Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres u amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Zahvaljujem se ministru Rasimu Ljajiću i njegovim saradnicima i pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLATAMA U DRŽAVNIM ORGANIMA I DRŽAVNIM SLUŽBAMA.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Simo Vuković i Aleksandar Martinović.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Primili ste Izveštaj Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim službu da pozove ministra Zorana Stankovića i njegove saradnike u salu. Tokom današnjeg rada ministar Rasim Ljajić i Zoran Stanković su pokazali kako izgleda kada se član Vlade ponaša po Poslovniku, s tim što je ministar Stanković došao i ranije, s obzirom na današnji raspored rada i u prepodnevnom i u popodnevnom delu sednice.
Dakle, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi bilo korektno kao što je bilo korektno do sada kada je bio gospodin Rasim Ljajić ovde da ipak malo sačekamo ministra. Nema mnogo amandmana na ovaj Predlog zakona, pa da probamo da ministra ubedimo u argumentaciju koju SRS namerava da iznese povodom ovog Predloga zakona. Praktično imamo samo jedan amandman, to jest amandman koji sam podneo ja. Molba gospođe Čomić ako možemo da sačekamo ministra, a i mislim da je prisutan u zgradi.

Da u zgradi je već sat vremena, u 12,30 časova bio je prisutan, sačekamo ćemo samo da dođe iz prostorije u skupštinsku salu.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović ima reč.

Zahvaljujem gospođo Čomić, zaista je prijatno raditi u ovoj parlamentarnoj atmosferi i nadam se da će ta atmosfera da se nastavi i u buduće i da one ne mile scene sa kažnjavanjem i opominjanju narodnih poslanika se ovde više neće viđati.
Dakle, gospodine ministre SRS smatra da ovaj Predlog zakona suštinski nije dobar zbog toga što on zdravstvene radnike, a pre svega lekare svodi na manualne radnike koji rade u na pokretnoj fabričkoj traci. Za nas je neprihvatljivo da zdravstveni radnici dobijaju platu prema učinku zato što oni treba da leče žive ljude. Zdravlje je praktično najveći, a za mnoge građane Srbije i jedini resurs, i jedino bogatstvo sa kojim raspolaže. Ako vi iz Vlade budete insistirali na tome da lekar dobija platu naspram broja pacijenata koje je pregledao, onda će time kvalitet zdravstvenih usluga da bude maksimalno oboren, naravno na štetu samih pacijenata.
Mi već sada imamo situaciju da u pojedinim domovima zdravlja, dakle u ustanovama primarne zdravstvene zaštite se vrlo dugo čeka na onaj početni pregled. Deca danas koja su prehlađena, koja imaju gripu, da ne kažem ne daj Bože neko teže
oboljenje, ceo dan moraju da provedu u čekaonicama domova zdravlja ne bi li ih lekar pregledao. Ako to mislite da ubrzate tako što ćete platu lekara da određujete prema broju pacijenata koju je on pregledao, onda to nije dobro sa stanovišta zdravlja pre svega samih pacijenata ali nije dobro ni sa stanovišta neke lekarske etike i profesionalnog odnosa lekara prema svom poslu.
Država Srbija mora da preduzme neke druge mere da bi se ubrzao rad lekara i da bi se ubrzao rad u zdravstvenim ustanovama. Bilo bi dobro da se konačno reše mnoge teme, mnoge afere, mnogo do sada tabu teme koje su postojale u srpskom zdravstvu, da se oni koji su odgovorni za urušavanje srpskog zdravstva u proteklih 10 godina privedu pravdi i da onda vidimo koje dalje mere treba preduzimati da bi zdravstveni sistem u Srbiji bolje funkcionisao.
