Ako gospodin Predrag Mijatović, iz Vučićevog tima, iz tabora, pređe u Tomin tabor, bilo bi mu trenutno bolje, pošto bi preko Tome mogao Cane da mu plati boravak u Jerusalumu…

Narodna poslanice, koji deo podsećanja niste razumeli? Ako insistirate na izricanju mera opomene, ja sam vam na raspolaganju. Ako želite da se obratite drugom narodnom poslaniku, ili ćete to učiniti u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine, ili ću vam ja izreći meru opomene.
Drugo upozorenje i posle toga ide samo izricanje mere opomene. Izvolite.
Želite da iskoristite vreme koje vam je na raspolaganju? (Ne.)
Zahvaljujem.
Narodna poslanica dobacuje "ne smem", što nije tačno i predstavlja omalovažavanje ugleda Narodne skupštine.
Svaki narodni poslanik je osvojio pravo da koristi slobodu govora i da koristi pravo koje mu Poslovnik obezbeđuje. Nijedan narodni poslanik nije obezbedio pravo da promoviše nepristojnost, da promoviše neuljudan govor i da smatra da samo za njega ili za nju, važe odredbe Poslovnika Narodne skupštine, a za nas druge da ne važe. Tako da vas molim da se drugi put uzdržite od nedoličnog ponašanja i dobacivanja predsedavajućem, tokom sednice Narodne skupštine.
Narodni poslanik Simo Vuković podneo je amandman kojim je predložio dodavanje novog člana 3a.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja su prihvatili amandman.
Da li neko želi reč?
Ovo je poslednji amandman u pretresu.
Narodni poslanik Milorad Buha. Izvolite.

Kada govorimo o amandmanu, onda moramo reći da, kasnije ću ga pročitati, da je on kontradiktoran i ja bih zamolio ministra da ga još jednom pročita. Probaću kroz obrazloženje da dam osnovne razloge zašto je on kontradiktoran, a navešću i praksu koja je vrlo bitna, ne samo u ovome ministarstvu, nego i u drugim ministarstvima koja su imala slične situacije i vrlo loša rešenja, pa je čak i Vlada intervenisala.
Član 3a, odnosno 6a matičnog zakona, po predlogu gospodina Sime Vukovića glasi ovako: "Na obračun i isplatu plate zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi u državnoj svojini, čije se plate u celini ili delimično obezbeđuju iz sredstava budžeta ili iz sopstvenih prihoda zdravstvene ustanove, primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se uređuju plate koje se isplaćuju iz sredstava doprinosa za socijalno osiguranje."
Gde je kontradiktornost i necelishodnost ovakvog rešenja? U tome što, ono što se izdvaja iz budžeta se izdvaja za plate. Ne smete dozvoliti to, jer je loša praksa i u drugim državnim organima. Ovde, istovremeno, nekoliko agencija, nekoliko zavoda su imale sličnu praksu. Imaju neke prihode iz budžeta i onda ostalo rade prema svom nahođenju. Vi ovde nemate način izdvajanja sredstava koje ostvarite kroz samostalne i sopstvene prihode. Nemate elemente kako i na koji način to valorizovati, kako ubaciti itd. To je suprotnost sa ovim zakonom.
Zašto? Zato što je budžetom i finansijskim sistemom rečen način kako i koji su uslovi, koji su elementi i merila izdvajanja i koliko se sredstava izdvaja. Ako vi unesete kategoriju – sopstveni prihodi, morate uneti i u zakonu kako ćete te sopstvene prihode deliti, na koji način, ko ima pravo, ko nema pravo.
Gledajte, sada iste zdravstvene ustanove imaju, dve su, jedna nema neku opremu, druga ima neku opremu. Kako je došlo do nje, irelevantno je. Jedna ostvaruje prihode i medicinski radnici koji rade na toj opremi, ostvaruju prihode i dobiće platu, a oni koji nemaju, kako će oni da dobijaju platu? Neće dobijati platu.
Navešću vam kakvu je situaciju Zavod za katastar imao. Imao je sledeću situaciju. Imali su neke prihode, pa su to ubacili i plaćali. Do trenutka kada je to došlo do Vlade, zašto? Zato što su njihovi prihodi iz sopstvenih izvora bili 30%, 40% osnovice plate. Onda, jedni koji rade na terenu su dobijali, drugi koji ne rade na terenu, nisu dobijali. To je došlo do Vlade i Vlada je intervenisala – nemate više prava da delite ta sredstva, jer vam to ne pripada, to je monopolistički položaj i zbog tog monopolističkog položaja vi ostvarujete neke prihode koje nemate unete u zakon.
