Narodna poslanice, koji deo podsećanja niste razumeli? Ako insistirate na izricanju mera opomene, ja sam vam na raspolaganju. Ako želite da se obratite drugom narodnom poslaniku, ili ćete to učiniti u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine, ili ću vam ja izreći meru opomene.
Drugo upozorenje i posle toga ide samo izricanje mere opomene. Izvolite.
Želite da iskoristite vreme koje vam je na raspolaganju? (Ne.)
Zahvaljujem.
Narodna poslanica dobacuje "ne smem", što nije tačno i predstavlja omalovažavanje ugleda Narodne skupštine.
Svaki narodni poslanik je osvojio pravo da koristi slobodu govora i da koristi pravo koje mu Poslovnik obezbeđuje. Nijedan narodni poslanik nije obezbedio pravo da promoviše nepristojnost, da promoviše neuljudan govor i da smatra da samo za njega ili za nju, važe odredbe Poslovnika Narodne skupštine, a za nas druge da ne važe. Tako da vas molim da se drugi put uzdržite od nedoličnog ponašanja i dobacivanja predsedavajućem, tokom sednice Narodne skupštine.
Narodni poslanik Simo Vuković podneo je amandman kojim je predložio dodavanje novog člana 3a.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja su prihvatili amandman.
Da li neko želi reč?
Ovo je poslednji amandman u pretresu.
Narodni poslanik Milorad Buha. Izvolite.

Kada govorimo o amandmanu, onda moramo reći da, kasnije ću ga pročitati, da je on kontradiktoran i ja bih zamolio ministra da ga još jednom pročita. Probaću kroz obrazloženje da dam osnovne razloge zašto je on kontradiktoran, a navešću i praksu koja je vrlo bitna, ne samo u ovome ministarstvu, nego i u drugim ministarstvima koja su imala slične situacije i vrlo loša rešenja, pa je čak i Vlada intervenisala.
Član 3a, odnosno 6a matičnog zakona, po predlogu gospodina Sime Vukovića glasi ovako: "Na obračun i isplatu plate zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi u državnoj svojini, čije se plate u celini ili delimično obezbeđuju iz sredstava budžeta ili iz sopstvenih prihoda zdravstvene ustanove, primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se uređuju plate koje se isplaćuju iz sredstava doprinosa za socijalno osiguranje."
Gde je kontradiktornost i necelishodnost ovakvog rešenja? U tome što, ono što se izdvaja iz budžeta se izdvaja za plate. Ne smete dozvoliti to, jer je loša praksa i u drugim državnim organima. Ovde, istovremeno, nekoliko agencija, nekoliko zavoda su imale sličnu praksu. Imaju neke prihode iz budžeta i onda ostalo rade prema svom nahođenju. Vi ovde nemate način izdvajanja sredstava koje ostvarite kroz samostalne i sopstvene prihode. Nemate elemente kako i na koji način to valorizovati, kako ubaciti itd. To je suprotnost sa ovim zakonom.
Zašto? Zato što je budžetom i finansijskim sistemom rečen način kako i koji su uslovi, koji su elementi i merila izdvajanja i koliko se sredstava izdvaja. Ako vi unesete kategoriju – sopstveni prihodi, morate uneti i u zakonu kako ćete te sopstvene prihode deliti, na koji način, ko ima pravo, ko nema pravo.
Gledajte, sada iste zdravstvene ustanove imaju, dve su, jedna nema neku opremu, druga ima neku opremu. Kako je došlo do nje, irelevantno je. Jedna ostvaruje prihode i medicinski radnici koji rade na toj opremi, ostvaruju prihode i dobiće platu, a oni koji nemaju, kako će oni da dobijaju platu? Neće dobijati platu.
Navešću vam kakvu je situaciju Zavod za katastar imao. Imao je sledeću situaciju. Imali su neke prihode, pa su to ubacili i plaćali. Do trenutka kada je to došlo do Vlade, zašto? Zato što su njihovi prihodi iz sopstvenih izvora bili 30%, 40% osnovice plate. Onda, jedni koji rade na terenu su dobijali, drugi koji ne rade na terenu, nisu dobijali. To je došlo do Vlade i Vlada je intervenisala – nemate više prava da delite ta sredstva, jer vam to ne pripada, to je monopolistički položaj i zbog tog monopolističkog položaja vi ostvarujete neke prihode koje nemate unete u zakon.