Nisam neki veliki ekspert za pitanje zdravstva ali čini mi se da je najveće dostignuće bivšeg ministra zdravlja tj. vašeg prethodnika, to što je uveo zaštitnika prava pacijenata. Sve drugo je bilo uglavnom na štetu samih pacijenata odnosno na štetu zdravstvenog sistema Srbije. Da ne govorim o onim aferama vezanim za vakcine protiv svinjskog gripa, za uznemiravanje građana, za širenje lažnih vesti i panike, kako će maltene svi građani Srbije da pomru ako se ne vakcinišu protiv svinjskog gripa, pa se posle ispostavilo da to jednostavno nije tačno.
Dakle, nije dobro ako zdravstvene radnike svedemo na nivo fabričkih radnika i ako im odredimo neke norme, pa da od tih normi zavisi kolika će im biti plata. To je smisao amandmana SRS. Mi prosto želimo da zaštitimo ugled lekara u Srbiji. Mi želimo da zaštitimo prava pacijenata, da zaštitimo u naj elementarnijim smislu zdravlje ljudi u Srbiji i smatramo da ono što je predloženo Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima javnim službama nije dobro. Da će timi i inače problematičan nivo zdravstvene zaštite u Srbiji dodatno da se uruši.

Dve minute iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Dušanka Plećević.

Dame i gospodo narodni poslanici, treba prihvatiti amandman narodnog poslanika Aleksandra Martinovića da se brišu reči "korektivni koeficijenti" u članu 2.
Ovaj član ne samo što je suprotan Zakonu o radu, on je u suprotnosti sa interesima zaposlenih u zdravstvu. Predloženim odredbama, uvođenjem korektivnog koeficijenta daje se pravni osnov Vladi da donosi uredbe koje nisu u skladu sa Zakonom o radu. Uredbom će se menjati plate zaposlenih u zdravstvu tako što će se smanjivati osnovica, sa sto posto, u prvoj godini na 90%, a drugoj godini na 80% od osnovice plate, da bi se mogao primenjivati metod kapitacije, jer MMF ne dozvoljava povećanje plata u zdravstvu. Znači, masa plata u zdravstvu ostaje ista, a da bi se primenio metod kapitacije neophodno je uraditi, odnosno urediti ovu oblast pomoću korektivnog koeficijenta. Zaposleni u zdravstvu će u startu sada imati 10% manju platu, a korektivni koeficijent je tu da iz preostale mase uveća zaradu onim zaposlenima koji su prebacili normu po glavi pacijenata.
Iz ovoga se nameće logičan zaključak da to znači da će plata lekara i tima koji tu normu prebace biti u visini sadašnje plate, pa će izgledati da imaju veću platu od onih koji nisu ispunili zadatu normu.
Drugi način da se poveća plata onima koji su radili više od svojih kolega je da se ovim drugima plata smanjuje sve do zakonskog minimuma, jer MMF, kao što sam rekla, ne dozvoljava da se masa plata poveća. To će stvoriti nezadovoljstvo i loše međuljudske odnose zaposlenih.
Ne zalažem se za voluntaristički pristup kada se određuje plata zaposlenih u zdravstvu, već smatram da se nisu steli uslovi da se metod perkapita primenjuje jer nisu definisani parametri radnog učinka u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. To se odnosi na jednu četvrtinu zaposlenih ukupno u zdravstvu na osnovu kojih će se određivati koeficijenti i za srodne dijagnostičke grane u sekundarnoj i tercijalnoj zdravstvenoj zaštiti.
Pacijenti i bolesnici se ne mogu tretirati kao predmeti na pokretnoj traci u nekoj fabrici tako što će se primenjivati princip kapitacije, tj. što više pacijenata, čitaj: glava, to će vas korektivni koeficijent više nagraditi, a kakav će kvalitet tog rada u zdravstvu biti manje je važno.
Iz ličnog iskustva znam radeći u zdravstvu 25 godina da se ne može uvek iz objektivnih razloga, ma koliko se lekar trudio, uraditi ono što je planirano. Takvi objektivni razlozi se često dešavaju, recimo, u stomatologiju, koju ste stavili na marginu sistema zdravstvene zaštite. To su nedostajući materijali koji se koriste u stomatologiji, jer za nju ostaje najmanje para u zdravstvenoj kasi.