Sada vi isto kroz ovo inaugurišete, ubacujete mogućnost, da se iz sopstvenih prihoda, na temelju monopolskog položaja, zbog toga što je direktor bio u dobrim odnosima sa direktorom Zavoda za zdravstveno osiguranje, pa je kupio neku opremu, pa ostvarujemo prihode pa će onaj ko radi, medicinski radnik, zdravstveni radnik, dobijati 20%, 30%, 40% na osnovu tih izvora iz sopstvenih prihoda, a neko ko iste te poslove obavlja, ali ne ostvaruje prihode, on neće imati to. Isti posao sa monopolskim položajem daje mogućnost da se dođe do određenih sredstava koja nisu u zakonu predviđena. Nigde u zakonu nemate osnovne elemente i merila kako ćete deliti te sopstvene prihode.
Ne smete to. Ovo je jedan ventil kojim omogućavate da se u sistem i u zakon ugradi nešto što ne postoji. Nigde u ovom zakonu to nemate.
Gde imate, gde eventualno možete da imate? Možete imati eventualno u kolektivnom ugovoru, ali vi ovim zakonom brišete odredbe kolektivnog ugovora. Vi ga nipodaštavate, bi ga bacate u stranu, a znamo šta u pravnom sistemu znači kolektivni ugovor i ko sve učestvuje u kreiranju kolektivnog ugovaranja.
Ministre, ovo što ste prihvatili, pročitajte još jednom dobro. Ako je praksa u drugim državnim institucijama da se sopstveni prihodi ne mogu deliti u plati gde se eventualno može deliti? U kupovinu nove opreme, uređajima, osavremenjavanju, u informatičkom celokupnom sistemu. Tamo može, jer se radi o monopolskom položaju. Znači, nije to lekar stvorio i koji će imati određene beneficije po osnovi sopstvenih prihoda, jer ga vi inaugurišete na ovaj način. To je monopolistički položaj. Drugi to nemaju. Nisu imali tatu u direkciji za zdravstveno osiguranje, pa je on odobrio i dao sredstva itd.
Nemojte. Ovo je jedan ventil koji će koristiti zdravstvene ustanove, one koje su imale mogućnosti i monopolski položaj, a drugi neće imati. Vi sami ovde ulazite u jednu pravnu prazninu. Kako ćete to popuniti, neka vam Bog pomogne.
Kada govorite o korektivnom koeficijentu, verovatno ste mislili da ćete i ovo rešiti. Tražili smo brisanje korektivnog koeficijenta. Kolega Martinović je podneo taj amandman. To je taj način. Nekim ljudima ćete omogućiti, u zdravstvenom sistemu, da imaju beneficije, a po zakonu je nemaju. Nemate to nigde. Nemate ni u matičnom zakonu, ni u izmenama i dopunama. Kroz ovaj amandman ga vi uvodite i stvorićete sutra dve vrste radnika. Jedne koji su u monopolskom položaju i one koji nisu u monopolskom položaju.
S druge strane, kolega Vuković govori o sistemu, govori o strategiji. Više od devet godina sprovodimo tu strategiju. Tek sa ovim zakonom uvodimo radni učinak. Uvodimo kategoriju radnog učinka. Sada da to prenesemo na ovaj amandman. Radni učinak jednog zdravstvenog radnika, radni učinak drugog zdravstvenog radnika koji obavljaju iste poslove – kako to vagnuti, kako to nagraditi? Imaćete grdne probleme.
Vodite računa koje pravne institute uvodite kroz sistem i kroz ovo amandmansko dopunjavanje zakona. Sutra ćete imati grdne probleme u praksi i u primeni ovako nedorečenih zakona, nejasni zakona, određenih kategorija koje sve znače, a ne znače ništa, uopštenih zakonskih formulacija, koje će vam sutra stvoriti mogućnost da zdravstveni radnici, oni koji imaju sopstvene prihode, isplaćuju onako kako to njima odgovara. Hvala.

Ovim je iskorišćeno vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi.
Reč ima narodni poslanik Simo Vuković. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Čomić.
Gospodin Buha, nećete mi zameriti ukoliko vam kažem da mi u realnosti danas, koje postoji u zdravstvenom sistemu, ispravite me ministre ukoliko grešim, postoji 13.000 ljudi koji rade i čije se plate finansiraju iz sopstvenih prihoda.
