustavljen na neodređeno vreme u januaru ove godine, znači, skoro će godina dana. Da su bile samo neke procesne smetnje u pitanju, svakako da bi u ovom periodu bilo moguće da se te smetnje odnosno ti razlozi otklone.
Mi smo to rekli u načelnoj raspravi, Srpska radikalna stranka jeste i za vraćanje imovinski prava, građanskih prava, prava na penziju, koje je takođe imovinsko pravo. Tu nema ničeg spornog što se tiče nas u SRS, ali se apsolutno protivimo da se rehabilitacija izjednači sa restitucijom, što je predlog ovog zakona. Vi ovim zakonom izjednačavate lica kojima je imovina oduzeta na osnovu tada važećih zakona, koji su bili loši, nije sporno, ali nikada nisu stavljeni van snage. Kada smo govorili o Zakonu o restituciji, detaljno smo to objašnjavali, a vi u ovom zakonu izjednačavate lica koja treba rehabilitovati zato što su bili žrtve komunističkog režima, sa licima kojima je imovina oduzeta na osnovu određenih zakona koji su bili na snazi u to vreme. To je neprihvatljivo za SRS. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Sa ova tri minuta iskorišćeno je vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

Za evropsku Srbiju
Kako smo mi shvatili zbog čega zakon treba da važi do dana stupanja na njegovu snagu? Upravo zbog toga što je Srbija zadnjih godina nizom svojih zakona poboljšala ljudska prava, što postoji Zakon o zabrani diskriminacije, što postoji i ustavna kategorija rodne ravnopravnosti, što ljudi kojima se gaze ljudska prava ili su neosnovano lišena slobode, mogu i po pozitivno pravnim propisima da dobiju i materijalnu i nematerijalnu satisfakciju. Čini nam se da je pozitivno pravnim propisima ta materija u savremenom dobu uređena, ali ne i u prošlosti. Upravo zbog toga se, po našem shvatanju, ovaj zakon pretežno tiče prošlosti.
Što se tiče veze rehabilitacije i restitucije, ona je odlična. Evo zbog čega. U raspravi u načelu sam rekao da je Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama dobar zbog činjenice da se svima vraća sve što im je oduzeto. Tu sam napravio paralelu sa aktuelnim Zakonom o restituciji, koji ima u tom delu određena ograničenja i samim tim se javlja i određena diskriminacija. Zašto bi crkve i verske zajednice, a mi iz SPO smo verujući ljudi, bile privilegovane u odnosu na druge građane ili druge institucije kojima je oduzeta imovina.
Zbog toga, po stanovištu SPO, rehabilitacija i restitucija ne treba da imaju nikakvu vrstu ograničenja.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Minut i 45 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Gospođo Čomić, nastaviću jednim delom da dopunim ono što je gospođa Radeta rekla obrazlažući amandman SRS na član 1. nekim konkretnim podacima, jer vam je ona apsolutno precizno, gospodine Čikiriz, objasnila formu kako ne može da dođe do zloupotrebe i zbog čega je SRS i ona lično podnela amandman na član 1.

Da niste u pravu, gospodine Čikiriz, kada ste govorili, ne slažući se sa našom argumentacijom, nas srpskih radikala, kada ste rekli da postoje mnogobrojne presude i procesi pred nadležnim sudovima, žao mi je što nije ministar ovde da nam odgovori, verovatno bi morala da zna koliko je takvih postupaka nasledila i u toku njenog mandata, ako su započeti protiv onih koji su bili pripadnici Brozovih komunističkih snaga koji su izvršili zlodela nad nedužnim srpskim narodom, reći ću vam, a i vi ste odavno u Kragujevcu i trebalo bi da poznajete situaciju kada je u pitanju samo spisak žrtava sa područja gružanskog, odnosno kragujevačkog sreza, ali da vam kažem da, kao što nije bilo moguće ništa uraditi pre 20 godina, kada su podnete, gospođo Čomić, prve krivične prijave protiv tih komunističkih vođa koji su izvršili ta zlodela nad srpskim narodom, tako neće biti moguće da se svi ljudi koji su stradali pod takvim režimom rehabilituju po ovom zakonu. Ovaj zakon je potpuno besmislen.

Mi smo vas u toku rasprave, baš govoreći o članu 1, podsetili, jer je predlagač stavio da se ovim zakonom uređuje rehabilitacija i pravne posledice rehabilitacije lica koja su iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga lišena života, slobode i drugih prava, do dana stupanja na snagu ovog zakona. Izvinite, ali i nacizam je neki ideološki ili politički razlog. Da li to znači da će po ovom zakonu svi oni koji su zastupali tu najgoru antiljudsku ideologiju, ako tako možemo da nazovemo jedno od najvećih zla 20. veka, da rehabilitujemo ovim zakonom? Kako sada stoji ova formulacija, to može da vidi i gospodin Čikiriz, koji uporno brani član 1. Predloga zakona, to je onda moguće, ili da se rehabilituju pripadnici nacističkih i Hortijevih snaga, o čemu je govorila gospođa Radeta, u Vojvodini, ali to je opet vezano za uslov koji vam postavlja Mađarska država oko povraćaja imovine i onoga što oni vide kao buduću projekciju na području naše sverene Autonomne Pokrajine.

Zbog toga što je nevešto i ne argumentovano gospodin Čikiriz pokušao, kao pripadnik SPO, da ospori amandman SRS, da vam pročitam samo jedan deo izvoda jedne od prvih krivičnih prijava koje su podnete protiv tih komunističkih zlikovaca davne 1991. godine, a do dana današnjeg apsolutno nikakav epilog ne postoji.