Da ne govorim o tome da u radu sa decom, naročito decom predškolskog uzrasta, nemoguće je odrediti neku normu stomatološke kurative, jer se dešava da se izgubi mnogo vremena na ubeđivanje deteta da pristane na neku intervenciju. Često se takve posete završe bezuspešno i posle nekoliko uzastopnih dolazaka.
U svom radu sam imala i slučajeve gde moram da primim pacijenta, da uradim potrebnu intervenciju a da to ne mogu da evidentiram u dnevni protokol pacijenata jer mi Republički fond zdravstvene zaštite ne priznaje rad preko onih normi koje je on propisao, tako se dešava da moram da radim deo posla koji Fond ne plaća, takoreći misionarski. Drugim rečima, ni ono što se uradi ne može da se naplati, a kamoli da se radi metodom perkapita.
Jednostavno, nije moguće primeniti u svim sektorima zdravstvene zaštite metod kapitacije i korektivni koeficijent za plate.
Ove izmene ne podržavaju ni sindikati u zdravstvu, kako oni koji su reprezentativni, tako i oni drugi, već su poslali cirkularno pismo svim poslanicima da ne glasaju za ove izmene zakona. Tražili su sastanak sa Odborom za zdravlje i porodicu. Jedna delegacija njih je primljena od komisije Odbora za zdravlje i porodicu u proširenom sastavu. Od njih smo čuli da ovaj predlog nije u saglasnosti sa posednim kolektivnim ugovorom za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika SRbija, kojim se precizno utvrđuju elementi za utvrđivanje plata. Oni se ne slažu sa ovim izmenama i zalažu se za uvođenje instituta radnog učinka. Sve ove zamerke su rekli na sastanku koji su imali u Ministarstvu zdravlja, a da im je pri tom rečeno da ovako izmenjen zakon mora da se usvoji, makar izvršili hari kiri.
Naš predlog iz SRS jeste da povučete ovaj predlog izmena i dopuna Zakona iz procedure jer će izazvati probleme u zdravstvu, koje je i onako opterećeno raznovrsnim problemima od reformskih pokušaja korupcije itd.
Prestanite da slušate MMF i umiruću EU. U prošlosti najteža kazna za optuženog nije bilo streljanje ili vešanje, već vezivanje za mrtvaca. Osuđeni tada postupno umire pored leša koji se raspada. Mrtvac je EU, a osuđeni je Srbija. Ova vlast neka se vezuje sa kim hoće, ali građani su svesni ko ih može izvući iz zagrljaja smrti EU, a to je samo SRS.

Iskorišćeno je šest minuta i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Izvinjavam se narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću za pitanje od kog vremena, pošto je poslanička grupa SRS za ovu tačku dnevnog reda ovlastila narodnu poslanicu Vjericu Radetu, tako da vam se oboma izvinjavam. Ovlašćena predstavnica ima 15 minuta.
Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dosta toga su kolege iz SRS rekle o ovom zakonu, a hteo bih još par stvari da dodam. Izjavili ste i na Odboru za zdravlje i ovde da ste nasledili Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Nasledili ste jedan nakazni zakon, zakon koji je krajnje dehumanizovan i umesto da ste se potrudili da taj zakon izmenite u boljem smislu ili ga ukinete na neki način, vi ga još dopunjavate jednim ovako nakaznim dodatkom kao što je sadašnji Predlog zakona koji je pred nama.
Šta sa ovim zakonom radite? Uvodite, kako lepo kažete, kapitaciju tj. glavarinu. To je srpska reč ili prevod za kapitaciju. Šta dobijamo sa tim? Koliko glava prođe kroz ordinaciju, toliko će lekar biti plaćen. Zar ne smatrate da je to ponižavajuće? Ponižavajuće je za mladog lekara i uopšte za zdravstvenog radnika da mora da juri, žuri, da razmišlja o tome dali će doručkovati, da li će izaći da se odmori ili će juriti da što više glava prođe kroz njegovu ordinaciju. Glava, simbolično rečeno, prođu i drugi delovi tela, sve u zavisnosti od specijalizacije. To je nedostojno. Nedostojno je jedne profesije kao takve.