Sada vi isto kroz ovo inaugurišete, ubacujete mogućnost, da se iz sopstvenih prihoda, na temelju monopolskog položaja, zbog toga što je direktor bio u dobrim odnosima sa direktorom Zavoda za zdravstveno osiguranje, pa je kupio neku opremu, pa ostvarujemo prihode pa će onaj ko radi, medicinski radnik, zdravstveni radnik, dobijati 20%, 30%, 40% na osnovu tih izvora iz sopstvenih prihoda, a neko ko iste te poslove obavlja, ali ne ostvaruje prihode, on neće imati to. Isti posao sa monopolskim položajem daje mogućnost da se dođe do određenih sredstava koja nisu u zakonu predviđena. Nigde u zakonu nemate osnovne elemente i merila kako ćete deliti te sopstvene prihode.
Ne smete to. Ovo je jedan ventil kojim omogućavate da se u sistem i u zakon ugradi nešto što ne postoji. Nigde u ovom zakonu to nemate.
Gde imate, gde eventualno možete da imate? Možete imati eventualno u kolektivnom ugovoru, ali vi ovim zakonom brišete odredbe kolektivnog ugovora. Vi ga nipodaštavate, bi ga bacate u stranu, a znamo šta u pravnom sistemu znači kolektivni ugovor i ko sve učestvuje u kreiranju kolektivnog ugovaranja.
Ministre, ovo što ste prihvatili, pročitajte još jednom dobro. Ako je praksa u drugim državnim institucijama da se sopstveni prihodi ne mogu deliti u plati gde se eventualno može deliti? U kupovinu nove opreme, uređajima, osavremenjavanju, u informatičkom celokupnom sistemu. Tamo može, jer se radi o monopolskom položaju. Znači, nije to lekar stvorio i koji će imati određene beneficije po osnovi sopstvenih prihoda, jer ga vi inaugurišete na ovaj način. To je monopolistički položaj. Drugi to nemaju. Nisu imali tatu u direkciji za zdravstveno osiguranje, pa je on odobrio i dao sredstva itd.
Nemojte. Ovo je jedan ventil koji će koristiti zdravstvene ustanove, one koje su imale mogućnosti i monopolski položaj, a drugi neće imati. Vi sami ovde ulazite u jednu pravnu prazninu. Kako ćete to popuniti, neka vam Bog pomogne.
Kada govorite o korektivnom koeficijentu, verovatno ste mislili da ćete i ovo rešiti. Tražili smo brisanje korektivnog koeficijenta. Kolega Martinović je podneo taj amandman. To je taj način. Nekim ljudima ćete omogućiti, u zdravstvenom sistemu, da imaju beneficije, a po zakonu je nemaju. Nemate to nigde. Nemate ni u matičnom zakonu, ni u izmenama i dopunama. Kroz ovaj amandman ga vi uvodite i stvorićete sutra dve vrste radnika. Jedne koji su u monopolskom položaju i one koji nisu u monopolskom položaju.
S druge strane, kolega Vuković govori o sistemu, govori o strategiji. Više od devet godina sprovodimo tu strategiju. Tek sa ovim zakonom uvodimo radni učinak. Uvodimo kategoriju radnog učinka. Sada da to prenesemo na ovaj amandman. Radni učinak jednog zdravstvenog radnika, radni učinak drugog zdravstvenog radnika koji obavljaju iste poslove – kako to vagnuti, kako to nagraditi? Imaćete grdne probleme.
Vodite računa koje pravne institute uvodite kroz sistem i kroz ovo amandmansko dopunjavanje zakona. Sutra ćete imati grdne probleme u praksi i u primeni ovako nedorečenih zakona, nejasni zakona, određenih kategorija koje sve znače, a ne znače ništa, uopštenih zakonskih formulacija, koje će vam sutra stvoriti mogućnost da zdravstveni radnici, oni koji imaju sopstvene prihode, isplaćuju onako kako to njima odgovara. Hvala.

Ovim je iskorišćeno vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi.
Reč ima narodni poslanik Simo Vuković. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Čomić.
Gospodin Buha, nećete mi zameriti ukoliko vam kažem da mi u realnosti danas, koje postoji u zdravstvenom sistemu, ispravite me ministre ukoliko grešim, postoji 13.000 ljudi koji rade i čije se plate finansiraju iz sopstvenih prihoda.
