Trudiću se da mojim postavljanjem pitanja, a i odgovorom na određena pitanja ne budem dosadan, da ne bi toliko oduživali da bi bila interesantna tema o kojoj ću govoriti. Moj kolega Nikola Savić je ovde podneo amandman na član 6. stav 2. ili po potrebi, a ja ću pročitati ovaj član i ovaj amandman da bi vam bilo jasno o čemu se radi – naredi, koordinira ili po potrebi organizuje, da se to izbaci, sa proizvođačima, uvoznicima, distributerima i nadležnim organima opozivanje supstance, smeše i proizvoda ako se ne postupi u skladu sa ograničenjima i zabranama, uključujući i prinudno sprovođenje mera opozivanja supstance, smeše i proizvoda itd.
Prvo, reći ću vam da sam tehničko lice. Inače sam tridesetak godina radio u hemijskoj industriji baveći se održavanjem određenih tehnoloških sistema koji su proizvodili ove hemijske supstance. Dobro znate, kada vam to nije struka obično umete ponekad više da se upoznate sa određenim materijama nego ono što vam je bit, odnosno što bi trebali da se upoznate.
Prvo, verovatno bih i vas upoznao, ali i građane, da bi mogli da znaju koliko su te hemikalije ili hemijske supstance koje se kod nas primenjuju ali pod različitim imenima i da li ih primenjujemo adekvatno. Prvo ću da vam kažem u proizvodnji duvana da se mnogo hemikalija izruči kao što su herbicidi, pesticidi, insekticidi. Ni jedan termički proces je nemoguće da uništi prisustvo tih herbicida, insekticida, da bi kasnije prilikom upotrebe u proizvodnji duvana mogli da ih koristimo.
Dobro znate da se određeni, da tako kažem, aditivi, da li u proizvodnji hrane ili u proizvodnji duvana, ubacuju da bi ta aroma izgledala što privlačnije, odnosno da bi mogli oni koji koriste da ih koriste u što dužem vremenskom intervalu.
Prema tome, to je nešto najsudbonosnije što vam moram reći, da je danas najprisutnije i verovatno što bi moj veliki apel građanima da obrate pažnju, jer smrtni slučajevi koji se dešavaju su baš vezani za prisustvo hemikalije u duvanu, u onoj biljci koja se koristi za izradu duvana.
Ono što bih dalje hteo da kažem, stalno potenciramo, vezano za proizvode od soje i stalno govorimo o genetski modifikovanoj soji. Ona je vrlo opasna, ali ću vam reći zbog čega i kako i na koji način je moguće utvrditi, ne postoji pošto sam jedan veliki proizvođač soje i moram vam iskreno reći, ne postoji nijedna drugačija primena kako bi mogli da otkrijete da li je u pitanju genetski modifikovana soja ili, da je tako nazovemo, obična naša soja.
Genetski modifikovana soja, ona se prska totalcidom i količina tog herbicida ostaje u stvari na semenu soje, koja se određenom tečnošću otkriva koliko je prisustvo herbicida, odnosno, da li je to genetski modifikovana soja ili ne. E, sad pogledajte da li ti proizvodi od soje, koji i danas čujemo da se dosta koriste, koriste deca ili u prehrani odojčadi, da li je potrebno tu obratiti veliku pažnju, baš što se tiče, da sprečimo uvoz ili da sprečimo korišćenje genetski modifikovanog semena u proizvodnji soje, što je takođe mnogo sudbonosno i dobro znamo da tek u trećem ili četvrtom kolenu upotrebom genetski modifikovanih biljaka dolazi do steriliteta.
Moram vam iskreno reći, 1988. godine, ovo što gospodin ministar reče, primena ili korišćenje radioaktivnosti, moram vam reći da kada sam 1988. godine u Novom Sadu branio magistarsku tezu, ispred mene je jedan gospodin branio doktorsku disertaciju, sadio je povrtarske biljke na 200 kilometara od Černobila, koristeći i ispitivajući koliko je prisustvo radioaktivnosti. I ono što me je začudilo ili ono što sam došao do saznanja jeste da povrtarska biljka paradajz i jagoda su sa najmanjim prisustvom radioaktivnosti.
Takođe, velike hemikalije dobro znate u proizvodnji krompira, kada bi to sve otišlo u plod krompira, koliko se hemikalija izruči prilikom insekticida i zaštite, to bi bilo mnogo opasno za čoveka.
Četvrta analiza, primenom ili da tako kažem, insekticida, prilikom zaprašivanja protiv komaraca i to može da bude vrlo opasna stvar koja je prisutna, bar što se tiče upotrebe herbicida, jer dobro znamo i primedbe građana, a moram vam iskreno reći da sam to lično doživeo kada sam primetio na poljima jednu staklastu materiju koja je prisutna, koja nažalost došla negde iz visine, gde su određeni ljudi koristili, bacali su po Srbiji.
Ono što me dalje interesuje jeste, nisam imao mogućnosti, pošto sam predsednik Odbora za nauku i tehnološki razvoj, prvi sam organizovao sastanak tog Odbora za nauku u Institutu Vinča. Tamo sam se susreo sa fabrikom za proizvodnju farmaceutike. Ona je zaustavljena, ta njena gradnja, 2007. godine. Dobro ste upoznati, tražio sam od Ministarstva za prosvetu i nauku da se inicira jedan sastanak sa Ministarstvom zdravlja, da bi se videlo zbog čega je stalo u proizvodnji farmaceutike. Dobro znate za šta se to koristi u dijagnostici, za rano otkrivanje raka, a dobro znate i tu njihovu primenu koliko je vremenski potrebno od proizvodnje do upotrebe, koliko je satno potrebno da bi se ona mogla koristiti, ti lekovi da bi se mogli koristiti u ranom otkrivanju raka.