Prvo ste nas sa prošlim zakonom proizveli u administrativne radnike i morali smo da popunjavamo masu formulara kada pacijent dođe, bez mogućnosti da sa njim porazgovaramo. Sada, pored tih formulara, moramo još više da požurimo da bi što više ljudi prošlo kroz ordinaciju.
Gospodine Stankoviću, da li razmišljate da je pacijent došao da razgovara sa lekarom? Došao je da mu se požali na probleme, da neke stvari koje je pročitao na Internetu ili bilo gde, pita da li su istinite ili nisu i da mu iznese svoje tegobe rečima koje zna i način na koji to ume da iznese. Ne umeju svi koncizno i kratko da iznesu svoje probleme. Da li lekar za to ima vremena ako radi po glavarini? Nema vremena za to, mora da ga požuri što više, da ga ekspeduje takoreći iz ordinacije da bi došao sledeći, da bi mu se lupila recka i da bi imao veću platu. To je nedopustivo.
Što se tiče SNS, ona je za povlačenje ovog zakona. Taj amandman koji je malopre gospodin Martinović izneo ne može ovo da popravi, jer što se grbo rodi grbo i ostaje. Prema tome, nije bitno usvojiti ili ne usvojiti taj amandman, jedino što treba uraditi to je povući ovaj zakon iz procedure i pozabaviti se novim zakonom o zdravstvenoj zaštiti.
Još jednu stvar bih želeo da dodam povodom ovoga, mi na ovaj način dovodimo u neravnopravan položaj pacijente. Pacijenti koji nemaju para sedeće u čekaonici i čekati da dođu na red, a pacijenti koji su boljeg materijalnog stanja doći će poslepodne u vaše vampirske klinike koje dalje podržavate ili će otići kod privatnika koji ne radi po tom principu glavarine. Da li na taj način dovodimo pacijente u neravnopravan položaj? Da, dovodimo ih u neravnopravni položaj na navodni zahtev MMF i Svetske zdravstvene organizacije. Koliko Svetska zdravstvena oragnizacija misli o Srbiji, to smo videli i u bombardovanju i što se tiče vakcina i uopšte u odnosu prema nama. To ni malo nije dobronamerno.
Pitam vas zašto podržavate ovako nakazne promene u Zakonu o zdravstvu? Hvala.

Iskorišćeno je četiri minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Stankoviću , smatram da zaista treba reći nekoliko reči vezano za ovaj zakon i za neke probleme za koje  SRS smatra da su zaista trebali da budu prioritet i Vladi i građanima i institucijama, u odnosu na ovo o čemu  danas  pričamo. To ću pokušati da opravdam, odnosno da te argumente iznesem na jedan način svojstven SRS, a evo o čemu se radi.
Što se tiče ovog zakona, nemojte da očekujete od SRS da vas razumemo što ste nasledili nešto loše i odvažili se da dođete u Skupštinu da branite ovaj zakon. Lično smatramo da ste trebali da pokažete malo više hrabrosti i da ovaj dokument, koji objektivno jeste nasledili, pocepate i bacite ga, ne zato što smatramo da danas u zdravstvu principi i model funkcionisanja sistema zdravstvenog osiguranja treba da ostane isti. On zaista treba da se menja, ali promene koje su sad sadržane u ovim izmenama i dopunama zaista su beznačajne, zaista su besmislene i mi duboko verujemo da delite stav SRS, da ovo pravično i suštinski u praksi neće moći da se sprovede kvalitetno i adekvatno.