To nije nastalo juče, praktično mi već dve decenije imamo taj institut na koji nas je praksa naterala, zato što u pojedinim ustanovama fond nije odobravao radna mesta iz kojih bi se finansiralo iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Direktori ustanova su bili negde primorani da zapošljavaju ljude. Zavisi od ustanove do ustanove, negde je to veći, a negde manji broj, ali ti ljudi postoje u sistemu. Ne možete preko noći da ih priznate kao ugovorena radna mesta, jer nemate novac za to. Sad i vi i ja možemo da diskutujemo hoćemo li da izbrišemo tih 13.000 ljudi. Dakle, ovo što vi govorite, hoćete da date otkaz za 13.000 ljudi iz zdravstvenog sistema.
Ne želim da zamenjujem teze, ali prosto imam utisak da ovu činjenicu takođe ne poznajete. Dakle, realnost u zdravstvenom sistemu Srbije jeste ta da najveći broj ljudi, čini mi se oko 104.000, predstavljaju ugovorene plate iz Republičkog fonda i imate ljude koji se finansiraju iz sopstvenih prihoda. Voleo bih da se ti sopstveni prihodi ustanova koriste na drugi način, u smislu investicionog održavanja nabavke opreme itd. Veliki broj ustanova, odnosno direktora ustanova u ovom momentu ima praktično noćnu moru da obezbede plate za te ljude koji se finansiraju sopstvenim prihodima, zato što morate da obezbedite dovoljno posla za svoju zdravstvenu ustanovu koja je na tržištu, da biste obezbedili platu za te ljude. Dakle, molim vas da tu činjenicu razumete kada razgovaramo o tome.
Što se tiče pitanja i kapitacije i sistema koji podrazumeva finansiranje sekundarne i tercijalne zaštite, ono što je u obrazloženju napomenuto kao sistem dijagnostički srodnih grupa, dakle, i jedan i drugi sistem više gotovo tri decenije su poznate u sistemu finansiranja zdravstvene zaštite najrazvijenijih zemalja u svetu. Nije to sada izmislio neko u Srbiji, to je sistem koji mi primenjujemo, odnosno pokušavamo da ga primenimo. Ako vi mislite da kapitacija i sistem dijagnostički srodnih grupa mogu da se uvedu za pola godine ili godinu, onda ste u ozbiljnoj zabludi. To je proces za koji je u najrazvijenijim zemljama sveta potrebna čitava decenija da posmatrate proces da bi to mogli da primenite.
Dakle, nemojte da uprošćavate stvari. Zaista vas pozivam, debatujemo o tome, ali moramo onda da poznajemo činjenice o čemu razgovaramo. Nadam se da me nećete u tom smislu pogrešno razumeti. E, to je ovo pitanje. Mi smo sa pripremom sistema za obračun i finansiranje plata, po sistemu perkapital, odnosno po glavi stanovnika, jer je to zaista uprošćen naziv za nešto što je daleko složenije od toga, počeli, čini mi se, ako se ne varam, pre šest godina. U okviru toga međunarodne organizacije, pre svega mislim na Svetsku banku, su finansirale i informacioni sistem i pripremu celog sistema godinama, da bi mi mogli da uradimo i ovaj međukorak.
Da vam kažem, i ovo što se donosi nije završetak tog procesa, jer on ima još dalje svoje faze za koje mi, naravno, u ovom trenutku nismo spremni. U tom smislu sam hteo da vam iznesem. Molim vas da uvažite činjenicu na koji se način finansiraju plate u ovom trenutku za jedan broj ljudi koji su zaposleni u zdravstvenom sistemu. Verujem da će nešto o tome i prof. Stanković reći kao resorni ministar. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je četiri minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Poslanička grupa SRS više nema vremena na raspolaganju, ali imate pravo na repliku, dva minuta. Izvolite.

Mislim da ste me jako dobro shvatili, samo ste izvrnuli činjenice o kojima sam govorio, u pravnom smislu. Nemate uporište u ovom zakonu, niti u matičnom zakonu. Kako će se to razrešiti, to vlastito učešće, to je sada pitanje. Evo, konkretno, ja sam pravnik, hoću da mi kažete kako će se to razrešiti? Na temelju kojih merila ćete deliti ta sredstva?