To nije nastalo juče, praktično mi već dve decenije imamo taj institut na koji nas je praksa naterala, zato što u pojedinim ustanovama fond nije odobravao radna mesta iz kojih bi se finansiralo iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Direktori ustanova su bili negde primorani da zapošljavaju ljude. Zavisi od ustanove do ustanove, negde je to veći, a negde manji broj, ali ti ljudi postoje u sistemu. Ne možete preko noći da ih priznate kao ugovorena radna mesta, jer nemate novac za to. Sad i vi i ja možemo da diskutujemo hoćemo li da izbrišemo tih 13.000 ljudi. Dakle, ovo što vi govorite, hoćete da date otkaz za 13.000 ljudi iz zdravstvenog sistema.
Ne želim da zamenjujem teze, ali prosto imam utisak da ovu činjenicu takođe ne poznajete. Dakle, realnost u zdravstvenom sistemu Srbije jeste ta da najveći broj ljudi, čini mi se oko 104.000, predstavljaju ugovorene plate iz Republičkog fonda i imate ljude koji se finansiraju iz sopstvenih prihoda. Voleo bih da se ti sopstveni prihodi ustanova koriste na drugi način, u smislu investicionog održavanja nabavke opreme itd. Veliki broj ustanova, odnosno direktora ustanova u ovom momentu ima praktično noćnu moru da obezbede plate za te ljude koji se finansiraju sopstvenim prihodima, zato što morate da obezbedite dovoljno posla za svoju zdravstvenu ustanovu koja je na tržištu, da biste obezbedili platu za te ljude. Dakle, molim vas da tu činjenicu razumete kada razgovaramo o tome.
Što se tiče pitanja i kapitacije i sistema koji podrazumeva finansiranje sekundarne i tercijalne zaštite, ono što je u obrazloženju napomenuto kao sistem dijagnostički srodnih grupa, dakle, i jedan i drugi sistem više gotovo tri decenije su poznate u sistemu finansiranja zdravstvene zaštite najrazvijenijih zemalja u svetu. Nije to sada izmislio neko u Srbiji, to je sistem koji mi primenjujemo, odnosno pokušavamo da ga primenimo. Ako vi mislite da kapitacija i sistem dijagnostički srodnih grupa mogu da se uvedu za pola godine ili godinu, onda ste u ozbiljnoj zabludi. To je proces za koji je u najrazvijenijim zemljama sveta potrebna čitava decenija da posmatrate proces da bi to mogli da primenite.
Dakle, nemojte da uprošćavate stvari. Zaista vas pozivam, debatujemo o tome, ali moramo onda da poznajemo činjenice o čemu razgovaramo. Nadam se da me nećete u tom smislu pogrešno razumeti. E, to je ovo pitanje. Mi smo sa pripremom sistema za obračun i finansiranje plata, po sistemu perkapital, odnosno po glavi stanovnika, jer je to zaista uprošćen naziv za nešto što je daleko složenije od toga, počeli, čini mi se, ako se ne varam, pre šest godina. U okviru toga međunarodne organizacije, pre svega mislim na Svetsku banku, su finansirale i informacioni sistem i pripremu celog sistema godinama, da bi mi mogli da uradimo i ovaj međukorak.
Da vam kažem, i ovo što se donosi nije završetak tog procesa, jer on ima još dalje svoje faze za koje mi, naravno, u ovom trenutku nismo spremni. U tom smislu sam hteo da vam iznesem. Molim vas da uvažite činjenicu na koji se način finansiraju plate u ovom trenutku za jedan broj ljudi koji su zaposleni u zdravstvenom sistemu. Verujem da će nešto o tome i prof. Stanković reći kao resorni ministar. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je četiri minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Poslanička grupa SRS više nema vremena na raspolaganju, ali imate pravo na repliku, dva minuta. Izvolite.

Mislim da ste me jako dobro shvatili, samo ste izvrnuli činjenice o kojima sam govorio, u pravnom smislu. Nemate uporište u ovom zakonu, niti u matičnom zakonu. Kako će se to razrešiti, to vlastito učešće, to je sada pitanje. Evo, konkretno, ja sam pravnik, hoću da mi kažete kako će se to razrešiti? Na temelju kojih merila ćete deliti ta sredstva?
Drugo, sa finansijskog aspekta, kako ćete razrešiti situaciju u kojoj u jednoj zdravstvenoj ustanovi imate jedna merila i jednu visinu usluge, a u drugoj imate drugu? Kako ćete nagraditi sada, u jednoj situaciji je 100 dinara, a u drugoj 50 dinara, pa kako ćete nagraditi ljude koji rade isti posao na istoj opremi, sa dve vrste usluga? Vi jako dobro znate da imate i takve situacije. Kako ćete razrešiti faktički isti broj pacijenata, ista vrsta usluge itd? Tu dolazi problem u vaš sistem koji ćete morati uspostaviti posle svega ovoga.