Kao što smatramo da država ima mnogo većih i ozbiljnijih problema, od KiM, pa do objektivnih problema i velikih problema u zdravstvu, takođe smatramo i pobojavamo se da će vrlo brzo doći i dan i vreme, kada će naša kritika vezana za ovaj zakon da se potvrdi u praksi kao tačnom i kao smislenom. Ono što je još gore, što verujemo da i vi, kao ministar koji će biti prinuđeni da sprovodite zakon na koji će te se obavezati danom njegovog usvajanja, da ćete vi kroz vreme shvatiti da ovo u suštini zaista nema nikakvog smisla.
Zašto to pričam? Ne postoje kriterijumi, ko god da ih smišlja i ko god da ih pravi, da u ovom stepenu razvijenosti sistema zdravstvene zaštite i uopšte zdravstva u Srbiji, taj problem, odnosno taj model kapitacije bude pravičan. Čime ćete se rukovoditi, kvantitetom ili kvalitetom? I jedan i drugi kriterijum da uzmete kroz podzakonske akte u obzir ne mogu pravično da se uspostave. To je stav SRS.
Ako se rukovodite kvantitetom, kako ćete? I sami ste navodili primere i SRS ih je spominjala u načelnoj raspravi. Ne postoji adekvatno da se sprovede ni u malim sredinama, poput Bosilegrada, Trgovišta, razuđenim opštinama, razuđenim mestima, čak i da uvažite to da tamo dolazi tri pacijenta dnevno, nije ista muka obići tri pacijenta dnevno u razuđenom Trgovištu i Bosilegradu ili opštinama gde čak i ne pokrivate određena mesta poput naše Surdulice ili vašeg Vladičinog hana, vi znate šta je i kakav je problem otići u Mačkaticu, u Dikavu, u Daljino selo i obezbediti zdravstvenu zaštitu ljudima koji objektivno tamo žive. Čak i da uvažite kriterijum da tamo treba da odu tri pacijenta da se obiđu, vi znate koliki je trošak.
Kada odete u zdravstvene centre da tražite da se i to stanovništvo pokrije, oni vam kažu – mi nemamo pare, nemamo ekonomsku opravdanost da pokrijemo te ljude. Lokalna rukovodstva vam kažu – ne možemo mi da finansiramo da ti ljudi dolaze, da se vraćaju, a on mora da dođe jedan dan, da zakaže pregled, pa da dođe drugi dan da obavi pregled, pa da dođe treći dan, ne daj Bože, da uzme lekove i to sve njega košta, a istovremeno ako radi, zdravstveno osiguranje plaća.
Onda, kada sve to pre saberete košta ko zna koliko puta skuplje. Ali, da ne pravim digresiju u odnosu na ovo što želim da pričam. Nemoguće je na ovom nivou razvijenosti našeg sistema zdravstvene zaštite, kad se rukovodite kvantitetom, nemoguće je biti pravičan do kraja. To je jedna stvar. I kvalitetom ako se rukovodite i tu ne možete da budete pravični do kraja, jer nikada kvalitet zdravstvene usluge i zaštite neće biti identičan za jednog ili za 100 pacijenata u Trgovištu i u Surdulicu, u Beogradu i u Novom Sadu.
To su konstatacije koje daju za pravo SRS, prostor da vas kritikuju za ovo, zašto što ste prihvatili to. Srbija, kada je zdravstvo u pitanju, ima mnogo ozbiljnijih i mnogo važnijih problema.
Pogledajte, gospodine ministre, šta su vam poturili. Procena finansijskih sredstava, piše za 2010. godinu, budžet za 2010. godinu neće da se menja. Možda je to i tehnička greška. Kako je moguće da bude nešto pravično, a da se dodatna sredstva za ovo neće opredeljivati? Isti obim i isti nivo sredstava koji je opredeljen u budžetu Republike Srbije za zdravstvo sad će samo drugačije da se raspodeljuje. Ko to treba da prihvati?