Drugo, sa finansijskog aspekta, kako ćete razrešiti situaciju u kojoj u jednoj zdravstvenoj ustanovi imate jedna merila i jednu visinu usluge, a u drugoj imate drugu? Kako ćete nagraditi sada, u jednoj situaciji je 100 dinara, a u drugoj 50 dinara, pa kako ćete nagraditi ljude koji rade isti posao na istoj opremi, sa dve vrste usluga? Vi jako dobro znate da imate i takve situacije. Kako ćete razrešiti faktički isti broj pacijenata, ista vrsta usluge itd? Tu dolazi problem u vaš sistem koji ćete morati uspostaviti posle svega ovoga.
Ono što je najbitnije, ne možete ta sredstva tretirati privatnim sredstvima te zdravstvene ustanove. To su državna sredstva koja ulaze u budžet. Ne mogu to biti sredstva te ustanove. Ulaze u budžet kao i svaka druga sredstva. Tek onda se dele. Tako smo mi stvorili i u drugim institucijama, pa su imali probleme, stvarali su privilegije i bolje uslove nekim radnicima, a drugima nisu, pa je sve to na kraju palo. Nemojte to raditi, učite se od onih koji su već imali takva iskustva i na kraju je Vlada morala intervenisati i rekla – ne možete više tako. Sva sredstva koja ulaze prihod su tog preduzeća, te ustanove, te agencije, a prihodi koje ostvarite po tom osnovu mogu biti uloženi ne za plate, nego za kupovinu opreme, uređaja itd.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Predrag Mijatović ima reč. Izvolite.

Vezujem se na amandman gospodina Vukovića. Kažete da postoji 13.000, nisam znao tačan broj, ljudi koji se finansiraju iz sredstava zdravstvenih ustanova, što znači da nisu na sredstvima budžeta ili fonda. Normalno da im ne treba dati otkaz, treba iznaći sredstva da i oni budu finansirani redovno kao i svi drugi. Šta na taj način radite? Vi terate zdravstvenu ustanovu da posluje na ivici zakonitosti, a za to imamo i primere, ili na štetu pacijenta, da bi se prikupila sredstva koja, nažalost, neće ići u investiciona ulaganja, nego najčešće idu na primanja zaposlenih radnika, bilo da je to plata, pripravnost, prekovremeni rad ili tome slično.
Koliko je to dobro? Jer, imate situaciju u ustanovi u kojoj, recimo, ja radim, da bi se nešto malo došlo do tih dodatnih sredstava, na koje vi terate direktora, nije to direktorova izmišljotina, ali terate direktore na to da bi mogli da posluju i da ne bi eventualno bili smenjeni kao nesposobni, recimo, prekidi trudnoće se rade poslepodne od dva sata.
Zašto od dva sata? Da bi moglo da se naplati kao ekstra delatnost. Ne mogu da tvrdim da li je to poslovanje na ivici zakona, da li je to zakonito ili nije, da li vi to dozvoljavate ili ne, ali stoji da se na ginekologiji u Vršcu kiretaže, prekidi trudnoće u bolnici rade u dva sata poslepodne, s tim što jedan deo novca dobija bolnica, jedan deo dobija zaposleni, jedan deo medicinska sestra, jedan deo anesteziolog itd. To je maltretiranje, jer pacijent ode u privatnu ordinaciju i prekid trudnoće se uradi odmah ili za sat-dva.
Takođe, imate i drugu stvar, vi na ovaj način podržavate i dalje produžavate rad bivšeg ministra Tomice, vampirskih klinika, noćnih i noćnog rada, da bi se opet obezbedila neka sredstva iz kojih će se platiti ovo ili ono, opet na štetu pacijenta, jer taj pacijent koji bi možda mogao da dođe na red prepodne ili u toku poslepodneva ali, u tom slučaju, on ide na knjižicu – ne, on će doći poslepodne, odnosno noću, pa će za taj pregled dati dve, tri, četiri, pet, šest, sedam ili ne znam ni ja koliko hiljada, a od tih para će se onda platiti ovo ili ono. To je nešto što sam vas ja i na Odboru za zdravlje pitao, kada ćete to ukinuti, jer lično smatram da to nije u redu, da to stavlja u neravnopravan položaj pacijente i da je na neki način protivustavno, jer smo svi jednaki pred Ustavom. Na ovaj način bi se ipak reklo da je protivustavno.