Pitam se, to je stalo zbog jedne, da je nazove banalne stvari. Ne može da se dogovori Klinički centar i Ministarstvo zdravlja i da se dogovori Institut Vinča ko će biti nosilac proizvodnje ovog leka ove farmaceutike. Zgrada je urađena, oprema je stigla. Dobro znate da je kada su dolazili ovde Putin i Medvedev, da su izrazili jednu veliku želju da se Rusija uključi u finaliziranje ovog proizvoda, odnosno da bi čak i određene kompanije koje su zainteresovane za kupovinu, takođe, ovog dela Instituta Vinča za proizvodnju farmaceutike. To je jedna izraelska farmaceutska kuća. Čak su se iz SAD, iz Japana javili, ljudi su bili zainteresovani za kupovinu. Ali, nažalost, zbog čega nije došlo do kupovine ili do realizacije ovog problema?
Nije, zato što je kupovina, da kažemo, ovog leka 1000 evra, vi to dobro znate, a kada bi se proizvodila kod nas, to bi bilo 250 evra. To su rekli prilikom izlaganja stručni ljudi u Vinči, kada smo ih pitali zbog čega je stala ta proizvodnja.
Drugo, tražim da mi se objasni ili da kažete, videli ste i sami koliko su ti naši, da ih nazovemo, zapadni prijatelji, koristili tih hemikalija prilikom "Milosrdnog anđela". Hteli su da tu akciju urade u Srbiji, da bi prisilili Srbiju, odnosno da bi se danas ono, nažalost, što bi se desilo, a to je da KiM postane ili kao što oni kažu Kosovo, da postane nezavisna republika. To im je bio cilj, ali im nije bio cilj ovo koliko su moje kolege u svojim iscrpnim diskusijama govorile, koliko je tog osiromašenog uranijuma i određenih hemikalija izručeno na ovu jadnu Srbiju, gde su pojedinci govorili – nije još toliko dovoljno Srbija bombardovana, nije toliko još uništena, pokušavajte još malo, još nije ona legla, još ona nije priznala poraz.
Interesuje me – koliko je obolelih od karcinoma, vezano za decu, za sve ostale građane Srbije, da li imate taj podatak? I jedan podatak koji je vrlo interesantan, a to su određena oboljenja, kao što je štitna žlezda, kao što je rak dojke kod muškaraca, kao što je debelo crevo, kao što je debelo crevo. To su indikativne bolesti koje se na odrđenim delovima tela pojavljuju pa možemo reći i rak kože, što pokazuje da nije samo došlo do zloupotrebe ili prilikom negativnog korišćenja, prilikom ishrane gde se to pokazuje i već dokazuje 10 godina od ubijanja Srbije i građana Srbije i koliko će još vremena proći da se ta kontiminiranost ili ta radioaktivnost, nažalost, da li će se moći uopšte i za niz godina iskoreniti iz Srbije.
Ono što vam takođe moram reći, mnogo je hemikalija koje se nestručnim rukovanjem koriste u proizvodnji hrane, a to je, evo samo ću vam reći, fosfamid koji je insekticid na neki način, gde mora da prođe karenca upotrebe tog herbicida. Međutim, izvršavanjem i uništenjem tih insekticida, posle nekoliko dana taj proizvod nađe se na pijacama. Da li će inspektori određenim laboratorijskim ispitivanjem moći da utvrde da li su određeni proizvodi ispravni od tih hemijskih supstanci ili ne? To je taj problem.
Reći ću vam još nešto, nigde na svetu se ne vrši tolika diverzija, kao što se to kod nas vrši, taj trgovački lobi.
Jer vi možete da vidite na ambalaži da piše bilo šta drugo, a u stvari, laboratorijskim ispitivanjem je to sasvim, sasvim suprotno. Što vam to govorim? Pa prilikom uvoza, to nije tema, i reći ću vam zbog čega to pominjem, mineralna đubriva jeste gde piše da su tri petnaestice, da li ima kalijuma, azota i fosfora, a u stvari taj sadržaj je manji.
Postavio sam pitanje gde mi se nije odgovorilo jer nisu mogli da mi odgovore, ali je sigurno. Kolika je kontaminiranost pšenice koja je uvežena iz Čečenije? Ona nije kontaminirana ovim nesrećnim slučajem u Japanu. Ne, nego neadekvatnom primenom mineralnih đubriva. Radio sam u toj fabrici, pa vam sada govorim, zato što fosfati i sirovina koja se uvozi, mogu da budu kontaminirani radio-aktivni i onda posle, prilikom proizvodnje mineralnim đubrivima, pojavljuje se ta velika doza kontaminiranosti, odnosno radio-aktivnosti, koja štetno posle toga deluje.
Uvezli smo pšenicu iz Čečenije koja, u stvari, ima ili ima povišeni nivo radio-aktivnosti. Nažalost, izvežena je pšenica, trebala je da se izveze, međutim, izvežena je pšenica koja je iz naših robnih rezervi, ali se našla pšenica u robnim rezervama koja je kontaminirana. Zahvaljujem.