Ono što je najbitnije, ne možete ta sredstva tretirati privatnim sredstvima te zdravstvene ustanove. To su državna sredstva koja ulaze u budžet. Ne mogu to biti sredstva te ustanove. Ulaze u budžet kao i svaka druga sredstva. Tek onda se dele. Tako smo mi stvorili i u drugim institucijama, pa su imali probleme, stvarali su privilegije i bolje uslove nekim radnicima, a drugima nisu, pa je sve to na kraju palo. Nemojte to raditi, učite se od onih koji su već imali takva iskustva i na kraju je Vlada morala intervenisati i rekla – ne možete više tako. Sva sredstva koja ulaze prihod su tog preduzeća, te ustanove, te agencije, a prihodi koje ostvarite po tom osnovu mogu biti uloženi ne za plate, nego za kupovinu opreme, uređaja itd.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Predrag Mijatović ima reč. Izvolite.

Vezujem se na amandman gospodina Vukovića. Kažete da postoji 13.000, nisam znao tačan broj, ljudi koji se finansiraju iz sredstava zdravstvenih ustanova, što znači da nisu na sredstvima budžeta ili fonda. Normalno da im ne treba dati otkaz, treba iznaći sredstva da i oni budu finansirani redovno kao i svi drugi. Šta na taj način radite? Vi terate zdravstvenu ustanovu da posluje na ivici zakonitosti, a za to imamo i primere, ili na štetu pacijenta, da bi se prikupila sredstva koja, nažalost, neće ići u investiciona ulaganja, nego najčešće idu na primanja zaposlenih radnika, bilo da je to plata, pripravnost, prekovremeni rad ili tome slično.
Koliko je to dobro? Jer, imate situaciju u ustanovi u kojoj, recimo, ja radim, da bi se nešto malo došlo do tih dodatnih sredstava, na koje vi terate direktora, nije to direktorova izmišljotina, ali terate direktore na to da bi mogli da posluju i da ne bi eventualno bili smenjeni kao nesposobni, recimo, prekidi trudnoće se rade poslepodne od dva sata.
Zašto od dva sata? Da bi moglo da se naplati kao ekstra delatnost. Ne mogu da tvrdim da li je to poslovanje na ivici zakona, da li je to zakonito ili nije, da li vi to dozvoljavate ili ne, ali stoji da se na ginekologiji u Vršcu kiretaže, prekidi trudnoće u bolnici rade u dva sata poslepodne, s tim što jedan deo novca dobija bolnica, jedan deo dobija zaposleni, jedan deo medicinska sestra, jedan deo anesteziolog itd. To je maltretiranje, jer pacijent ode u privatnu ordinaciju i prekid trudnoće se uradi odmah ili za sat-dva.
Takođe, imate i drugu stvar, vi na ovaj način podržavate i dalje produžavate rad bivšeg ministra Tomice, vampirskih klinika, noćnih i noćnog rada, da bi se opet obezbedila neka sredstva iz kojih će se platiti ovo ili ono, opet na štetu pacijenta, jer taj pacijent koji bi možda mogao da dođe na red prepodne ili u toku poslepodneva ali, u tom slučaju, on ide na knjižicu – ne, on će doći poslepodne, odnosno noću, pa će za taj pregled dati dve, tri, četiri, pet, šest, sedam ili ne znam ni ja koliko hiljada, a od tih para će se onda platiti ovo ili ono. To je nešto što sam vas ja i na Odboru za zdravlje pitao, kada ćete to ukinuti, jer lično smatram da to nije u redu, da to stavlja u neravnopravan položaj pacijente i da je na neki način protivustavno, jer smo svi jednaki pred Ustavom. Na ovaj način bi se ipak reklo da je protivustavno.
Tako da braniti to da ćemo na taj način mi isplatiti tih 13.000 ljudi nije pravi put, gospodine Vukoviću. Pravi put je da to ide iz budžeta tj. iz fonda redovnog primanja bolnica, a bolnica, ako već ima neku ekstra zaradu ili nešto da to ide u obezbeđivanje boljeg funkcionisanja, opreme itd. Znate i sami, čitate i po novinama, bolnice su nam u užasnom stanju sa vodokotlićima koji su popadali, bez VC šolja, sa malterom koji je popadao itd. To je bruka i sramota kakve su nam bolnice. Igrom slučaja, bolnica u Vršcu je proglašena za jednu od najgorih bolnica u Srbiji. Hvala.

Četiri minuta i 30 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li se još neko javlja za reč, s obzirom da je u pitanju amandman koji je podnet kao poslednji u pretresu u pojedinostima? (Ne.)
Ministar da li želi reč?
Reč ima ministar Zoran Stanković. Izvolite.