Ponavljam, SRS nije ni za to da lekar koji ne radi primi isto platu koliko prima i onaj koji se ubija od posla. Danas je u zdravstvu mnogo lakše i vašoj inspekciji da to utvrdi. Prođite kroz knjige, protokole, pa vidite koji lekar koliko pregleda dnevno obavi. Ali se postavlja pitanje – da li i onaj koji ima 50, u odnosu na onoga koji ima pet pregleda dnevno pruža kvalitetnu zdravstvenu uslugu? Ovo uopšte nije pitanje koje može da se reši kroz tri člana zakona. Ovo je pitanje za SRS reforme celokupnog zdravstvenog sistema.
Srpska radikalna stranka smatra da imate mnogo važnijih i bitnijih problema da rešite. Sami ste rekli prošli put u načelnoj raspravi – hiljade ne ugovorenih radnika u zdravstvu. Ko će, ministre, da odgovara zbog toga? Ne kažem krivično, ali neko mora da snosi odgovornost za to. Neko mora, sem SRS, u ovoj državi da uperi prstom na te ljude koji su za to krivi. Za to su odgovorni vaši politički funkcioneri, gospodo sa vlasti, vaši funkcioneri koje ste stavljali na mesta direktora, koji su bez ikakvih validnih kriterijuma postajali direktori domova zdravlja, bolnica, zdravstvenih centara, čega god hoćete. I sami ste svedoci i danas kako se beskrupulozno rukovode u svojoj borbi samo za mesta i funkcije. Ne biraju sredstva, ne biraju način i ništa ih ne interesuje koliko će to i Srbiju i sistem zdravstvenog osiguranja da košta da dođu u poziciju direktorsku, načelničku ili ne znam ni ja rukovodeću funkciju u domu zdravlja.
To su pojedinci i to je manjina, ali politički sistem ove države im je omogućio, politički ambijent ove države im je omogućio da gospodare, nažalost, zdravstvo i da stvaraju jednu vrlo ružnu i negativnu sliku o zdravstvu u Srbiji.
Vi ste takođe svesni velikih slabosti koje imamo. Volim da govorim o jugu Srbije, zato što je apsolutno zaboravljen. Ne postoji sektor i segment našeg života i privrednog i socijalnog ili društvenog ambijenta u kom nismo zapušteni i zaboravljeni.
Gospodine ministre, 500 pacijenata na godišnjem nivou zdravstvenu zaštitu sa područja juga Srbije traži i ostvaruje u Bugarskoj, u Sofiji. Sada će ti ljudi koji su sagledani u Bugarskoj možda meni da zamere i SRS, ali mi pitamo gospodu koja je 10 godina na vlasti – o čemu se tu radi? Ti ljudi plaćaju zdravstveno osiguranje, redovno mesečno plaćaju zdravstveno osiguranje, ali im zato da bi u Nišu otišli na magnetnu rezonancu treba godinu dana. Znate li za koliko to reše u Sofiji? Za tri dana, i to reše besplatno. Besplatan im je put do Sofije, besplatna im je zdravstvena usluga u Sofiji.
Ko ih tera iz države Srbije? Vlast, tera ih koja ne sagledava i ne rešava adekvatne probleme, nego se bavi ovakvim stvarima, poput kapitacije u ovom trenutku. Hoće li kapitacija da reši liste čekanja? Neće. Ali, liste čekanje mogu da reše sredstva koja se kradu i pljačkaju, umesto da se kradu i pljačkaju i kroz pronevere odlaze i odlivaju se u tuđe džepove, mogli bi na adekvatan način da se ulože u zdravstvu. Tu je problem.
Niko ovde ne traži od bilo koga da se izmisli vruća voda ili rupa na saksiji. Sve je pred nosom i sve nam je tu. Za SRS stvari stoje tako i to biste mogli da rešite. Na osnovu kog sporazuma ljudi ostvaruju zdravstvenu zaštitu u Sofiji besplatno? Na osnovu sporazuma lokalne samouprave i vojno-medicinske akademije u Sofiji.