Tako da braniti to da ćemo na taj način mi isplatiti tih 13.000 ljudi nije pravi put, gospodine Vukoviću. Pravi put je da to ide iz budžeta tj. iz fonda redovnog primanja bolnica, a bolnica, ako već ima neku ekstra zaradu ili nešto da to ide u obezbeđivanje boljeg funkcionisanja, opreme itd. Znate i sami, čitate i po novinama, bolnice su nam u užasnom stanju sa vodokotlićima koji su popadali, bez VC šolja, sa malterom koji je popadao itd. To je bruka i sramota kakve su nam bolnice. Igrom slučaja, bolnica u Vršcu je proglašena za jednu od najgorih bolnica u Srbiji. Hvala.

Četiri minuta i 30 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li se još neko javlja za reč, s obzirom da je u pitanju amandman koji je podnet kao poslednji u pretresu u pojedinostima? (Ne.)
Ministar da li želi reč?
Reč ima ministar Zoran Stanković. Izvolite.

Mislio sam da, kada čovek odgovara na pitanja, treba da odgovori samo na onaj deo koji se odnosi na zakonsku regulativu. Međutim, imajući u vidu iskustvo posle ovakvih sednica, mislim da je potrebno dati celokupan odgovor na sve ovo što je ovde danas pomenuto ili što se uopšte u skupštinskoj raspravi pomene.
Pre svega govorite o glavarini. Jedna novostvorena reč ili kako god hoćete. Da li glavarina važi u Skupštini i da li se u Skupštini odnosi glavarina, pa oni koji imaju najveći broj glava, oni vode državu i vlast? Kako se do toga dolazi i po kom osnovu onda ti ljudi, koji dobiju na izborima, imaju pravo da odlučuju o donošenju zakona? Da li se to samo odnosi na Narodnu skupštinu ili je to, recimo, u Rusiji? Zašto u Rusiji nije Zjuganov nego je Putin? To je pitanje koje treba reći i to je jedan univerzalni princip koji vlada svuda. Znači, većina odlučuje u ime onih koji su ih izabrali.
Prema tome, kad govorite o ovom terminu, onda uzmite zakon, predlog zakona ili ovo što smo predložili, što je neko pre mene predložili u celini, rekao sam da je to nasleđena obaveza i sad kažite – tu nasleđenu obavezu, koju je izglasala Skupština Republike Srbije, pocepajte. Sad od mene tražite da budem destruktivan za ono što ste vi doneli. Da li je to način ponašanja i da li je ta destruktivnost u ovom parlamentu jednog ministra potrebna na način na koji vi predlažete? Da li međunarodno preuzeta obaveza istovremeno znači – ne, mi ćemo praviti selektivni pristup, kako u primeni zakona, tako i u preuzetim međunarodnim obavezama, pa ovo prihvatite, ovo nam ne odgovara, nemojte da prihvatite ili nemojte da prihvatiti zato što je rekao Sima Vuković ili ne znam ko. Prema tome, molim vas da imamo jedan univerzalni princip kada je to u pitanju i da iza toga stoje argumenti, da se ponašamo saglasno ovoj glavarini o kojoj govorite.
Druga stvar, govorite da ste za povećanje plate zdravstvenim radnicima. Još više sam od vas, kao resorni ministar, za povećanje plate zdravstvenim radnicima i rekao sam na prošlom zasedanju Skupštine da su zdravstveni radnici na 28 mestu po platama. Sada očekujem od vas, gospodo koji to kažete, da sada predložite u budžetu, koji treba da bude, znatno veća sredstva za zdravstveni sistem, a ne da zdravstveni sistem, u odnosu na 2007. godinu, budžet bude prepolovljen. Nema vas dovoljno? Ubedite građane da vas ima dovoljno i da odlučujete o tome i nema nikakvih problema.
Zašto neko drugi odlučuje o tome? To je odgovor koji hoću da vam dam. Niko nije napustio parlament zbog ovako loših plata u zdravstvu. Iz hiljadu razloga ste napustili parlament, neke grupacije, ne znam ko sve, ali niko zato što su plate u zdravstvu niske, niko nije napustio ovaj parlament. Molio bih vas da napustite ako se već toliko zalažete za to povećanje plate i da jedanput kažemo o čemu se radi.