Pročitaću vam krivičnu prijavu koju je podneo advokat Milan V. Tišović protiv Milovana Đilasa 1991. godine za izvršenje krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. Krivičnog zakonika SFRJ:

Imenovani je bio aktivni učesnik rata od 1941. do 1945. godine. Bio je u najužem rukovodstvu organizatora i direktno je učestvovao u donošenju odluka po kojima su likvidirani viđeniji ljudi, domaćini, koji su shvatili besmislenost ubijanja u prvom redu braće po veri, a zatim i ostalih ljudi koji nisu hteli prići pokretu kojim je imenovani pripadao. Za bavljenje u rodnoj Crnoj Gori izvršio je direktno, ili posredno takva zlodela, da je u narodu ostala kletva – da Bog da ti Đilas sudio. Ova kletva najbolje pokazuje kakav je sudija imenovani bio. Od tog njegovog sudovanja, ostalo je mnogo grobova punih jama u koje su žrtve najhumanijeg slobodarskog, kako su to komunisti nazivali, predvođeni Brozom i Đilasom, pokreta bacane.

Potom su u ovoj tužbi, ja samo govorim o izvodima, opisani pojedinačni slučajevi za koje je postojala osnovana sumnja, a državni organi ništa nisu uradili u proteklih 20 godina da ih je Đilas počinio.

Takođe su podnete krivične prijave pre 20 godina protiv Miodraga Tripkovića zvanog Mačak, Raše Lepenca, Milana Lukovića, itd, zbog činjenice, kao što to stoji ovde, nisu hteli da se saslušaju svedoci iz Kruševca, kao i svaki drugi grad u Srbiji i Kruševac je imao žrtve koje su okupatori pobili i računa se da je oslobođenje grada stajalo negde oko 870 građana Kruševca.

Kada bude moj amandman na redu, na član 13. govoriću o ovim žrtvama sa područja a njih je na stotine, nekadašnjeg Gružanskog sreza, sa područja grada Kragujevca. Ali, evo, pomenuću samo sada, a nastaviću pošto isti advokat pre 20 godina je podneo tu krivičnu prijavu protiv Mijalka Todorovića zvanog Plavi, rođen u selu Dragušice, nastanjenog tada pre 20 godina u Beogradu, jer je bio jedan od najpoznatijih učesnika zadnjeg rata na području Šumadije i u njemu je narod ovog kraja, zaista koji je doživeo takve strahote, sačekao oslobođenje u Drugom svetskom ratu, ali su počela velika stradanja i on je ne samo izneverio nadanje naroda, a pogotovo narod njegove Gruže, već je učinio i direktno i indirektno sva ta zlodela.

Prema tome, argumentacija koja je u članu 1. iznela gospođa Radeta obrazlažući zašto moramo na ovako jasan način da definišemo u startu prvi član zakona, dovoljno govori da vi nećete besmisao ovog zakona i unošenje jednog duha nečega što nije ni potrebno da se, kako je to rekao pre neki dan kolega Martinović, razvija građanski sukob između partizana i četnika, jer inače su u poslednjem otadžbinskom ratu, a o tome je najviše govorio naš predsednik u haškom kazamatu, dr Vojislav Šešelj, svi Srbi i svi oni koji su stali u oslobođenju, a bilo ih je Srba i Muslimana i Srba katolika, kao što ih je bilo, a govoriću o tome kasnije, u vreme Drugog svetskog rata, su se nazivali četnicima jer su se branili od NATO, od Amerike, od ustaške hrvatske vlasti, od onih koji su razbili jedinstveni nacionalni i verski prostor bivše Jugoslavije. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Sedam minuta i 50 sekundi iskorišećno od vremena poslaničke grupe.
Rečima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite. Imate vreme poslaničke grupe.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

Za evropsku Srbiju
Glavni deo moje diskusije bio je usmeren na tvrdnju gospođe Vjerice Radete da je bolji sadašnji zakon o rehabilitaciji i da SRS neće glasati za Predlog zakona o rehabilitaciji i tu sam iznosio samo argumente.
Jasna je strategija SRS da su oni u svemu najbolji, najpametniji i najveće patriote, a svi mi ostali smo neznalice, izdajnici itd, ali sam se u Skupštini uvek trudio da iznosim argumentaciju. Aktuelni sada važeći Zakon o rehabilitaciji ne priznaje vraćanje imovine. Znači, SRS nije za to da se rehabilitovanim licima vrati imovina, mi jesmo. Ne priznaje se penzijski staž u duplom trajanju, mi smo opet za to da se rehabilitovanim licima prizna taj staž. Ne priznaje se mesečna naknada ili poseban dodatak, a mi smo za to da se to priznaje. Ne priznaje se zdravstvena zaštita i zdravstveno osiguranje, a mi smo za to da se to priznaje. Ne priznaje se tzv. rehabilitaciono oštećenje, a mi smo za to da se to priznaje. Zbog ovih stvari koje su mnogo krupne, koje čine suštinu rehabilitacije, mi smatramo da je ovaj predlog zakona mnogo bolji. Svako ko smatra suprotno, neka iznese svoju argumentaciju ali, molim vas da ne koristimo terminologiju da neko bolje zna, da neko bolje ne zna, nego dajte da suočimo argumentaciju da bismo došli do najboljeg rešenja.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Minut i 45 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.