Ljudi, to je uzbuna. Neko vrlo tendenciozno tera građane Republike Srbije da ne doživljavaju Republiku Srbiju kao svoju majku nego kao svoju maćehu. Mi ne možemo da se naljutimo na ljude koji čekaju godinu dana da operišu kuk u Nišu ili u Vranju i da ih to košta ne znam ni ja koliko, ako za 10 dana to mogu da reše u Sofiji besplatno. Jel su ti ljudi krivi? Nisu. Kriva je vlast koja smatra da je to tuđi problem, a ne problem te vlasti i tih institucija. Kriva je država koja potura zakon o navodnoj kapitaciji, a ne bavi se suštinskim problemima zdravstva u Republici Srbiji. To je problem.
Umesto što dobacujete, mogli ste za ovih 10 godina da se pozabavite problemima na adekvatan način, a to niste uradili. Niste uradili zato što smatrate da je Bosilegrad daleko od Nemanjine 11. Nikada niko nije pisao kako se građanin iz Bosilegrada, Trgovišta, Surdulice ili Vranja oseća kad dođe, ne daj bože, u sekundarnu ili tercijalnu ustanovu da traži pomoć. Čast svaka i pojedincima i izuzecima i lekarima i zdravstvenom osoblju i svima koji su uključeni u taj sistem zdravstvene zaštite. Ali, i sami dobro znate čega sve ima i kakvih pojava. Ima sjajnih ljudi, ali, nažalost, utisak o zdravstvu se ne stiče na osnovu tih ljudi, nego na osnovu bitangi.
Gde je kontrolna funkcija države? Nije problem samo u zdravstvu, problem je i u školstvu. Stotine studenata iz Sofije, iz Bosilegrada idu da studiraju u Sofiju, besplatno. Ministre, bugarski student da bi studirao u Sofiji, mora da položi depozit od 3.200, čini mi se, leva odnosno 1.600 evra. Za ljude iz Srbije, na insistiranje predsednika opštine Bosilegrad, ne plaćaju ništa.
A zašto vi dobacujete?
(Predsedavajuća: Molim vas, bez direktne komunikacije i bez dobacivanja.)
Vi kao evropski ultrafanatici, vama to ne bi trebalo da smeta. A vi niste? Izvinjavam se.
Ministre, problemi su ozbiljni. Ja ne očekujem da se oni reše preko noći, niti bi ih SRS mogla rešiti preko noći. Ali smatramo da ne postoji volja, niti vlast ima kapacitet i politički legitimitet da to rešava. Jednostavno, imali ste šansu, 10 godina ste potrošili, sistem zdravstvenog osiguranja i zaštite je gori nego što je nasleđen. Jednostavno je gori i to osećamo svi. Sistemske reforme su neophodne, konkretne mere i reakcije države, državnih organa da zaštite interes Republike Srbije, da zaštite interes građana Republike Srbije koji su građani Republike Srbije bez obzira na nacionalnost. Šta sad, treba da se ljutimo na Bugare što mogu to da rade, jer Srbi ne mogu? To je idiotizam. Za mene je građanin Srbije – građanin Srbije, bio Bugarin, bio Rom, Mađar ili Srbin. Njih je država ostavila, koji god da su. A obaveza države je da prema njima bude, ako treba, i odgovornija i brižnija. Tako to SRS doživljava.
Ne mogu Srbi iz Beograda da čuvaju Bosilegrad, nego Bugari u Bosilegradu treba da ga čuvaju da bude u Srbiji. Tako mi doživljavamo stvari. To je naša politička projekcija države i funkcije vlasti. I time se rukovodimo kad sve ovo kritikujemo.
Smatramo da morate mnoge druge stvari da rešite pre ovoga, a tek kad se stvore uslovi u državi, da se eventualno neko po učinku nagrađuje ili da se ne nagrađuje. U zdravstvu se ovako ništa promeniti i rešiti neće. Hvala.