Vi možete da kažete da je u zakonu predviđeno da se platom formira početak kriterijuma. Prema tome, prvi kriterijum – broj pacijenata po izabranom lekaru. Znači, oni pacijenti koji su dali izjavu da se opredeljuju za jednog lekara. Šta podrazumeva izjava da je taj lekar izabran i da ima najveći broj pacijenata koji žele kod njega da se leče? Da li to što on priča, da li to što on radi, da li to što leči i što je prema svim ovim kriterijumima koje vi nabrajate ovde, negativnim za glavarinu, primenjivo, ili su to ljudi koji su svojim radom, odnosom prema pacijentu, dijagnostičkim znanjem ili svim onim postupcima zavredeli pacijente? To je prvi kriterijum.
Drugi, preventivni program za koji su se izabrani lekari opredelili. Niko o tome nije rekao. Moram da vam kažem, kada se o ovom zakonu diskutovalo, da je za 30% bilo povećano angažovanje lekara na preventivnim programima. Kada je ovaj zakon zastao u Skupštini, o čemu ste vi govorili, onda je ponovo pao taj procenat na onaj deo koji je nezadovoljavajući.
Treće, prosečan broj propisanih lekova. Četvrti, tek na kraju, broj poseta po lekaru. Prema tome, nije odlučujući faktor za visinu plate ovo što se navodi – samo broj glava. Ne, ima četiri kriterijuma. Voleo bih da su svi govorili o svakom od kriterijuma pojedinačno. Da li je ovaj sistem idealan? Sigurno postoji bolji, ali nisam ovde čuo nego kažete – povucite ga.
Kada govorite o nekim drugim stvarima, kada gospodin Buha traži da mu odgovorim za član 6a, znači, izjednačava se položaj zaposlenih u zdravstvenom sistemu, što je bila i preporuka Ustavnog suda, kako bi se otklonile nejasnoće po kom principu se obezbeđuju plate za lica koja su zaposlena u zdravstvenim ustanovama, ali su više od ugovorenog broja od Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Rekao sam vam da je 13.600 neugovorenih radnika u zdravstvenom sistemu, kojima isplaćuju plate zdravstvene ustanove. Hoću odmah da vam kažem da oni samo po osnovu ličnih primanja, po ličnim dohocima koštaju oko 8.700.000.000 koje plaćaju zdravstvene ustanove. Oni zarade oko 5.800.000.000, u šta ulaze i lekovi i ceo potrošni materijal. Mi samo po tom osnovu imamo manjak za plaćanje u zdravstvenom sistemu od četiri do pet milijardi dinara. Zato sada zdravstveni sistem ima 32 milijarde dugova po osnovu lekova. To treba rešavati.
Onda se kaže – šta ćemo sada da radimo? Kažete da treba da gonimo odgovorne. Postoje organi koji će goniti odgovorne, organi pravosuđa, tužilaštva i policije. Nemojte da tražite da ministar goni po ovim pitanjima. Ovde sam da obezbedim, pored ovakvih problema o kojima govorite, funkcionisanje zdravstvenog sistema. Nemojte da mi naturate neke obaveze, prozivajte nekoga ko je za to odgovoran ili vi, koji treba po osnovu saznanja da o tome referišete.
Drugo, saznanju su vam jako selektivna i ne odgovaraju istini. Molim vas da vodite računa, i prošli put sam naveo neke podatke koji odudaraju od realnih pokazatelja.
Ako vi sada izađete i kažete, hajde da sad sa mojom prijateljicom Radetom malo polemišem, ako kažete da u Vladičinom Hanu ima dve sobe, a Dom zdravlja u Vladičinom Hanu ima 3.700 metara kvadratnih osnovne površine, to je velika diskrapanca u onome što govorite. Ako kažete da se slikam pored Bajca i Pajtića, razumete, neke klinike u Kliničkom centru Srbije i to najodgovornije klinike su u takvom stanju i sa toliko potrebe da se tu uradi nešto, da nije to tako reprezentativno kao što vi govorite.
Istovremeno ako vi sada kažete ili recimo izlazite iz tog okvira i govorite - svaki dan se piše u novinama, ne znate da li je tačno ili ne. Dajte više da vidimo šta je to tačno. Da li je tačno, što je danas objavljeno "Pravdi" od doktora Vukanovića, da se ne zna za 30 do 50% većeg broja umrle dece u Srbiji? Proverili smo ko je Vukanović, nema ga ni u lekarskoj komori, nema ga ni u zdravstvenoj instituciji, ne u jednoj ga nismo našli, nismo ga našli ni da je licenciran niti bilo šta, ali je preneta informacija. Vi sada kažete da nećete o tome da govorite ili ne demantujete.
Reći ću vam, kritikovani smo zbog dece obolele od Batenove bolesti. Ovde smo kritikovani da nismo hteli da damo pare i da nećemo, pošto je postupak u Kini delotvoran i uspešan. Zvali smo Kinu, pisali smo Kini i dobili podatak da se Batenova bolest leči na nivou eksperimenta koji naš zakon ne prepoznaje. Drugo, do sada se lečilo desetoro dece, od toga petoro iz Srbije. Hajde onda da vidimo o čemu se sada rada i šta je tu istina. Zato to niko nije hteo da objavi, i oni koji su nas kritikovali i oni koji su me prozivali, itd.
Da ne govorimo o poznatom književniku koji je napisao kolumnu, najgoru moguću kolumnu koju sam pročitao o zdravstvenim radnicima, sa veoma ozbiljnim oboljenjem koje je sanirano u zdravstvenoj instituciji, ali je rekao – sve je loše. Čekajte, ko vas je izlečio? Loši doktori, u redu, slažem se. Loše sestre, u redu, slažem se. Loši aparati, slažem se. Ko te izleči? Daj, nađi, bar jedan čovek je zaslužio da kažete, jedna sestra, neko. Zvao sam ga mesec dana da dođe i da mi kaže – to ne valja. Ili kažite – ne. Ali, zato je i dalje kolumnista u tom listu.
Kada ulazimo u celu tu priču, govorite o značkama koje nosimo. Koliko vidite, nikada u životu nisam nosio ničiju značku, ali nemam ništa protiv da vi nosite značku koju nosite iznad revera, uopšte nisam protiv. Prema tome, dajte da budemo u tom pravcu korektni.
Kada se govori o drugim stvarima, šta će nam ovolike agencije? Sada govorite o sindikatima. Pazite, sindikati, sada u samom jednom sindikatu postoji više mišljenja na ovaj zakon. Imate nesaglasnosti sindikata iz Beograda koji kaže – zašto ću ja kada primam četrdesetoro dece da imam istu platu kao onaj u Crnoj Travi ili istu platu kao onaj u Trgovištu? Rekli smo i to sada, zato nismo predvideli republički prosek pregleda, jer bi na taj način došli u poziciju da nam ode i ono malo ljudi iz tih područja o kojima ovde gospodin Stevanović govori.
Kada se priča o ovome što je govorio i gospodin iz Vršca i kada se priča o Stevanoviću, o tome kako jedan broj ljudi odlazi u inostranstvo i tamo se navodno besplatno leči, pa recimo, od 72 učenika iz Bosilegrada, 71 se besplatno leči u Bugarskoj, a pritom imamo poziciju da oni sami plaćaju školovanje. Da li je to tačno? Jeste, RTS je udarnom emisijom o tome izvestila. Šta ćemo mi da radimo? Neka država, nemam ništa protiv, zauzme stav po tom pitanju, ali istovremeno to podrazumeva da Dom zdravlja u Bosilegradu ili u Surdulici rešimo na jedan zadovoljavajući način. Mi imamo da je na internom odeljenju u Surdulici pukao zid. Juče sam bio i rekao sam im – moramo da povedemo računa, ako se sruši taj objekat stradaće i bolesnici i zaposleni i imaćemo velike negativne konotacije. Ali, hajde onda da vidimo šta je to prioritetno šta treba da rešimo.
Kada govorite o KiM, Ministarstvo zdravlja je obezbedilo zdravstvene institucije na KiM svim neophodnim lekovima u saradnji sa Vladom i nadležnim državnim organima. Kao što vidite, dajte onda, kažite da li vodimo računa. U svakom slučaju, vodimo računa u granicama raspoloživih mogućnosti i sposobnosti, ali vodimo računa.
Ko je pozvao Paju Momčilova? Malo me iznenađujete svi koji ste o tome govorili. Ja sam ga pozvao gospođo Radeta, uputio sam poziv iz ministarstva zato što je poziv stigao na Ministarstvo zdravlja, a onda sam u dogovoru, zato što poštujemo i cenimo ne samo rad Paje Momčilova nego celog Odbora za zdravstvo, zatražio da oni u svim našim zajedničkim nastupima budu kada je u pitanju inostranstvo. Odbor je odlučio da li da ide Paja Momčilov. Da li je Paja izuzetan stručnjak? Jeste, nemam ništa u suprotnosti, ali da znate ko je i po kom osnovu otišao i da ćemo i dalje insistirati, to je dogovor sa svima iz Odbora za zdravstvo, da oni tamo idu i da recimo mi zajedno nastupamo kao država na tim i takvim sastancima. Moram da vam kažem da je imao i svoj nastup, veoma profesionalan i korektan nastup u Izraelu, da smo obavešteni o tome, kao i drugi članovi delegacije.
Kada govorimo da li je ovo u skladu sa zakonom, ponovo ću vam reći, sopstveni prihodi, pa neće da definiše ovaj zakon, gospodine Buha. Oni su u potpunosti definisani Zakonom o budžetskom sistemu. Pogledajte Zakon o budžetskom sistemu. Mi smo za sve ovo što smo ovde predložili imali mišljenje od Ustavnog suda preko Ministarstva finansija i svi zakoni koji dođu pred ovu skupštinu prođu tu proceduru. Nemojte da kritikujete Ministarstvo zdravlja. Onda ćemo pozvati iz Ministarstva finansija, koji su nadležni za ovo, da odgovore, ali sve to prođe u jednoj proceduri koja je propisana. Znači, na sve ove predloge zakona se dobije mišljenje adekvatnih ministarstava i struke, kao što je i zakonodavac.
Neću previše da pričam, da ne opterećujem ovaj skup, s obzirom da po svim onim procedurama koje su sprovedene Predlog je u potpunosti u skladu sa pravnim sistemom, kolektivni ugovor sam i prošli put rekao da ne uređuje platu u zdravstvenim ustanovama, već Zakon o platama i podzakonski akti i da je zakon dobio saglasnost Sekretarijata za zakonodavstvo. Prema tome, to je ono što sam hteo da kažem.
Kada su u pitanju recimo, ponovo sada, evo kaže – Prijepolje, sedam do osam hiljada platio nekom doktoru da ga primi. Napravićemo vam odmah analizu da vidimo da li je neki doktor u Prijepolju primljen ili ne, ali vi se sada zalažete za nešto, za izmenu zakona, oni koji daju – plaše se. Čega se plaše? Kako ćemo mi da ove priče, postoji davanje, niko njega ne stopira, niko mu ne zabranjuje da on to prijavi nadležnim organima i da ti nadležni organi jednostavno razreše taj problem tako što će takve ljude uhapsiti.
Još ovde ima par stvari koje ne bih hteo posebno da komentarišem, ali se nadam da svi mi hoćemo da se rad plaća po učinku. Sada bih recimo svima vama dao 50% stimulacije, vama koji ceo dan sedite u Parlamentu, i prošlog puta sam vam rekao, ako bih bio ja taj koji odlučuje ili predlaže. Čestitam vam što prisustvujete i predlažem potpredsednici ili bilo kome da vam poveća.
Poštujem to što postoje pravila rada. Govorio sam vam prošli put, govorite da li je ta složenost posla u zdravstvenom sistemu definisana? Jeste. Postoje ti odnosi doktore. Prema tome, nema nikakvih problema da se to još unapredi, ali nemojte da kažete sada da mi nismo napravili maksimalan korak prema svim zaposlenima u zdravstvu, da je ne govori šta su nam predlagali sindikati. Biću korektan iako neki od njih nisu korektni, da ne kažem većina njih iznose neke svoje stavova koji nisu bili stvar dogovora.
Prema tome, da li ćemo mi sada koeficijent da bude 0,9 o tome pričamo? Da li ćemo doneti takav zakon ili neka bude koeficijent jedan ali da se predvide umanjenja plata za 0,1 ili povećanje za 0,1. To je bio predlog najglasnijeg čoveka koji nas napada. O čemu se radi? Zato vam i kažem.
Mi i dalje nastavljamo sa sindikatima razgovor. Sutra imamo razgovore sa ljudima iz komore zdravstvenih ustanova. Ovo što se donese kao zakon, znači biće podzakonska akta o kojima i sami znate da mora da se donesu. Dogovor je za svaki mesec sa ljudima iz sindikata se vrši analiza i da se napravi jedan sistem i plaćanje koje će najviše odgovarati našim uslovima. Na tome zajedno radimo. Uz vašu pomoć i uz vaše kritike, našu sposobnosti ili nesposobnost videćemo šta ćemo uraditi. Ali mi mislimo da ćemo ipak krenuti i da ćemo definitivno početi da nagrađujemo one koji svojim rezultatom to zaslužuju. Hvala.